Apsolutni pocetnik!

[Mita]

Molim vas da mi neko pomogne u vezi astrofotografije!
Da li mogu nesto da uradim sa digitalnom kamerom SONI DCR-TRV145E?
Ako sa tom kamerom nije moguca astrofotografija predlozite mi neki fotoaparat do 200 eura.
Inace imam teleskop SKY-WATCHER D=150mm F=1200mm
HVALA

[Sasa]

Mislim da ce Letenka biti najbolje mesto u ovom delu sveta za prve casove o astrofotografiji.

[Maxscope]

Je li taj Sony digitalna video kamera, ili digitalni foto aparat?

[Mita]

Digitalna kamera

[Maxscope]

Nisam siguran da bi ti bilo koji drugi aparat do 200 eura posluzio bolje od ovoga koji vec posedujes.
Takozvane "consumers" digitalne kamere mogu biti koriscene za astrofotografiju ali samo putem afokalne metode, odnosno snimanje kamerom kroz okular teleskopa.
Prednost digitalnih kamera je sto se rezultat odmah moze videti na ekranu kamere, i sto se izmene mogu odmah izvrsiti da bi krajnji ishod, odnosno snimak bio jos bolji.
Svako ko ima teleskop i nabavi kameru odmah zeli da se upusti u astrfotografiju, bez razliku na znanje i iskustvo za teleskopom kao i poznavanje astronomije i neba.
Ali retko ko zna da dobijanje optimalnih rezultata ovom naizgled najprostijom, afokalnom metodom snimanja, zahteva malo matematike i racunanja.
Ti naravno mozes uperiti kameru kroz okular i naciljati Mesec i snimak je tu, ali neces znati da li je to optimalan snimak, niti da li je to krajnja mogucnost tvoje opreme.
Projekcija faktora magnifikacije kao i efektivna fokalna duzina i prenos tvog 1.200 mm teleskopa u odnosu na tvoju Sony kameru su stvari koje bi trebao znati i izracunati da bi postigao maximalne rezultate sa tvojom opremom.
Mislim da bi se kasnije ipak eventualno trebao vratiti ovome u zelji da saznas optimalne mogucnosti tvoje opreme.
No da se vratim kameri i teleskopu.
Mesec je naravno, najbolji objekat za pocetak i za ucenje metode afokalnog snimanja.
Pocni uz pomoc okulara velike fokalne duzine sa dugackim "eye releifom" i fokusiraj teleskop na Mesec. Sledece uperi objektiv kamere u okular, centriraj kameru iznad okulara i budi pazljiv da objektiv kamere ne dodiruje okular. Koristi monitor (ekran) kamere za ispravljanje pozicije kamere kao i za refokusiranje teleskopa. Pritisni prekidac kamere cvrsto drzeci kameru u istom polozaju, onoliko puta koliko zelis. Nacini dosta snimaka jer u pocestku ce tek svaki 20-ti biti dobar.
Kasnije, snimaj koristeci razlicito namestenu kameru. Probaj sa razlicitom duzinom ekspozicije, razlicitim zumom, probaj rucne komande (ako kamera ima manual settings) i razlicit ISO. Uglavnom eksperimentisi sa kamerom da vidis kako se ponasa i koje su joj mogucnosti, kada daje najbolje rezultate.
Takodje probaj snimanje sa razlicitim okularima da bi video u kojoj kombinaciji okular-kamera imas najbolje rezultate.
Verovatno ces u pocetku uociti da ne ide sve kako treba, a razloga ima i vise od onih koje cu ja navesti.
Pomeranje kamere i nestabilnost kao i lose centriranje u odnosu na okular prouzrokuju mutan snimak. Povecanje duzine ekspozicije i drzanje kamere mirno i stabilno u rukama takodje uzrokuje mutan snimak.
Ovo se moze otkloniti postavljanjem kamere ne tronozac ili uz koriscenje nosaca, odnosno adaptera koji pricvrscuje kameru na fokuser ili okular.
Jos jedan cest problem je da se na nekim snimcima vide tamni uglovi ili taman krug. Ovaj efekat se naziva "vignjeting" i desava se kada chip u kameri nije u potpunosti osvetljen.
Takodje snimak moze imati bled, mutan krug ili tacku u sredini snimka  sto moze biti usled lose optike, ali cesce usled konfiguracije optike kamere i okulara i teleskopa.
Mislim da ne bih trebao odmah u detalje ovoga ali ukratko radi se o tome sto "exit pupil" okulara i teleskopa treba biti podjednak "entrance pupil" na  kameri, kao sto i "eye releif" okulara treba odgovarati udaljenosti od vrha okulara do "fild stop" objektiva kamere.
Kada su na primer 'exit pupil" teleskopa i okulara veci od "entrance pupil" na kameri, "field stop" na kameri blokira nesto do svetlosti i ovaj deo svetlosti nece biti zabelezen na snimku.....itd,itd,itd.........da te ne bunim ovime.
Uglavnom najvise koristi ISO 100, kao i najkvalitetniji JPEG format.
Digitalna kamera ima jednu veliku prednost a to je sto ti omogucava da odmah vidis rezultat. Zbog toga sto mozes naciniti veliki broj snimaka, kada je transparencija losa, mozes lako uhvatiti trenutak kada se vazdusno strujanje na trenutak smiri, i tada ces izmedju mnogih losih snimaka imati jedan odlican snimak.
Toliko za sada, jer je ovo sve cega se trenutno mogu setiti.
Pozdrav.

[Mita]

Druze hvala ti na obilnom odgovoru. Pomogao si mi prilicno. Nego, sta mislis o web kameri Philips ToUcam PRO II PCVC 840K?

[Maxscope]

Najkrace receno, ako je mozes nabaviti ne oklevaj ni trenutka.
Opet najkrace receno, izuzetna web kamera za astrofotografiju.
Ja je licno nemam, imam Meade LPI koja je losija od PRO II, ali znam da kada se neka od ovih kamera pojavi na klubskom sajtu za prodaju opreme, proda se u roku od nekoliko sati, isto kao i stariji model  PCVC740K, zatim Vesta i Logitech. Pre svega ne znam koliko si ti uopste upoznat sa snimanjem putem ovih web-kamera.
Kao prvo web-kamera je odlicna za ulazak i predstavljanje u svet CCD snimanja, ali one se ne mogu meriti sa Finger Lakes, ATIK, SBIG i ostalim CCD kamerama.
Web-kamere su odlicne za video snimanje u boji.
Brzina snimaka je velika i snimci se pojavljuju u nizu skoro bez ikakavog zastoja izmedju snimaka. Web kamere su odlicne za snimanja Meseca i planeta, ali kako im nedostaje hladjenje, dugotrajna ekspozicija sa njima nije preporucljiva. Samo jako svetle objekte dubokog neba kao Orion maglina na primer, mozes snimati.
Ali pri snimanju planeta, moguce je sakupiti na stotine snimaka i odabrati one najbolje i najostrije i zatim ih postaviti zajedno u jedan snimak.
Sa druge strane nedostatak ovih kamera je sto nemaju svoj izvor napajanja strujom, nemaju trazilac niti memoriju pa se moraju koristiti uz kompjuter. Opet, to neko vidi ne kao nedostatak vec kao veliki plus, jer  se snimak moze videti i kontrolisati na velikom ekranu kompjutera.
Generalno, medju web kamerama su bolje one sa CCD cipom od onih sa CMOS cipom, najvise zbog elektronske buke koja je manja kod CCD.
PRO II PCV 840K ima Sony HAD CCD cip cija je rezolucija 640 x 480 pixela, velicine 3.6 x 2.7mm.
PRO II 840 (software) ima rucno namestanje duzine ekspozicije (najduze do 1/25 sek.), zatim "gain", "brightness" i "saturation". Naravno, kamera ima i "auto" koji po svim tvrdnjama za snimanje Meseca i Sunca uopste ne treba korektovati jer daje odlicne snimke.
Ako nabavis ovu kameru trebas prvo naci nacin da je postavis na fokuser teleskopa. Lece kamere se odsrafljuje pa je relativno lako naciniti 1.25" adapter za teleskop.
Mnogi uz ovu kameru za astrofotografiju koriste IRIS program kako za video, tako i za snimak. Program je besplatan i mozes ga skinuti sa interneta.
http://www.astrosurf.com/buil/us/iris/iris.htm
Postoji jos nekoliko odlicnih programa koji su besplatni a koje mozes probati pa vidi koji ti najvise odgovara.
http://www.pk3.org/K3CCDTools/
http://aberrator.astronomy.net/registax/
http://www.astrostack.com/
Ako nabavis ovu kameru, obavezno javi.
Pozdrav.

P.S.
PRO II 840 je jedna od...ako ne i najbolja kamera za modifikovanje u kameru za snimanje objekata dubokog neba. Modifikacija po svemu sudeci zahteva dosta strucnosti i umesnosti, ali krajnji rezultat je izuzetna kamera sa dugackom ekspozicijom, kojom se mogu snimati objekti dubokog neba. Ako umes sa lemilicom i poznajes kompjutere mozda uzmes i ovo u obzir..... za kasnije...kada steknes dovoljno iskustva sa kamerom snimajuci Mesec i planete.