Elektronički asistirana astronomija (EAA) - Iskustva

[Ljubo]

Vjerovatno nema aktivnih članova foruma koje ne zahvati sindrom groznice zvane "velika apertura".
Tako i mene hvata već duže vremena  , pogotovu kad s marta mjeseca počne sezona lova na galaksije...
U tom smislu, a ne želeći da se bakćem sa problemima kolimacije i težine optičkih cijevi velikih žižnih daljina, kakvi su RC i njutni, odlučio sam da dam šansu mom "trusty" SCT-u 9,25 inča, non-HD verzija, čiji standardna verzija fokal reducera 0.63 ne daje baš sjajne zvijezdice na snimcima.
Elem, odlučih da nabavim Starizona IV 0,63 fokal reducer/korektor, koji na mom teleskopu radi kao 065x, pri čemu plejt-solving daje 1513 mm fokusa - dovoljno rekoh sebi za mnoge malene objekte za početak.
Šta me je sprečavalo do sada? Prvo, seeing za moju lokaciju zbog blizine mora je prilično loš - rijetko pada ispod 4" (isti razlog znatno utiče i na moje snimanje planeta). Drugo, za snimanje na ovim žižnim daljinama treba imati odlično praćenje - najčešće zbog over-samplinga ono mora biti < 0,6" RMS. To nisam uspijevao ranije sa EQ6, a pogotovu ne sa HEQ5. Pa rekoh ajde da probam sa ovom novom harmoničnom JUWEI-17, koja nosi do 13 kg bez tega. Ja izmjerih 10,4 kg za optički sistem na slici u prilogu, ali kako se SW sistem zna opteretiti više nego što treba (počne da proklizava), ja ipak stavih teg od 3 kg za svaki slučaj.

You cannot see attachments on this board.

Prvi rezultat od sinoć - iznad svih očekivanja! Evo kako to izgleda kod Sapunica nebule zumirano u Live modu na ASIAir Plusu (stekirana 33 snimka bez ikakve obrade) u crvenom Antlia filteru:

You cannot see attachments on this board.

Inače, full frame stek na ASI2600MM Pro izgleda ovako:

You cannot see attachments on this board.

Ima vinjetiranja, ali se može lako kalibrisati fletom. Ima i omanjeg netačnog back-focusa - moram ubaciti spejser(e). Tamniji dio u donjem lijevom uglu je vjerovatno dio sijenke prizme OAG-a - trebam je malo podići, ali i paziti da ne ostanem bez zvijezda za praćenje

Sve u svemu, jako dobra stvar je ovaj reducer/fletner za sve one koji posjeduju klasični SCT - moja topla preporuka.

Inače, da preduhitrim Miloševu očekivanu kritiku - da, snimao sam LRGB i sačuvao pojedinačne snimke u kompjuteru, pa kad odradim kalibraciju i obradu biće i prava fotka okačena. 

[ε Aurigae]

Hvala na opisu Ljubo.
Zanima me koliko si muka imao za fokusiranjem guiding i glavne kamere posto vidim da koristis OAG.

Da li sam dobro razumeo, kod tebe ide: reducer->oag->filter wheel->imaging camera?

Koliko je tesko postici fokus na gajding kameri?

Hvala

[Ljubo]

Zdravo,

Imao sam prilično muke da dodjem do fokusa uopšte na SCT-u!

Prvo, kupim ja ZWO adapter da nakačim EAF fokuser na moj SCT - kad ono cijevka fokusera SCT-a uvučena skroz unutra (kod novijih to valjda nije slučaj, moj je iz 2006-te godine). I tako morao sam da se dovijam, uglavnom spojnica dva fokusera morala je ući u sam SCT (!), a EAF je došao na samo par santimatara od tubusa! Jedva sam ga zakačio na platformu za spajanje pomoću inbusa. 

Zatim, probam ja preko dana da ga fokusiram - nema šanse da dodjem da približnog fokusa - vrteo je EAF sada mi se čini bezbroj krugova... Čak sam mu apdejtovao i najnoviji drajver sa ZWO sajta  da bih povećao opseg sa 60.000 na milion. Tek tako sam nekako došao do grubog fokusa, koji se poslije lako autofokusira samim EAF-om.
Kada se to napravi, nije teško fokusirati gajding kameru (uz obavezno odredjivanje bek fokusa glavne kamere, a onda se gajding čip mora naći na istoj udaljenosti kao i mejn čip od vrha same prizme).  Mada to kod mene opet nije išlo lako - pri ruci sam imao samo stari Telekop Service 9 mm-ski OAG, sa prizmom od svega 8x8 mm i veoma uskim izlazom do gajding kamerice. A kamerica koju sam nabavio ljetos baš za ovaj setup - ASI 174 Mini ima poveći gajding čip. Srećom, ranije sam sa Alija kupio onaj mali helikal fokuser što se stavlja na OAG i tražioce - i tako sam uspio da fino fokusiram gajding kameru. Ali vidi se da nije cijeli čip pokriven zvijezdama, pa multi-star gajding ne radi kako treba. Takođe potrebno je bilo odvrnuti gain kamerice skoro na max.

Da cijeli setup je osmišljen kao što si naveo: reducer->oag->filter wheel->imaging camera. S tim što sam koristio SCT na M48 adapter na koji sam direktno ušrafio Starizona korektor.  To mnogi ne rade jer se boje da taj ženski filter navoj navodno na korektoru čini vezu slabom, ali izmjerio sam da ima dovoljno navoja - a praksa na ovim kamerama sa većim čipom je da se izbjegne prosto umetanje djelova opreme jednog u drugi da bi se izbjegao tilt (a i da bi veza bila koliko toliko sigurnija - tako sam obezbijedio da su mi svi djelovi setapa čvrsto spojeni).

Poručih ZWO OAG-L preko Alija, pa javljam kako će se pokazati - trebalo bi bolje zbog 12x12 mm-ske prizme i većeg otvora na gornjem dijelu OAG-a.

[ε Aurigae]

Hvala Ljubo,

Da ne remetim temu, bicu slobodan da te u naredim danima kontaktiram privatno na istu tematiku.

Veliki pozdrav

[Astro_fun_times]

Uh, sto mi ovo radis🤣
Kakva lepotica. Taman sam kupio kola i sad ponovo mogu da se posvetim "bacanju para" na hobi, s tim sto ja mislim da bih isao na nesto tipa Quattro 300mm, skromno 🤣

Kakva koincidencija, i ja sam nabavio OAG.

Kada sam krenuo u sve ovo, reko ajde da uštedim malo para pa nisam kupio gajding scope. Prepravio sam 9x50 finder scope u guiding scope.
On se jako lako zamagli a ja iako sam kupio dew heater retko sam se setio da ga upalim a reko mozda ima i tog uvijanja metala i sta sve ne.
Takodje reko ajde da smanjim tezinu na teleskopu pa da skinem guidescope.

Ja sam uzeo Touptek OAG kao i Touptek AWF (elektro filter wheel).
Prizma je 10x10mm mada vidim da imaju i 14x10mm.
Ja sam svoju ugurao skroz unutra tako da tek tek štrči od ivice samog OAG-a.
Reko, ako bude problema sa zvezdama, izbacicu je jos malo ka centru.
Moj senzor je 533 tako da ne smeta ali sam opet pozicionirao prizmu kao sto bi se to radilo sa APS-C senzorom.
Gajding kamera je 120mm mini koja ima mali čip, a koji mi se čini da idealno pasuje na ovu prizmu.

Kamera>AFW>OAG>koma korektor.

Tako mora da se koristi jer nemamo mi 200mm backfokus vec samo 55mm u vecini slucajeva.
Hteo sam da kameru zašrafim direkt u AFW  (bez onog 11mm distancera koji daje kameri 17.5mm backfokus) kako bi senzor bio sto blize filterima ali zbog adaptera M54 na M42 debljine 5mm, to je bilo nemoguce jer mi udara u same filtere.
Narucio sam M54 spacer-e kojima cu postici sta sam zamislio.
Trenutno mi je backfocus 56mm umesto 55.6 (0.6 se ubacuje preko spacera jer su mi svi filteri debljine 1.85mm a 1/3ćina debljine filtera se dodaje u imaging train radi korektnog backfokusa tako da je to 0.6mm)

Sinoc sam sve namontirao kako bih testirao i podesio sve da budem spreman za eventualni odlazak van moga mesta radi slikanja komete.

Prvo sam odradio autofokus sa UV/IR cut filterom. Kada je fokus postignut gajding kameru sam preko helikalnog fokusera koji dolazi sa tim OAG-om doveo u fokus.
Na prvu loptu sam ocekivao da ce zvezde u PHD2 izgledati kao trouglovi ili tako nesto jer sam gledao i citao online da je to slucaj kod nekih ljudi jer OAG koristi samu ivicu korektora/flatnera, sta god.
Kada su se zvezde pojavile na ekranu kako sam se priblizavao tacki fokusa, cinilo se da ce tako i biti (iako su rekli da nije bitno čak i da su zvezde zaista trouglici, PHD2 bi svakako radio i sa njima).
Medjutim kada sam postigao fokus, zvezde su bile odlicne, okrugle.

Bas sam bio zadovoljan.

Jos nesto, main kamera ima mali senzor tako da slika koju daje main kamera i guide kamera se ne preklapaju.
Mislio sam da ce guide kamera hvatati jedan od čoškova main imaging kamere.

Posle toga sam izmenjao sve filtere, jedan po jedan, i na svakom odradio autofokus kako bih proverio kako se to odrazava na sliku zvezda u PHD2 jer nije mi ista tacka fokusa za sve filtere iako su iste debljine, ali rezultat je bio odlican, zvezde su i dalje bile lepe i okrugle.

Taj test je samo bio da se postigne fokus i sve podesi. Montaza nije bila usevereni ni blizu kako bih testirao sam gajding ali ne moze da ne valja🤣



Inace jako lep setup Ljubo. Velika apertura, velika žiža.
Jedva cekam da vidim slike kad krenes da slikas ozbiljno sa njim

[ε Aurigae]

Ja da dodam samo...ja da imam tu lokaciju remote bi pristupao montaži sa neke male barke sa malom kabinom. Malo kozijeg sira maslina i njeguški pršut...briga me i ako se navuku oblaci

Milose doktorirao si ovo. Ovako lep opis nisam nigde na netu našao. Svi pominju razne probleme sa oag i velikim fokalnim dužinama, a niko rešenje.

Ovo bi valjalo izvući u poseban thread na forumu da pomogne drugima.

[Ljubo]

Čestitke Miloše na novim Touptek OAG i Touptek AWF (elektro filter wheel)! Prva koincidencija: I ja tek od nedavno stavio Antlia LRGB i 3nm SHO Pro 36 mm filtere u EFW. Pa sad možemo da pjevamo onu novokomponovanu astrofotografsku:

"Ne može nam LP ništa,
jači smo i od mjesečine.
Mogu sada da se 'slikuju'
sve te emisione i planetarne magline!"   🤣🤣🤣

Druga koincidencija: Zimus sam takođe modifikovao TS 9x50 finderscope, te ga koristim na Orionu 120ED i pri snimanju teleobjektivima na doppel vixen šini. Sad upravo pripremam jedan setup da snimim kometu A3 teleobjektivom, ako sutra bude vedro, jer danas nije

...ja da imam tu lokaciju remote bi pristupao montaži sa neke male barke sa malom kabinom. Malo kozijeg sira maslina i njeguški pršut...briga me i ako se navuku oblaci

Ehm da. Iskreno, ne znam da li bih zaplakao ili bih se nasmijao, ali "stvari loše stoje" (da predjem na meni bližu liriku od one uvodne) iz razloga što imam jako malo prostora u dvorištu - zato mi je drugi setup na terasi, a prvi (RASA 11) na ljetnjoj kuhinji. Famozno u cijeloj priči je što jedino u životu izgleda nisam štedio na barci - pa je moja 8 metara sa kabinom i prostorom od 4 kvadrata iza nje (mogao bi komotno tu stati i moj HEQ-5 sa čeličnim stativom).

Uglavnom, slično kao Piroćanac, ja upravljam setapom koji se vidi na terasi iz kuhinje svog stana koja je iza (iz tog pravca je slikano) u staklu, što mi mnogo olakšava snimanje i daje pogled ako nešto treba preduzimati. Nakon snimanja skidam samo teleskope sa aparatom zajedno, a montaža ostaje usjeverena i pokrivena vodootpornom zaštitom. Ono zbog čega sam morao da promenim ton svog izlaganja (izvinjavam se, nisam imao namjeru) je to da je cio setup  dakle kao što se i vidi, na samoj ivici terase, a sve je to na nekih 4 metra iznad dvorišta! Tih 10+ kila imam strah da ne sleti, iako kao i Cuiv TLG pričvršćujem kombinirkama na montaži - sve to dodatno vezujem za ručku C9.25 debelim kanapom koji se vidi ispod montaže (maknut radi slikanja ).

Miloše, 120-ca je OK za 500 do 800 mm fokusa, ali zbog nižeg QE (starija kamera), ona može praviti problem na većim žižnim daljinama, ili kod objekata u čijoj se blizini ne nalaze sjajne zvijezde - ja recimo nisam sinoć mogao odraditi gajding na M33 iz tog razloga, ali možda uspijem sa većom prizmom kada stigne.
Naravno, oblik zvijezda nije problem, jer PHD2 radi gajding na centroidu, ali niža osjetljivost kamere može dovesti do toga da PHD2 pokušava da prati na samom noise-u (ili, još gore, na hot pixelu).

[Astro_fun_times]

Milose doktorirao si ovo. Ovako lep opis nisam nigde na netu našao. Svi pominju razne probleme sa oag i velikim fokalnim dužinama, a niko rešenje.

Da, ali, ja nemam veliku fokalnu duzinu. Moj je samo 518mm.

@Ljubo, postao si pesnik🤣
Moja kamera je color tako da ja imam 5x2" (koji se uz 6k rsd moze pretvoriti u 7x36 ili 8x1.25") AFW a unutra je UV/IR cut, Lextreme, Askar D2 i Svbony CLS filter.
Njega su mi rekli da ne koristim, da samo smeta, da slikam samo sa UV/IR cut filterom ali mi se cini da cu poceti sa njim da se igram malo vise jer me LP ubija.

Morao sam da googlam doppel vixen šinu. Odlicna stvar. Ja sam jednu noc kada je bio vetar odlucio da testiram na kratko Tair 300mm sa Canon 600D. Koristio sam klasicnu šinu koju imam. Glavu montaze sam rotirao za 90 stepeni tako da je stojala "vodoravno" pa sam u nju ubacio klasicnu šinu. Na jedan kraj sam zašrafio Tair a na drugi finder shoe. Isti princip kao ta doppler šina samo "the hard way" 🤣





Jos nesto sto se tiče OAG-a, kod mene kada se gleda u fokuser u koji se ubacuje gajding kamere, prizma ima pravougaoni oblik. Moj senzor na gajding kameri takodje ima pravougaoni oblik.
Treba gledati da se prizma i senzor u tom smislu poklope kako ne bi bilo neiskorišćenih i neosvetljenih delova senzora mozda baš zbog pogresne rotacije samog senzora gajding kamere u odnosu na prizmu.

[vlaiv]

Naleteh sad na nešto interesantno, što bi možda pripadalo u ovu temu više nego drugde.

Izgleda da je SkyWatcher izbacio pristupačan teleskop koji je dušu dao za EAA za one na budžetu.

U pitanju je SkyWatcher HAC 125

125mm F/2 sistem - Honders katadioptrik. Jedina "mana" mu je to što se najbolje koristi sa malim 1.25" kamerama - odnosno taman za EAA.

[Astro_fun_times]

1200 dolara za Americko trziste. Kod nas mozda 1300 evrica.
Puno mi to jos je to samo OTA a relativno mali setup. Plus sto kamera ide ispred pa sto kazes ok je za EAA ali za slikanje gde je sve automatizovani nije jer se ne moze staviti elektro filter wheel.

[Laci]

1200 dolara za Americko trziste. Kod nas mozda 1300 evrica.
Puno mi to jos je to samo OTA a relativno mali setup. Plus sto kamera ide ispred pa sto kazes ok je za EAA ali za slikanje gde je sve automatizovani nije jer se ne moze staviti elektro filter wheel.

A kakva je zapravo razlika između EAA i slikanja? Kako sam razumeo, i jedna i druga aktivnost na kraju rezultuju slikom.

Imam utisak da je to što se naziva EAA samo još uvek nedovoljno automatizovano slikanje kako je i navedeno u gornjem citatu.

..............
Motiv za ovo moje pitanje leži u nečemu drugom.

Naime, još nekada davno sam pročitao kako su astronomi koristili fotomultiplikatorske uređaje (stara vakuumska elektronika) i time upravo otvorili područje koje jeste elektronski podržana astronomija u cilju poboljšanja PEP-a (fotoelektrične fotometrije). Tek kasnije su se pojavili neki pokušaji da se prikaže slika na monitoru ali to nije bio primarni cilj primene navedene tehnike.

[vlaiv]

A kakva je zapravo razlika između EAA i slikanja? Kako sam razumeo, i jedna i druga aktivnost na kraju rezultuju slikom.

Imam utisak da je to što se naziva EAA samo još uvek nedovoljno automatizovano slikanje kako je i navedeno u gornjem citatu.

EAA se deli na više podvrsta, ali u principu predstavlja posmatranje pre nego slikanje.

Imamo recimo ljude koji koriste night-vision uređaje koje stave između teleskopa i okulara i posmatraju kroz teleskop - s tim da slika ne dolazi direktno nego ide kroz NV uređaj i biva pojačana "analogno". To isto spada u EAA.

Druga varijanta je recimo posmatranje za računarom / tabletom. Prvobitno su CCTV kamere stavljane na teleskop i slika sa njih slata na analogni monitor.

U današnje vreme se koristi live stacking - a to je sistem kratke ekspozicije, recimo po 4 sekunde koji se stackuje u realnom vremenu i slika objekta se polako pojavljuje na ekranu (ili brže ako je svetao objekat).

Obično ukupna ekspozicija ne prelazi par minuta.

Znači razlika između te vrste EAA i slikanja je u sledćem:
- cilj je različit, kod slikanja je finalni proizvod slika a kod EAA je posmatranje "u realnom vremenu"
- dužina ekspozicije je različita - EAA ukupna ekspozicija često bude u rangu jedne ekspozicije kod slikanja
- nivo obrade je različit - kod EAA se primenjuje osnovna obrada slike koja je dovoljna da otkrije objekat i to je automazizovano.

[Laci]

A kakva je zapravo razlika između EAA i slikanja? Kako sam razumeo, i jedna i druga aktivnost na kraju rezultuju slikom.

Imam utisak da je to što se naziva EAA samo još uvek nedovoljno automatizovano slikanje kako je i navedeno u gornjem citatu.

EAA se deli na više podvrsta, ali u principu predstavlja posmatranje pre nego slikanje.

Imamo recimo ljude koji koriste night-vision uređaje koje stave između teleskopa i okulara i posmatraju kroz teleskop - s tim da slika ne dolazi direktno nego ide kroz NV uređaj i biva pojačana "analogno". To isto spada u EAA.

Druga varijanta je recimo posmatranje za računarom / tabletom. Prvobitno su CCTV kamere stavljane na teleskop i slika sa njih slata na analogni monitor.

U današnje vreme se koristi live stacking - a to je sistem kratke ekspozicije, recimo po 4 sekunde koji se stackuje u realnom vremenu i slika objekta se polako pojavljuje na ekranu (ili brže ako je svetao objekat).

Obično ukupna ekspozicija ne prelazi par minuta.

Znači razlika između te vrste EAA i slikanja je u sledćem:
- cilj je različit, kod slikanja je finalni proizvod slika a kod EAA je posmatranje "u realnom vremenu"
- dužina ekspozicije je različita - EAA ukupna ekspozicija često bude u rangu jedne ekspozicije kod slikanja
- nivo obrade je različit - kod EAA se primenjuje osnovna obrada slike koja je dovoljna da otkrije objekat i to je automazizovano.

Da, baš si dobro napisao "u realnom vremenu" a što svakako nije posmatranje u realnom vremenu.

[Laci]

Podstaknut Vladimirovim komentarom (zahvaljujem na odgovoru!) potražio sam da vidim kakva su iskustva u vezi primene tehnike Night Vision u amaterskoj astronomiji. Ko nema svoje gleda u tuđe pa tako i ja. I, naišao sam na sledeći primer:

I3_M51 by kl224, on Flickr

Postavka: SCT 4" (10cm) F/6.3 + Collins electro Optics I3 light intensifier + iPhone

Pridošli fotoni sa objektiva teleskopa na katodu pojačavača osvetljenja (light intensifier) biva umnožen na fosfornom ekranu i prikazuje se kao kaša zelene svetlosti nečega što predstavlja dobro nam poznati mesijerac M51 i njegov pratilac NGC5915. Svetlost je završila na optičkom čipu iPhone-a. Inače, Fokalna dužina pojačivača svetlosti je 25mm.

Izvor:
https://www.cloudynights.com/topic/928142-collins-electro-optics-i3-light-intensifier/

Navodno, zvezde se vide bolje nego magline pa su globularna jata mnogo bogatija zvezdama, moguće je videti i centralnu zvezdu u "Sovi" M97 sa 25cm teleskopom.

Nažalost, pojačavač svetlosti nemilosrdno pojačava svu svetlost pa se magline bukvalno stope u prikazanu zelenu pozadinu i bolje se vide u "običnim" okularima sa istim teleskopom u istim posmatračkim uslovima pa se preporučuje upotreba uskopojasnih filtera.

Ako sam dobro shvatio, odziv elektro optike je fantastičan (manje od 3 nano sekunde!) što je i uvrštava u artikle interesantne vojsci i što je, verujem, i glavni razlog zašto se i proizvodila. Inače, zvanična priča je da je američka vojska prestala da kupuje javno dostupnu opremu za noćni vid tako da je proizvođač opreme izgubio interes da je proizvodi a da li se i dalje negde proizvodi, to se kao ne zna...


I3 by kl224, on Flickr

[vlaiv]

Da, pogledaj isto šta je svojevremeno objavljivao korisnik GavStar na SGL-u

Recimo ovaj post:

https://stargazerslounge.com/topic/389027-sanity-check-what-scope-for-permanent-setup-for-visual-edgehd-11-edgehd-14-or-mewlon-250/#comment-4199096


Ili ovaj thread:

https://stargazerslounge.com/topic/388848-grand-nebulae-tour-from-a-dark-site/

Zapravo je na SGL i nastala neka halabuka jer su ljudi koji su koristili NV uređaje hteli da se to vodi kao normalno posmatranje a ne da bude u EAA/EEVA sekciji jer su rezonovali da bi na taj način više ljudi saznalo za taj tip posmatranja.