SAD menja Svemirski program

[sashastar]

Bez mnogo  pompe i sa smanjenim budžetom, Sjedinjene države menjaju svoj program istraživanja svemira u pokušaju da ponovo pošalju čoveka na Mesec do 2020. godine, a, možda i na Mars.

Maja 1961. predsednik Džon Kenedi je svojim govorom izmedio tok istorije čovečanstva.

«Pre isteka ove decenije naš cilj je da spustimo čoveka na Mesec i vratimo ga bezbedno na Zemlju.»

U julu 1969. Nil Armstrong je postao prvi čovek koji je kročio na drugo svemirsko telo.

«Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki korak za čovečanstvo.»

35 godina kasnije, u januaru 2004, predsednik Džordž Buš mladji najavio je novu viziju u istraživanju svemira.

«Izgradićemo nove letelice koje će poneti čoveka u svemir, da bismo uspostavili bazu na Mesecu i uputili se ka udaljenijim svetovima.»

Mada zasenjena ratom u Iraku i borbom protiv terorizma, vizija predsednika Buša je tiho postala pokretačka snaga u transformaciji američkog programa istraživanja svemira.  Centralnio mesto u toj viziji ima povratak čoveka na Mesec,  kaže Pol Spudis, stručnjak sa univerziteta Džons Hopkins, u Merilendu, koji je bio član savetovadne predsedničke komisije za istraživanje svemira.

«Kako stičemo sve više iskustva na Mesecu, počećemo da koristimo i materijale koje tamo nadjemo da bismo proizveli nove stvari, a kada ste to jednom učinili, već ste napravili korak ka prekidanju pupčane vrpce sa Zemljom».
Da bi se ostvarila vizija predsednika Buša potrebno je u fazama postići pet ciljeva. Prvi je, osposobiti za let šatlove. Drugi je dovršavanje svemirske stanice, koristeći šatlove za dopremanje uredjaja i opreme.

«Treći je proizvesti novu letelicu za ljudske posade. To bi nam omogućilo da krenemo dalje od Zemljine orbite ka Mesecu, Marsu i drugim planetama. Četvrti korak je povratak na Mesec - radi naučnih istraživanja i saznanja kako da ono što je potrebno dobijemo na Mesecu. Poslednji korak je misija kao Marsu.»

Ostvarenje te vizije je zadatak Američke agencije za istraživanje svemira - NASE, čiji direktor je Majkl Grifin.

«Dovršiti svemirsku stanicu, povući satlove do 2010, preći sa šatlova na novu letelicu, koja bi mogla da obavi nove zadatke - mislim da smo u stanju da to postignemo.»

Medjutim, kongresmen Mark Judal, iz Kolorada, je medju onima koji su sumnjičavi.

«Mislim da mnogi u Kongresu, iz obe političke stranke, misle da tražimo od NASE da učini suviše sa suviše malo sredstava.»

Direktor NASE Grifin priznaje da će cena novih misija sa ljudskom posadom oduzeti sredstva drugim programima u okviru njegove agencije.

Medjutim, Pol Spudis je više optimističan.

«NASA dobija preko 16 milijardi dolara godišnje. To je puno novca. Zavisno od toga kako pristupe tom problemu i kako počnu da ga ostvaruju mislim da je to ipak dosta novca za povratak na Mesec. Misija će svakako zahtevati smele inovacije, i maštovito upravljanje, ali je izvodljiva. Ako to ne bude slučaj onda svemirski program nema budućnost, jer više novca neće dobiti.»

Ako nas nova vizija predsednika Buša vrati na Mesec do 2020, biće to pola veka od kako nas je vizija predsednika Kenedija dovela do džinovskog koraka za čovečanstvo.

[sashastar]

Evo jednog obicnog plana NASE

Do kraja naredne decenije čovek će ponovno
koračati Mesecom, najavila je NASA. Ovog puta misija se neće ograničiti samo na hodanje po površini Zemljinog satelita, već bi na Mesecu trebalo da bude sagradjena i baza koja će poslužiti kao prva stanica u budućim misijama na Mars. Baza na Mesecu predvidjena je za šestomesečni boravak astronauta. Spajanjem najbolje tehnologije iz ranijih misija Apolo i modernog spejs šatla američki stručnjaci će konstruisati letilicu za 21. vek. Ona će biti predvidjena za prevoz astronauta do Meseca i nazad, a imaće i dodatni prostor u kome će biti smešteni kosmonauti koji će sa Meseca nastaviti put ka Marsu. Uz solarne ploče koje će letilicu snabdevati energijom, gorivo će biti tekući metan. Time se otvara mogućnost punjenja rezervoara na samom Marsu, planeti čija je atmosfera bogata tim gasom. Novi lunarni modul moći će da preveze dvostruko veću posadu od Apola, a moći će da se koristiti za desetak misija.

[marino]

Spajanjem najbolje tehnologije iz ranijih misija Apolo i modernog spejs šatla...

samo da napomenem kako bez kompletiranog ISS-a u zemljinoj orbiti nema "osvajanja" mjeseca..vise se nece ici direktno ka mjesecu, saturn-V je proslost, moduli ce se spajati u orbiti oko zemlje i tu je velika uloga ISS-a
tehnoloski vec danas zapravo sve postoji za let ka mjesecu i "turisticko" spustanje na njega..sojuzi su orginalno konstruirani za let ka mjesecu! sa dodatkom raketnog stupnja i modulom za posadu najave 100mil $  cijene karte za oblet oko mjeseca mogu se (da se ima volje) ostvariti u narednih 3-5 godina bez problema

m