Vizuelci, šta ste danas posmatrali?

[PavleR]

Pozdrav svima.

Tek pred kraj dvonedeljnog ciklusa povoljne mesecine stigle su dve noci povoljne za posmatranje, ali i one su bile ''polovne''. Mesec je kasno zalazio a seeing je bio bas los. U noci subota na nedelju odradio sam nekoliko sati posmatranja. Iako sam planirao da uz teleskop ostanem do pred zoru, uzasni uslovi posmatranja naterali su me da prekinem posmatranje vec oko 2:00. Ne pamtim kada sam zbog losih uslova prekinuo posmatranje, godinama mi se to nije desilo, u principu posmatram kakvi god uskovi bili. Medjutim, ovaj vikend je bilo bas ekstremno lose. Ogromna vlaga, toliko velika da mi je teleskop bio potpuno orosen i pre pocetka posmatranja, dok se hladilo ogledalo. Cak je i light-shroud bio potpuno natopljen vlagom.

Plan je bio da ovo bude poslednje vece prolecnog tromesecja. Vecinu veceri proveo sam u sazvezdju Libra, jer je ono u maju savrseno postavljeno na nocnom nebu. Malo sam skoknuo i do Canes Venatici, ali su galaksije u njemu bile vec daleko izvan tranzita oko 23:00, kada sam zapoceo sesiju. Kasna majska i junska posmatranja su uvek najkraca, jer su noci kratke a Mesec kasno zalazi.

M 63 Sunflower Galaxy - spiralna galaksija u sazvezdju Canes Venatici. Velika, sjajna i izrazito uzduzena galaksija. Objektom dominira svetla centralna regija, takodje izduzena, unutar koje se nalazi mali, zvezdoliki nukleus visokog sjaja. Halo galaksije ne pokazuje nikakve osobenosti u mojoj apaparaturi.

Zubeneschamali (Beta Librae) - znamenita zvezda zbog percepcije boje i najsjajnija zvezda u sazvezdju Libra. Poznata je po tome sto je jedina pojedninacna zvezda koju posmatraci vide zeleno. Unutar astronomske zajednice vodi se citava rasprava oko boje ove zvezde, jer se samo kod binarnih sistema zvezde mogu videti u zelenoj boji, zbog pomeraja percepcije boje sekundara usled blizine svetlog primara. Medjutim, Zubeneschalai nije binarni sistem a mnogo posmatraca je vidi zeleno. Naravno, zelene zvezde ne postoje i nema objasnjena otkuda dolazi ova percepcija. Ja zvezdu vidim u divnoj plavo-beloj boji, kako bi i trebalo da izgleda usled svoje stelarne klase.

Zubenelgenubi (Alpha Librae) - binarni sistem komponenti magnituda 2.7 i 5.2, na separaciji 230''. Druga nasjajnija zvezda u sazvezdju i prelep pogled kroz okular. Iako je separacija ogromna, sjaj i boje zvezda cine pogled vrednim vremena. Primar je beo a boja sekundara je veoma cudna. Najblize sto bi mogao da pridjem objasnjenu boje je neka vrsta braonkaste ili sivo-braonkaste. Ta boja postaje jos dominantnija prilikom defokusiranja zvezde kada se boja prelije preko difrakcionog prstena. Veoma cudan pogled.

Struve 1962 - binarni sistem u sazvezdju Libra. Cine ga dve skoro jednake zvezde i po boji i po sjaju, magnituda 6.4 i 6.5, na separaciji 11.7''. Veoma lep pogled na dve potpuno jednake zute zvezde na osrednjoj separaciji. Sistem bojom dominira u polju bogatom belim zvezdama.

Methusaleh (HD 140283) - zvezda u sazvezdju Libra magnitude 7.2. Unikatan pogled na jednu od najstarijih zvezda vidljivih teleskopom. Stara je citavih 12 milijardi godina !!! Shodno tome i dolazi njeno ime - Metuzalem. Sam pogled je bez ikakvih osobenosti, ali svest o tome sta gledamo cini ovo posmatranje izuzetnim - jedan od najstarijih zivih zvezda Mlecnog Puta.

NGC 5897 (Ghost Globular Cluster) - globularno jato u sazvezdju Libra, magnitude 8.5. Manja i bledja verzija fantasticnog globulara NGC 5466 u sazvezdju Bootes, koje sam opisao u jednom od svojih poslednjih izvestaja u sekciji sa opisima. Na malom uvecanju jato izgleda kao galaksija - prebeda okrugla mrlja bez granulacije, pristojne velicine. Na velikim uvecanjima izgleda kao otvoreno jato, dvadesetak razlucivih zvezda bez ikakve centralne kondenzacije. Najbolji objekat u sazvezdju Libra.

NGC 5903 i NGC 5898 - par elipticnih galaksija u sazvezdju Libra, magnituda 11.2 i 11.4. Nalaze se na samom dnu sazvezdja pa se stoga pojavljuju kao dva prebleda okrugla sjaja, jedan pored drugog. Osim slabasne centralne kondenzacije i pomalo ovalnog oblika, galaksije ne pokazuju vise detalja.

NGC 5885 - spiralna galaksija u sazvezdju Libra magnitude 11.8. Jako je tesko oucljiva jer je mala i bleda, a nalazi se tik uz zvezdu magnitude 10. Medjutim, pripremio sam se za posmatranje i znao za problem, pa sam izvrsio uspesnu identifikaciju. Pojavljuje se kao mala mrljica odmah iznad zvezde.

Arcturus (Alpha Bootis) - Zeleo sam da prolecnu sezonu zavrsim ovom zvezdom. Nikada mi nije dosta njenog zlatnog sjaja u okularu. Cak i ako u fokusu zvezda deluje vise naranzdasto nego zlatno, defokusirajte je i pustite boju da se prelije preko difrakcionog prstena jer se tada desava magija. Prsten se oboji bojom tamnog zlata, impozantan prizor.

Mi Boots (Alkalurops) - trostruki zvezdani sistem u sazvezdju Bootis. Primar je bela zvezda magnitude 4.3. 109'' od njega nalazi se sekundar koji je sam za sebe ponovo binarni sistem, ali sada na mnogo manjoj separaciji od 2.2''. Cine ga dve zute zvezde magnitude 7.1 i 7.6. Sjajan pogled na trostruku punu kontrasta.

[Astro_fun_times]

Ja sam slikao obe noci i gajding mi je bio bas los. Sad kad cutam tvoj izvestaj gde ti konstatujes da je seeing bio los, to sve ima smisla.

Noci su tako kratke sad u ovom periodu, ni u 22 nije totalni mrak, a zimus sam vec od 18:30 kretao sa slikanjem...
E sad sto je zimus retko koja noc bila uopste vedra... To je druga stvar😂


Dosta meta si pogledao, lep izvestaj, hvala Pavle.


Ima li jos vizuelnih posmatraca? Nesto ste se ucutali, kao da ste stidljivi da napisete sta ste vi posmatrali.
Pisite slobodno, ne ujedamo. Puno gostiju posecuje forum a malo vas se registrovalo. Registrutje se i podelite sa nama sta ste vi posmatrali.

[spadej]

Ima li jos vizuelnih posmatraca? Nesto ste se ucutali, kao da ste stidljivi da napisete sta ste vi posmatrali.
Pisite slobodno, ne ujedamo. Puno gostiju posecuje forum a malo vas se registrovalo. Registrutje se i podelite sa nama sta ste vi posmatrali.

Ne mogu da se pohvalim nekim velikim uspehom ali sam ipak pokušao. Mesec mi je bio meta, još dok je uveliko bio dan. Zanimljiv mi je za gledanje dok je nebo još plavo. Senke su nekako mekane, i slika je baš prijatna za oko.  Dobrih pola sata sam mesečario a onda sam se prebacio na Mars. Bio je blizu Mesecu pa da se "ne baci". Nije ga baš lako naći po danu, trebalo mi je jedno 5 minuta. Kad je Mesec u fokusu Mars nije, pa se na svetlom nebu lako izgubi. Ali, i to je brzo rešeno.
Mars je prilično sitan ali na 200x je pokazao reljef. Dovoljno, da se podsetim nekih davnih dana, kad je bio veći...
Astro dark nisam čekao. U pomoć mesečini pohitali su komšijski reflektori i ulično svetlo, pa sam odustao.

PS: Nisam mogao da odolim pa sam napravio par fotki, telefonom, iz ruke. Ova je najbolja.
     

[Astro_fun_times]

Bravo Dejane. Dobar izvestaj. Ja sam sa dobom preko dana hvatao Veneru. Preko telefona sam prislonivsi ga na cevku podigao teleskop na visinu na kojoj je bila po Stelarijumu pa sam pomerao levo-desno teleskop jer mi kompas na telefonu nije bio precizan i pronasao sam je u traziocu prvo a posto su bili poravnati trazilac i teleskop, lako sam je video i u okularu.
Samo dosta slab kontrast kada je nebo plavičasto i svetlo.

[vlaiv]

U poslednjih nedelju dana, treći put sam izašao da posmatram sa terase. Ovaj put sam izvukao 8" doba iz "naftalina". Nisam ga koristio bar dve godine ako ne i više.

Cilj posmatranja je bio više da utvrdim gradivo položaja M objekata bez mape, nego neko ozbiljnije posmatranje.

Uočeni objekti, redom: M81, M82, M97, M108, M109, M101, M51, M63, M94, M106, M53, M64, M3, M5, M4, M80, M107, M12, M10, M9, M62, M19, M7, M6, M70, M54, M69, M22, M28, M8, M20, M21, M25, M24, M23, M18, M17, M16, M11, M26, M57, M56, M71, M27, M29, M39, M15, M2, M31, M32, M110, M52

Pored toga sam bacio pogled i na NGC7331 i NGC7023 (Deer Lick group i Iris Nebula). Moram priznati da neke od gore navedenih M-ova ni ne znam po imenu odnosno po rednom broju, znam samo gde se nalaze na nebu (recimo svi oni globulari u Strelcu).

[Astro_fun_times]

Bravo vlaiv. Jel to priprema za Mini MM na kampu?

[Maki]

Spadej i ja se još uvek oporavljamo od sumanutog sešna na Staroj planini. Čim isplivam iz brda obaveza, kačim izveštaj, skica je već tu u Sky Safariju...a i da nije, teško je to zaboraviti.

[Astro_fun_times]

Hajde Dejane, napiši nam neki teaser

[spadej]

Kad smo krenuli Vlada i ja, zvonio mi je telefon. Odgovorio sam da upravo krećem na put i da ću pozvati kasnije. Naravno, zaboravio sam... Juče me zove isti lik, sa opaskom "ti se ne javi, a rekao si...".
Odgovorio sam:"Izvini, bio sam u "jednom u životu" akciji....

E to, baš tako je bilo, "jednom u životu". Svi smo imali do sada da se poklope skoro sve kockice. Pa čak i kad je oprema vrh, vreme nikad bolje, sve ali sve se poklopi...zaboravimo neki kabl, ne ponesemo baš "onaj" okular, ili se desi bilo šta drugo iz Marfijevog asortimana.

U četvrtak uveče, na Staroj planini, doživeo sam to jedinstveno iskustvo, kada je sve savršeno. Teško da će ikad više da se tako nešto skocka. I teško je napisati izveštaj u kom bi to opisali, a da nam vi poverujete.

Sačekajmo Vladu   

[PavleR]

Krajem juna i pocetkom juna isoristio sam vedre veceri bez mesicine, te sam bio veoma aktivan i odradio nekih 20 sati posmatranja. Posmatrao sam tokom 6 noci, sa prosekom oko 4 sata posmatranja, uglavnom od 23:00 do 02:00-03:00. Posmatranja krajem juna i pocetkom jula su najkraca u godini, ali su noci ovog leta bile izuzetno suve i pogodne za posmatranje. Ovo je spisak objekata koje sam posmatrao, sa kratkim opisom.

NGC 6543 (Cat's Eye Nebula) - planetarna maglina u sazvezdju Draco, mag. 8.1, velicine jezgra 20''. Impozantan prizor i obavezno posmatranje svake sezone. Dugo sam mislio da je povrsinski sjaj magline toliko visok da zaklanja sve detalje unutrasnjosti. Medjutim, prosle sezone sam prvi put osmotrio centralnu zvezdu i slojevitu strukturu magline. Ove godine jos bolji prikaz. Maglina sija ogromnim sjajem i lagano je vidljiva vec kroz trazilac. Upravo taj sjaj se razmazuje preko cele povrsine i nije lako uhvatiti strukturu. Centralna zvezda i unutrasnja struktura se ne pokazuju na prvu vec zahtevaju opusteno oko i duze posmatranje. Kada se perifernim vidom struktura prikaze ostaje stabilna i u direktnom pogledu. Fantastican prikaz centralne zvezde koja kao da lebdi zarobljena u jajastoj skoljki jedva prozirnog svetla. Ako se bas dobro posmatra moze se uociti i prstenasta struktura slabijeg sjaja oko centralne zvezde.

Sigma Scorpii (Alnyat) - binarni sistam u sazvezdju Scoprpius, i zvezda koja ''prethodi'' Antaresu u glavnom asterizmu sazvezdja. Sistem se sastoji od dve zvezde ekstremne razlike u sjaju, magnituda 2.9 i 8.4, na separaciji 20''. Izuzetno neujednacen par, ali lep u okularu. Relativno siroka separacija dozvoljava malom pratiocu da ''nadje svoje mesto pod Suncem''. Sistem je u stvari cetvorostruk, sa jos dve zvezde u orbiti oko primara, ali je separacija toliko mala da je nemoguca za razluciti amaterskim teleskopima.

Eta Serpentis i Gliese 710 - Eta Serpentis je zvezda u glavnom asterizmu sazvezdja Serpens, svetla narandzasta zvezda koja lepo izgleda u okularu. Medjutim, cilj posmatranja je bilo ono sto se nalazi oko 1º severozapadno od nje, a to je mala bleda zvezda Gliese 710 magnitude 9.6. Zvezda je vidljiva u traziocu, a u okularu deluje neugledno, pomalo crvenkaste boje. Medjutim, za samo 1.3 miliona godina, Gliza 710 ce proci toliko blizu Sunca da ce biti svetlija od svega sto trenutno vidimo na nebu, i to u kolosalnoj razmeri. Ta mala bleda zvezdica ce tada Suncu biti bliza citavih 25x od trenutno nablize zvezde Proxima Centauri. Tada ce Gliza 710 sijati magnitudom od neverovatbnih -2.7, daleko sjajnije od Sirijusa, a njen prilaz bice toliko blizak da ce poremetiti Kajperov pojas a mozda i Ortov. Fascinantne stvari ce se desiti u buducnosti i zeleo sam svojim ocima da vidim objekat koji ce doneti toliko promena i na nocnom nebu i unutar Solarnog sistema.

Struve 1950 - binarni sistem u sazvezdju Serpens. Izuzetno zanimljiv pogled. Komponente sistema sijaju magnitudama 8.1 i 9.2, i stoje na bliskoj separaciji od 3.3''. Medjutim, okularski pogled je bas cudan, jer iako su zvezde magnitudne razlike od oko samo 1, sekundar deluje bledje od primara za bar nekoliko magnituda. Nisam usamljen u ovoj percepciji, kolege koji posmatraju binarne sisteme su takodje uocile ovu disproporciju. Inace veoma lep pogled na blizak par.

Struve 1985 - binarni sistem u sazvezdju Serpens, magnituda komponenti 6.8 i 8.5, na separaciji 6.6''. Veoma lep pogled na narandzasti primar i mozda jos tamije narandzast sekundar. Jake boje, par deluje duboko i nekako ''ozbiljno''.

M 5 (Rose Cluster) - globularno jato u sazvezdju Serpens, mag. 5.8, velicina 23'. Zastaje dah od grandioznosti ovog prizora. Ne znam zasto je M 13 bas toliko dominantno posmatrani globular kada M 5 ni po sjaju, ni po velicini, a pogotovo po detaljima nimalo ne zaostaje za njim. Neverovatan prizor svetlog globularnog jata i zvezde 5 Serpentis u istom vidnom polju. Jato pokazuje pregrst detalja u vidu lanaca koji se uvijaju oko jezgra poput spiralne galaksije. Medjutim, skoro svi lanci idu na severozapad ka zvezdi 5 Serpentis, sto jatu daje duboko asimterican oblik, sa jezgrom znatno pomerenim na levo. Jako malo lanaca se pruza levo od jezgra, svi vijugaju na desno, po jato izleda poput pauka sa debelim telom, dve kratke zadnje noge i visestukim dugackim prednjim. Tu je i lanac koji izvire juzno od jezgra, ide duboko u polje, savije se i vrati se u jezgro sa severne strane. Na 320x vidljivo je da je jezgro pravougaonog oblika, a ne kruznog, i da je taj pravougaonik pomeren na levo unutar sireg lezgra. Asimetrija na sve strane. Najvaznije, broj razlucivih zvezda ide do stotinu. Osmotriva je i varijabilna zvezda V 42, na samoj periferiji jata. Fantasticno posmatranje!

NGC 5962 - spiralna galaksija u sazvezdju Serpens, mag.1.3, velicina 1.5'x1.1'. Bleda ali uocljiva galaksija izrazito elipticnog oblika. Postaje sjajnija prema sredini i solidno trpi uvecanja, gde na trenove mozda pokazuje zvezdoliki nukleus.

NGC 6604 - otvoreno jato u sazvezdju Serpens, mag. 6.5 i velicine 4'. Ovo je kataloska velicina za koju verujem da je pogresna, po mojoj proceni jato meri oko 10'. Naime dve prominentne zvezde jata su dva veoma zanimljiva binarna sistema cije su zvezde toliko blizu da razmenjuju meterijal. One su na nebu udaljene 10'. Proverio sam i obe jesu deo jata. Jato ima oblik male potkovice usadjene u clovo C. Svetlo je i sastoji se od 20-tak zvezda. Nalazi se u polju prepunom zvezda koje grade razne forme pa se slabo istice iz pozadine.

Zeta Coronae Borealis - binarni sistem cije komponente sijaju magnitudama 5 i 6, te stoje na divnoj separaciji od 6.4''. Jedan od mojih najdrazih letnjih binarnih sistema, jer ako se pomatra u pravo duba noci sistem ce biti usmeren od 11h ka 5h, sa primarom na jugu. Usled tog polozaja sistem izgleda kao padajuci meteor koji vuce odlomljeni rep iza sebe. Zeta mi je visestruko posmatranje, i uvek biram takvo doba noci da komponente budu u datom usmerenju. Uvek uzivam u ovom sistemu.

Delta Herculis (Sarin) - binarni sistem u sazvezdju Hercules, magnituda komponenti 3.1 i 8.3, na separaciji 13.8''. David i Golijat, ogrona razlika i u sjaju i u velicini izmedju dve zvezde. Opet, separacija je dovoljno velika da se sekundar ''hrabro'' pojavi kao zrno peska pored isijavajuce bele zvezde.

IC 4593 (White Eyed Nebula) - planetarna maglina u sazvezdju Hercules, mag. 10.7 i velicine 42''. Velicina ume da zavara posto se kroz okular moze videti samo centralni deo sa okolinom, koji je mnogo manji od kataloske vrednosti. Maglina ima veoma visok povrsinski sjaj ali smesno malu velicinu u okularu, pa se na malom uvecanju ne moze razlikovati od zvezde. Tek na visokim uvecanjima maglina se transformise u disk, sa jasno izdvojivom centralnom zvezdom i oreolom maglovitosti oko sebe.

NGC 6181 - spiralna galaksija u sazvezdju Hercules, mag. 10.7 i velicine 2.3'x0.9'. Iako bleda, lako je uocljiva zbog ostrine u kojoj se javlja. Elipsastog je oblika sa ravnomernim rastom sjaja prema sredistu i sa jasno definisanim ivicama.

Poniatowski's Bull (Taurus Poniatovii)  i Collinder 359 - ogromni asterizam u sazvezdju Ophiuchus koji mimikuje Hijade u sazvezdju Taurus. U jednom trenutku u istoriji bio je zasebno sazvezdje posveceno poljskom kralju Stanislavu Poniatovskom. Asterizam se vidi ceo kroz trazilac, dok se teleskopom mogu razluciti dvojne zvezde unutar njega. Bazu asterizma predstavlja 5 svetlih zvezda u obliku slova V. Asterizam je okruzen desetinama zvezda otvorenog jata Collinder 359, kome pripadaju i navedenih 5 zvezda. U asterizmu se izdvajaju dve lepe dvojne zvezde: 67 Ophiuchi i mnogo atraktivnija 70 Ophiuchi sa dve svetle zute komponente na separaciji 6.7''. Asterizam i jato vidlji su golim okom.

M 14 - globularno jato u sazvezdju Ophiuchus, mag. 8.3, velicina 11'. Pristojno veliko i svetlo jato koje se na malim i srednjim uvecanjima pojavljuje poput neke galaksije. Ravnomernog je sjaja i bez kondenzacije prema centru. Tek na uvecanju 320x pokazuje se fina, suptilna granulacija preko tela objekta i desetak razlucenih zvezdica. Dve najsjajnije zvezdice nalaze se na severu.

M 9 - globularno jato u sazvezdju Ophiuchus, mag. 7.7, velicina 9.3'. Veoma cudan pogled zbog izduzenosti oblika. Jato ima snaznu kondenzaciju prema centru i asimetricnog je oblika, kao da je pravolinijski odseceno sa severne stane tamnom trakom. Takodje, prominenta osobina jata je veoma krupna granulacija preko tela, vise sljunkasta nego peskasta. Perifernim vidom razlucivo je 5-6 zvezdica na periferiji jata.

NGC 6369 (Little Ghost Nebula) - planetarna maglina u sazvezdju Ophiuchus, mag. 11.4 i velicine 28''. Iako mala i nisko na nebu, ova maglina se lako vidi i na malim uvecanjima. Veca uvecanja na mahove otkrivaju njen prstenast oblik i jos jedan veoma zanimljiv detalj. Naime, prsten je na jugozapadnom delu svetliji od ostatka i to je bas jasno uocljivo. Nepravedno zanemaren objekat od strane posmatraca. Posmatrao sam je pre tri sezone, ove sam joj posvetio vremena i detaljno proucio. Veoma lep objekt, mada za izvlacenje manjeg sjaja unutrasnjosti treba malo vise truda.

NGC 6445  (Box Nebula) - planetarna maglina u sazvezdju Sagittarius, mag. 13, velicina 30''. Ponovno posmatranje objekta od proslih sexona, uvek joj se vracam ne bi li iz nje izvukao uvek jos vise detalja. Ove godine nije razocarala. Teska je za osmatranje ali sa strpljenjem i malo vestine ima dosta detalja. Pravougaona je u obliku, sa sjajnijim ivicama od unutrasnjosti, pa deluje suplja. U donjem desnom uglu pravougaonika nalazi se svetao cvor, koji sam ove sezone osmotrio bolje nego proslih. Neki posmatraci u njemu vide superimponiranu zvezdu ali ja nisam uspeo da je osmotrim, Maglina je mala i veoma bleda, zahteva mracnu noc i malo vestine, ali  nagrada je velika.

NGC 6567 - planetarna maglina u sazvezdju Sagittarius. Magnitude je 11 i sicusne velicine od 12''. Nalazi se usred zvezdanog oblaka M 24, pa sam se bojao da necu moci da je izvucem u tom haosu. Ko je posmatrao M 24 zna kolika je guzva unutra. Medjutim, dobrom mapom koju sam rucno napravio i krecucici se po obodima prominentnog polozenog slova V unutar oblaka, maglinu sam lako licirao. Na malim uvecanjima ne moze se razlikovati od zvezde. Medjutim, na vecim, zvezde ostanu ostre a maglina napupi i izgledao kao zvezda sa oreolom oko sebe. Filteri je dodatno istaknu ali ne doprinose kvalitetu osmatranja. Mala je ali izuzetno visokog povrsinskog sjaja.

Palomar 9 - globularno jato u sazvezdju Sagittarius, mag. 8.4 i velicine 5.4. Pogled koji se pamti. Prelep prizor globularnog jata i zbog teksture i zbog bliske uparensoti sa zvezdom 𝞶2 Sagittari magnitude 5. Iako se u okularu nalazi samo 2' severno od zvezde, Palomar 9 je jasno vidljiv vec na malom uvecanju kao bogato granulirani globular sa tri distinktivna cvora vece gustine. Naime, ne samo da jato ima gusto jezgro, vec se na 8h i na 4h od jezgra nalaze jos dve regije guste koncentracije. Unikatan pogled na globularno jato sa ''tri jezgra''. Na visokim uvecanjima moze se razluciti tek nekoliko zvezda, ali razlucivanje kod ovog jata pada u drugi plan pred spektakularnim pogledaom na predivnu granuliranost i tri regije guste kondenzacije.

NGC 6629 - planetarna maglina u sazvezdju Sagittarius, mag. 11.3 i velicine 16''. Iako kataloski bleda i mala, maglina sija veoma visokim povrsinskim sjajem i lako se uocava kao pufnasta zvezda na srednjim uvecanjima. Na visokim uvecanjima vidi se centralna zvezda okruzena amorfnim sjajem koji bledi u okruzujuce nebo bez jasnih granica.

Otto Struve 525 - binarni sistem u sazvezdju Lyra, mag. 6 i 7.5, separacija 46.8''. Manja i bleja kopija Albirea. Prelep koloricni kontrast zuto-narandzaste i plave zvezde. Zbog manjih magnituda boje nisu toliko upecatljive kao kod slavnijeg dvojnika ali je prizor opet ocaravajuc.

Struve 2470 i Struve 2474 - par binarnih sistema u sazvezdju Lyra. Dva para cine veoma lep prizor posto su skoro identicnog usmerenja, pa komponente oba sistema izgledaju kao temena paralelograma cije je jedna stranica drasticno duza od druge. Separacija Srtuve 2470 je 13.8'' (mag. 7.0 i 8.4), dok su komponente Struve 2474 razdvojene 16'' (mag. 6.8 i 7.9). Rastojanje para je 10', pa je jasno zasto pogled dejuje kao ekstremno izduzeni paralelogram.

Minkowski 1-64 - planetarna maglina u sazvezdju Lyra, mag. 13.3 i velicine 24''. Jedna je od planetarki najbledje magnitude koje sam osmatrao i veoma mi je drago posmatranje. Osmotrio sam je jos prosle sezone, ali sam je tada jako tesko nasao. Ovog puta sam pripremio detaljnu mapu okularskog pogleda i nasao je bez problema. Ekstremno je bleda i moze se uociti samo perifernim vidom. Pokazuje elipsasti bledi disk bez ikakvih osobenosti. Gubi se u direktnom pogledu.

57 Aquilae - binarni sistem u sazvezdju Aquila, mag. 5.7 i 6.5, na separaciji 35.6''. Sistem sam posmatrao prosle sezone, i verovatno mu se nikada ne bih vratio jer je u pitanju dosta dosadan pogled na dve siroko razdvojene zvezde. Medjutim, u medjuvremenu sam saznao da su novija istrazivanja pokazala da je zvezda 56 Aquilae fizicki povezana sa parom. Setio sam se te zvezde, i da je ona nekih dobrih 20' udaljena od 57 Aquilae, pa mi je sve to bilo pomalo cudno zbog ogromne separacije izmedju zvezda. Rekoh ajde da pogledam, i zaista sve deluje dosta cudno, pogotovo uzimajuci u obzir da su zvezde poprilicno daleko od Sunca. Nije prvi put da tako udaljene zvezde budu fizicki povezane, recimo Fomalhaut je neverovatan primer za to, posmatrao sam ga prosle sezone; ali opet, Fomalhaut je mnogo bliza zvezda pa su separacije na nebu varljive.

NGC 6738 - otvoreno jato u sazvezdju Aquila, mag. 8.3 i velicine 15'. Novija istrazivanja utvrdila su da ovo ne da nije otvoreno jato vec da je u pitanju konglomerat zvezda sa drasticno razlicitim rastojanjima od Sunca. Sve je opticka varka puno zvezda na istoj liniji pogleda, od izuzetno bliskih do dalekih. Jato se sastoji od zvezda ogromnog magnitudog raspona, od magnitude 9 pa sve do limita teleskopa. Veliko je, rasejano i bez ikakve centralne kondenzacije, pa cak nema nijednog para bliskih zvezda. Medjutim, u svoj toj ''kud koji'' postoji jasna forma zmaja na vetru. Centar jata cine dve zvezde magnitude 9. Ispod njih ide zakrivljeni lanac 4 svetle zvezde koji predstavlja nit na koju je zmaj okacen, a iznad nekoliko desetina podosta bledjih zvezdica u obliku glave pecurke. U pogledu je oko 60-70 zvezda svih magnituda. Veoma cudan pogled, velik, rastrkan, a opet pun forme.

M 71 (Angelfish Cluster) - globularno jato u sazvezdju Sagitta, mag. 8.2 i velicine 7.2. Ponovljeno posmatranje od proslih sezona na prelepu sliku posve unikatnog globulara u prebogatom zvezdanom polju. Jato je po obliku drugacije od svih - ne da nije kruzno vec ima oblik vrha strele. Posred strele prolazi lanac svetlih i potpuno razlucivih zvezda, kao osa simtrije objekta. Jato ima prefinjenu granulaciju u vidu sitne peskaste strukture, puno razlucivih zvezda a okolno nebo oduzima dah. Sve je puno zvezdica iz trake Mlecnog Puta, a M71 deluje kao regija ekstremne grupisanosti tih zvezdica, pre nego kao globularno jato. Fantastican objekat, nema ih dva na nocnom nebu.

Gamma Delphini (Al-Saib) - biser letnjeg neba, poznati binarni sistem u sazvedju Delphinus, i zvezda koja predstavlja nos delfina. Posmatrao sam je proslih sezona i jedan je od objekata koje izuzetno volim. Ove godine ponovo sam je posmatrao ali ne iz razloga divljenja vec da bi ponovo izvrsio procenu boja. Naime ja uvek vidim dve zlatno-zute zvezde, dok mnoge kolege prijavljuju zlatno-zutu i plavu, sto i odgovara spektralnim klasama zvezda. Dzaba - opet vidim dva dukata.

Albireo (Beta Cygni) - jedna od najznamenitijih dvojnih zvezda i najspektakularniji koloricni kontrast na celokupnom nocnom nebu. Albireo mi je obavezno posmatranje svake sezone. Ovog puta sam ga osmotrio malo ranije u sezoni jer sam zeleo da isprobam tehniku koju sam u medjuvremenu naucio za bolje izvlacenje boja kod Albirea. Naime, uglavnom se boje najbolje percipiraju indukovanjem difrakcionih prstenova namernim defokusiranjem zvezda. Tada se boje preliju preko prstenova i postanu mnogo jace izrazene. Medjutim, kod Albirea bolje radi tek jedva malo defokusiranje, daleko od toga da se stvore difrakcioni prstenovi. I zaista, kod Albirea ova tehnika bolje radi od totalnog defokusiranja. Neverovatan sou jakih i egzoticnih boja. Malo je reci narandzasta i plava, jer su boje Albirea mnogo zivopisnije od toga. Naisao sam kod jednog kolege opis ''Safir i topaz'', sto mnogo bolje opisuje ono sto se desava u pogledu. Fantasticno!