PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[PavleR]

Sazvezdje Virgo:

NGC 5846 Grupa

NGC 5846 Grupa je galakticka grupa prastarih i udaljenih elipticnih galaksija na periferiji sazvezdja Virgo. Galaksije su od nas udaljene oko 100 Mly, sto znaci da su i po 2x udaljenije od galaksija znamenitog Virgo Cluster-a. I sam polozaj galaksija na granici sazvezdja Virgo i Serpens Caput govori da galaksije nemaju nikakve veze sa Virgo Cluster-om.

Grupa je podeljena na dve podgrupe koje ne mogu stati u jedno vidno polje. Prva podgrupa sacinjena je od pet galaksija koje formiraju pravolinijski lanac dugacak samo 25', pa se mogu osmotriti u jednom vidnom polju srednjih i visokih uvecanja. Drugu podgrupu cini galaksija NGC 5813 i nekoliko prebledih galaksija pored nje koje se ne mogu osmotriti mojom aparaturom. Iako clanica grupe, NGC 5813 se nalazi cak 1º udaljena od glavnog lanca i posmatra se kao zaseban objekat.

Grupa se sastoji od sledecih galaksija:

- NGC 5846 - elipticna galaksija magnitude 10 i prividne velicine 4'x3.7'. Najsjajnija je clanica grupe.

- NGC 5846A - elipticna galaksija magnitude 12.8 i prividne velicine 0.5'x0.3'. Nalazi se nepun minut udaljena od NGC 5846 i vizuelno izgleda nakacena na halo vece galaksije.

- NGC 5850 - spiralna galaksija magnitude 10.8 i prividne velicine 4.5'. Ova galaksija je mnogo udaljenija od nas od ostalih clanica grupe. Medjutim, veruje se da je u proslosti intereagova sa NGC 5846, pa kako se i vizuelno, a nekad i fizicki, nalazi neporedno uz nju ukljucena je u NGC 5846 Grupu.

- NGC 5845 - elipticna galaksija magnitude 12.5 i prividne velicine 0.7'x0.5'.

- NGC 5839 - lentikularna galaksija magnitude 12.7 i prividne velicine 1.3'x1.2'.

- NGC 5813 - elipticna galaksija magnitude 10.5 i prividne velicine 4'x2.8'. Iako je po sjaju druga galaksija grupe, objekat se nalazi izvan glavne koncentracije galaksijia u grupi pa vizuelno predstavlja zasebno posmatranje.

Mnoge galaksije Grupe su istinske ''zveri'' a neke cak i unikatni objekti u Univerzunu (NGC 5813). Stoga je znati nesto o njima sastavni deo posmatranja:

NGC 5846 je vodeca galaksija grupe. Prastara je i daleka dzinovska elipticna galaksija, cija svetlost dopire do nas zahvaljujuci ogromnoj velicini galaksije. Sa staroscu od 11 milijardi godina, NGC 5846 predstvlja jedan od najstarijih DSO vidljivih amaterskim teleskopima. U centru galaksije vreba supermasivna crna rupa enormnih dimenzija. U zavisnosti od metode koja se koristila, merenja su pokazala da se masa crne rupe NGC 5846 krece od minimum 400 miliona solarnih masa do neverovatnih 1.1 milijardu solarnih masa. Galaksija se nalazi na udaljenosti od 97 Mly od Sunca, i vise nego duplo je udaljenijaa od galaksija Virgo Cluster-a.

NGC 5846A je mala elipticna galaksija koja vizuelno izgleda nakacena na obod NGC 5846. Medjutim, realnost je malo drugacija, jer se galaksija nalazi 14 miliona svetlosnih godina iza NGC 5846 i ne intereaguje sa njom. Mi ih vidimo kao skoro jedan objekat jer se nalaze na istoj liniji pogleda gledano sa Zemlje, i to tako blisko da galakije izgledaju mnogo vise u interakciji nego sto je to slucaj sa M51 i NGC 5195. To je stvar optickog opazanja rastojanja izmedju objekata - sto su objekti blize rastojanja vizuelno deluju veca, iako ona to nisu. NGC 5846A je verovatno nekada intereagovala sa vecom galaksijom posto je utvrdjeno da galaksiji fali dobar deo materijala koji je otkinut plimatskm silama pri prolasku pored nekog veceg objekta.

NGC 5850 je jedina spiralna galaksija grupe. Ona se danas poprilicno udaljila od NGC 5846 i nalazi se cak 40 svetlosnih godina dalje. Medjutim, smatra se da su pre 200 miliona godina galaksije bile u intreakciji, sto pokazuje i rastresena struktura spiralne galaksije. Uzimajuci u vid trenutno ogromno rastojanje izmedju dve galaksije, modeli pokazuju da je se ta interakcija desila pri velikim brzinama galaksija i da nije dugo trajala.

Pogled u ovu galaksiju predstavlja zadiranje duboko u duboki svemir jer sa udaljenoscu od cak 131 Mly NGC 5846 predstavlja jedan od najudaljenijih objekata pristupacan teleskopima srednjih aparatura.

NGC 5813 je izdvojeni objekat grupe jer ne moze stati u isto vidno polje sa ostalim galaksijama. NGC 5813 je jedna od onih egzoticnijih galakaksija koje mozemo gledati u naucnim emisijama, kada se u animacionim modelima vidi kako iz centra galaksije izviru dva dugacka i tanka mlaza gasa. Takve galaksije imaju tzv. eruptirajuce crne rupe, a NGC 5813 je ekstreman slucaj takvog objekta jer je utvrdjeno da je njena supermasivna crna rupa imala cak nekoliko takvih erupcija u toku od samo 50 miliona godina. Sta se tu u stvari dodadja? Najprostije receno, crna rupa takvih galaksija ''pojela'' je vise materijala nego sto moze da primi i visak izbacuje u vidu dva mlaza gasa i visoko-energizovanih cestica, tj u obliku gama zracenja. To zracenje je najdestruktivnija sila u Univerzumu i tesko onom objketu koji se nadje na putu tim mlazevima.

Zbog te svoje osobine NGC 5813 je ekstenzivno proucavana galaksija. Proucavanja je vrsila NASA preko Chanda X-ray Observatory, jednog od najboljih teleskopa koji rade na principu X-zraka. Naime, u vrtlogu usijano toplog gasa (nekoliko miliona stepeni) koji kruzi oko crne rupe, otkrivena su, i cak uslikana, tri para supljina, tj. praznih dzepova (mehura). Te supljine su nekada bile bas mesta iz kojih se gas ogromnom brzinom katapultirao van galaksije, a sok talasi koji su pri tome nastali pogurali su okruzujuci gas ka spolja i formirali dzinovske mehure unutar galaksije. Na X snimcima galaksije te supljine su jasno evidentne. Ni jedna galaksija u Univerzumu nema toliki broj supljih mehura unutar sebe, sto svedoci o kakvoj zverskoj kreaciji je ovde rec. E, sad, ako neko pogleda fotografije, odmah ce primetiti dve supljine na samom obodu objekta, sto je na prvi pogled paradoksalno buduci da su se kreirale blizu samog centra galaksije. Razlog njihove lokacije lezi u njihovojj maloj masi posto su bukvalno prazne. Kao mehur vode koji izbija na povrsinu, tako se i supljine krecu ka krajevima galaksije, pa sve dve najstarije mogu naci na samoj ivici galaksije. Sledece dve su blizu centra, dok su dve najmladje jos uvek skoro u samom centru galaksije. Galaksija je trenutno u fazi erupcije posto su proracuni utroska energije potrebne za stavaranje supljina pokazali da su dve najmladje, unutrasnje supljine, jos uvek u fazi formacije.

Eruptivnost crne rupe NGC 5813 dovodi do jos jedne karakteristike objekta, nesvakidasnje za elipticne galaksije - zvezdane formacije. Naime, vecina elipticnih galaksija su ''gerijatrije'' prastarih crvenih zvezda u kojima su plave i bele galaksije davno eksplidirale ili formirale plantearne magline. Ako takve galaksije i imaju nesto preostalog gasa, on je toliko hladan da nije u stanju da proizvede nove zvezde. Medjutim, sok frontovi NGC 5813 ne samo da kreiraju mehure unutar gasa, vec i zagrevaju gas galaksije, pa je u NGC 5813 zvezdana formacija u punom jeku. Ova elipticna galaksija je ziva.

Lociranje: grupa se nalazi na udaljenosti 1º od zvezde 110 Virginis magnitude 4.4, koja se nalazi na samom istoku sazvezdja. Stoga sam lociranje sveo na lociranje zvezde, a galaksije sam nasao okularski.

- krenuo sam od zvezde 109 Virginis magnitude 3.7 koja predstavlja stopalo gornje noge Device. Zvezdu sam video golim okom i direktno naciljao.
- 4º levo od nje uocicemo 110 Virginis.
- nacentriramo koncanicu trazioca na 110 Virginis, pogledamo kroz okular malog uvecanja, pomerimo zvezdu na jugoistok vidnog polja dok ne izadje iz pogleda. NGC 5846 Grupa uci ce u vidno polje sa severozapada.

Opservacija: usmerenja dajem na osnovu posmatranja izvrsenog u noci 4/5.03.2025 u 3:03h.

Kako je grupa razdvojena na dve podrupe koje se nalaze na rastojanju od oko 1º, objekti se moraju posmatrati u dva posmatranja.

Prvo cu opisati gusci deo grupe, tj. horizontalni niz od 5 galaksija duzine samo 25'. U tom nizu nalazi se i vodeca claniza grupe i zbog male velicine poteza svih 5 galaksija se posmatra u jednom vidnom polju cak i velikih uvecanja..

- prva podgrupa: pogled na kvintet kao celinu

Na uvecanju 62.5x odmah se uocava najsvetlija galaksija grupe - NGC 5846. Vidi se kao direktno uocljivi cirkularni sjaj. Dirktno vidljiva je i druga po sjaju clanica niza NGC 5850, koja se smestila pored jedne zvezdice. Za uocavanje tri manje galaksije magnitude preko 12 potrebno je koristiti veca uvecanja, i u zavisnosti od noci, periferni vid.

Galaksije su poredjane u blago zakrivljenu, skoro horizontalnu liniju, usmerenu skoro pa istok-zapad. Gledano sa leva na desno, u okularu se prvo pojavljuju dve najbledje galaksije, pa potom kao treca dolazi najsvetlija NGC 5846 na koju je ''nakacena'' NGC 5846A, dok se na desnom kraju linije nalazi svetla NGC 5850.

- pojedinacne galaksije:

    - NGC 5846

Najsjajnija je i najveca galaksija u grupi. Pokazuje se svetlo i pristojno veliko. Na prvu se cini da je kruznog oblika ali se pazljivim posmatranjem otkriva ovalnost usmerenu od severa ka jugu. Galaksija pokazuje sjajno jezgro osrednje velicine, okruzeno sirokim i bledjim halom. Sjaj galaksije je gladak i mekan, bez naglih prelaza u sjaju.

    - NGC 5846 A

Izuzetno tesko uocljiva galaksija. Mnogo sam se, i bez uspeha, mucio oko nje na uvecanju 176x. Nikakve tehnike nisu pomogle dok uvecanje nisam podigao na 320x. Razlog tog poteza je lezao ne samo u nemanju druge opcije, vec i sa ciljem da ubledim halo NGC 5846 ne bi li pomogao maleckoj galaksiji da probije sjaj sjajne galaksije u koju je inkorporirana. I to je bio pun pogodak. Teskom mukom galaksija se probija u nestabilnom pogledu perifernog vida kao melcko zasijanje na severnoj granici hala NGC 5846. Javlja se samo kao mutna prebleda zvezda sa oreolom maglovitost oko sebe.

    - NGC 5850

Udaljena je na nekih 10' od najsvetlije galaksije, na desno u okularu. Teze se posmatra od NGC 5846 jer pokazuje poprilicno mali povrsinski sjaj i potrebno je koristiti periferni vid ne bi li se pokazala slojevitost galaksije. Direktnim pogledom vidi se kao jednolicna, osetno ovalna mrlja. Tek perifernim vidom objekat se raslojava na jezgro i ovalni halo oko njega. To me je malo zacudilo, uzimajuci u obzir svetlu magnutudu galaksije. Na juznoj granici hala nalazi se bleda zvezda.

    - NGC 5845

Jedva sam je uocio. Javlja se u nestabilnom pogledu perifernog vida kao gusto i malecko kruzno zasijanje okolnog neba. Galaksiju nisam nikako uspeo da stabilizujem u pogledu. Izuzetno je mala ali u periodu stabilnog pogleda javlja se gusce ispunjenosti od NGC 5893.

    - NGC 5839

Iako je najbledja clanica kvinteta lakse se uocava od za nijansu sjajnije NGC 5845. Sa magnitudom 12.5, galaksija se prikazuje kao bleda ovalna fleka, ali sasvim pristojne velicine. Sjaji izuzetno mekano, sa neprimetnim granicama izmedju nje i okruzujuceg polja. Galaksija ne pokazuje niti jezgro niti bilo kakvu slojevitost.

- druga podgrupa: NGC 5813:

Lociranje: ko koristi Stellarium moze biti u malom problemu jer softver galaksiju prikazuje kao svetlu zvezdu koja se vidi u traziocu. To moze da zbuni jer je realnost drugacija. Galaksija se moze naci okularski pocevsi od prve podgrupe ali je meni bilo lakse da je traziocem naciljam kao zaseban objekat.

- vratio sam se traziocem na zvezdu 110 Virginis.
- 30' zapadno od nje istice se zvezda SAO 120795 magnitude 8. Naciljamo zvezdu u trazilac, pogledamo je kroz okular malog uvecanja i NGC 5813 videce se 10' iznad nje.

Opservacija: galaksija ima lepo okruzenje jer se nalazi tacno u preseku dijagonala deltoida koji cine cetiri blede zvezde. Deltoid je postavljen uspravno, sa kracim stranicama na severu pa pogled ima skoro savrsenu simetriju.

Galaksija je velika i bleda. Javlja se u blago ovalnom obliku sa izduzenjem u smeru od 11h ka 5h. Galaksija sija bezstrukturnim sjajem koji polako opada ka obodima. Medjutim, ako se malo bolje zagleda, u centru se moze primetiti malo gusto jezgarce. Regija jezgra je veoma mala i zanemarljive je povrsine u odnosu na celu galaksiju. Ta centralna regija se u sveukupnom pogledu ne istice sjajem i tek je nesto sjajnija od velikog hala.

Galaksiji godi uvecanje jer se tada jezgro bolje istakne. Na uvecanju 176x vide se cak i tragovi trostruke strukture jer je oko tog gustog jezgra pojavljuje bledi prsten nesto veceg sjajaj od okruzujuceg hala.
—--------------------------------

Mozda je ovaj post malo vise bio teorijske prirode, ali clanice Grupe su toliko unikatni objekti da prica jos uvek nije gotova. Naime, NGC 5813 je najudaljenija galaksija u kojoj SETI trazi tragove civilizacije sposobne za kontakt. Mislim da nema boljeg objekta uz koji bi se ''prikacila'' prica o SETI-ju od ove galaksije. Naime, SETI ne trazi samo signale civilizacija unutar Mlecnog Puta vec i u udaljenim galakisjama. SETI je izabrao 97 galaksija u kojima trazi znakove inteligentnog zivota. Najbliza galaksija od tih 97 je Ursa Minor Dwarf, dok je najudaljenija upravo danasnja meta NGC 5813.

Za razliku od metoda kojim se traze signali unutar Mlecnog Puta, kog detekcije intergalaktickih signala princip je potpuno drugaciji. SETI se u svojim metodama oslanja na nekoliko pretpostavki:

- signali poslati preko medjugalaktickih rastojanja su veoma velike snage
- intergalakticka inteligencija ne cilja nas na Zemlji, vec signale salje nasumicno, sto bi znacilo da oni moraju biti snage od 10²⁶ W !!!!!!
- da bi neka civilizacija bila sposobna da posljalje takav signal ona mora biti Tipa II - civilizacija sposobna da zanje energiju zvezda. Tu klasifikaciju civilizacija uveo je sovjetski astronom Nikolai Kardashev 1960.-tih godina.

Pocevsi od takvih postavki, SETI je u periodu od 2018.-2022. detektovao oko 1.300 takvih signala iz pomenutih 97 galaksija. Medjutim, potom se pristupilo analizi tih signala i odbacivanju onih koji pokazuju stacionarnu prirodu. Naime, kolege upoznate sa time sta je Doplerov efekat razumeju da bi signal poslat sa planete u pokretu pokazivao malu promenu u frekvenciji usled kretanja izvora. Na zalost, za svih 1.319 signala pokazalo se da dolaze od izvora koji nemaju nikakav pomeraj u odnosu na Zemlju i nikada se sa sigurnoscu ne bi mogli razdvojiti od najobicnije ''smetnje''.

Mapa lokacije:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54398805992/in/dateposted-public/
https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54421614319/in/dateposted-public/

[spadej]

Izveštaj je fantastičan, kao i svi do sada.
Zavidim ti na tako dobrom vidu i oštrom oku.

[Astro_fun_times]

Pavle ove godine kad bi dosao na Mesijerov maraton, e to bi bilo divota gledati (sem ako si sudija koji stalno mora da prilazi jer bi Pavle nalazio objekat za objektom 🤣 )

[PavleR]

Izveštaj je fantastičan, kao i svi do sada.
Zavidim ti na tako dobrom vidu i oštrom oku.

Veruj mi Dejane da je najmanje do dobrog vida. Najvise je do iskustva i rada na terenu. Vec puno puta sam ponovio da nista, ama bas nista, ne moze da zameni sate ne terenu. Nikakvi okulari, teleskopi, oprema, vid. Dzaba nam svi Ethosi ako ne znamo da gledamo kroz njih. Pre neko vreme razgovarao sam sa jednim jako iskusnim osmatracem koji mi je rekao kako je na jednom grupnom posmatranju samo on uspeo da vidi Severna Amerika maglinu, dok ostali nisu. A svi su gledali kroz isti teleskop i isti okular. Razlika je bila u iskustvu. Takodje, pre neki mesec sam ucestvovao u raspravi sa sve iskusnim osmatracima kada smo pricali o tome kako kroz iskustvo uticaj seeinga na osmatranje sve vise opada.  U posmatracklim sekcijama astonomskih magazina iz broja u broj se non-stop ponavlja otprilike ovakva recenica ,, U teleskopu 10'' videce se to i to, a iskusni osmtraci videce jos to i to''. Znaci ne posmatraci sa dobrim vidom vec sa iskustvom. Teren, teren i samo teren, nista ne moze da zanemi teren. Sa iskustvom naucis kako da pristupis svakom objektu, da ga ''osetis'', sta mu prija, sta mu ne prija, neki voli periferni vid, neki da ga setas po polju, neki da ga dugo gledas, neki zahtevaju jos naprednije tehnike kao sto su je dugo gledanje u bledjoj verziji pa nagli skok na svetliju, neki hoce dugo gledanje filterom pa naglo da se skine isti. Al ne moze to niko da nas nauci, sve to trazi vreme provedeno na terenu. Ponekad mi je tesko da objasnim ljudima da bolji okulari nisu garancija da ce videti bolje. Jako tezak koncept za shvatiti ali takav je. Ako ne vidis neki detalj u objektu jer si slab za tehnikom posmatranja, neces ga videti ni sa boljim okularem. Takodje priprema, jako bitna stvar. Ja sam u poslednjem posmatranju filterom izvukao jednu od tri HII regije u Box galaksiji samo jer sam unapred znao da ona postoji. Posmatranje galaksije filterom nema nikakvom smisla - sem ako ona sadrzi vidljive HII regije. A za to mora kuci da se radi cak i mnogo vise nego za teleskopom.

Evo samo jednog primera. Ja svake sezone posmatram Iris maglinu u sazvezdju Cepheus. I svake sezone je vidim sve bolje i bolje. I detaljnije. Nebo ne postaje bolje, oprema mi je ista, vid mi nije bolji iz godinu u godinu - samo vise iskustva i sati na terenu u poredjenju sa proslim sezonama, nista drugo.

[PavleR]

greskom postovano, molim admina da izbrise ovaj post

[mitja]

Planiram da sve ove izvestaje kopiram doteram i stampam kao brosuru sebi. Tako bih imao najbolji uvid u objekte neba i napravio izbor sebi za fotkanje uz tvoju dozvolu Pavle.

[PavleR]

Planiram da sve ove izvestaje kopiram doteram i stampam kao brosuru sebi. Tako bih imao najbolji uvid u objekte neba i napravio izbor sebi za fotkanje uz tvoju dozvolu Pavle.

Naravno da nemam nista protiv, oni tome i sluze, javni su. I ja planiram i jednom trenutku da sve to doteram i poredjam po sazvezdjima, a mnogim izvestajima treba i dopuna, jer sam kroz sezone vrsio ponovna posmatranja i, kao sto sam gore naveo, iskustvo cini svoje i video sam neke stvari mnogo bolje. Recimo, Cat's Eye Nebla u izvestaju od pre dve godine izgleda mnogo siromasnije od onoga sto sam u medjuvremenu uspeo da uradim sa njom. Samo napred, drago mi je da sve ovo nadje prakticnu primenu.

[PavleR]

Sazvezdje Hydra:

V Hydrae (krabonska zvezda)
M 48 (otvoreno jato)
NGC 3242 - Ghost of Jupiter (planetarna maglina)

Savezdje Hydra najvece je nebesko sazvezdje, a posto ima krarakteristicno izduzeni oblik smatra se i ''najduze'' sazvezdje. Naime, po duzini Hydra meri celih 100º, gde glavni asterizam zauzima nesto manje od 80º duzine, sto je ogromna vrednost!! Buduci da je sazvezdje izuzetno veliko i ''dugacko'', a da se sastoji od relativno bledih zvezda, jasno je da kompletan asterizam poprilicno tesko uociti.

Kod uocavanja sazvezda bitno je uprostiti stvari i razdeliti ga na tri osnovna dela: glavu, telo i rep. Najbitnija zvezda u sazvezdju je ujedino i nasjvetlija - Alphard (𝞪 Hydrae) magnitude 2. Jako je bitno znati polozaj ove zvezde jer se ona nalazi tacno na granici koja delu glavu i vrat od tela zmije. Na srecu, zvezda je svetle magnitude i nalazi se u poptuno praznom delu nocnog neba, pa je njeno ucavanje izuzetno lako. Sa magnitudom 2 sjaj joj je otprilike isti kao kod zvezda ''Velikih kola'', ali se ipak prikazuje za nijansu bledje zbog niskog polozaja.

Severozapadno od Alpharda istice se glava Hidre. Ona dolazi u obliku petougaonog asterizna u kome su prisutne i zvezde magnitude 3, pa ako znamo gde da gledamo nije tesko uciti je. Od glave do Alpharda pruza se vrat zmije, koji se sastoji od izuzetno bledih zvezda. Jedina zvezda koja se istice je Theta (𝞱) Hydrae magnitude 3.9, pa bi bilo jako dobro uciti je kako bi se stvorio kontinuitet izmedju glave i tela.

Najvazniji deo sazvezdje je telo Hidre. Razlog je sto se bas tu nalazi i znamenita planetarna maglina NGC 3242 - Ghost of Jupiter, glavna ''zvezda'' sazvezdja. Kod tela ne treba kompikovati. Zvanicni asterizam sazvezdja prikazuje dugacku cik-cak liniju i ako posmatrac pokusa da locira sve te zvezde lako ce se izgubiti. Umesto toga, treba se fokusirati na lociranje prave linije na kojoj se nalaze tri najsvetlije zvezde tela: 𝞪, 𝞴 i 𝞶 Hya. To su zvezde magnituda 2, 3.6 i 3.1 poredjane u potpuno pravoj liniji, koje cine pocetak, sredinu i kraj tela. Linija se lako uocava jer se nalazi direktno ispod sazvezda Lav a nalazi se u potpuno praznom nebu. Kada jednom uocimo tu liniju, sve ostale zvezde cik-cak tela nalazice se ispod nje, i to otpilike ispod sredina duzi koje spajaju te tri zvezde.

O repu Hidre ne bih govorio jer se je on meni uglavnom zaklonjen sumom na jugu pa ga nikada nisam prostudirao kako treba.


V Hydrae

Karbonska zvezda magnitudnog raspona 6-12.3.

Kolosalna zvezda daleko, daleko od nas. Impozantan je objekat i za proucavati i za posmatrati. Rec je o karbonskoj zvezdi, sto znaci da joj je atmosfera puna jedinjenja ugljenika koja propustaju crvenu svetlost a raspiaju sve ostale talasne duzine. To dovodi do toga da karbonske zvezde sijaju distinktivno crvenim sjajem. Kod vecine karbonskih zvezda taj sjaj uglavnom vise vuce na narandzasto pa je po tome V Hydrae dosta unikatna jer sija duboko crvenom bojom. Njena crvena je toliko izrazita da se smatra za jednom od najcrvenijih zvezda na nocnom nebu.

Zvezda je izrazito varijabilna i sjaj joj se menja u velikom magnitudnom opsegu. V Hydrae promeni svoj sjaj od 6-12.3 magnitude u periodu od samo 531 dan. To znaci da u periodu manjem od dve godine promeni sjaj od lako vidljivog u traziocu do jedva vidljivog u teleskopu. Varijabilnost je karakteristika svih karbonskih zvezda i za to postoje razlozi. Naime, u gornjoj atmosferi ovakvih zvezda dolazi do nakupljanja ugljenicne cadji crne boje. Sto je cadji vise - zvezda je bledja. Taj nagomilani ugljenik skuplja radijaciju od zvezde i u jednom trenutku postane dovoljno energizovan da pobegne iz atmosfere i zvezda naglo dobije na sjaju. Potom se ceo ciklus ponavlja a zvezda periodicno bledi i zasijava. Pri tome dolazi do procesa u kome se kroz atmosferu probijaju talasne duzine sa desnog kraja plavog spektra, tj. crvena i narandzasta. Zato mi ove zvezde vizuelno opazamo u narandzastoj i crvenoj boji, iako su one u biti ''cadjavo-crne''.

V Hydrae je izuzetno udaljena zvezda ali je zato gigantskih dimenzija. Iako lezi na rastojanju od vrtoglavih 2.000 ly od nas, mi je vidimo sasvim sjajno zbog njenog ogromnog radijusa koji je cak 420x veci od Suncevog. Te brojke stavljaju V Hydre u jednu od najvecih zvezda osmotrivih amaterskim teleskopima.

Lociranje: zvezda se nalazi tacno ispod poslednje zvezde u telu Hidre - 𝞶 Hydrae.

- krenuo sam od zvezde Ni (𝞶) Hydrae magnitude 3.1. Zvezdu vidim golim okom i direktno sam je naciljao.
- direktno ispod nje pratimo vertikalni lanac zvezda 5 Crateris i 6 Crateris.
- direktno ispod 6 Crateris nalaze sve dve zvezde sa kojima 6 Cra gradi skoro jednakostranicni trougao. Kada produzimo pravac koji spaja 6 Cra se desnom zvezdom udaramo tacno u V Hydrae.

Opservacija: poslednju opservaciju izvrsio sam 03.03.2025. oko 22:35.

Kakvo vrhunsko posmatranje. Vatra - nemam drudge reci da opsiem zvezdu do vatra. Zvezda sija izuzetno snaznom vatreno-crvenom bojom. U trenutku posmatranja zvezdu sam procenio na magnitudu oko 8. Pojavljuje se u izuzetno ostrom sjaju, gde crvena boja bukvalno isijava iz nje - zvezda izgleda kao da iskri. Video sam i crveniju zvezdu na nebu a to je R Leporis. Nista se ne moze meriti sa R Leporis po pitanju ''crvenosti''. Medjutim, ta zvezda dolazi u nekako mat crvenoj boji, dok V Hydrae izgleda mnogo zivlje i aktivnije.

Odlican kontrast u pogledu prave ostale zvezde u polju, koje zbog niskog polozaja sjaje nako ''mutno'', prljavo-belom bojom. Kod V Hydrae nista nije mutno, sjaj zvezde lagano probija visestruke slojeve atmosfere donjeg neba i apsolutno dominira poljem.

V Hydrae je jedno fantasticno posmatranje. Prilikom ove posmatracke sesija drustvo mi je pravila i supruga, koju cesto pitam za pomoc kod identifikacije boja. Iako mi to nije bio cilj, ovog puta sam je podigao ususkanu pored peci da pogleda V Hydre i sada kad slusam audio zapis prvo sto cujem je kako izgovara: ''Jbt, bas je crvena''. Takodje, ona je primetila da ''se zvezda menja i da izgleda kao vatromet''. Kapiram da ta opservacija ima veze sa veoma niskim polozajem zvezde i prolaskom njenog sjaja kroz visestruke slojeve donje atmosfere.


M 48

Otvoreno jato u sazvezdju Hydra, magnitude 5.8 i prividne velicine 30'.

M48 je ogromno jato, i vizuelno i u stvarnoj velicini. Vizeulno ima vecih jata na nocnom nebu, ali u stravnoj velicini M48 je nenadmasan. Sa stvarnim precnikom od 126 ly, M48 je ubedljivo najvece jato koje je osmotrivo amaterskim teleskopima. Po podacima koja sam ja tokom godina prikupljao, posle njega po stvarnoj velicini dolazi otvoreno jato M46 u sazvezdju Puppis, koje je skoro pa duplo manjeg precnika. Uzimajuci u obzir njegovu stvarnu velicinu, da je malo blize Suncu M48 bi bilo najdominantnija pojava na nocnom nebu. Naravno, sve to je tako ako u otvorena jata ne racunamo gigantsku formaciju Ursa Major Moving Group, ali to jato je toliko ogromno i rasuto da zauzima ogroman deo celokupnog nocnog neba.

Iako je M48 na poprilicnoj udaljenosti, cak 2.500 ly od Sunca, ovo jato i dalje ima veliku prividniu velicinu, zauzimajuci u okularu vecu povrsinu nego Punog Mesec. E sad, ono sto je zanimljivo je da tako veliko jato sadrzi samo oko 80 zvezda, a ucinice nam se da ih ima vise. Razlog tome je sto jato lezi na obodu trake Mlecnog Puta, a kako je rasuto i ima veliku velicinu a mali broj zvezda, clanice jata bice izmesane sa dalekim i jedva razlucivim zvezdama koje nisu njegov deo vec deo pozadinskog neba. Stoga ce pogled sadrzati i zvezde jata ali i daleke, daleke zvezde preko kojih je jato superimponirano. Te zvezde popunice supljine izmedju rasutih clanica objekta te ce jato izgledati bogatije nego sto zaista jeste.

Lociranje: poslednje osmatranje izvrsio sam pri kraju zime 2024., ali na zalost nisam zabelezio datum i vreme.

Jato je vidljivo u traziocu. Za star-hopp koji ja koristim potrebno je malo bolje poznavanje nocnog neba, jer krecem od zvezde C Hydrae (30 Monocerotis). Ta zvezda nije deo glavnog asterizma ni sazvezdja Hydra ni sazvezdja Monoceros, vec se nalazi u delu otvorenog nema izmedju ta dva sazvezdja. Ja tu zvezdu vidim golim okom i dobro je poznajem. Zvezda sija svetlije nego sto njena magnituda sugerise jer cini blizak opticki sistem sa jos dve zvezde: 1 Hydrae i 2 Hydrae.

- krenuo sam od zvezde C Hydrae magnitude 3.9, koji vidim golim okom. Provera centriranja zvezde se lako vrsi, jer odmah levo i desno od sebe ima dve ranije navede svetle zvezde.
- od te zvezde pratio sam lanac dve svetle zvezde usmeren ka jugu: HD 70937 i HD 70148.
- kada traziocem dodjemo do poslednje zvezde jato ce vec biti vidljivo u traziocu, u njegovom krajnjem gornjem delu. Objekat ce se videti kao bleda i siroka zvezdana mrlja. Vec u traziocu ce se videti koliko je jato veliko i rasejano.

Opservacija: Iako sam nailazio na tekstove u kojima autori smatraju da se ovo jato tesko uocava i izdvaja od okruzujuce pozadine Mlecnog Puta, ja nisam stekao takav utisak. Jato se jako lako izdvaja i primecuje, o cemu govori i Trumpler klasa ovog objekta koja glasi I 2 m. Rimska cifra I oznacava jato odvojeno od pozadine sa jakom centralnom kondenzacijom.

Meni se ovaj objekat svideo, Jato je jako rasejano i ispocetka se cini da je nemoguce uociti bilo kakvu formu objekta. Medjutim, ako se uvecanje ipak malo poveca i dobro zagleda moze se videti bas mnogo toga.

Prva stvar koji sam primetio odmah pri pocetku posmatranja bio je da zvezde jako puno dolaze u parovima. Kao da je najmanje 20 optickih duplih zvezda razbacano preko lica objekta. Razmaci izmedju tih parova su nekad manji nekad veci, ali opsti utisak je kao da se svi lanci i oblici koje zvezde formiraju sastoje od medjuosbno nadovezanih dvostukih zvezda.

Sam centar jata je najgusci deo objekta i sastoji se od jednog luka zvezda koji se na vrhu toliko ostro savija za 180º da izgleda kao obrnuto slovo V, malo zaobljeno na vrhu. Neposredno ispod kraja desne krive luka nalaze se dve bliske svetle zvezde, koji mi se cine kao jedne od najsvetlijih zvezda u objektu.

Druga karakteristika jata je niz zvezda koji prolazi kroz njega i vidu dugackog zakrivljenog lanca. Taj lanac polazi sa jugozapada, prolazi kroz sam centar jata, pa nastavlja severno od njega, da bi se posle savio na jug, pa ponvo savio na jugoistok. Kako taj lanac obilazi centar sa severne strane, zajedno sa centrom je najprominentnija karakteristika jata, lako ce se uociti da izmedju tog lanca i centra ima jako malo zvezda, tj. da je prostor izmedju njih ispunjen relativno bezzvezdanom prazninom. Ja sam sem ove severne, uocio jos dve praznine, jednu na istoku i jednu na zapadu.

Ako jato posmatramo kao celinu videcemo da je ono jasno definisano u centru i oko centra. Medjutim, kako se krecemo ka obodima jata postace tesko razaznati gde se jato zavrsava a gde pocinje pozadinsko nebo. Recimo, na krajnjem istocnom delu jata primetice se jedna svetla crvenkasta zvezda, koja ce biti jedna od najsvetlijih u okularu. Ja nisam bio siguran da li je ona deo jata, vise mi se cinila kao pozadinski objekat. Ta zvezda mi nije dala mira, pa sam sledecih dana jos bolje proucio jato i dosao do podatka da je to zvezda HIP 40348, zuti dzin magnitude 8.3 i da jeste deo jata, i to njegova najjsjajnija clanica. Taj primer je dovoljan pokazatelj koliko je tesko razaznati spoljasnju granicu ovog objekta.

Sto se tice magnitudnog raspona sjaja zvezda on je u teoriji veliki, ali u praksi to ne izgleda tako. U stvarnosti, jato je sacinjeno od 80-tak zvezda magnitude 8-13. Medjutim, u samom okuarskom pogledu, one blede kao da se utope u pozadinski sjaj, pa nam paznja ostane na onih 40-50 svetlijih. Vizuelno, zvezde clanice M48 izgledaju poprilicno ujednacenog sjaja, bez grupacija zvezda koje iskacu i izdvajaju se svojim sjajem.

E sad, mozda i najzanimljiviji deo opisa, a to je polozaj jata na obodu trake Mlecnog Puta. Naime, zvezdano polje ovog dela sazvezdja Hydra je veoma bogato zvezdama jer samo malo zapadno od njega prolazi traka Mlecnog Puta. Kako je ovo jato izuzetno rasuto, a lezi superimponirano preko stotina jedva razlucivih ili nerazlucivih dalekih zvezda, zvezde M84 ce se izmesati sa tim dalekim zvezdama i pozadina jata izgledace poprilicno bogato. Ta pozadina od nerazlucenih delekih zvezda u osmatrackoj astronomiji ce cesto naziva ''pozadinski sjaj'' i izgleda kao sneg na starim televizorima, samo mnogo mnogo bledje. Pozadinski sjaj i njegovo primecivanje dolazi sa iskustvom i malo boljim okularima i izgleda jako lepo. I sad dolazimo do paradoksa da M48, iako je veliko i svetlo jato, ipak treba posmatrati u tamnim nocima i adaprirati se na mrak. Razlog je bas taj pozadinski sjaj i mnostvo malih bledih zvezdica koje ga sacinjavaju. Dobrim izborom noci i pripremom za posmatranje dacemo sebi sansu da bolje osmotrimo taj aspekt ovog objekta.

Inace, pomenuta traka Mlecnog Puta prolazi tacno kroz zapadni deo sazvezdja Monoceros i objekti u njemu su prepuni pozadinskog sjaja. Za mene je najlepsi deo tog sazvezdja mnostvo maleckih otvorenih jata usadjenih u Seagull Nebula, podrucju koje vrvi od pozadinskog sjaja. Stoga, kada budete posmatrali M48 pogledajte pozadinu preko koje su rasute svetle zvezde jata, nesto tih zvezda je deo objekta ali mnosto sjaja koji vidite su nerazlucene zvezde udaljene hiljadama svetlosnih godina.


NGC 3242 - Ghost of Jupiter

Mlada planetarna maglina magnitude 8.6 i prividne velicine 25''.

''Jupiterov duh'' najpoznatiji je DSO u savzezdju Hydra. Razlog tome lezi ne samo u osmotrivosti visestruke srukture magline, vec je rec o maglini sa veoma visokim povrsinskim sjajem, a opet dovoljnih dimenzija za osmatranje strukture. Sa povrsinskim sjajem od cak 6.88 mag/arcmin², NGC 3242 spada u jedne on najsvetlijih planetarki na nocnom nebu, toliko da se lagano vidi kroz trazilac.

NGC 3242 je veoma mlad objekat. Maglina je nastala pre samo 1.500 godina i tek je u pocetku svog razvoja. Stoga je i fizicki veoma mala, sa precnikom od samo 0.5 ly.

Svoje ime dobila je jer se po prividnoj velicini javlja otprilike u dimenzijama planete Jupiter. Neki autori navode da maglina cak u amaterskim teleskopima i izgleda kao Jupiter. Iskreno, mene nista kod nje ne podseca na Jupiter, ni velicina ni struktura. Po velicini je mozda slicna Jupiteru koji je jod daleko od opozicije ali po strukturi nije mu bas ni po cemu slicna. Nikakvih pruga i sara nema, naprotiv, maglina ima visestruku prstenastu strukturu i javlja se u mutnom, pufnastom obliku, daleko od ostrine Jupitera.

Lociranje: maglina se vidi u traziocu i nalazi se malo manje od 2º juzno od zvezde 𝞵 Hydrae.

- krenuo sam od zvezde Mi (𝞵) Hydrae magnitude 3.8. Zvezda se nalazi u telu Hidre, video sam je golim okom i direktno naciljao.
- maglina se vidi u traziocu kao bleda zvezdica tacno oko 2º juzno. Lako cemo je prepoznati jer predstavlja teme tupouglog trugla koji gradi se dve zvezde severno od sebe.

Opservacija: usmerenja dajem na osnovu opservacije izvrsene 29.03.2025. oko 22:10.

Na malom uvecanju maglina se lagano izdvaja svojim mutnim i pamucnim sjajem. Izuzetno je svetla i nije zvezdolika, vec se i na malom uvecanju javlja sa mlecnom ispunom. Ne moze se nikako pomesti sa zvezdom.

Na uvecanju 176x maglina je fantastican pogled. Prvi utisak na visim uvecanjima je da maglina izgleda kao oko. Medjutim, to nije sve. Sa ovom maglinom treba samo polako i bez zurbe, a ona ce zauzvrat pokazati visestruku strukturu i fine detalje.

Maglina je u osnovi troslojna, sa veoma zanimljivim raporedom slojeva:

- prvi sloj je unutrasnja supljina. Unutar nje se nalazi centralna zvezda magnitude 12 koja tek povremeno uskace u pogled. Najbolji pogled na supljinu je na uvecanju 320x. Na njenu se vidi da nije rec u ''supljini'' vec samo o regiji jako bledog sjaja. Takodje, ovo uvecanje ubacije centralnu zvezdu stabilnije u pogled.

- drugi sloj je svetli prsten oko te unutrasnje supljine. Prsten je izrazito elipsastog oblika i usmeren je od 8h ka 2h. Kada bi videli samo njega maglina bi delovala izrazito izduzeno. Prsten sijaj izuzetno visokim sjajem i zajedno sa unutrasnjom supljinom sve deluje kao oko i zenica oka.  Zanimljivo je da se na uvecanju od 320x vidi da je unutrasnji prsten takodje slojevit i da nema potpuno simetricnu strukturu. Razlicite je debljine po obimu, i na nekim mestima kao da se javljaju zadebljanja u obliku nekakvih klobuka. Ne mogu ni sam sebi da objasnim kako ta zadebljanja izgledaju, kao neki sok talasi koji se mestimicno javljaju preko tela prstena. Za ovo osmatranje potrebno je dosta koncentracije i rada za okularom.

- treci sloj je bledi spoljasnji prsten koji je skoro potpuno kruznog oblika. I sad tu nastupa igra formi. Iako je svetli unutrasnji prsten dominantno elipsast, spoljasnji presten svojim kruznim oblikom uveliko ''umeksava'' izduzenost, pa maglina u celosti izgleda kruzno. Veoma cudna raslojenost. Najsvetliji deo je elipsast, ali cela maglina je kruzna. U nefiltriranom pogledu spoljasnji prsten deluje dosta tanje od unutrasnjeg. Medjutim, upotrebom UHC filtera spoljasnji prsten jako dobije na dimenzijama i u pogledu se pokazuje u kruznoj formi. Ne posmatraju se ovakvi objekti bas svaki dan. Sjajno posmatranje.

Inace, ono sto malo nervira u posmatranju je sto je sve ''mekano''. Nigde ne postoje jasne i ostre granice, ni izmedju pstenja ni u spoju sa okruzujucim neboma. To malo stvara utisak da nikako ne mozemo da fokusiramo maglinu. Na srecu, ostro oko ce primetiti nekoliko jako bledih zvezdica pored magline koje ce nam pomoci da nadjemo fokus.

Ako je noc dobra maglinu treba posmatrati na sto vecem uvecanju. Nisko je na nebu, mutna je, ne podnosi bas najbolje uvecanja, ali razlika u pogledu koja velika uvecanja donose su znatna. Pogled je najbolji bez filtera, UHC znatno prija spoljasnjem prstenu, dok OIII ne sluzi nicemu kod ovog objekta. Takodje, samo polako ja ''Jupiterom''. Mnogo toga ima da se vidi, vistruka struktura, detalji unutar slojeva strujture, tri prelaza sjaja, centralna zvezda, suprotnost forme i oblika.  Pri poslednjem posmatranju maglini sam se bas posvetio i posmatrao sam je 45 minuta, sto je i rezultiralo svim ovime detaljima.

Mape lociranje:

V Hydrae:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54439859753/in/dateposted-public/
M 48:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54439860598/in/dateposted-public/
NGC 3242:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54439983913/in/dateposted-public/

[Astro_fun_times]

Poučan i zanimljiv izveštaj kao i uvek Pavle

[PavleR]

Sazvezdje Canes Venatici:

Hickson 68 Grupa i NGC 5371 (galakticka grupa i spiralna galaksija u jednom vidnom polju)

Canes Venatici (Lovacki psi) prolecno je sazvezdje severne hemisfere. Iako mu se glavni asterizam sastoji samo od dve zvezde pa se cini da je sazvezdje sicusno, povrsina koju sazvezdje zauzima je ogromna. Na listi od 88 priznatih sazvezdja Canes Venatici je cak 33. po velicini - poprilicno visoko mesto za maleni dvozvezdani asterizam. Visoko mesto po povrsini sazvezdje ''nadoknadjuje'' bledim sjajem - zauzima 5. mesto otpozadi.

Sazvezdje se nalazi odmah do sazvezdja Bootes, i nomenklaturno sazvezdja su povezana. Canes Venatici predstavljaju dva lovacka psa Pastira (Bootes) koji ga prate  kruzeci iza njega po nocnom nebu.

Glavni asterizam se sastoji od dve poprilicno razlicite zvezde po sjaju. Prva zvezda asterizma je znameniti varijabilni binarni sistem Cor Caroli (𝞪 Canum Venaticorum), koja sija magnitudom 2.8. Druga zvezda asterima je mnogo bledja Chara (𝞫 Canum Venaticorum) magnitude 4.3, pa se moze steci utisak da je asterizam tesko primetiti. Medjutim, od velike posmatracke pomoci je znanje da je asterizam paralelean rudi ''Velikih kola'' ili drsci ''Big Deppera'' sazvezdja Ursa Major. Osim toga, asterizam popunjava prostor izmedju svetlih sazvezdja Ursa Major i Bootes, pa ga je ipak lako razaznati.

Osim dve zvezde glavnog asterizma u sazvezdju nema nijedne iole svetle zvezde, pa stoga sazvezdje izgleda mracno i prazno. Tesko sazvezdju kome je zvezda magnitude 4.3 druga po sjaju.

Medjutim, bledost samih zvezda ume da zavara posto je Canes Venatici jedno od objektim najbogatijih sazvezdja na nocnom nebu. Unutar povrsine koju zauzima sazvezde nalazi se pravo blago DSO. Sazvezdje sadrzi cak 5 Messier objekata: globularno jato M3 i galaksije M 51, M63, M94 i M 106. Ne mogu ni da pocnem da se odlucujem koji od tih objekata je lepsi za osmatranje. Takodje, unutar sazvezdja nalaze se neki znameniti NGC objekati kao sto je NGC 4631 Grupa galaksija sastavljenih od poznatih objekata Whale and Pup Galaxies i Hockey Stick Galaxy.

E sad, ko god je posmatrao DSO u sazvedju Canes Venatici sigurno je primetio da mnoge njegove galaksije sijaju izuzetno visokim sjajem u odnosu na galaksije drugih sazvezdja, te da su neobicno dobro definisane. To nije slucajno i za tako nesto postoji razlog. Naime, kada posmatramo u pravcu sazvezdja Canes Venatici, mi posmatramo direktno upravno na ravan nase galaksije - u otvoreni svemir. Stoga izmedju nas i galaksija sazvezdja ima jako malo intestelarne prasine koja inace zaklanja nas pogled i podosta smanjuje magnitude i ostrinu DSO. Upredite recimo galaksije iz sazvezdja Canes Venatici sa galaksijama iz sazvezda Camelopardalis. Mnoge galaksije Camelopardalisa su blize, vece i kataloski sjajnije od galaksija iz Lovackih pasa. Medjutim, izmedju nas i njih stoji ogroman oblak prasine Mlecnog Puta i mi te galaksije jedva vidlmo, i to u ''polovnom'' i ''ostecenom'' pogledu. Kada posmatramo Lovace pse izmedju nas i njih te prasine nema, a DSO deluju sjajno i dobro definisano.


Hickson 68 Grupa

Tesna i svetla galakticka grupa, treca najsvetija u Hickson katalogu. Sastoji se od 5 galaksija od kojih sam uspeo da osmotrim 4:

- NGC 5350 - preckasta spiralna galaksija magnitude 11.3 i prividne velicine 3.2'x2.3'. Najveca je galaksija grupe i duga po sjaju. Medjutim, iako po sjaju ne zaostaje mnogo za najsjajnijom galaksijom grupe, NGC 5350 ce se u okularu pojaviti znatno bledje nego sto joj to magnituda sugerise. Naime, zahvaljujuci svojoj face-on  orijentaciji, galaksija ima veoma nizak povrsinski sjaj od samo 13.9 mag/arcmin², sto daleko zaostaje za nekim od preostalih clanica grupe.

- NGC 5353 - lentikularna (mozda spiralna) galaksija magnitude 11.1 i prividne velicine 1.2'x1.1'. Najsjajnija je galaksija grupe, i najsvetlija je po povrsinskom sjaju. Sa povrsinskim sjajem 11.8 mag/arcmin² daleko nadmasuje vecu NGC 5350 i to ce se jasno videti u okularu.

- NGC 5354 - lentikularna galaksija magnitude 11.4 i prividne velicine 2.2'. Nalazi se tik uz NGC 5353, na rastojanju tek nesto vise od 1' od nje. Priblizno je istog povrsinskog sjaja kao susedna galaksija i njih dve ce ciniti dominantan par grupe.

- NGC 5355 - spiralna galaksija magnitude 13.1 i prividne velicine 1.2'x0.7'. Malecka galaksija koja se zbog blede magnitude uocava tek mao bleda mrljica.

Clanica grupe je i lentiklularna galaksija NGC 5358 magnitude 13.9, ali nju nisam uspeo da uocim.

Pre nego sto krenem na opis opservacije, mislim da je ovo pravi trenutak da se nesto kaze o Hickson galaktickom katalogu. Grupe koje ga sacinjavaju umeju da budu veoma atraktivne zbog tesne zbijenosti galaksija u njima kao i zbog ne prevelike magnitudne razlike clanica, pa cu malo objasniti zasto je to tako. Naime, kolege koje su osmatrale grupe iz Hickson kataloga sigurno su primetile karakteristicnu zbijenost galaksija unutar njih. To nije slucajno i rezultat je kriterijuma po kojima je Hickoson formirao svoje grupe. Paul Hickson bio je kanadski astronom koji je 1982. godine sastavio katalog od 100 galaktickih jata. Hickson nije jata identifikovao posmatrajuci ih kroz teleskop vec proucavajuci printove crveno-senzitivnih fotografskih ploca iz znamenite Palomar Observatory, San Diego, California. Pri identifikovanju jata za svoj katalog Hickson se vodio sa nekoliko storgih kriterijuma:

- prvi i najbitniji kriterijum bio je da svaka grupe mora biti kompaktna. To znaci da sve galaksije u grupi moraju biti na maloj udaljenosti jedna od druge.

- ne manje bitan je i magnitudni kriterijum kojjim se Hickson vodio. Naime, razlika izmedju svih galaksija u grupi ne sme preci preko 3 magnitude.

- treci kriterijum bila je izolovanost grupe, pa su sve Hickosn grupe izolovane su od ostalih galakisja.

Bilo je jos nekih kriterijuma ali su po meni ovo 3 najbitnija. Ti kriterijumi doveli su do katalogiranja tesno spakovanih grupa od najvise 7 galaksija, mada ih je najcesce po 4 u grupi. Rezultat toga je da one Hickson grupe koje se mogu osmotriti amaterskim teleskopima izgledaju veoma atraktivno i kompaktno. Takodje, Hickson grupe su astrofotografski veoma zanimljive mete. To je stoga sto zbog blizine galaksija cesto dolazi do morfoloskih izoblicenja galaksija usled medjusobne interakcija, a neke od njih pokazuju i znake galaktickih kolizija.

Lociranje: Ovaj star-hopp je mozda napredniji jer sam krenuo od zvezde koja nije u glavnom asterizmu nijednog sazvezdja. Naime, otprilike na pola puta izmedju zvezda Seginus i Alkaid (𝞬 Boo i 𝞰 UMa) smestila se svetla zvezda 𝞴 Bootis magnitude 4.2. Zvezda je lako vidljiva golim okom i idealna je kao pocetna zvezda ovog star-hoppa.

- krenuo sam od zvezde Lambda (𝞴) Bootis, koju sam video golim okom i direktno naciljao.
- 2.5º jugozapadno od nje uocice se svetla zvezda BY Bootis magnitude 5.1.
- produzi se linija koja spaja te dve zvezde za neka 4.5º i udarice se tacno u zvezdu HD 121197 magnitude 6.5. Galakticka grupa nalazi se neposredno uz ovu zvezdu. Pogledamo zvezdu kroz okular malog uvecanja i sjaj makar dve najsjajnije galaksije grupe jasno ce se pojaviti u vidnom polju.

Posto je trazilacki potez ka HD 121197 malo duzi, moze biti nesigurnosti da li smo na pravom mestu. Provera se vrsi pomocu zvezdanih paterna blizu zvezde. Sama zvezda je deo trepezaste formacije pet svetlijih zvezda, a severno od nje nalazi se asterizam koji lici na gornji deo sazvezdja Scorpius.

Opservacija: usmerenja dajem na osnovu opservacije izvrsene u noci 29/30.03.2025 oko 00:50.

- pogled na grupu kao celinu

Hickson 68 je jedan atraktivan pogled na kvartet 4 gusto zbijene galaksije. Grupa sija poprilicno sjajno i lako je uocljiva vec na uvecanju od 62.5x. Sve 4 galaksija skupile su se uz lepu narandzastu zvezdu HD 121197, koja svojom bojom unosi dinamicnost u crno-beli svet galaktickih grupa. Ta zvezda stoji u liniji sa jos dve bledje zvezde i taj zvezdani trio nalazi se na jugu okularskog pogleda.

Najveca galaksija, NGC 5350, nalazi se tacno na liniji koja spaja te tri zvezde, sto pogledu daje malo geometrijske pravilnosti. Galaksija je od udaljena samo 3-4' desno od HD 121197. Najsvetlije galaksije jata su bez premca NGC 5353 i NGC 5354. One se nalaze na 1h od HD 121197, i od nje su udaljene tek nekih 5', mozda manje. Same galaksije skoro da su spojene ali se ipak jasno vidi tamni rascep izmedju njih od nekih 1', Galaksije sijaju visokim sjajem ali prave i visok kontrast u svojim oblicima. Dok se NGC 5353 pojavljuje u izrazito izduzenom obliku, NGC 5354 je dosta ovalnija. Najbledja galaksija NGC 5355  je na nekih 7' od zvezde i nalazi se njenih 2h. Galaksija je izuzetno bleda i skoro da ne utice na pogled kojim dominiraju tri prethodna objekta: jedan velicinom a ostala dva sjajem.

Grupa je izuzetno tesno spakovana i gradi priblizno jednakostranicni trougao stranice od tek 5' !!! To ce omoguciti galaksijama da stanu u jedno vidno polje bilo kog uvecanja.

- pogled na galaksije kao pojedinacne objekte

Svi pogledi dati su na uvecanjima 176x.

NGC 5353

Najlepsa je galaksija grupe. Izrazito je izduzena i ima karakteristicni oblik sociva. Izgleda kao klasicna lentikularna galaksija, koje su i svoje ime dobile jer podsecaju na sociva (lens). Galaksija sija visokim povrsinskim sjajem, i zajedno sa svojim susedom NGC 5354 dominira grupom. Galaksija pokazuje dvostruku strukturu, sa izrazito sjajnim izduzenim jezgrom i takodje izduzenim bledim halom. Galaksija ima relativno ostre ivice, javlja se bez mekoce u strukturi i potpuno je jasno u kom trenutku se ''zavrsava''.

U vidnom polju ima dosta zvezda. Iako su me na prvu nervirale, posle duzeg osmatranja je poceo da mi se svidja nacin na koji obogacuju vidno polje.

NGC 5354

Pravi jako blizak par sa NGC 5353 i nalazi se tek mozda 1' ispod nje. I ona je izduzena ali sa mnogo manjim odnosom osa. U poredjenju sa prethodnom galaksijom, skoro se moze reci da je kruzna. Galaksija takodje sija visokim povrsinskim sjajem, mozda tek nesto manjim od svog suseda. Takodje ima dvostruku strukturu, sa malim loptastim sredistem i bledjim halom oko njega. Iako bliske, galaksije nisu u dodiru.

NGC 5350

Iako najveca galaksija grupe, drasticno je manjeg povrsinskog sjaja od prethodne dve. Galaksija se uoci na prvu ali je potrebno provesti dosta vremena za okularem da bi se galaksija bila bilo sta drugo od veceg zasijanja okolnog neba. Javlja se u osetno vecim dimenzijama od svih galaksija grupe. Iako na prvi pogled deluje kruzno, sa duzinom posmatranja dobija na velicini i pojavljuje se blago ovalno.

Galaksija je jako blizu zvezde magnitude 6.5 koja se nikako ne moze ukloniti iz pogleda, pa to dodatno smanjuje njen sjaj. Galaksija zahteva vreme i strpljenje. Jako dobro reaguje na pomeranje po vidnom polju, kada dobija na dimenzijama a u sredini se pojavljuje malo kruzno jezgro. Za razliku od dva svetlija suseda, ova galaksija izgleda jako amorfno, bez jasnih naznaka gde se objekat zavrsava a pocinje okruzjujuce nebo.

Grupi, a pogotovo ovoj galaksiji, ne prija uvecanje i najbolji pogled je na uvecanju 176x.

NGC 5355

Sija bledom magnitudom od 13.1 i trazio sam je zajedo sa NGC 5359 magnitude 13.9. Bledju nisam uspeo da uocim ali se zato tokom portage pokazala NGC 5355, i to kao bledo kruzno zasijanje okolnog neba. Galaksija ne pokazuje nikakve detalje.

—-------------------------------------------------------------------------------------------------------------

NGC 5371

Preckasta spiralna galaksija magnitude 11.3 i prividne velicine 4.4'x3.5'.

Galaksija je od Hickson 68 Grupe udaljena samo oko 30' i komforno staje sa njom u jedan okularski pogled. Smatra se da je galaksija mozda u slaboj interakciji sa Hickson 68 Grupom, i da je mozda i njena clanica. Galaksija inace ima dva kataloska NGC broja: NGC 5371 i NGC 5390. Razlog je greska u pozicioniranju galaksije koju je napravio William Herschel pri otkricu iste. Njegov sin John Herschel je stoga pri osmatranju ovog objekta smatrao da je otkrio novi objekat, sto je kasnije Dreyer-a navelo da istu galaksiju zavede kao dva razlicita NGC objekta.

Lociranje: Nalazi se u istom okularskom pogledu sa Hickson 68 Grupom, manje od 30' jugozapadno.

Opservacija: Iako se ova galaksija smatra za jednim od lepsih prolecnih osmatranja, ja sam se dosta mucio sa njom. Galaksija se smestila odmah uz dve zvezde magnitude 9. Velika je i poprilicno bleda. Po velicini nadmasuje i NGC 5350 i javlja se u blago ovalnom obliku. Galaksiji prijaju malo manja uvecanja, i ja sam je posmatrao na 137x. Povrsinski sjaj galaksije je dosta mali i nisam uspeo da izvucem ni tragove spiralnih ruku usadjenih u halo. Ono sto jesam uspeo da izvucem je centralna precka, i to posle dosta rada za okularom. Nju sam uocio posle duzeg posmatranja na 137x pa potom prelaskom na 176x. Preckica je mala i usmerena ugrubo isok-zapad. Ostatak galaksije otpada na izuzetno amorfni ovalni halo, bez pokazatelja unutrasnje strukture.

Mapa lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54452468616/in/dateposted-public/

[ε Aurigae]

Pavle bez teksta....uživam u svakom tvom opisu. Bravo maestro

[PavleR]

Pavle bez teksta....uživam u svakom tvom opisu. Bravo maestro

Hvala Urose!

[PavleR]

Binarni sistemi u sazvezdju Bootes:

- Delta (𝞭) Bootis - Princeps
- Epsilon (𝞮) Bootes - Izar (Pulcherrima)
- Pi (𝞹) Bootis
- Iota i Kappa Bootis - Asellus Secundus i Asellus Tertius
- 39 Bootis

Sazvezdje Bootes jedno je od najvecih sazvezdja severne hemisfere. Vesnik je prolaca, jer se sredinom februara javlja na kasnom istocnom nebu. Pred pocetak leta sazvedje polako napusta nebesku sferu na ranom zapadnom nebu.

Sazvezdje je pre svega prepoznatljivo po svom glavnom asterimu koji se naziva ''Zmaj''. Ne moze se promasiti jer zauzima ogroman prostor na nebu, a na jugu zavrsava nasjajnijom zvezdom u sazvezdju Arcturus. Arcturus sija magnitudom -0.05 i kao takav jedna je od najsjajnijih zvezda nebeske sfere. Za posmatrace koji imaju problem da ga nadju postoji jako korisna verbalna ''postapalica'': ''Arc to Arcturus, then spike to Spica''. Fraza zeli da kaze da se Arcurus jednostavno locira produzavanjem luka ''Velikih kola''. Kada dodjemo do Arcturusa, spustimo se ostro pravolinijski na dole i dolazimo do zvezde Spica, najsvetlije zvezde sazvezdja Virgo.

Sazvezdje Bootes pre svega je znamenito po svojim binarnim sistemima. Sazvezdje ima tek par atraktivnih DSO ali su zato njegove dvojne zvezde jedne od najlepsih na nebu. Medju njima se izdvaja prelepi Izar - fantasticno lep pogled ali i zahtevan za razlucivanje.


Delta (𝞭) Bootis - Princeps

Binarni sistem cije komponente sijaju magnitudama 3.5 i 7.8, i nalaze se na separaciji od sirokih 104.9''.

Iako sam naveo da je u pitanju binarni sistem, u pitanju je samo velika veovatnoca da on to i jeste. Naime, nije sasvim sigurno da li je u pitanju samo opticka dvojna zvezda ili dve gravitaciono vezane komponente. Fizicki pokazatelji govore u korist hipoteze o gravitaciono povezanom paru: komponente se nalaze na bliskom rastojanju jedna od druge i dele slicno kretanje kroz svemir. Ovaj par razdvojen je 3.800 AU jedan od drugog i ako je u pitanju binarni sistem, na tom rastojanju zvezdama  bi trebalo najmanje 120.000 godina da izvrse jednu rotaciju oko zajednickog centra mase.

Primar sistema je evolvirani zuti dzin stelarne klase G8 III. Sekundar je Suncu slicna zvezda glavne sekvence stelarne klase G0 V.

Lociranje: zvezdu sam video golim okom i direktno je naciljao. Nalazi se u glavnom asterizmu sazvezdja poznatom kao ''Zmaj''.

Opservacija: Iako je magnitudna razlika izmedju komponenti velika, kod ove zvezde sekundar se lako uocava zbog izuzetno siroke separacije. Primar je usmeren u smeru 1h, dok je sekundar na mestu 7h. Iako siroka separacija cesto pravi pomalo ''dosadne'' poglede, ovaj par jako lepo izgleda zbog svoje koloricnosti.

Da je separacija manja zvezda magnitude 3.5 bi svela sekundar magnitude 7.8 na zrno peska. Medjutim, sa separacijom oko 105'' sekundar se pojavljuje manje-vise kao normalna zvezda magnitude 8, svetlo i sa ispunom.

Na malom uvecanju primar deluje cisto zut, dok se sekundar pokazuje bledo-zuto. Ovaj par idealan je za tacnije odredjivanje boja jer siroka razdvojenost dozvoljava ''vestacko'' pravljenje difrakcionih prstenova defokusiranjem, a da se pri tome prstenovi ne preklope. Indukovanje prstenova treba vrsiti na vecem uvecanju, gde se boja vise razalije preko njih. Na uvecanju 136x difrakcioni prsten primara je cisto zut, dok kod bledje zvezde vise ide ka beloj boji nego ka zutoj boji. Razlika u percepciji boja u defokusarinom pogledu je znatno veca nego u fokusiranom. Dok se u fokusu obe zvezde pokazuju zutom, defokusirane pokazuju zutu i zuto-belu koloricnost.

Par se nalazi u siromasnom zvezdanom polju, gde ce dominirati nad malim brojem osetno bledjih zvezda.


Epsilon (𝞮) Bootes - Izar (Pulcherrima)

Binarni sistem cije komponente sijaju magnitudama 2.7 i 5.1. Par stoji na uskoj separaciji od 2.6''.

Izar je jedan od najlepsih binarnih sistema na nebu. Razlog tome lezi pre svega u koloricnosti para: primar je narandzasta zvezda stelarne klase K0 II-III, dok je sekundar bela zvezda spektralne klase A2 V. Stoga u pogledu imamo narandzasto-beli par prelepog kontrasta na veoma uskoj separaciji. Dodatno, lepota pogleda je i u drugacijoj percepciji boje sekundra koju prijavljuju posmatraci. Iako stelarna klasa bledje zvezde sugerise belu boju, retko ko ga takvog i vidi: posmatraci ga uglavnom vide plavo, plavo-belo ili zeleno.

Primar sistema je ostareli dzin 33x veceg radijusa od Sunca. Sekundar je zvezda glavne sekvence po dimenzijama slicnija Suncu, sa duplo vecom masom i radijusom od nase zvezde. Zvezde orbitiraju oko zajednickog centra mase po veoma bliskoj orbiti. Fizicki su radvojene svega 185 AU i potrebno im je ''samo'' 1.000 godina da kompletiraju jednu orbitu.

Izar je najbolji primer ''pomeranja percepcije boja'' binarnih sistema. Naime, kada se mala zvezda nadje na bliskoj separaciji sa velikom zutom ili narandzatom zvezdom, boja manje zvezde koju posmatrac percepira drugacija je od realnosti. Naime, uveliko je poznato da crveni primari ''guraju'' boju pratioca ka zelenoj, dok zuti primari ''guraju'' sekundar ka plavoj. Izar je skolski primer te pojave. Iako je pratilac u ''prirodi'' cisto bele boje, niko ga tako i ne vidi. Percepcija boje pratioca se krece od plavo-bele, preko plave do zelene, ali bas niko ga ne vidi cisto belo (kako bi zveza na osnovu stelarne klase trebalo da se vidi).

Koliko je ova zvezda lepa govori i njeno ''alternativno'' ime Pulcherrina, sto na latinskom naci ''prelepa''. Originalno ime je zvezde Izar (pojas), sto odgovara polozaju zvezde u glavnom asterizmu sazvezdja. Ime Pulcherrima dao joj je Friedrch George Wilhelm von Stuve, kada je 1829. godine otkrio da je u pitanju dvostruka zvezda. Struve ju je tako nazvao zbog prelepog kontrasta boja.

Lociranje: zvezda se vidi golim okom i direktno sam je naciljao.

Opservacija: Vec i nerazlucena zvezda deluje prelepo. Na uvecanju 62.5x zvezda se pojavljuje u sjajno narandzastoj boji i pleni pojavom. Sjaj zvezde pogotovo istice potpuno prazno zvezdano polje sazvezdja Bootes. U vidnom polju ne da nema bledjih zvezda od Izara, vec su sve preostale zvezdice nekih ''uzasnih'' magnituda 11 ili 12. Zvezda stoji sama samcata u polju, u totalnom mraku.

Kvalitet razlucivanje ovog para jako varira u zavisnosti od seeinga. Primar magnitude 2.7 jako rasipa svetlost oko sebe, pa je sistem potrebno posmatrati u noci sto boljih uslova. Sistem posmatram godinama i impresije mi idu od krajnosti do krajnosti. Ponekad se sistem razluci ''musavo'', gde se sekundar vidi okupan difrakcionim prstenovima primara. Medjutim, ponekad se par jasno razluci na uvecanju od samo 107x, gde se javlja jasan procep izmedju dve zvezde. U svakom slucaju, sekundar ce se nalaziti levo od primara, na pozicijama 7-9h, u zavisnosti u koje doba noci posmatramo.

Medjutim, samo razlucivanje nije razlog ''slave'' ovog sistema, vec njegov prelepi koloricni kontrast. Na uvecanjima od 176x pa na dalje boje eksplodiraju. Primar isprva deluje zuto-narandzast, dok je sekundar skoro cisto plav. Koloricnost para moze se poboljsati tek blagim defokusiranjem slike, kada primar gubi svoju zutu nijansiranost i postaje dublje narandzast, dok primar zadrzava svoj plavi sjaj.

Sistem je prelep ali i tezak za posmatranje. U dobrim nocima boje su ciste a kontrast fantastican. U losijim nocima, difrakcioni prstenovi zvezda se mesaju, primar guta sekundar i ne da mu da istakne boju. Posmatrati Izar u visestrukim sesijama i loviti dobar seeing nije gubljenje vremena jer meta zasluzuje svu paznju i sigurno je jedan od najlepsih binarnih sistema na nocnom nebu. Naprosto, zvezda ima sve - i usku separaciju, i jak koloricni kontrast, i cinjenicu da je lepa distrakcija i osvezenje u tri meseca potpuno posvecenih galaksijama.


Pi (𝞹) Bootis

Binarni sistem cije komponente sijaju magnitudama 4.9 i 5.8. Par stoji na separaciji od 5.6''.

Primar sistema je evolvirani dzin B-tipa, plavo-bele boje. Sekundar je bela zvezda glavne sekvence A-tipa. Preklapanja paralakse i merenja sostvenog kretanja pokazuju da je u pitanju skoro sigurno gravitaciono povezani par.

Lociranje: zvezda se lako locira jer je jedna od dve sjajne zvezde koje se nalaze severozapadno od zvezde Zeta (𝞯) Bootis, svetle zvezde levo od Arcturusa u glavnom asterizmu sazvezdja.

- krenuo sam od zvezde Zeta (𝞯) Bootis magnitude 4.4, koju vidim golim okom.
- 3.5º severozapadno od nje u traziocu ce izdominorati dve zvezde magnituda oko 5, postavljene u vertikalnom pravcu. Donja zvezda je Pi Bootis.

Opservacija: usmerenja dajem na osnovu osmatranja izvrsnenog 15.07.2024., oko 23:30.

Vec na uvecanju 62.5x sistem je jasno razluciv. Par je usmerenja od 10h ka 4h, sa primarom na levoj strani. Primar je, po mojoj proceni, nekih 30% veci i sjajniji od sekundara. Sistem se ponovo nalazi u potpuno praznom zvezdanom polju. Apsolutno nicega nema u okularu sem Pi Bootis, tek jedna zvezda na 2h od sistema stidljivo prosijava na malo vecim uvecanjima.

Par jako lepo izgleda u svojoj koloricnosti. Primar je bele boje, dok mi se sekundar prikazao zut. Ne bi trebao da bude zut ali ja sam ga tako video. Ni odlazak na veca uvecanja, a ni defokusiranje zvezda nije promenilo moj prvobitni utisak, koliko god se on ne slagao sa onim sto bi trebalo da se vidi.


Iota i Kappa Bootis - Asellus Secundus i Asellus Tertius

Ove dve zvezde deo su ''Asellus'' tria zvezda - Theta, Iota i Kappa Bootis. Ovaj trojac gradi ostrougli trougao daleko van asterizma ''Zmaj'' sazvezdja Bootes, i mnogo je blizi sazvezdju Ursa Major negoli maticnom sazvezdju. Tokom godina ja sam naucio da neobicno cenim ovaj trojac. Naime, trio je jasno vidljiv golim okom i predstavlja ubedljivo najlaksi nacin za star-hopp do znamenite galaksije M 101 u sazvezdju Ursa Major. Nigde nisam nasao da ga neko koristi za skok do M 101, a po meni nema lakseg nacina da se dogegamo do ovog objekta. Nekako star-hopperi vole da krenu od zvezde u glavnim asterizmima sazvezdja, ali ja sam kroz sezone naucio da koristim zvezde razbacane van glavnih asterizama, a koje se vide golim okom, koje su ponekad bolji i laksi lokatori. Takav je recimo trojac Lambda, Iota i Kappa Andromedae. Taj trojac je daleko do glavnog asterizma sazvezda Andromeda, ali je jasno vidljiv golim okom. Ako znamo da ga uocimo i direktno naciljamo, star-hopp do mnogih objekata bice visestruko jednostavnijii.

Trojac nosi zvucno ime ''Aselli'', sa mnogo manje egzoticnim prevodom sa latinskog - magarci. Ime trojcu je dao cuveni Johannes Bayer, kada je zvezde nazvao Asellus Primus, Asellus Secundus i Asellus Tertius (prvi, drugi i treci magarac).

Dve zvezde ovog tria, Iota i Kappa Bootis, predstavljaju binarne sisteme koji mogu da stanu u jedno vidlno polje malog uvecanja. Kako su separacije sistema velike, na malom uvecanju imamo dva jasno razlucena svetla sistema u jednom vidnom polju. Rastojanje izmedju zvezda je samo oko 35'.

Iota Bootis sastoji se od komponenti magnituda 4.8 i 7.4, na separaciji od 38.6''. Primar je zvezda glavne sekvence A-tipa, dok je sekundar takodje zvezda glavne sekvence tipa K.

Kappa Bootis sastoji se od komponenti magnituda 4.5 i 6.7, na separaciji 13.5''. Primar je subdzin A-tipa, dok je sekundar zvezda galvne sekvence klase F.

Lociranje: Trojac ''Aselli'' vidi se golim okom, u blizini zvezde Alkaid, krajnje zvezde u ''rudi Velikih kola''. Kada namestimo trazilac na trio, dva binarna sistema predstavljace kratku osnovicu izrazito ostrouglog trougla skoro jednakih krakova.

Opservacija: usmerenja dajem na osnovu posmatranja izvrsenog 20.04.2025, oko 22:00.

Par ovih dvojnih zvezda divno izgleda u jednom vidnom polju. Oba sistema su jasno razlucena, gde Kappa ima tesnju, pa stoga na malom uvecanju i vizuelno intenzivniju separaciju. Kappa je na severu a Iota je na jugu. Kappa u okularu izgleda mnogo lepse, pre svega zbog skoro 3x manje separaciije. Takodje, primar Kappe je sjajniji, pa i to utice da se zvezda jace vizueno istakne. Zanimljivo je da su oba sistema skoro istog usmerenja komponenti (ugrubo istok-zapad), pa su im pravci skoro paralelni.

Iota Bootis je siroko, ali elegantno razdvojen sistem. Usmerenje sistema je ugrubo istok-zapad. Pratilac sistema je osetno manji od primara, i javlja se dosta tackasto. Koloricnost je zuckasto-bela za primar i plavkasta za sekundar.

Kappa Bootis je dosta ujednaceniji ali zato i dosta dinamicniji sistem, sa poprilicno delikatnom kororicnoscu. Primar deluje zuckasto-belo dok je sekundar plavicasto-beo. Medjutim, u bojama obe zvezde dominantna je jaka doza bele, pa se moze govoriti o belo-belom sistemu sa nijansma zuckaste i plave. Da bi se ove nijanse primetile treba se dosta igrati sa uvecanjima, pa se u principu mirne duse moze reci da su obe zvezde bele. To potvrdjuju i difrakcioni prstenovi indukovani defokusiranjem zvezda.


39 Bootis

Binarni sistem cije komponente sijaju magnitudama 6.3 i 6.7. Par stoji na uskoj separaciji od 2.7''.

Primarna zvezda je spektroskopski binarni sistem sa periodom od samo 13 dana. Stelarne je klase F8 V i zvezda je glavne sekvence. Sekundar sistema je stelarne klase F7 V.

Par je pravi binarni sistem zvezda koje se obrcu jedna oko druge, sa orbitalnim periodom od 1.348 dana.

Lociranje: Zvezdu je najlakse locirati ako se krene od ''Aselli'' tria iz prethodne mete.

- krenuo sam o trojca ''Aselli'' u sazvezdju Bootis. Ako produzimo liniu koja spaja dva prethodno opisana sistema Kappa i Iota Bootis, naicicemo na vertikalni lanac kojim dominiraju zvezde 24 Bootis i CH Bootis. Prateci to usmerenja jos 2.5º nailazi se na zvezdu 39 Bootis.

Opservacija: usmerenja dajem na osnovu opservacije izvrsene 20/21.04., oko 1:00.

Kakav prelep pogled. U noci dobrog seeinga par sam razdvojio vec na uvecanju 107x, sto je omogucilo onaj idealan prikaz dva bliska i skoro jednaka po sjaju para koji se skoro dodiruju. Obe zvezde su zute i usmerenja su od 9h ka 3h. Zvezde su skoro podjednake velicine i sjaja, gde je leva zvezda tek za nijansu veca i sjajnija. Vec na 107x bio je jasno vidljiv procep izmedju zvezda. Bio sam prezadovoljan pogledom, jer ovakvi sistemi traze bas dobru noc da bi se radvojili na sto manjem uvecanju. Bliski i jendaki sistemi formiraju onaj prelepi efekat dodirivanja, a 39 Bootis ne zaostaje za nalepsim predstavnicima takvih sistema.

Opet moram da ponovim - prelep pogled. Dve male, tackaste, ostre zvezda ali sa jasno zuckastom ispunom. Par je idealno posmatrati na uvecanju na kome se zvezde tek jedva dodiruju, nekako mi je taj pogled estetski lepsi nego kada se zvezda razdvoje jasnim procepom.

[Astro_fun_times]

E ovaj izvestaj treba manje iskusni vizuelci da procitaju i se posvete jedne noci trazenju binarnih zvezda. Verujem da mnogi smatraju da su zvezde pomalo "dosadne". Mozda i jesu malo ali kada je rec o binarnim sistemima to nije slucaj.
Hvala Pavle za jos jedan izvestaj i nadam se inspiraciju drugim vizuelcima da takodje pokusaju da posmatraju binarne sisteme.

[PavleR]

Umesto sledecg izvestaja postovaci link ka naucno-edukativnom casopisu 'Horizonti'', u cijem su najnovijem broju objavljena dva moja teksta: jedan o posmatranju dve iregularne galaksije u sazvezdju Canes Venatici i jedan o osnovama star-hoppinga. Casopis ''Horizonti'' izdaje AD ''Vega'' iz Hrvatske, i iako je bilo planirano da za njih u ovom broju napisem jedna clanak, ispalo je da ih ima dva. Naime, sekciju o osmatrackoj astronomiji u casopisu pokriva kolega Vedran Vrhovac, alfa i omega osmatracke astonomije na ovim prostorima. Medjutim, kako je Vedran bio sprecen da napise clanak o posmatranju DSO za majsko izdanje, zamolio me ja da uskocim umesto njega. Ovom prilikom bi se zahvalio i jednom od urednika casopisa Zoranu Novaku, sa kojim sam uspostavio odlicnu saradnju.

Moji clanci su na stranama 26-27 i 28-30, mada iskreno preporucujem kolegama da procitaju ceo casopis, i to ne samo ovaj broj jer je rec o zasista nesvakidasnje kvalitetnoj publikaciji i izuzetno kompeptntnim autorima.

link za poslednji broj:  https://advega.hr/sdc_download/3525/?key=bypy21k7b1ul23b0euemwyj04levz1

link za sva izdanja:  https://advega.hr/casopis/