Prava priroda sirenja svemira?

[sale11472]

Možemo se složiti da je on teorijski izvodio proračune, ali je koristio eksperiment ili praksu da

Naravno  ali upravo si opisao naučnika teoretičara i (nedan od) način na koji radi! Pa nije teoretičar onaj ko izmišlja "teorije" kao neki ovde i na sličnim forumima.... no možda se ne razumemo pošto ja pravim oštriju razliku između teorije, teorijske nauke sa jedne i maštarija sa druge.... Pa nije svaka zamisao koja nekome naučniku (ili laiku u zabavnijem slučaju) padne na pamet teorija!

[Ljubo]

Dobro, a kako je po tebi "teoretičar" u 17. vijeku istraživao i dao zakon za silu viskoznosti?
Da nije možda zamišljao i crtao strujne linije, laminarne slojeve ili šta već?  ALi nemoj opet izokola, nego reci stvarno šta misliš?

[Kizza]

Počinje da me boli glava jer postaje (..) dosadno  

[r2d2]

Nego da se vratimo mi na "Prava priroda sirenja svemira? "
Jer kako rece jedan experimentator:

Kad se ozbiljnije, analiticki upustimo u ovu smesnu i nerazumnu raspravu, pokace se da je rezultat otprilike izjednacen.

[SlavkoD]

Upravo to, crna rupa je, kao sto sam vec napisao, horizont dogadjaja i sve ono unutar njega, a singularitet je u samom centru.

Ajte meni laiku objasnite kako se može tako tvrditi da je singularitet u centru kada ne možemo da zavirimo ni tik iza horizonta događaja.

[Ljubo]

Slavko,
Teorija predvidja, da ako imaš zvijezdu od, mislim, preko 4,3 mase našeg Sunca, kada ona potroši svoje termo-nuklearno gorivo, naraste do velikih dimenzija i potom eksplodira, a središnji dio se urušava u samog sebe munjevitom brzinom, bespovratno! Sva materija i svo zračenje (osim Hokingovog, naravno) upada u jednu tačku, ali mislim da je preciznije reći u jednu oblast (iza horizonta dogadjaja), i to se naziva gravitacioni singularitet.
Neko će možda reći da je to nemoguće, ali ona fizika kojom danas raspolažemo daje s visokom vjerovatnoćom da se to upravo mora dogoditi. Osnovne radove na ovom polju dali su veliki naučni autoriteti poput Chandrashekara i Sahe (da navedem samo dvojicu od mnogih), u epohalnim radovima kojima se sa matematičko-fizičkog stanovišta nema šta prigovoriti - pa samim tim nema ni potrebe sumnjati da nije tako.

[SlavkoD]

Ma čitao ja o tome.
Ako se dobro sećam taj Čandrasekar (Nobelova nagrada 1982.) je dao i tzv. Čandrasekarovu granicu koja govori koja je kritična masa zvezde ispod koje postaje beli patuljak, a iznad koje pulsar (1,4<M<3xmase Sunca) ili crna rupa (M>3xmase Sunca). Ta granica je 1,4 mase Sunca. Idu tu procesi urušavanja i eksplozija (crveni džin, nova, supernova).
Nego mi nije jasno sledeće: držimo se nekih zakona kad nam to odgovara. Kao u gravitacionom singularitetu ne važe poznati nam zakoni fizike, a na njih koristimo da definišiemo i samu crnu rupu, gde ne bi trebalo da važe.
Mislim da se o tome šta se nalazi iza horizonta događaja ne može govoriti. Tu nam je granica. Ne važe poznati zakoni.
Bar dok ne pošaljemo nekog tamo, pa ako uspe nešto da nam javi.

[r2d2]

Pa sve je u zakonima i tu zaista mislim da ne treba sumnjati jer se vidjeno (Na primer centar nase galaksije i kretanje  okolnih najblizih zvezda) i poklapa sa predvidjenim (teorija crnih rupa).  Imas gravitaciono privlacenje same crne rupe, prvu kosmicku brzinu i imas drugu kosmicku brzinu, imas poluprecnik crne rupe, znamo brzinu svetlosti , i onda nam je relativno lako da pricamo da mora postojati i horizont dogadjaja samo na osnovu tih parametara  bez upastanja u teorije sa singularitetom. Foton se prosto mora tome povinovati u tom pojasu kojeg zovemo horizont dogadjaja. Mada je i meni sve to fascinantno sa pitanjima o samoj prirodi singulariteteta.

[Ljubo]

Važna napomena: horizont dogadjaja i gravitacioni singularitet - "tačka" beskonačne gustine, neodvojivi su jedno od drugog (jer se horizont dogadjaja definiše preko gravitacionog djelovanja ove "tačke"). Pa ih ne treba baš ni razdvajati.
E sad, za globalna razmatranja van granice horizonta dogadjaja to još može da prodje.

[milicamijatovic]

Zelela bih da znam, posto bih volela da upisem astronomiju, koliko se studenata prijavljuje na Mat. fakultetu za taj smer? Nisam nasla na sajtu. Unapred sam zahvalna..

[sale11472]

Dobro, a kako je po tebi "teoretičar" u 17. vijeku istraživao i dao zakon za silu viskoznosti?

Ljubo niko ne osporava da se Njutn bavio eksperimentima ali njegovo najznačajnije, kapitalno delo, Principia je teorijski rad i to ga čini praktično rodonačelnikom teorijske nauke (ma šta on o tome pisao u istim tim "Principima")... No to i dalje ne menja stvar da danas ekperimentalna fizika kaska za teorijskom tj da se praktično svela isključivo na proveru ispravnosti hipoteza i teorija ...
Samo što je problem ovde što neki teorijsku nauku zamišljaju kao izmišljanje hipoteza teorema i "teorija" a što nema baš veze sa stvarnošću...

[sale11472]

Ma čitao ja o tome.
Ako se dobro sećam taj Čandrasekar (Nobelova nagrada 1982.) je dao i tzv. Čandrasekarovu granicu koja govori koja je kritična masa zvezde ispod koje postaje beli patuljak, a iznad koje pulsar (1,4<M<3xmase Sunca) ili crna rupa (M>3xmase Sunca). Ta granica je 1,4 mase Sunca. Idu tu procesi urušavanja i eksplozija (crveni džin, nova, supernova).

Pa loše se sećaš Čandrasekarova granica od 1.4 mase Sunca se ne odnosi na masu zvezde već na masu jezgra koje preostane kada zvezda odbaci spoljne slojeve ovaj uslov zadovoljavaju npr zvezde glavnog niza sa masom ispod 8 masa Sunca inače i te zvezde prolaze kroz stadijum Crvenog Džina....
Teže zvezde prolaze kroz malo spektakularnije procese, eksplozije Supernove, pa od njih ostaju neutronske zvezde koje su većinom pulsari mada postoje i radio-tihe neutronske zvezde (mada se tu najverovatnije radi o tome da jednostavno ne pulsiraju u našem smeru)
A one još teže zvezde iza kojih ostane (posle Supernove) jezgro od preko 5 mase Sunca postaju jako zanimljivi objekti koje občno zovemo Crnim Rupama....

Nove nisu strogo deo evolucije zvezda pa ne spadaju u ovu grupu...

Da sad ne bismo razlgabali o ovome obnovi malo evoluciju zvezda tj njihov životni ciklus

Inače kada su u pitanju singularitet i horizont događanja daleko od toga da su neodvojivi ista teorija koja dozvoljava postojanje CR dozvoljava (ili predviđa kao se kome sviđa) i postojanje golih singulariteta tj singulariteta bez horizonta događanja (a ima tu i onih singulariteta oko kojih postoji više horizonata događanja ali da sad nekomplikujemo stvari)

[sale11472]

Zelela bih da znam, posto bih volela da upisem astronomiju, koliko se studenata prijavljuje na Mat. fakultetu za taj smer? Nisam nasla na sajtu. Unapred sam zahvalna..

Pa to će se znati kada se objavi konkurs za upis sredinom ove godine, možda je najbolje da kontaktiraš upravo Matematički Fakultet trebalo bi da imaju nekakvu službu sa takvom informacijom...

[Ljubo]

Naked singularity nije crna rupa, znaš to valjda Sale??? Mi pričamo o crnim rupama, zar nisi primijetio!?

Ma često mi nešto šaraš po ovim temama, hajde malo konkretnije to....

[Ljubo]

Što se tiče moći teorije i onih koji bi samo da teoretišu ide sljedeći tekst:

Osim radova o evoluciji zvijezda (i par radova o strukturi zvijezda), sva (podvlačim SVA), epohalna otkrića u astronomiji, ostvarena su posmatranjem, dakle eksperimentom. Evo da pobrojim samo neke: struktura i razvoj Mliječnog Puta, galaksija i svemira, CBR, sastav zvijezda, kometa , planeta i čega sve ne još, itd. itd.
Spisak je podugačak, pa da ne zamaramo više...
A "velike" i "poznate" kosmološke i kosmogonijske teorije su se smjenjivale i ni do danas (!) nemamo nijednu za koju možemo da kažemo: ova je 95% tačna, od svoga početka pa do kraja!

Mislim, ko ovo pokušava da ospori, he or she is not from this world !!

Sale, činjenica da je čuveni Kepler morao da sačeka da umre Tiho Brahe, i da od njega uzme posmatranja Marsa, da bi došao do svog I zakona - da li je to po tebi pobjeda teorije ili eksperimenta? (nemoj samo opet izokola, pliz)

A tek mu je III zakon tragikomedija za sve koji se bave golim teoretisanjem (znaš na šta mislim?)

Nadam se da će ti ovo pomoći da na "Principe" gledaš iz jednog, za tebe novog ugla.