PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[PavleR]

Sazvezdje Virgo:

NGC 5846 Grupa

NGC 5846 Grupa je galakticka grupa prastarih i udaljenih elipticnih galaksija na periferiji sazvezdja Virgo. Galaksije su od nas udaljene oko 100 Mly, sto znaci da su i po 2x udaljenije od galaksija znamenitog Virgo Cluster-a. I sam polozaj galaksija na granici sazvezdja Virgo i Serpens Caput govori da galaksije nemaju nikakve veze sa Virgo Cluster-om.

Grupa je podeljena na dve podgrupe koje ne mogu stati u jedno vidno polje. Prva podgrupa sacinjena je od pet galaksija koje formiraju pravolinijski lanac dugacak samo 25', pa se mogu osmotriti u jednom vidnom polju srednjih i visokih uvecanja. Drugu podgrupu cini galaksija NGC 5813 i nekoliko prebledih galaksija pored nje koje se ne mogu osmotriti mojom aparaturom. Iako clanica grupe, NGC 5813 se nalazi cak 1º udaljena od glavnog lanca i posmatra se kao zaseban objekat.

Grupa se sastoji od sledecih galaksija:

- NGC 5846 - elipticna galaksija magnitude 10 i prividne velicine 4'x3.7'. Najsjajnija je clanica grupe.

- NGC 5846A - elipticna galaksija magnitude 12.8 i prividne velicine 0.5'x0.3'. Nalazi se nepun minut udaljena od NGC 5846 i vizuelno izgleda nakacena na halo vece galaksije.

- NGC 5850 - spiralna galaksija magnitude 10.8 i prividne velicine 4.5'. Ova galaksija je mnogo udaljenija od nas od ostalih clanica grupe. Medjutim, veruje se da je u proslosti intereagova sa NGC 5846, pa kako se i vizuelno, a nekad i fizicki, nalazi neporedno uz nju ukljucena je u NGC 5846 Grupu.

- NGC 5845 - elipticna galaksija magnitude 12.5 i prividne velicine 0.7'x0.5'.

- NGC 5839 - lentikularna galaksija magnitude 12.7 i prividne velicine 1.3'x1.2'.

- NGC 5813 - elipticna galaksija magnitude 10.5 i prividne velicine 4'x2.8'. Iako je po sjaju druga galaksija grupe, objekat se nalazi izvan glavne koncentracije galaksijia u grupi pa vizuelno predstavlja zasebno posmatranje.

Mnoge galaksije Grupe su istinske ''zveri'' a neke cak i unikatni objekti u Univerzunu (NGC 5813). Stoga je znati nesto o njima sastavni deo posmatranja:

NGC 5846 je vodeca galaksija grupe. Prastara je i daleka dzinovska elipticna galaksija, cija svetlost dopire do nas zahvaljujuci ogromnoj velicini galaksije. Sa staroscu od 11 milijardi godina, NGC 5846 predstvlja jedan od najstarijih DSO vidljivih amaterskim teleskopima. U centru galaksije vreba supermasivna crna rupa enormnih dimenzija. U zavisnosti od metode koja se koristila, merenja su pokazala da se masa crne rupe NGC 5846 krece od minimum 400 miliona solarnih masa do neverovatnih 1.1 milijardu solarnih masa. Galaksija se nalazi na udaljenosti od 97 Mly od Sunca, i vise nego duplo je udaljenijaa od galaksija Virgo Cluster-a.

NGC 5846A je mala elipticna galaksija koja vizuelno izgleda nakacena na obod NGC 5846. Medjutim, realnost je malo drugacija, jer se galaksija nalazi 14 miliona svetlosnih godina iza NGC 5846 i ne intereaguje sa njom. Mi ih vidimo kao skoro jedan objekat jer se nalaze na istoj liniji pogleda gledano sa Zemlje, i to tako blisko da galakije izgledaju mnogo vise u interakciji nego sto je to slucaj sa M51 i NGC 5195. To je stvar optickog opazanja rastojanja izmedju objekata - sto su objekti blize rastojanja vizuelno deluju veca, iako ona to nisu. NGC 5846A je verovatno nekada intereagovala sa vecom galaksijom posto je utvrdjeno da galaksiji fali dobar deo materijala koji je otkinut plimatskm silama pri prolasku pored nekog veceg objekta.

NGC 5850 je jedina spiralna galaksija grupe. Ona se danas poprilicno udaljila od NGC 5846 i nalazi se cak 40 svetlosnih godina dalje. Medjutim, smatra se da su pre 200 miliona godina galaksije bile u intreakciji, sto pokazuje i rastresena struktura spiralne galaksije. Uzimajuci u vid trenutno ogromno rastojanje izmedju dve galaksije, modeli pokazuju da je se ta interakcija desila pri velikim brzinama galaksija i da nije dugo trajala.

Pogled u ovu galaksiju predstavlja zadiranje duboko u duboki svemir jer sa udaljenoscu od cak 131 Mly NGC 5846 predstavlja jedan od najudaljenijih objekata pristupacan teleskopima srednjih aparatura.

NGC 5813 je izdvojeni objekat grupe jer ne moze stati u isto vidno polje sa ostalim galaksijama. NGC 5813 je jedna od onih egzoticnijih galakaksija koje mozemo gledati u naucnim emisijama, kada se u animacionim modelima vidi kako iz centra galaksije izviru dva dugacka i tanka mlaza gasa. Takve galaksije imaju tzv. eruptirajuce crne rupe, a NGC 5813 je ekstreman slucaj takvog objekta jer je utvrdjeno da je njena supermasivna crna rupa imala cak nekoliko takvih erupcija u toku od samo 50 miliona godina. Sta se tu u stvari dodadja? Najprostije receno, crna rupa takvih galaksija ''pojela'' je vise materijala nego sto moze da primi i visak izbacuje u vidu dva mlaza gasa i visoko-energizovanih cestica, tj u obliku gama zracenja. To zracenje je najdestruktivnija sila u Univerzumu i tesko onom objketu koji se nadje na putu tim mlazevima.

Zbog te svoje osobine NGC 5813 je ekstenzivno proucavana galaksija. Proucavanja je vrsila NASA preko Chanda X-ray Observatory, jednog od najboljih teleskopa koji rade na principu X-zraka. Naime, u vrtlogu usijano toplog gasa (nekoliko miliona stepeni) koji kruzi oko crne rupe, otkrivena su, i cak uslikana, tri para supljina, tj. praznih dzepova (mehura). Te supljine su nekada bile bas mesta iz kojih se gas ogromnom brzinom katapultirao van galaksije, a sok talasi koji su pri tome nastali pogurali su okruzujuci gas ka spolja i formirali dzinovske mehure unutar galaksije. Na X snimcima galaksije te supljine su jasno evidentne. Ni jedna galaksija u Univerzumu nema toliki broj supljih mehura unutar sebe, sto svedoci o kakvoj zverskoj kreaciji je ovde rec. E, sad, ako neko pogleda fotografije, odmah ce primetiti dve supljine na samom obodu objekta, sto je na prvi pogled paradoksalno buduci da su se kreirale blizu samog centra galaksije. Razlog njihove lokacije lezi u njihovojj maloj masi posto su bukvalno prazne. Kao mehur vode koji izbija na povrsinu, tako se i supljine krecu ka krajevima galaksije, pa sve dve najstarije mogu naci na samoj ivici galaksije. Sledece dve su blizu centra, dok su dve najmladje jos uvek skoro u samom centru galaksije. Galaksija je trenutno u fazi erupcije posto su proracuni utroska energije potrebne za stavaranje supljina pokazali da su dve najmladje, unutrasnje supljine, jos uvek u fazi formacije.

Eruptivnost crne rupe NGC 5813 dovodi do jos jedne karakteristike objekta, nesvakidasnje za elipticne galaksije - zvezdane formacije. Naime, vecina elipticnih galaksija su ''gerijatrije'' prastarih crvenih zvezda u kojima su plave i bele galaksije davno eksplidirale ili formirale plantearne magline. Ako takve galaksije i imaju nesto preostalog gasa, on je toliko hladan da nije u stanju da proizvede nove zvezde. Medjutim, sok frontovi NGC 5813 ne samo da kreiraju mehure unutar gasa, vec i zagrevaju gas galaksije, pa je u NGC 5813 zvezdana formacija u punom jeku. Ova elipticna galaksija je ziva.

Lociranje: grupa se nalazi na udaljenosti 1º od zvezde 110 Virginis magnitude 4.4, koja se nalazi na samom istoku sazvezdja. Stoga sam lociranje sveo na lociranje zvezde, a galaksije sam nasao okularski.

- krenuo sam od zvezde 109 Virginis magnitude 3.7 koja predstavlja stopalo gornje noge Device. Zvezdu sam video golim okom i direktno naciljao.
- 4º levo od nje uocicemo 110 Virginis.
- nacentriramo koncanicu trazioca na 110 Virginis, pogledamo kroz okular malog uvecanja, pomerimo zvezdu na jugoistok vidnog polja dok ne izadje iz pogleda. NGC 5846 Grupa uci ce u vidno polje sa severozapada.

Opservacija: usmerenja dajem na osnovu posmatranja izvrsenog u noci 4/5.03.2025 u 3:03h.

Kako je grupa razdvojena na dve podrupe koje se nalaze na rastojanju od oko 1º, objekti se moraju posmatrati u dva posmatranja.

Prvo cu opisati gusci deo grupe, tj. horizontalni niz od 5 galaksija duzine samo 25'. U tom nizu nalazi se i vodeca claniza grupe i zbog male velicine poteza svih 5 galaksija se posmatra u jednom vidnom polju cak i velikih uvecanja..

- prva podgrupa: pogled na kvintet kao celinu

Na uvecanju 62.5x odmah se uocava najsvetlija galaksija grupe - NGC 5846. Vidi se kao direktno uocljivi cirkularni sjaj. Dirktno vidljiva je i druga po sjaju clanica niza NGC 5850, koja se smestila pored jedne zvezdice. Za uocavanje tri manje galaksije magnitude preko 12 potrebno je koristiti veca uvecanja, i u zavisnosti od noci, periferni vid.

Galaksije su poredjane u blago zakrivljenu, skoro horizontalnu liniju, usmerenu skoro pa istok-zapad. Gledano sa leva na desno, u okularu se prvo pojavljuju dve najbledje galaksije, pa potom kao treca dolazi najsvetlija NGC 5846 na koju je ''nakacena'' NGC 5846A, dok se na desnom kraju linije nalazi svetla NGC 5850.

- pojedinacne galaksije:

    - NGC 5846

Najsjajnija je i najveca galaksija u grupi. Pokazuje se svetlo i pristojno veliko. Na prvu se cini da je kruznog oblika ali se pazljivim posmatranjem otkriva ovalnost usmerenu od severa ka jugu. Galaksija pokazuje sjajno jezgro osrednje velicine, okruzeno sirokim i bledjim halom. Sjaj galaksije je gladak i mekan, bez naglih prelaza u sjaju.

    - NGC 5846 A

Izuzetno tesko uocljiva galaksija. Mnogo sam se, i bez uspeha, mucio oko nje na uvecanju 176x. Nikakve tehnike nisu pomogle dok uvecanje nisam podigao na 320x. Razlog tog poteza je lezao ne samo u nemanju druge opcije, vec i sa ciljem da ubledim halo NGC 5846 ne bi li pomogao maleckoj galaksiji da probije sjaj sjajne galaksije u koju je inkorporirana. I to je bio pun pogodak. Teskom mukom galaksija se probija u nestabilnom pogledu perifernog vida kao melcko zasijanje na severnoj granici hala NGC 5846. Javlja se samo kao mutna prebleda zvezda sa oreolom maglovitost oko sebe.

    - NGC 5850

Udaljena je na nekih 10' od najsvetlije galaksije, na desno u okularu. Teze se posmatra od NGC 5846 jer pokazuje poprilicno mali povrsinski sjaj i potrebno je koristiti periferni vid ne bi li se pokazala slojevitost galaksije. Direktnim pogledom vidi se kao jednolicna, osetno ovalna mrlja. Tek perifernim vidom objekat se raslojava na jezgro i ovalni halo oko njega. To me je malo zacudilo, uzimajuci u obzir svetlu magnutudu galaksije. Na juznoj granici hala nalazi se bleda zvezda.

    - NGC 5845

Jedva sam je uocio. Javlja se u nestabilnom pogledu perifernog vida kao gusto i malecko kruzno zasijanje okolnog neba. Galaksiju nisam nikako uspeo da stabilizujem u pogledu. Izuzetno je mala ali u periodu stabilnog pogleda javlja se gusce ispunjenosti od NGC 5893.

    - NGC 5839

Iako je najbledja clanica kvinteta lakse se uocava od za nijansu sjajnije NGC 5845. Sa magnitudom 12.5, galaksija se prikazuje kao bleda ovalna fleka, ali sasvim pristojne velicine. Sjaji izuzetno mekano, sa neprimetnim granicama izmedju nje i okruzujuceg polja. Galaksija ne pokazuje niti jezgro niti bilo kakvu slojevitost.

- druga podgrupa: NGC 5813:

Lociranje: ko koristi Stellarium moze biti u malom problemu jer softver galaksiju prikazuje kao svetlu zvezdu koja se vidi u traziocu. To moze da zbuni jer je realnost drugacija. Galaksija se moze naci okularski pocevsi od prve podgrupe ali je meni bilo lakse da je traziocem naciljam kao zaseban objekat.

- vratio sam se traziocem na zvezdu 110 Virginis.
- 30' zapadno od nje istice se zvezda SAO 120795 magnitude 8. Naciljamo zvezdu u trazilac, pogledamo je kroz okular malog uvecanja i NGC 5813 videce se 10' iznad nje.

Opservacija: galaksija ima lepo okruzenje jer se nalazi tacno u preseku dijagonala deltoida koji cine cetiri blede zvezde. Deltoid je postavljen uspravno, sa kracim stranicama na severu pa pogled ima skoro savrsenu simetriju.

Galaksija je velika i bleda. Javlja se u blago ovalnom obliku sa izduzenjem u smeru od 11h ka 5h. Galaksija sija bezstrukturnim sjajem koji polako opada ka obodima. Medjutim, ako se malo bolje zagleda, u centru se moze primetiti malo gusto jezgarce. Regija jezgra je veoma mala i zanemarljive je povrsine u odnosu na celu galaksiju. Ta centralna regija se u sveukupnom pogledu ne istice sjajem i tek je nesto sjajnija od velikog hala.

Galaksiji godi uvecanje jer se tada jezgro bolje istakne. Na uvecanju 176x vide se cak i tragovi trostruke strukture jer je oko tog gustog jezgra pojavljuje bledi prsten nesto veceg sjajaj od okruzujuceg hala.
—--------------------------------

Mozda je ovaj post malo vise bio teorijske prirode, ali clanice Grupe su toliko unikatni objekti da prica jos uvek nije gotova. Naime, NGC 5813 je najudaljenija galaksija u kojoj SETI trazi tragove civilizacije sposobne za kontakt. Mislim da nema boljeg objekta uz koji bi se ''prikacila'' prica o SETI-ju od ove galaksije. Naime, SETI ne trazi samo signale civilizacija unutar Mlecnog Puta vec i u udaljenim galakisjama. SETI je izabrao 97 galaksija u kojima trazi znakove inteligentnog zivota. Najbliza galaksija od tih 97 je Ursa Minor Dwarf, dok je najudaljenija upravo danasnja meta NGC 5813.

Za razliku od metoda kojim se traze signali unutar Mlecnog Puta, kog detekcije intergalaktickih signala princip je potpuno drugaciji. SETI se u svojim metodama oslanja na nekoliko pretpostavki:

- signali poslati preko medjugalaktickih rastojanja su veoma velike snage
- intergalakticka inteligencija ne cilja nas na Zemlji, vec signale salje nasumicno, sto bi znacilo da oni moraju biti snage od 10²⁶ W !!!!!!
- da bi neka civilizacija bila sposobna da posljalje takav signal ona mora biti Tipa II - civilizacija sposobna da zanje energiju zvezda. Tu klasifikaciju civilizacija uveo je sovjetski astronom Nikolai Kardashev 1960.-tih godina.

Pocevsi od takvih postavki, SETI je u periodu od 2018.-2022. detektovao oko 1.300 takvih signala iz pomenutih 97 galaksija. Medjutim, potom se pristupilo analizi tih signala i odbacivanju onih koji pokazuju stacionarnu prirodu. Naime, kolege upoznate sa time sta je Doplerov efekat razumeju da bi signal poslat sa planete u pokretu pokazivao malu promenu u frekvenciji usled kretanja izvora. Na zalost, za svih 1.319 signala pokazalo se da dolaze od izvora koji nemaju nikakav pomeraj u odnosu na Zemlju i nikada se sa sigurnoscu ne bi mogli razdvojiti od najobicnije ''smetnje''.

Mapa lokacije:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54398805992/in/dateposted-public/
https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54421614319/in/dateposted-public/

[spadej]

Izveštaj je fantastičan, kao i svi do sada.
Zavidim ti na tako dobrom vidu i oštrom oku.

[Astro_fun_times]

Pavle ove godine kad bi dosao na Mesijerov maraton, e to bi bilo divota gledati (sem ako si sudija koji stalno mora da prilazi jer bi Pavle nalazio objekat za objektom 🤣 )

[PavleR]

Izveštaj je fantastičan, kao i svi do sada.
Zavidim ti na tako dobrom vidu i oštrom oku.

Veruj mi Dejane da je najmanje do dobrog vida. Najvise je do iskustva i rada na terenu. Vec puno puta sam ponovio da nista, ama bas nista, ne moze da zameni sate ne terenu. Nikakvi okulari, teleskopi, oprema, vid. Dzaba nam svi Ethosi ako ne znamo da gledamo kroz njih. Pre neko vreme razgovarao sam sa jednim jako iskusnim osmatracem koji mi je rekao kako je na jednom grupnom posmatranju samo on uspeo da vidi Severna Amerika maglinu, dok ostali nisu. A svi su gledali kroz isti teleskop i isti okular. Razlika je bila u iskustvu. Takodje, pre neki mesec sam ucestvovao u raspravi sa sve iskusnim osmatracima kada smo pricali o tome kako kroz iskustvo uticaj seeinga na osmatranje sve vise opada.  U posmatracklim sekcijama astonomskih magazina iz broja u broj se non-stop ponavlja otprilike ovakva recenica ,, U teleskopu 10'' videce se to i to, a iskusni osmtraci videce jos to i to''. Znaci ne posmatraci sa dobrim vidom vec sa iskustvom. Teren, teren i samo teren, nista ne moze da zanemi teren. Sa iskustvom naucis kako da pristupis svakom objektu, da ga ''osetis'', sta mu prija, sta mu ne prija, neki voli periferni vid, neki da ga setas po polju, neki da ga dugo gledas, neki zahtevaju jos naprednije tehnike kao sto su je dugo gledanje u bledjoj verziji pa nagli skok na svetliju, neki hoce dugo gledanje filterom pa naglo da se skine isti. Al ne moze to niko da nas nauci, sve to trazi vreme provedeno na terenu. Ponekad mi je tesko da objasnim ljudima da bolji okulari nisu garancija da ce videti bolje. Jako tezak koncept za shvatiti ali takav je. Ako ne vidis neki detalj u objektu jer si slab za tehnikom posmatranja, neces ga videti ni sa boljim okularem. Takodje priprema, jako bitna stvar. Ja sam u poslednjem posmatranju filterom izvukao jednu od tri HII regije u Box galaksiji samo jer sam unapred znao da ona postoji. Posmatranje galaksije filterom nema nikakvom smisla - sem ako ona sadrzi vidljive HII regije. A za to mora kuci da se radi cak i mnogo vise nego za teleskopom.

Evo samo jednog primera. Ja svake sezone posmatram Iris maglinu u sazvezdju Cepheus. I svake sezone je vidim sve bolje i bolje. I detaljnije. Nebo ne postaje bolje, oprema mi je ista, vid mi nije bolji iz godinu u godinu - samo vise iskustva i sati na terenu u poredjenju sa proslim sezonama, nista drugo.

[PavleR]

greskom postovano, molim admina da izbrise ovaj post

[mitja]

Planiram da sve ove izvestaje kopiram doteram i stampam kao brosuru sebi. Tako bih imao najbolji uvid u objekte neba i napravio izbor sebi za fotkanje uz tvoju dozvolu Pavle.

[PavleR]

Planiram da sve ove izvestaje kopiram doteram i stampam kao brosuru sebi. Tako bih imao najbolji uvid u objekte neba i napravio izbor sebi za fotkanje uz tvoju dozvolu Pavle.

Naravno da nemam nista protiv, oni tome i sluze, javni su. I ja planiram i jednom trenutku da sve to doteram i poredjam po sazvezdjima, a mnogim izvestajima treba i dopuna, jer sam kroz sezone vrsio ponovna posmatranja i, kao sto sam gore naveo, iskustvo cini svoje i video sam neke stvari mnogo bolje. Recimo, Cat's Eye Nebla u izvestaju od pre dve godine izgleda mnogo siromasnije od onoga sto sam u medjuvremenu uspeo da uradim sa njom. Samo napred, drago mi je da sve ovo nadje prakticnu primenu.

[PavleR]

Sazvezdje Hydra:

V Hydrae (krabonska zvezda)
M 48 (otvoreno jato)
NGC 3242 - Ghost of Jupiter (planetarna maglina)

Savezdje Hydra najvece je nebesko sazvezdje, a posto ima krarakteristicno izduzeni oblik smatra se i ''najduze'' sazvezdje. Naime, po duzini Hydra meri celih 100º, gde glavni asterizam zauzima nesto manje od 80º duzine, sto je ogromna vrednost!! Buduci da je sazvezdje izuzetno veliko i ''dugacko'', a da se sastoji od relativno bledih zvezda, jasno je da kompletan asterizam poprilicno tesko uociti.

Kod uocavanja sazvezda bitno je uprostiti stvari i razdeliti ga na tri osnovna dela: glavu, telo i rep. Najbitnija zvezda u sazvezdju je ujedino i nasjvetlija - Alphard (𝞪 Hydrae) magnitude 2. Jako je bitno znati polozaj ove zvezde jer se ona nalazi tacno na granici koja delu glavu i vrat od tela zmije. Na srecu, zvezda je svetle magnitude i nalazi se u poptuno praznom delu nocnog neba, pa je njeno ucavanje izuzetno lako. Sa magnitudom 2 sjaj joj je otprilike isti kao kod zvezda ''Velikih kola'', ali se ipak prikazuje za nijansu bledje zbog niskog polozaja.

Severozapadno od Alpharda istice se glava Hidre. Ona dolazi u obliku petougaonog asterizna u kome su prisutne i zvezde magnitude 3, pa ako znamo gde da gledamo nije tesko uciti je. Od glave do Alpharda pruza se vrat zmije, koji se sastoji od izuzetno bledih zvezda. Jedina zvezda koja se istice je Theta (𝞱) Hydrae magnitude 3.9, pa bi bilo jako dobro uciti je kako bi se stvorio kontinuitet izmedju glave i tela.

Najvazniji deo sazvezdje je telo Hidre. Razlog je sto se bas tu nalazi i znamenita planetarna maglina NGC 3242 - Ghost of Jupiter, glavna ''zvezda'' sazvezdja. Kod tela ne treba kompikovati. Zvanicni asterizam sazvezdja prikazuje dugacku cik-cak liniju i ako posmatrac pokusa da locira sve te zvezde lako ce se izgubiti. Umesto toga, treba se fokusirati na lociranje prave linije na kojoj se nalaze tri najsvetlije zvezde tela: 𝞪, 𝞴 i 𝞶 Hya. To su zvezde magnituda 2, 3.6 i 3.1 poredjane u potpuno pravoj liniji, koje cine pocetak, sredinu i kraj tela. Linija se lako uocava jer se nalazi direktno ispod sazvezda Lav a nalazi se u potpuno praznom nebu. Kada jednom uocimo tu liniju, sve ostale zvezde cik-cak tela nalazice se ispod nje, i to otpilike ispod sredina duzi koje spajaju te tri zvezde.

O repu Hidre ne bih govorio jer se je on meni uglavnom zaklonjen sumom na jugu pa ga nikada nisam prostudirao kako treba.


V Hydrae

Karbonska zvezda magnitudnog raspona 6-12.3.

Kolosalna zvezda daleko, daleko od nas. Impozantan je objekat i za proucavati i za posmatrati. Rec je o karbonskoj zvezdi, sto znaci da joj je atmosfera puna jedinjenja ugljenika koja propustaju crvenu svetlost a raspiaju sve ostale talasne duzine. To dovodi do toga da karbonske zvezde sijaju distinktivno crvenim sjajem. Kod vecine karbonskih zvezda taj sjaj uglavnom vise vuce na narandzasto pa je po tome V Hydrae dosta unikatna jer sija duboko crvenom bojom. Njena crvena je toliko izrazita da se smatra za jednom od najcrvenijih zvezda na nocnom nebu.

Zvezda je izrazito varijabilna i sjaj joj se menja u velikom magnitudnom opsegu. V Hydrae promeni svoj sjaj od 6-12.3 magnitude u periodu od samo 531 dan. To znaci da u periodu manjem od dve godine promeni sjaj od lako vidljivog u traziocu do jedva vidljivog u teleskopu. Varijabilnost je karakteristika svih karbonskih zvezda i za to postoje razlozi. Naime, u gornjoj atmosferi ovakvih zvezda dolazi do nakupljanja ugljenicne cadji crne boje. Sto je cadji vise - zvezda je bledja. Taj nagomilani ugljenik skuplja radijaciju od zvezde i u jednom trenutku postane dovoljno energizovan da pobegne iz atmosfere i zvezda naglo dobije na sjaju. Potom se ceo ciklus ponavlja a zvezda periodicno bledi i zasijava. Pri tome dolazi do procesa u kome se kroz atmosferu probijaju talasne duzine sa desnog kraja plavog spektra, tj. crvena i narandzasta. Zato mi ove zvezde vizuelno opazamo u narandzastoj i crvenoj boji, iako su one u biti ''cadjavo-crne''.

V Hydrae je izuzetno udaljena zvezda ali je zato gigantskih dimenzija. Iako lezi na rastojanju od vrtoglavih 2.000 ly od nas, mi je vidimo sasvim sjajno zbog njenog ogromnog radijusa koji je cak 420x veci od Suncevog. Te brojke stavljaju V Hydre u jednu od najvecih zvezda osmotrivih amaterskim teleskopima.

Lociranje: zvezda se nalazi tacno ispod poslednje zvezde u telu Hidre - 𝞶 Hydrae.

- krenuo sam od zvezde Ni (𝞶) Hydrae magnitude 3.1. Zvezdu vidim golim okom i direktno sam je naciljao.
- direktno ispod nje pratimo vertikalni lanac zvezda 5 Crateris i 6 Crateris.
- direktno ispod 6 Crateris nalaze sve dve zvezde sa kojima 6 Cra gradi skoro jednakostranicni trougao. Kada produzimo pravac koji spaja 6 Cra se desnom zvezdom udaramo tacno u V Hydrae.

Opservacija: poslednju opservaciju izvrsio sam 03.03.2025. oko 22:35.

Kakvo vrhunsko posmatranje. Vatra - nemam drudge reci da opsiem zvezdu do vatra. Zvezda sija izuzetno snaznom vatreno-crvenom bojom. U trenutku posmatranja zvezdu sam procenio na magnitudu oko 8. Pojavljuje se u izuzetno ostrom sjaju, gde crvena boja bukvalno isijava iz nje - zvezda izgleda kao da iskri. Video sam i crveniju zvezdu na nebu a to je R Leporis. Nista se ne moze meriti sa R Leporis po pitanju ''crvenosti''. Medjutim, ta zvezda dolazi u nekako mat crvenoj boji, dok V Hydrae izgleda mnogo zivlje i aktivnije.

Odlican kontrast u pogledu prave ostale zvezde u polju, koje zbog niskog polozaja sjaje nako ''mutno'', prljavo-belom bojom. Kod V Hydrae nista nije mutno, sjaj zvezde lagano probija visestruke slojeve atmosfere donjeg neba i apsolutno dominira poljem.

V Hydrae je jedno fantasticno posmatranje. Prilikom ove posmatracke sesija drustvo mi je pravila i supruga, koju cesto pitam za pomoc kod identifikacije boja. Iako mi to nije bio cilj, ovog puta sam je podigao ususkanu pored peci da pogleda V Hydre i sada kad slusam audio zapis prvo sto cujem je kako izgovara: ''Jbt, bas je crvena''. Takodje, ona je primetila da ''se zvezda menja i da izgleda kao vatromet''. Kapiram da ta opservacija ima veze sa veoma niskim polozajem zvezde i prolaskom njenog sjaja kroz visestruke slojeve donje atmosfere.


M 48

Otvoreno jato u sazvezdju Hydra, magnitude 5.8 i prividne velicine 30'.

M48 je ogromno jato, i vizuelno i u stvarnoj velicini. Vizeulno ima vecih jata na nocnom nebu, ali u stravnoj velicini M48 je nenadmasan. Sa stvarnim precnikom od 126 ly, M48 je ubedljivo najvece jato koje je osmotrivo amaterskim teleskopima. Po podacima koja sam ja tokom godina prikupljao, posle njega po stvarnoj velicini dolazi otvoreno jato M46 u sazvezdju Puppis, koje je skoro pa duplo manjeg precnika. Uzimajuci u obzir njegovu stvarnu velicinu, da je malo blize Suncu M48 bi bilo najdominantnija pojava na nocnom nebu. Naravno, sve to je tako ako u otvorena jata ne racunamo gigantsku formaciju Ursa Major Moving Group, ali to jato je toliko ogromno i rasuto da zauzima ogroman deo celokupnog nocnog neba.

Iako je M48 na poprilicnoj udaljenosti, cak 2.500 ly od Sunca, ovo jato i dalje ima veliku prividniu velicinu, zauzimajuci u okularu vecu povrsinu nego Punog Mesec. E sad, ono sto je zanimljivo je da tako veliko jato sadrzi samo oko 80 zvezda, a ucinice nam se da ih ima vise. Razlog tome je sto jato lezi na obodu trake Mlecnog Puta, a kako je rasuto i ima veliku velicinu a mali broj zvezda, clanice jata bice izmesane sa dalekim i jedva razlucivim zvezdama koje nisu njegov deo vec deo pozadinskog neba. Stoga ce pogled sadrzati i zvezde jata ali i daleke, daleke zvezde preko kojih je jato superimponirano. Te zvezde popunice supljine izmedju rasutih clanica objekta te ce jato izgledati bogatije nego sto zaista jeste.

Lociranje: poslednje osmatranje izvrsio sam pri kraju zime 2024., ali na zalost nisam zabelezio datum i vreme.

Jato je vidljivo u traziocu. Za star-hopp koji ja koristim potrebno je malo bolje poznavanje nocnog neba, jer krecem od zvezde C Hydrae (30 Monocerotis). Ta zvezda nije deo glavnog asterizma ni sazvezdja Hydra ni sazvezdja Monoceros, vec se nalazi u delu otvorenog nema izmedju ta dva sazvezdja. Ja tu zvezdu vidim golim okom i dobro je poznajem. Zvezda sija svetlije nego sto njena magnituda sugerise jer cini blizak opticki sistem sa jos dve zvezde: 1 Hydrae i 2 Hydrae.

- krenuo sam od zvezde C Hydrae magnitude 3.9, koji vidim golim okom. Provera centriranja zvezde se lako vrsi, jer odmah levo i desno od sebe ima dve ranije navede svetle zvezde.
- od te zvezde pratio sam lanac dve svetle zvezde usmeren ka jugu: HD 70937 i HD 70148.
- kada traziocem dodjemo do poslednje zvezde jato ce vec biti vidljivo u traziocu, u njegovom krajnjem gornjem delu. Objekat ce se videti kao bleda i siroka zvezdana mrlja. Vec u traziocu ce se videti koliko je jato veliko i rasejano.

Opservacija: Iako sam nailazio na tekstove u kojima autori smatraju da se ovo jato tesko uocava i izdvaja od okruzujuce pozadine Mlecnog Puta, ja nisam stekao takav utisak. Jato se jako lako izdvaja i primecuje, o cemu govori i Trumpler klasa ovog objekta koja glasi I 2 m. Rimska cifra I oznacava jato odvojeno od pozadine sa jakom centralnom kondenzacijom.

Meni se ovaj objekat svideo, Jato je jako rasejano i ispocetka se cini da je nemoguce uociti bilo kakvu formu objekta. Medjutim, ako se uvecanje ipak malo poveca i dobro zagleda moze se videti bas mnogo toga.

Prva stvar koji sam primetio odmah pri pocetku posmatranja bio je da zvezde jako puno dolaze u parovima. Kao da je najmanje 20 optickih duplih zvezda razbacano preko lica objekta. Razmaci izmedju tih parova su nekad manji nekad veci, ali opsti utisak je kao da se svi lanci i oblici koje zvezde formiraju sastoje od medjuosbno nadovezanih dvostukih zvezda.

Sam centar jata je najgusci deo objekta i sastoji se od jednog luka zvezda koji se na vrhu toliko ostro savija za 180º da izgleda kao obrnuto slovo V, malo zaobljeno na vrhu. Neposredno ispod kraja desne krive luka nalaze se dve bliske svetle zvezde, koji mi se cine kao jedne od najsvetlijih zvezda u objektu.

Druga karakteristika jata je niz zvezda koji prolazi kroz njega i vidu dugackog zakrivljenog lanca. Taj lanac polazi sa jugozapada, prolazi kroz sam centar jata, pa nastavlja severno od njega, da bi se posle savio na jug, pa ponvo savio na jugoistok. Kako taj lanac obilazi centar sa severne strane, zajedno sa centrom je najprominentnija karakteristika jata, lako ce se uociti da izmedju tog lanca i centra ima jako malo zvezda, tj. da je prostor izmedju njih ispunjen relativno bezzvezdanom prazninom. Ja sam sem ove severne, uocio jos dve praznine, jednu na istoku i jednu na zapadu.

Ako jato posmatramo kao celinu videcemo da je ono jasno definisano u centru i oko centra. Medjutim, kako se krecemo ka obodima jata postace tesko razaznati gde se jato zavrsava a gde pocinje pozadinsko nebo. Recimo, na krajnjem istocnom delu jata primetice se jedna svetla crvenkasta zvezda, koja ce biti jedna od najsvetlijih u okularu. Ja nisam bio siguran da li je ona deo jata, vise mi se cinila kao pozadinski objekat. Ta zvezda mi nije dala mira, pa sam sledecih dana jos bolje proucio jato i dosao do podatka da je to zvezda HIP 40348, zuti dzin magnitude 8.3 i da jeste deo jata, i to njegova najjsjajnija clanica. Taj primer je dovoljan pokazatelj koliko je tesko razaznati spoljasnju granicu ovog objekta.

Sto se tice magnitudnog raspona sjaja zvezda on je u teoriji veliki, ali u praksi to ne izgleda tako. U stvarnosti, jato je sacinjeno od 80-tak zvezda magnitude 8-13. Medjutim, u samom okuarskom pogledu, one blede kao da se utope u pozadinski sjaj, pa nam paznja ostane na onih 40-50 svetlijih. Vizuelno, zvezde clanice M48 izgledaju poprilicno ujednacenog sjaja, bez grupacija zvezda koje iskacu i izdvajaju se svojim sjajem.

E sad, mozda i najzanimljiviji deo opisa, a to je polozaj jata na obodu trake Mlecnog Puta. Naime, zvezdano polje ovog dela sazvezdja Hydra je veoma bogato zvezdama jer samo malo zapadno od njega prolazi traka Mlecnog Puta. Kako je ovo jato izuzetno rasuto, a lezi superimponirano preko stotina jedva razlucivih ili nerazlucivih dalekih zvezda, zvezde M84 ce se izmesati sa tim dalekim zvezdama i pozadina jata izgledace poprilicno bogato. Ta pozadina od nerazlucenih delekih zvezda u osmatrackoj astronomiji ce cesto naziva ''pozadinski sjaj'' i izgleda kao sneg na starim televizorima, samo mnogo mnogo bledje. Pozadinski sjaj i njegovo primecivanje dolazi sa iskustvom i malo boljim okularima i izgleda jako lepo. I sad dolazimo do paradoksa da M48, iako je veliko i svetlo jato, ipak treba posmatrati u tamnim nocima i adaprirati se na mrak. Razlog je bas taj pozadinski sjaj i mnostvo malih bledih zvezdica koje ga sacinjavaju. Dobrim izborom noci i pripremom za posmatranje dacemo sebi sansu da bolje osmotrimo taj aspekt ovog objekta.

Inace, pomenuta traka Mlecnog Puta prolazi tacno kroz zapadni deo sazvezdja Monoceros i objekti u njemu su prepuni pozadinskog sjaja. Za mene je najlepsi deo tog sazvezdja mnostvo maleckih otvorenih jata usadjenih u Seagull Nebula, podrucju koje vrvi od pozadinskog sjaja. Stoga, kada budete posmatrali M48 pogledajte pozadinu preko koje su rasute svetle zvezde jata, nesto tih zvezda je deo objekta ali mnosto sjaja koji vidite su nerazlucene zvezde udaljene hiljadama svetlosnih godina.


NGC 3242 - Ghost of Jupiter

Mlada planetarna maglina magnitude 8.6 i prividne velicine 25''.

''Jupiterov duh'' najpoznatiji je DSO u savzezdju Hydra. Razlog tome lezi ne samo u osmotrivosti visestruke srukture magline, vec je rec o maglini sa veoma visokim povrsinskim sjajem, a opet dovoljnih dimenzija za osmatranje strukture. Sa povrsinskim sjajem od cak 6.88 mag/arcmin², NGC 3242 spada u jedne on najsvetlijih planetarki na nocnom nebu, toliko da se lagano vidi kroz trazilac.

NGC 3242 je veoma mlad objekat. Maglina je nastala pre samo 1.500 godina i tek je u pocetku svog razvoja. Stoga je i fizicki veoma mala, sa precnikom od samo 0.5 ly.

Svoje ime dobila je jer se po prividnoj velicini javlja otprilike u dimenzijama planete Jupiter. Neki autori navode da maglina cak u amaterskim teleskopima i izgleda kao Jupiter. Iskreno, mene nista kod nje ne podseca na Jupiter, ni velicina ni struktura. Po velicini je mozda slicna Jupiteru koji je jod daleko od opozicije ali po strukturi nije mu bas ni po cemu slicna. Nikakvih pruga i sara nema, naprotiv, maglina ima visestruku prstenastu strukturu i javlja se u mutnom, pufnastom obliku, daleko od ostrine Jupitera.

Lociranje: maglina se vidi u traziocu i nalazi se malo manje od 2º juzno od zvezde 𝞵 Hydrae.

- krenuo sam od zvezde Mi (𝞵) Hydrae magnitude 3.8. Zvezda se nalazi u telu Hidre, video sam je golim okom i direktno naciljao.
- maglina se vidi u traziocu kao bleda zvezdica tacno oko 2º juzno. Lako cemo je prepoznati jer predstavlja teme tupouglog trugla koji gradi se dve zvezde severno od sebe.

Opservacija: usmerenja dajem na osnovu opservacije izvrsene 29.03.2025. oko 22:10.

Na malom uvecanju maglina se lagano izdvaja svojim mutnim i pamucnim sjajem. Izuzetno je svetla i nije zvezdolika, vec se i na malom uvecanju javlja sa mlecnom ispunom. Ne moze se nikako pomesti sa zvezdom.

Na uvecanju 176x maglina je fantastican pogled. Prvi utisak na visim uvecanjima je da maglina izgleda kao oko. Medjutim, to nije sve. Sa ovom maglinom treba samo polako i bez zurbe, a ona ce zauzvrat pokazati visestruku strukturu i fine detalje.

Maglina je u osnovi troslojna, sa veoma zanimljivim raporedom slojeva:

- prvi sloj je unutrasnja supljina. Unutar nje se nalazi centralna zvezda magnitude 12 koja tek povremeno uskace u pogled. Najbolji pogled na supljinu je na uvecanju 320x. Na njenu se vidi da nije rec u ''supljini'' vec samo o regiji jako bledog sjaja. Takodje, ovo uvecanje ubacije centralnu zvezdu stabilnije u pogled.

- drugi sloj je svetli prsten oko te unutrasnje supljine. Prsten je izrazito elipsastog oblika i usmeren je od 8h ka 2h. Kada bi videli samo njega maglina bi delovala izrazito izduzeno. Prsten sijaj izuzetno visokim sjajem i zajedno sa unutrasnjom supljinom sve deluje kao oko i zenica oka.  Zanimljivo je da se na uvecanju od 320x vidi da je unutrasnji prsten takodje slojevit i da nema potpuno simetricnu strukturu. Razlicite je debljine po obimu, i na nekim mestima kao da se javljaju zadebljanja u obliku nekakvih klobuka. Ne mogu ni sam sebi da objasnim kako ta zadebljanja izgledaju, kao neki sok talasi koji se mestimicno javljaju preko tela prstena. Za ovo osmatranje potrebno je dosta koncentracije i rada za okularom.

- treci sloj je bledi spoljasnji prsten koji je skoro potpuno kruznog oblika. I sad tu nastupa igra formi. Iako je svetli unutrasnji prsten dominantno elipsast, spoljasnji presten svojim kruznim oblikom uveliko ''umeksava'' izduzenost, pa maglina u celosti izgleda kruzno. Veoma cudna raslojenost. Najsvetliji deo je elipsast, ali cela maglina je kruzna. U nefiltriranom pogledu spoljasnji prsten deluje dosta tanje od unutrasnjeg. Medjutim, upotrebom UHC filtera spoljasnji prsten jako dobije na dimenzijama i u pogledu se pokazuje u kruznoj formi. Ne posmatraju se ovakvi objekti bas svaki dan. Sjajno posmatranje.

Inace, ono sto malo nervira u posmatranju je sto je sve ''mekano''. Nigde ne postoje jasne i ostre granice, ni izmedju pstenja ni u spoju sa okruzujucim neboma. To malo stvara utisak da nikako ne mozemo da fokusiramo maglinu. Na srecu, ostro oko ce primetiti nekoliko jako bledih zvezdica pored magline koje ce nam pomoci da nadjemo fokus.

Ako je noc dobra maglinu treba posmatrati na sto vecem uvecanju. Nisko je na nebu, mutna je, ne podnosi bas najbolje uvecanja, ali razlika u pogledu koja velika uvecanja donose su znatna. Pogled je najbolji bez filtera, UHC znatno prija spoljasnjem prstenu, dok OIII ne sluzi nicemu kod ovog objekta. Takodje, samo polako ja ''Jupiterom''. Mnogo toga ima da se vidi, vistruka struktura, detalji unutar slojeva strujture, tri prelaza sjaja, centralna zvezda, suprotnost forme i oblika.  Pri poslednjem posmatranju maglini sam se bas posvetio i posmatrao sam je 45 minuta, sto je i rezultiralo svim ovime detaljima.

Mape lociranje:

V Hydrae:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54439859753/in/dateposted-public/
M 48:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54439860598/in/dateposted-public/
NGC 3242:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54439983913/in/dateposted-public/

[Astro_fun_times]

Poučan i zanimljiv izveštaj kao i uvek Pavle