• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Nastanak Suncevog sistema

Started by charlie, June 12, 2006, 04:27:57 pm

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

charlie

Pokusala sam da posaljem poruku na naznacen link na AM-u, ali mi nije uspelo, pa cu odgovor na nedoumice Filipovic Ace, staviti na ovaj topic. Ceo njegov tekst, mozete naci na sajtu AM-a, a ovde sledi delic odgovora, koji neki mogu da nadju interesantnim.

NASTANAK PROTOZVEZDE (PROTOSUNCA)

Faza pre glavnog niza, ili faza u kojoj nastaje protozvezda, zapocinje sazimanjem oblaka medjuzvezdane materije i to velikih razmera (30 pc = 98 svetl. god. ), mase priblizno 100 000 mase Sunca, male gustine i niske temperature. Njega uglavnom cine molekuli vodonika, nesto helijuma i cestica prasine. U pocetku, oblak se sazima bez prepreka (trenja), da bi energija oslobodjena slazimanjem odmah pocela da se izracuje, sto dovodi do toga da nema zagrevanja (tj. temperatura oblaka ostaje konstantna).
Daljim sazimanjem rastu gustina i neprozracnost, pa se deo oslobodjene gravitacione potencijalne energije, osim na zracenje, trosi i na zagrevanje oblaka. Kako je masa oblaka velika, usled gravitacione nestabilnosti dolazi do raspada na manje delove (fragmente) koji formiraju grupe zvezda. To su buduce asocijacije i otvorena zvezdana jata. U tako stvorenim grupama, koncetracija fragmenata je mala, povezanost je labava, pa se one brzo rasturaju. Za ove grupe se smatra da je efikasnost formiranja zvezda oko 25% (samo ce se od 25% materijala formirati zvezde).  Te zvezde, tokom evolucije, zagrevaju i "oduvaju" preostalu materiju koja ih okruzuje. Ukupna masa mladih jata se tako smanji, pa time i njihova gravitacija, koja je drzala zvezde na okupu. Tu lezi razlog usled kojeg najveci broj mladih zvezdanih jata (95% njih) se raspadne na usamljene, dvjone i visestruke zvezde. Plejade i Hijade pripadaju onom malom broju otvorenih jata sa duzim zivotom.
Sa druge strane, da bi se formiralo zbijeno zvezdano jato (kojem  Sunce ocito ne pripada) potreban je dzinovski molekularan oblak u cijim gusto pakovanim delovima manje-vise istovremeno zapocinje gravitacion kolaps.
Znaci, bitna je masa iz koje ce nastati otovoreno ili zbijeno zvezdano jato. I kao sto se, vidi svaka zvezda nastaje u nekoj asocijaciji, kao sto se desilo i sa Suncem, samo sto se u tom slucaju radi o otovorenom (razvejanom) zvezdanom, ali kratko zivecem, jatu.
Podaci su izvuceni iz kursa "Opsta astrofizika", na Matematickom fakultetu, kojeg drzi prof. dr Olga Atanackovic-Vukmanovic, i udzbenika za studente pod istim nazivom.

Sasa

Ma ne znam sta se desava, neke stvari su prestale da rade, pa i taj formular za pisma.  Valda ce proraditi, ja sam ucinio sve sto sam znao.

Sasa

Evo Ivan je izglancao u AM deo oko forme za slanje pisma!!!

charlie

Ostavicu tekst na forumu, pa ako ti se dopada stavi ga na AM. Uputi Filipovica na "ovamo".

Sasa

Naravno, stavicemo odgovor u AM.

charlie