Citat: Sekula poslato April 16, 2012, 04:59:54 POSLE PODNE
Nego pitanje za tebe i ostale, da li se ima ideja i informacija gde mogu da nadjem najbolje astrofoto tutoriale za obradu astrofotografije u Photoshopu? Ja sam nešto našao i recimo ono od Vida koristio i u praksi. Ali nešto slično tome nažalost nisam našao.
Zavisi šta i kako se obradjuje, ima raznih tutorijala.. Ja sam malo guglao i video da ima svašta po netu..
Zanimljivo je da ima i pisanih i video zapisa..
Evo za "Curves" npr:
http://myastroimages.com/Astro_Imaging_Tutorials/Learning_To_Use_PhotoShop_Curves/ (http://myastroimages.com/Astro_Imaging_Tutorials/Learning_To_Use_PhotoShop_Curves/)
http://www.youtube.com/watch?v=WnPII6YdVBc (http://www.youtube.com/watch?v=WnPII6YdVBc)
Na istom sajtu ima tutorial i za Layer mask, Histograms, Levels, Match color i sve ostalo što je potrebno za obradu astrofotografija..
Samo je potrbno znanje engleskog jezika i naravno, kao i sa bilo čim drugim, što vise prakse i eksperimentisanja..
p.s. tomato, mislim da je dozvoljeno kačenje bilo čega što nije komercijalno a jeste naučno. 8)
Citat: 5ja poslato April 16, 2012, 05:46:19 POSLE PODNE
Citat: Sekula poslato April 16, 2012, 04:59:54 POSLE PODNE
Nego pitanje za tebe i ostale, da li se ima ideja i informacija gde mogu da nadjem najbolje astrofoto tutoriale za obradu astrofotografije u Photoshopu? Ja sam nešto našao i recimo ono od Vida koristio i u praksi. Ali nešto slično tome nažalost nisam našao.
Zavisi šta i kako se obradjuje, ima raznih tutorijala.. Ja sam malo guglao i video da ima svašta po netu..
Zanimljivo je da ima i pisanih i video zapisa..
Evo za "Curves" npr:
http://myastroimages.com/Astro_Imaging_Tutorials/Learning_To_Use_PhotoShop_Curves/ (http://myastroimages.com/Astro_Imaging_Tutorials/Learning_To_Use_PhotoShop_Curves/)
http://www.youtube.com/watch?v=WnPII6YdVBc (http://www.youtube.com/watch?v=WnPII6YdVBc)
Na istom sajtu ima tutorial i za Layer mask, Histograms, Levels, Match color i sve ostalo što je potrebno za obradu astrofotografija..
Samo je potrbno znanje engleskog jezika i naravno, kao i sa bilo čim drugim, što vise prakse i eksperimentisanja..
p.s. tomato, mislim da je dozvoljeno kačenje bilo čega što nije komercijalno a jeste naučno. 8)
Citat: tomato011 poslato April 16, 2012, 05:27:30 POSLE PODNE
Ako mislis na engleske tutorijale, ja sam pronasao dosta toga, ali koliko sam shvatio, pravilima foruma, nije dozvoljeno kacenje komercijalnih dokumenata?
Engleski svakako nije problem. Na forumu mogu da prodju svi oni dokumenti kod kojih nije doveden u pitanje copyright. Ako su u pitanju pdf knjige koje su skenirane a da pri tome ne postoji jasna i pisana saglasnost autora tj izdavača, onda je to recimo svakako akt piraterije. Isto tako pravilo važi i za linkove. Ako neko recimo ima predlog za neki torrent ili neki drugi link a da nije siguran, onda je bolje da kontaktira moderatora i traži mišljenje i dozvolu za objavljivanje, negoli da se poruke brišu i šalju upozorenja.
Hvala na informacijama unapred, još jednom.
Evo ovde ima lepih stvari:
http://www.imagingdeepsky.com/Presentations.html (http://www.imagingdeepsky.com/Presentations.html)
Citat: Sekula poslato April 16, 2012, 04:59:54 POSLE PODNE
...
Nego pitanje za tebe i ostale, da li se ima ideja i informacija gde mogu da nadjem najbolje astrofoto tutoriale za obradu astrofotografije u Photoshopu? Ja sam nešto našao i recimo ono od Vida koristio i u praksi. Ali nešto slično tome nažalost nisam našao.
Astrofotografija za sveznalice (http://www.astronomija.co.rs/knjiara/616-astrofotografija-za-sveznalice.html) možda pomogne ;)
^
Apsolutno neophodna literatura je ovo što Danijel navodi, pa onda sve ostalo.
Što se tiče Irisa (a njime sam mnogo zadovoljniji nego DSS-om, ali to je subjektivno) on nije ni prost niti možeš mnogo da eksperimentišeš; skoro sve se radi iz komandne linije. Razlog je što je to alatka namenjena profesionalnom opservatorijskom radu i mnoge opcije su potpuno prilagođene tome a ne estetici. Irisovih tutoriala ima na netu ali ja koristim onaj iz Vodiča, dovoljno je dobro objašnjen.
Što se tiče curves u PS to je takođe esencijalno. Ima u vodiču a ima i ođe:
http://myastroimages.com/Astro_Imaging_Tutorials/Learning_To_Use_PhotoShop_Curves/
Za DSS ima još poneki tutorial:
http://deepskystacker.free.fr/english/index.html
To je uglavnom to. A za baš dokone ima fenomenalna knjiga (tj sajt) na netu, nije piraterija, autor vrlo kompetentan, idite tamo slobodno:
http://www.astropix.com/HTML/J_DIGIT/TOC_DIG.HTM
Citat: kostur poslato April 18, 2012, 12:29:01 POSLE PODNE
...
Čini mi se da ti je ovo jedan od najboljih radova, a?
Hvala ti na mišljenju. U svakom slučaju ovo su samo radovi koji trebaju da otvaraju vrata novim i novim. Ono što preostaje da se odradi u fotosetupa je da konačno rešim i pitanje napajanja Canon 550d aparata. Bojim se da će modifikacija baterije biti teško izvodljiva ukoliko ne nadjem onog ko to može da obavi. U svakom slučaju, treba se ići dalje.
Citat: danijel poslato April 16, 2012, 09:33:01 POSLE PODNE
Citat: Sekula poslato April 16, 2012, 04:59:54 POSLE PODNE
...
Nego pitanje za tebe i ostale, da li se ima ideja i informacija gde mogu da nadjem najbolje astrofoto tutoriale za obradu astrofotografije u Photoshopu? Ja sam nešto našao i recimo ono od Vida koristio i u praksi. Ali nešto slično tome nažalost nisam našao.
Astrofotografija za sveznalice (http://www.astronomija.co.rs/knjiara/616-astrofotografija-za-sveznalice.html) možda pomogne ;)
Citat: Yagodinac poslato April 17, 2012, 12:22:30 POSLE PODNE
^
Apsolutno neophodna literatura je ovo što Danijel navodi, pa onda sve ostalo.
Što se tiče Irisa (a njime sam mnogo zadovoljniji nego DSS-om, ali to je subjektivno) on nije ni prost niti možeš mnogo da eksperimentišeš; skoro sve se radi iz komandne linije. Razlog je što je to alatka namenjena profesionalnom opservatorijskom radu i mnoge opcije su potpuno prilagođene tome a ne estetici. Irisovih tutoriala ima na netu ali ja koristim onaj iz Vodiča, dovoljno je dobro objašnjen.
Što se tiče curves u PS to je takođe esencijalno. Ima u vodiču a ima i ođe:
http://myastroimages.com/Astro_Imaging_Tutorials/Learning_To_Use_PhotoShop_Curves/
Za DSS ima još poneki tutorial:
http://deepskystacker.free.fr/english/index.html
To je uglavnom to. A za baš dokone ima fenomenalna knjiga (tj sajt) na netu, nije piraterija, autor vrlo kompetentan, idite tamo slobodno:
http://www.astropix.com/HTML/J_DIGIT/TOC_DIG.HTM
Hvala obojici na preporukama. Sa Photoshopom znam prilično napredno da radim ali ga nisam toliko profesionalno koristio u obradi astrofoto-a koja je ipak specifična.
Ovde možete postaviti sve što se tiče obrade fotografije, uputstava i tutoriala.
http://www.astro.caltech.edu/~nlaw/thesis/thesisch1.html
nasao sam jedan interesantan tekst o lucky imaging i postizanju visoke rezolucije slike sa ultra kratkim ekspozicijama
Pokusacu da i prakticno potvrdim ono sto "strucnjaci" pisu pa posto sam se to setio tek na kraju leta mozda to i prolece saceka ;D
rekose ljudi da je 1/4 sekunde dovoljno (za sta??!?!) pa ceka me jedno bar 500 sekundi x4 znaci 2000 slika
a to je 20 gb neobradjenog materijala hmm, moram pocistiti hard...
http://www.robgendlerastropics.com/LLRGB.html
jel moze neko da mi pojasni sta je ovaj strucnjak hteo da uradi
video sam slike ali ne kapiram bs najbolje
Kada je na RGB snimku dodao Luminance snimak, smanjio je opacity i dao malo enhance i color saturation. Tako je dobio novu sliku koja se u obradi inače zove LRGB (standardna procedura za ovaj tip obrade!)
Potom je sliku "poravnao" (flattened) i na taj rezultat primijenio ponovo Luminance (b/w snimak), uz opacity 100%. Na kraju je to sve opet poravnao i dobio taj LLRGB, koji ima više signala i bolju saturaciju.
Ipak, treba uočiti da se to sve može uspješno primijeniti jedino na snimkama koje već po difoltu imaju nizak nivo signala. Dakle, za slabije objekte samo.
Ovom prilikom vam sharujem predavanje koje sam imao na Letenki 2012. Power point fajl sam prilagodio za potrebe online upotrebe tako da se može koristiti i kao priručnik. Nadam se da će mnogima biti od značaja ili od bilo kakve druge pomoći u radu:
https://www.dropbox.com/s/3ezr0wyrnurpbd3/astrofotografija_dslr_om_AM.ppt
Stojim vam na raspolaganju. :)
Dobro urađeno Sekula ! Siguran sam da će ovo pomoći ljudima koji počinju ili planiraju da počnu
da se bave astrofotografijom. Treba nam više ovakvih stvari :) .
Ovo je zbilja vrijedan doprinos svima koje zanima astrofotografija i mislim da može potaknuti one koji bi se poželjeli iskušati u snimanju :)
Odlicna stvar, svaka ti cast!
Ne znam za ostale, ali meni ce definitivno koristiti.
Hvala za share! Odlično napravljen tutorial.
super sekula
Korisno i jako pregledno. S obzirom da sam početnik, brdo korisnih informacija za mene :)
Hmm, zapao mi je za oko ovaj držač za aparat.
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi1296.photobucket.com%2Falbums%2Fag17%2Fjohnny984%2Fpage-2_zps904cca10.jpg&hash=0292a5e2b9210ce37fb5ad3cde6c91f9fb040d5a)
Da li neko zna gde bi to moglo da se kupi. Gledao sam na sajtu teleskop centra, ali tamo imaju digiklemu koja košta 6200din. Ako ne postoji ništa povoljnije, probaću da sam napravim, da koristim dok ne kupim neki aparat koji ima mogućnost odvrtanja objektiva.
juce sam na ploce kod nisa napravio gomilu slika. slikao sam plejade, m71 i andromedu. radio sam fletove, darkove i bijasove. kad sve to stakiram, dobijem neki krs koji je skoro neupotrebljiv. svaka slika za sebe je dobra, ali kad sv estakiram nista ne valja. zna li neko u cemu moze da bude problem? radim sa DSS isto kao i sa ostalim slikama sto sam radio.
to sam hteo spomenuti, flat frameovi cesto prave sum koji je posledica loseg useverenja a poklapa se sa brazdama na slici duzine otprilike niza hotpixela.
flat frameovi su najbolje za napraviti kad se ima guiding bez menjanja postavki prilikom slikanja.
ili naravno zamena za sve to Photoshop...
evo stakiracu andormedu da vidis na sta lici.
kako mislis flat frejmovi? pocetnik sam pa me sad buni to, valjda su lajt frejmovi snimci objekta, a fletovi su sa light boksom pravljeni i to nema veze sa pracenjem?
Ako te ne mrzi okači ovde link ka slici koju dobiješ kao stack ili je smanji za web čisto da je pogledamo. Sasvim je normalno da iz DSS-a izađe "neki krš" jer posle to treba odokativno dodatno sređivati u Photoshopu - u pitanju je 16-bitni TIF koji je i namenjen sređivanju. U principu zato i ne volim DSS, meni lično Iris daje mnogo konzistentniji izlaz.
Šta god da koristiš za stekiranje u principu će uvek biti potrebno da se finalne crtice dovrše u Photoshopu.
evo screen shot. imam 45 darka, 22 lajta, 10 biasa i 45 lajta. napravio sam master svakog i onda sao njih stavim. pustim recommended kad pocne i evo sta izadje. a videli ste sa letenke bez fletova biasova i sa veoma malo darkova, alika lepa po meni
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs29.postimg.org%2Fij81sr3fb%2FScreenshot_2014_07_27_13_02_43.png&hash=2814af1ff070d6016b9505f40fb207ed2b9dc6bf)
Nešto je ovde pošlo po zlu, ima mnogo bendinga (vertikalnih pruga) koji je (vrlo moguće) nastao jer flat/bias frejmovi nisu bili odgovarajući. Probaj da ubaciš samo light i dark frejmove, a ako opet dobiješ ovakve artefekte probaj samo light. Time ćeš lagano da eliminišeš jednog po jednog mogućeg uzročnika. Inače, DSS može da radi i samo sa light frejmovima, bez ostalih, ali je - očekivano, rezultat dosta ispod onog kad sve kalibracione snimke odradiš onako kako treba.
Takođe boje su pomerene ali zasad da preskočimo taj detalj.
Sad mi pade na pamet: možda se razlikuje ISO. Verovatno znaš za ove detalje, ali nije zgoreg da ponovimo:
Za flat-light se koristi ISO 100 (ili 200 na Nikonu, uglavnom, najmanji tj nativni); flat-dark sa potpuno istim podešenjima. Light frejmovi se snimaju na većem ISO-u, obično za 20d se navodi da je 800 najoptimalnija vrednost, mada ja koristim 1600 jer nikakve vidljive razlike nema ako stakiraš veliki broj slika (često stakiram preko 50), na manjem broju ISO1600 ume da bude šumovit i da smanji dinamički raspon za pola blende u odnosu na 800, ali štedi pola vremena.
Dark-frejmovi se snimaju na potpuno istim vrednostima ISO i brzine zatvarača kao i light.
Bias frejmovi se uglavnom ne koriste kod DSLR astrofotografije, tj kod novih CMOS senzora jer proizvođači skoro obavezno danas implementiraju bias sekvencu nakon snimanja bilo koje slike, naročito duge ekspozicije. Na starim Nikon CCD senzorima se bias koristio, ali danas nema potrebe. Međutim, kod astronomskih kamera je bias itekako potreban, i uzima se kao najkraća moguća vrednost (tipa 1/8000sec kod nas). Vrlo moguće da je problem napravio bias, jer si ga dvaput oduzeo - jednom aparat pri snimanju i drugi put ti u DSS-u.
ja sam flat light radio sa istim podesenjima kao light frejmove. biasove sam radio na 1/4000 na iso 800. iso nisma menjao nigde. flat frejm nisam radio sa light boksom, nego sa belom pozadinom na laptopu. jeste da mi je ovo druga moja samostalna fotka, ali prvu sam uradio na letenci i bila je reklativno dobra, bez ovakvih nejasnoca. snimao sam i plejade i m71 i sa sve tri imam isti problem. jedino sto mogu je da probam to sto si reko i da zakacim na dropbox pa da preuzmes i vidis kako ce kod tebe da ispadne. inace nisam radio sa raw slikama nego sa jpeg najmanje kompresije. tako sam i pre radio i bilo je ok. mala mi je memorija bila i brzo popuni karticu pa sam zato radio sa jpeg.
Pa u tom zecu leži grm - astrofotografija se radi isključivo sa RAW fajlovima. Te JPG možeš da probaš da stakiraš same, bez dark, bias i fetova, pa ako DSS prihvati, dobićeš nekakav rezultat, ali daleko ispod mogućnosti RAW fajlova. Pokušati kalibraciju sa navedenim fajlovima je potpuno gubljenje vremena, prosto, tipovi fajlova i algoritmi stekiranja se toliko razlikuju da niko živ ovde ne može da dobije dobar rezultat.
U principu razlika je ne samo u kompresiji već u velikoj modularnosti RAW-a (a softver sa tim računa, dok kod JPG nema promene), svi parametri i promene u njima kod RAW-a su potpuno reverzibilni, DSS takođe koristi te osobine. Jedan od primera nesavršenosti JPG-a je White balance, malo ako promašiš - odoše boje i niko to posle ne može lako da ispravi. S druge strane u RAW-u WB je samo jedan običan klizač koji podesiš za sekundu.
Ovu zbrku su ti napravili flatovi. Napisano je ranije da radis na posebnom ISO i nema veze sa podesavanjima za lajtove. Na flat field juris da sa ekspozicijom dobijes za taj F broj koji imas i opticki sklop homogenizovanu i linearno zasicenu sliku. To linearno se razlikuje od chipa do chipa i potpuno je nezavisno za svaki model kamere. U takvoj slici treba da dobijes vinjetiranje koje pravi optika kao i sve fleke koji poticu od zrnaca prasine npr. I to radi flat, a samo ime mu kaze, ispravlja i koriguje vidno polje light/ova. Homogenizovano znaci da nemas frekvenciju monitora pa se onda prepravlja i hardverski a isto tako se gleda da se to dobije i difuzorom u vidu upotrebe paus papira. Zato je uvek vedro nebo najbolji nacin, barem po meni.
Biase svakako treba odraditi i za dslr aparate.
Nisam znao da toliku zbrku moze da napravi jpeg. Probacu da izbacim fletove kao sto kaze sekula pa da vidim razliku. Andromeda sa letenke je samo jpeg pa nema toliki sum, ali za nju nisam imao fletove. Inace uzeo sam sd od 8gb tako da prostor vise nije problem. Bio sam do malopre na kamenicki vis da hvatam munje. Imam sjajne slike. Njih sam takodje radio u jpeg. Jel se i one rade u raw ili ne? Koie sve slike treba da se rade u raw?
Citat: betelgez poslato Jul 28, 2014, 01:37:08 PRE PODNE
Nisam znao da toliku zbrku moze da napravi jpeg. Probacu da izbacim fletove kao sto kaze sekula pa da vidim razliku. Andromeda sa letenke je samo jpeg pa nema toliki sum, ali za nju nisam imao fletove. Inace uzeo sam sd od 8gb tako da prostor vise nije problem. Bio sam do malopre na kamenicki vis da hvatam munje. Imam sjajne slike. Njih sam takodje radio u jpeg. Jel se i one rade u raw ili ne? Koie sve slike treba da se rade u raw?
Zaboravi da Jpeg postoji sve dok ne budes hteo da okacis gotovu sliku na internet. Ako radis astrofotografiju dslr-om onda radis u raw formatu. Ako radis ccd-ijem onda u fit formatu. I radi flatove i sve ostale kalibracione snimke obavezno.
Ako radis fotografiju obicnu isto u raw, sirovi format.
Citat: betelgez poslato Jul 28, 2014, 01:37:08 PRE PODNE
Nisam znao da toliku zbrku moze da napravi jpeg. Probacu da izbacim fletove kao sto kaze sekula pa da vidim razliku. Andromeda sa letenke je samo jpeg pa nema toliki sum, ali za nju nisam imao fletove. Inace uzeo sam sd od 8gb tako da prostor vise nije problem. Bio sam do malopre na kamenicki vis da hvatam munje. Imam sjajne slike. Njih sam takodje radio u jpeg. Jel se i one rade u raw ili ne? Koie sve slike treba da se rade u raw?
U principu munje možeš da snimiš i u JPG formatu, po cenu naravno kvaliteta; ali realno JPG je nepotrebno sakaćenje jednog prilično moćnog senzora. Kad sam siguran da nemam nameru da fotku obrađujem (izuzetno retko), onda koristim JPG. Čak i porodične snimke radim u RAW-u, uvek ima ponešto da se koriguje...
Za pejzaže, portrete, astrofotografiju, munje i većinu drugih stvari RAW je naprosto obavezan. Razlog je što RAW ima mnogo više boja po kanalu, što skoro da nema nikakvu kompresiju, što je svaka promena na njemu potpuno reverzibilna, itd itd. U obradi RAW možeš neuporedivo više da rastegneš nego JPG. A i vidiš i sam da DSS u JPG formatu ne barata dobro sa bojama... ;D
Ne znam za ostale programe, ali Iris ne bi JPG ni prihvatio da otvori.
pretpostavio sam da je raw slika puno bolja, ali nisam znao da jpeg kompresija ima toliko ogranicenja. videcu da nadalje sve slikam u raw formatu. nego jedini problme sa raw formatom kod mene je to sto ni jedan program neće da ga ocita sem prohotshop-a za prosti preview. format moje raw slike je cr2. ne znam da li je svaki raw isti ili ima razlike. ima li neki program koji poput acdsee otvara raw format za preview?
Zadnjih nekoliko verzija PS čita RAW, tj CR2 a za prethodne se skidao posebni modul. Postoji dakle elegantno rešenje, CameraRaw, to je nešto u čemu možeš i dobar deo obrade da odradiš pre otvaranja. Za pregled RAW fajlova jeste da je malo teže, fajlovi su veliki i pregledači su spori, ali ja koristim Adobe Brigde, takođe ozloglašen kao spor. Vidim da mnogi hvale FastStone.
Citat: betelgez poslato Jul 29, 2014, 02:27:51 PRE PODNE
pretpostavio sam da je raw slika puno bolja, ali nisam znao da jpeg kompresija ima toliko ogranicenja. videcu da nadalje sve slikam u raw formatu. nego jedini problme sa raw formatom kod mene je to sto ni jedan program neće da ga ocita sem prohotshop-a za prosti preview. format moje raw slike je cr2. ne znam da li je svaki raw isti ili ima razlike. ima li neki program koji poput acdsee otvara raw format za preview?
Otvara Irfan koji je besplatan.
jpeg file je 8 bitni fajl,
a tiff, fits, CR2 su (12)? I 16 bitni fajlovi sto u prevodu znaci da poseduju vise informacija tj imaju vecu dubinu slike.
za kratke expozicije moze jpeg.....
Ne moras sve da radis u RAW-u. Ja "pucam"kombinacijom RAW + JPG. Moji fotomodeli (zena i deca, uglavnom) ne polazu mnogo na sam kvalitet fotografije, bitno im je samo sto pre, odmah, za juce.... da gledaju ili urade fotke na papiru.
Zato... njima JPG a RAW je za mene. Svi vuci siti i sve fotke na broju, i spremne za obradu.
to mi je patalo na pamet, ali da ne bih pravio zbrku sa istim slikama na kartici, nasao sam konverter iz cr2 u jpeg, pa koja mi treba mala, lako cu je prebaciti.
Imam problem sto se tice DSS, kada ubacim fajlove (light, dark i bais), odradi sve do kraja, medjutim nemam zavrsnu sliku samo mi je beli ekran i nista ne mogu da stelujem sto se tice parametra. Do sada mi je par puta bio problem prostor na hard disku, moguce je da je opet, ali imam npr mesta 40g, slika koju treba da obradi DSS mi pokazuje oko 800mg, da li imate predstavu sta bi moglo da zeza. Probacu opet da ispraznim hard pa da vidim.
Nasao sam kvar, izlazni fajl mi je bio namesten na hard koji nemam.
Citat: zozo83 poslato Avgust 15, 2014, 10:42:34 POSLE PODNE
Nasao sam kvar, izlazni fajl mi je bio namesten na hard koji nemam.
Oce to :-)
;D
pitanjce jedno, na koji nacin da spojim 10 slika da bi mi ispala kao jedna, slikao sam geminide i sad mi se jedan od boljih primeraka razvukao na 10 slika, kako da odradim da bi bio na jednoj slici, isprobavam stratrails mozda uspem, DSS nista
Citat: zozo83 poslato Decembar 15, 2014, 01:37:34 PRE PODNE
pitanjce jedno, na koji nacin da spojim 10 slika da bi mi ispala kao jedna, slikao sam geminide i sad mi se jedan od boljih primeraka razvukao na 10 slika, kako da odradim da bi bio na jednoj slici, isprobavam stratrails mozda uspem, DSS nista
1. layer mask u PS
2. ako su vidna polja razlicita i ako pri tom ima minimum 30% tzv medjusobnog preklapanja u kadrovima onda automatsko sklapanje sa mosaic opcijom npr u PS uz ukljucen blanding.
problemcic sa DSS-om, uzeo sam pre 2 dana EOS 550d i odma je pao odlican test, ja sam prezadovljan fotoaparatom, ali kada ubacim slike u Dss otvori mi samo jednu 4 slike ne znam sta je u pitanju nista ne mogu da obradim. Ovako mi izadje slika
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi26.photobucket.com%2Falbums%2Fc130%2Fzozo983%2Fcv_zpssjhetrey.png&hash=b23df2239bf95a9828bdc1538b153be497e6647f) (http://s26.photobucket.com/user/zozo983/media/cv_zpssjhetrey.png.html)
Uspeo sam da nadjem u cemu je problem, moram preko neke Beta verzije
Skini full verziju 3.3.4.
Citat: Danijel poslato April 16, 2012, 09:33:01 POSLE PODNE
Citat: Sekula poslato April 16, 2012, 04:59:54 POSLE PODNE
...
Nego pitanje za tebe i ostale, da li se ima ideja i informacija gde mogu da nadjem najbolje astrofoto tutoriale za obradu astrofotografije u Photoshopu? Ja sam nešto našao i recimo ono od Vida koristio i u praksi. Ali nešto slično tome nažalost nisam našao.
Astrofotografija za sveznalice (http://www.astronomija.co.rs/knjiara/616-astrofotografija-za-sveznalice.html) možda pomogne ;)
Ovo planiram da odstampam i da procitam.
Imam problem sa registax-om smanjio mi se gamma panel i ne znam kako da ga uvecam, uspeo sam jednom da mi se pojavi ali ne znam kako sam uspeo ispritiskao sam sve zivo. Sledeci put ga opet nije bilo
Zoki, jesi li probao da ga deinstaliras i ponovo instaliras? Morao bi da se vrati na default vrijednosti.
ma jesam odradio i to ma jok, kazem ti pojavio mi se posle nekog cvrakanja, radio posle par puta, i opet nestao
Registax stekamalo je reci. Non stop se krsi. Nebulosity se moze naci krekovan
Imam pitanje jedno u vezi snimanja filma. Snimam u RAW formatu ali me interesuje me da li ima razlike u snjumanju JPG-a i RAW movia. Pricam o snimanju planeta ali ujedno i za ostala snimanja
Da, ima razlike, treba izbegavati jpeg, mpeg, bilo koji format koji podrazumeva "lossy" kompresiju.
To je tehnika komprimovanja slika kada se sa slike gube detalji da bi se postigla bolja kompresija - zanemaruje se odredjena kolicina informacija sa slike i rade se neke transformacije gde se nepovratno gube informacije.
Nemam vremena za ozbiljniji i detaljniji tutorijal ali mislim da je ovaj dovoljan kao kratak pregled i vodic na sta se treba konkretno usmeriti kada je rastezanje signala u pitanju.
Nadam se da je dovoljno razumljiv i da ce nekome biti koristan.
(https://c1.staticflickr.com/1/703/32531528083_0255ba5c64_o.png)
Hvala za ovaj vrlo koncizan mali tutorial!
Video sam negde u Gimp-u da postoji dodavanje referentnih tacaka al nisam dalje istrazivao i skontao kako se to radi, moram pogledati jer je ocigledno
vrlo bitna stavka da da pored vizuelnog i numericki pregled koji je to zapravo deo krive i koje su mu vrednosti.
Nadam se da je i moguce osim jednog piksela izmeriti i druge vrednosti tipa - srednju vrednost i medianu, buduci da zbog suma moze biti varijacija izmedju susednih piksela.
Nema na cemu :)
Opisan proces moze da deluje trivijalno ali upravo je taj deo obrade najtezi.
Citat: vlaiv poslato Mart 09, 2017, 09:00:37 POSLE PODNE
Nadam se da je i moguce osim jednog piksela izmeriti i druge vrednosti tipa - srednju vrednost i medianu, buduci da zbog suma moze biti varijacija izmedju susednih piksela.
Naravno. 3x3, 5x5, 11x11... su velicine sempla koje nama koriste. Tako je u PS a sigurno je slicno reseno i u Gimp-u. Vrednost velicine sempla koja se izabere za
Eyedroper toolostaje ista za sva semplovanja pod bilo kojim drugim alatom u okviru PS-a.
Jel moze malo objasnjenja oko stackiranja. Npr, ne nisanim nista odredjeno uperim fotoaparat ka zvezdama.
Koliko sam shvatio za tu radnju se koristi snimanje videa.
- Koliko dugacak snimak treba da bude?
- Jel je za to potrebno pracenje neba?
- Jel bolje koristiti mobilni (1080p) ili fotoaparat (640x480) rezoluciju?
Citat: Amater poslato Mart 24, 2017, 06:36:12 POSLE PODNE
Jel moze malo objasnjenja oko stackiranja. Npr, ne nisanim nista odredjeno uperim fotoaparat ka zvezdama.
Koliko sam shvatio za tu radnju se koristi snimanje videa.
- Koliko dugacak snimak treba da bude?
- Jel je za to potrebno pracenje neba?
- Jel bolje koristiti mobilni (1080p) ili fotoaparat (640x480) rezoluciju?
Ne, to sa videom je za planete.
Prva stvar koju treba da vidis je da li mozes da namestis foto aparat da snima raw slike - ne jpeg. To zavisi od modela fotoaprata. Ako se ne varam ti si radio nesto sa Canon Powershot-om. Postoji nacin da se on namesti da snima raw ali je malo komplikovan (i zavisi od serije A500, A600, ...) tako da ne moras to da radis ako ti je previse komplikovano, mada bi bilo dobro da uspes.
Skini program koji se zove Deep Sky Stacker
http://deepskystacker.free.fr/english/index.html (http://deepskystacker.free.fr/english/index.html)
Pomocu njega ces stackovati slike. Slike snimi kao sto obicno snimas, nemoj preterivati sa duzinom ekspozicije da ti zvezde ne budu previse jajaste i ne postanu crtice. Sto blize okrugloj zvezdi to bolje. Takodje se potrudi da bude bar 10 tak zvezda koje su jasno vidljive na slici (ako ima samo par komada zvezda, DSS moze da pravi problem).
Posle toga ako se snalazis po programima mozes sam probati da stackujes, ako ne, potrazi na youtube ima dosta tutorijala kako se radi u DSS, kao recimo ovaj:
https://www.youtube.com/watch?v=J96e9HRbi-A (https://www.youtube.com/watch?v=J96e9HRbi-A)
Pregledaj kako se radi pa probaj sam.
Kada dobijes sliku na kraju, moraces da je obradis u nekom programu za obradu, izmedju ostalog i da primenis ovo sto je Vasko okacio kao tutorial.
Hvala, testiracu cim bude bolja vidljivost.
CitatCitat: Amater poslato Mart 24, 2017, 06:36:12 POSLE PODNE
Jel moze malo objasnjenja oko stackiranja. Npr, ne nisanim nista odredjeno uperim fotoaparat ka zvezdama.
Koliko sam shvatio za tu radnju se koristi snimanje videa.
- Koliko dugacak snimak treba da bude?
- Jel je za to potrebno pracenje neba?
- Jel bolje koristiti mobilni (1080p) ili fotoaparat (640x480) rezoluciju?
Citat: vlaiv poslato Mart 24, 2017, 08:09:35 POSLE PODNE[
Prva stvar koju treba da vidis je da li mozes da namestis foto aparat da snima raw slike - ne jpeg. To zavisi od modela fotoaprata. Ako se ne varam ti si radio nesto sa Canon Powershot-om. Postoji nacin da se on namesti da snima raw ali je malo komplikovan (i zavisi od serije A500, A600, ...) tako da ne moras to da radis ako ti je previse komplikovano, mada bi bilo dobro da uspes.
Iako su mobilni telefoni sve mocniji, ja mislim da je fotoaparat ipak bolji. A Canon PowerShot A500 serija uopste nije losa za pocetak u astrofotografji. Mali su, lagani, i jeftini. Jedino sto su namerno "osakaceni" i nece da fotkaju u RAW-u dok se ne izvrsi "intervencija" na softveru. Uopste nije komplikovano, cak sam i ja uspeo :) .
Kucaj u Google-u CHDK. Odes na taj sajt, pronadjes odgovarajuci "softver"(u stvari, to je update firmware-a, zato se mora izabrati odgovarajuci) za tvoj model aparata, instaliras i... eto veselja. Od malog i prostog aparata dobijas pravu zver, koja moze ne samo da radi u RAW-u vec i da produzi ekspoziciju do 100 sec, i jos mnooogo toga drugog.
Preporucujem da prvo skines uputstvo za CHDK, u PDF-u, i da ga temeljno proucis pre upotrebe. Kad skines taj "softver", snimis ga na SD karticu fotoaparata, i prilikom ukljucenja aparata on se sam instalira (ili bese treba neko dugme da se pritisne, ne secam se...). Instalacijom neces ostetiti originalni softver u aparatu i kad ti dosadi, ili ti se ne svidi, samo formatizujes karticu i sve se vrati na factory settings.
Ja imam A530 i A540, na oba sam instalirao CHDK i godinama se igrao sa njima. Jedino sto nemaju, i na sta nisam uspeo da ih nateram, je Remote Shooting funkcija. A to najvise vredi od svega.
Vec imam chdk, probacu nekoliko slika da stackujem kad se bude razvedrilo.
Citat: Amater poslato Mart 26, 2017, 04:14:44 POSLE PODNE
Vec imam chdk, probacu nekoliko slika da stackujem kad se bude razvedrilo.
Sto ne rece, da ne pametujem dzabe. ???
Naleteo sam na jednu tehnicku poteskocu. Kada sam snimao raw fotografije morao sam da izvucem karticu iz fotoaparata pa da je ubacim u citac karica na laptopu. U medjuvremenu mi je laptop crkao i sad kad povezem aparat na usb kablom on ne vidi raw vec samo jpeg varijante tih slika.
Mozda je off topik, ali ajde ovde da pitam, imali nade da se vrate neke slike na komp, zeznuo sam stvar, spojio sam foto sa kompom i cutiro slike nekih sto komada i direktno ih poslao u kantu :) ( smesno mi kad pisem), u blizini kante sam napravio folder gde bi ih prebacio i posto je bilo oko 5 gb slike, kanta me pitala da li da odma brise(verovatno, nisam procitao) nego odmah stinsuo NO. Posle toga slika nema. Probao sam sa RECUVA ali trenutno slaba vajda, imate li neki savet ili da se oprostim. Slike su sa svadbe
Probaj potražiti pod Acronis...znam da su oni nešto imali !?
Zoki,
imas za to GetDataBack, i razne druge alatice. Sa GDB-om vise puta sam uspesno vracao podatke, cak i sa formatiranih USB-ova i diskova.
Ako ne uspes javi, probacu ja.
Probaj i Recover my files, pored Recuve i GDB. Sa njim sam vratio dobar dio slika kad mi je pukao hard.
Recuva je isto dobar, morao bi dati neke rezultate.
Hvala drustvo uspeo sam sa recuv-om, ubacio sam karticu u citac i onda odradio pretragu i sve sacuvao sto mi trebalo
Da li može neko da mi kaže da li uopšte vredi pokušati dithering bez vođenja, odnosno blind dithering, pošto vidim da neke aplikacije poput BYE nude tu opciju? Zapravo to pitam bez veze jer svejedno ću da pokušam, ali zanima me koja bi otprilike bila ideja za random shift, kako da izračunam koliko jedna R.A./DEC sekunda ima piksela (ili koliko sekundi po jednom pikselu, kakogod) za dati setup (npr krop body 4000D, 300mm f/4.5)?
Recimo da bih želeo da drmezlam 15-30 piksela nasumično između svakog suba, koliko je to sekundi R.A./DEC? Trenutno kada stavim na najagresivnije (5) na enkoderima vidim da se ose između subova pomeraju za oko 8 sekundi (+/- 1), da li je to dovoljno za 300mm? Na najmanjoj vrednosti (1) se pomera za oko 2 sekunde, što sumnjam da će ima efekta pa da ne gubim vreme na pokušaje ako neko zna formulu...
U principu bi trebalo da je vrlo jednostavno izračunati.
Prvo - izračunaj rezoluciju na kojoj smimaš - ark sekunde po pikselu.
Za to je ova formula:
veličina_piksela_u_µm * 206.3 / fokalna_dužina_u_mm
Za 4000D i 300mm objektivom to izađe na 4.3 * 206.3 / 300 = ~2.96"/px
Zatim ti treba brzina vođenja - to je obično x0.5 sideričke brzine - koja je okvirno 15"/s - ali ako imaš drugu brzinu, onda ubaciš to u jednačinu.
DEC ide normalno a RA ide tako samo za DEC 0 - inače množiš sa kosinusom DEC-a.
Recimo da ditheruješ četiri sekunde pri x0.5 brzini na DEC 60° u DEC i RA smeru.
U DEC smeru će to da bude - 15"/s * 0.5 * 4 = 30 ark sekundi a u RA to će biti 15"/s * 0.5 * 4 * cos(60°) = 15 ark sekundi.
30 ark sekundi pri rezoluciji od 2.96"/px je 10.13px u DEC pravcu i oko 5.05px u RA pravcu ako je meta na DEC 60°.
Dithering u RA pravcu kada je DEC 90° - uopšte ne pomera sliku - samo je rotira jer je cos(90°)=0.
Aha, u pravu si, R.A. ne drmezla blizu NCP-a uopšte, samo rotita sliku, jasno ali nebitno pošto to drmezlanje (kako ga ja krstim) radi Backyard EOS automatski i samostalno (povezuje se preko ASCOM-EQMOD). Uopšte i ne zahteva PHD2 niti koristi brzinu vođenja, jedino što mogu da biram je agresivnost na skali od 1 do 5, gde na vrednosti 5 mrda za 8 sekundi DEC-osu, a R.A. nasumično nekad mrdne koliko sam uspeo da prometim u sobi dok sam testirao, većinom uopšte ne ali je bio u položaju NCP. Tako da ću sad imati grub račun odakle da počnem sa tim za koju fokalnu dužinu, cilj mi je da pomeri sliku nasumično za oko 15 piksela, da nebi morao to ručno da radim preko daljinskog između svakog suba to zvuči naporno.
Ali ako je 2.96"/px, to znači da na najvećem nivou on pomera nešto tipa 2.7 piksela sliku na 300mm? Čini se da je to premalo...
Da li sam dobro shvatio formulu, na 800mm, 8 sekundi DEC će pomeriti sliku za oko 7.27px?
Ako pomera preko EQMod-a, onda tamo imaš da podesiš brzinu.
Pogledaj pulse guide settings - gore desno na slici.
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Feq-mod.sourceforge.net%2Feqascom.png&hash=dd9f3e4711dbfcbb0a3ea33afcc154d7b159265b)
Tu možeš da podesiš brzinu.
Što se tiče Backyard EOS-a, agresivnost verovatno znači dužina pulsa. Ako hoćeš da se slika pomeri jedno 15px pri rezoluciji od ~3"/px - to ti je oko 45 ark sekundi pomeraj. Pri brzini od x0.5 odnosno 7.5"/s to izađe na oko 6 sekundi puls
Izaberi agresivnost koja daje puls od 6 ili više sekundi.
Veća fokalna dužina - znači više piksela ne manje. Ako je puls 8 sekundi i ako je brzina x0.5 - to je onda 8 * 15 * 0.5 = 60 ark sekundi.
Na 800mm fokalne dužine sa 4.3µm to je 1.11"/px. Znači pomeriće 60 / 1.11 = ~54px a ne 7.27px
Da, trebalo bi da radi po pulseguiding principu, a duty cycle mogu da podesavam u ASCOM-u (cak mogu ST4 rate da menjam u AstroEQ firmweru, nebitno). Inace kod mene EQMOD izgleda malo drugacije (vidi ss) ali u principu jasno je sta treba da gledam.
(https://i.ibb.co/yStzYp8/eqmod.jpg) (https://ibb.co/M6rzGfR)
Izrazio se u jedinici "sekundi po pikselu" a moje pitanje je bilo za reciprocno (koliko piksela svaka lucna sekunda pomeri sliku) Negde sam ocigledno izgubio nit sa dimenzionom analzim, zbunjujuce je razm isljati pored svih tih sekundi, lucnih i vremenskih 🤦♂️ Ali svakako je ocigledno da se vecom fokalnom duzinom desava veci pomeraj slike. Mislim da sam sada shvatio ali da potvrdimo jos jednom, da li ti sledece tvrdnje deluju kao tacne:
Kako je sidreal brzina cca 15 arcsec/sec, a PG duty cycle je 50% sidereal, uzimam da je PG brzina oko
7.5 arcsec/sec.
Svaka lucna sekunda pomeraja DEC ose na 300mm pomera projekciju na senzoru za 0.33 piksela; Da bi na 300mm pomerio sliku za 15px, treba da odmotam DEC osu ukupno 45 lucnih sekundi. Odnosno jedan puls sirine t=45/(sidereal/2), cca 6 sekundi.
Svaka lucna sekunda pomeraja DEC ose na 800mm pomera projekciju na senzoru za 0.9 piksela; Da bi na 800mm pomerio sliku za 15px, treba da odmotam DEC osu ukupno 16 lucnih sekundi. Odnosno jedan puls sirine t=16/(sidereal/2), cca 2 sekunde.
Oprosti na silnom zaokruzivanju, profesionalna deformacija. π = 3 = √g :D
Citat: CyberianIce poslato Jun 15, 2021, 01:49:38 PRE PODNEKako je sidreal brzina cca 15 arcsec/sec, a PG duty cycle je 50% sidereal, uzimam da je PG brzina oko
7.5 arcsec/sec.
Tačno.
Citat: CyberianIce poslato Jun 15, 2021, 01:49:38 PRE PODNESvaka lucna sekunda pomeraja DEC ose na 300mm pomera projekciju na senzoru za 0.33 piksela; Da bi na 300mm pomerio sliku za 15px, treba da odmotam DEC osu ukupno 45 lucnih sekundi. Odnosno jedan puls sirine t=45/(sidereal/2), cca 6 sekundi.
Tačno.
Citat: CyberianIce poslato Jun 15, 2021, 01:49:38 PRE PODNESvaka lucna sekunda pomeraja DEC ose na 800mm pomera projekciju na senzoru za 0.9 piksela; Da bi na 800mm pomerio sliku za 15px, treba da odmotam DEC osu ukupno 16 lucnih sekundi. Odnosno jedan puls sirine t=16/(sidereal/2), cca 2 sekunde.
Tačno.
Citat: CyberianIce poslato Jun 15, 2021, 01:49:38 PRE PODNEπ = 3 = √g
Tačno :D
Jedno kratko nubovsko pitanje, sinoć sam išao testirati jedan od dva OnStep kontrolera koje sam pravio, i sve je proteklo Ok. Snimao sam M42 međutim u nekom momentu na pola sesije se desio automatski meridian flip i to je sve prošlo ok. Pošto nikad nisam radio MF a koliko vidim po thumbnails, na pola subova slika je izbrnuta naopačke, verovatno zbog MF. Još nisam otvarao na kompu pa ne znam jel slika stvarno rotirana ili je samo thumbnail rotitan zbog G-senzora kamere, u sv.sl muči me jel treba nešto da uradim povodom toga ili će DSS sam skontati rotaciju prilikom registracije?
Normalna stvar.
Slika je stvarno rotirana za 180° i to je sasvim ok, svi programi za stackovanje to obrade bez ikakvih problema.
Odlično, hvala na info. Nisam se do sada susretao sa tim jer sam izbegavao mete ispred meridijana upravo zbog komplikacije oko flipa i ponovnog kadriranja ali je OnStep to odradio seamlessly u produkciji bez greške (testirao sam nekoliko puta u sobi "na suvo", pratio preko stelariuma i nije bilo nikakvih problema). Svejedno polje nisam mogao da rotiram jer sam koristio objektiv fiksiran vixen šinom.
Evo da podelim nesto sto mi je pravilo probleme a mozda jos neko ima slican problem.
Često mi se desava da kada otvorim finalni stack imam neki "polukrug" da tako kazem, artifakt koji se nalazi na pozadini. To sam uvek pripisivao nekom light leak-u. Ipak imam reflektor.
Danas sam se malo igrao sa nekim materijalom od sinoc i komsije nisu imale upaljeno svetlo.
Tek danas sam pravio flatove jer ja to tako radim🤣
Kada sam pogledao stack video sam ponovo taj artifakt. Posto bas sad pravim flatove resio sam da napravim sto bolje moguce, pa sam se igrao sa mean vrednošcu i tolerancijom u Flat Wizard-u u N.I.N.A
Kakve god da sam flatove pravio svaki put sam dobijao taj artifakt.
Stackovao sam sve ali bez flatova i na tom stacku nema tog artifakta sto me dovodi do zakljucka da je u pitanju los master flat.
Stackovanje naglasava vec postojece detalje. Sto vise frejmova bolji detalji. Verovatno se isto desava i sa master flatom koji sve vise naglasava taj kontrasni deo i na finalnom stacku on bude naglaseniji od ostatka flata sto se dalje odrazava na kalibraciju light frejmova. Iz tog razloga sam resio da probam da smanjim broj flatova sa 50 (koliko obicno uvek koristim) na 20 i to mi je resilo problem.
Evo u prilogu se vidi rezultat.
(https://i.postimg.cc/VSMd5Zqw/Screenshot-2024-05-06-16-06-32-082-com-microsoft-rdc-androidx.jpg) (https://postimg.cc/VSMd5Zqw)
Isti ppdaci su korisceni, isti kalibracioni frejmovi. Jedino sto sam menja je broj flatova.
Na levoj slici sam koristio 20 a na desnoj 50.
Odradio sam Graxpert uklanjanje gradienta i nakon njega, na desnoj slici sa 50 flatova se vidi taj polukrug sa desne strane slike dok ga na levoj slici nema.
Nadam se da ukoliko jos neko ima slican problem sa svojim finalnim stackom ovo moze da mu pomogne da se resi tog problema.
https://www.youtube.com/watch?v=q8vIcPc1Jgk&ab_channel=lukomatico
Primer o obradi u pixinsight galaksije m63 istina sa svim pluginovima u najnovijoj verziji 1.8.9-2 ili 3
Ja imam 1.8 ali je prilicno osakacena za vecinu ponudjenih "popularnih" pluginova pa mi je ipak photoshop majka
Ima dosta procesa i skripti u PI za koje nemam pojma ni sta rade. Ovo su neki osnovni tutorijali ali ima tu jos alatki koje mogu da pomognu.
https://www.youtube.com/watch?v=6XJUg-hMjN0&t=1306s&ab_channel=lukomatico
Evo jos jedan tutorial od istog autora za ngc6914 - emisionu i refleksionu maglinu.
Cekaj, sta ja to vidm u tvom opisu 🤣
Jesi se ti to ponovio sa RC6? Ili si ga imao od ranije pa si tek sad upisao?
imam ga od ranije ali nisam ga stigao koristiti
Ja sam hteo da kupim taj teleskop ali ako budem kupovao, ipak cu ici na RC8.
Realno je i RC6 sasvim ok cevka primarno je f/9 sa 1370mm,
Kad se stavi ccd telekompresor (reducer) astrophysics 0.667x onda bude f/6 i ziza je 917=920 mm sto je sasvim pristojno
ili rc8 ili sct11 jednog dana mozda
docice na red i RC6 za slikanje galaksija
Da ja zaista volim galaksije ali je vecina presitna za 518mm fokalne duzine. Isto tako mi se cini da mi je dosta "mekana" slika, nema te oštrine.
Tako da bi RC8 bio sasvim lep teleskop za lov na sitnije galaksijice
Ako moze pomoc oko guidinga, posto vidim da se koristi Nina, PHD, Eqmod i ASIair kakva su vam podesavanja i algoritmi koje koristite. Ja imam PHD2 program i SSAG(Star shoot autoguider) kameru i kad dozvoli vreme da se pripremim
Gledam podesavanja i zanima me kako ste podesili ili vam je sve na default
(https://live.staticflickr.com/65535/54127620976_e51faed71e_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qt5cWq)
(https://live.staticflickr.com/65535/54127964449_580bdcb692_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qt6Y3n)
(https://live.staticflickr.com/65535/54127904513_feebb6e556_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qt6EdZ)
Ako ima neka odgovarajuca tema za ovu diskusiju, molim admin da prebaci gde treba ili da otvori novu temu
Koja montaža?
U principu ostaviš sve na difolt, pa odradiš gvajding u vremenu koliko ti traje revolucija puža (5 do 10 min).
Onda upališ Guide assistant i pratiš uputstva da bi znao ako i šta treba mijenjati.
eq6R pro skywatcher
Montaza ima i obican usb port za EQascom povezivanje
Vidim da moram nekako izracunati pravu zizu guidescope-a(ako je to bitno) pretpostavljam da je 50 mm ziza ali nisam siguran, a 1 mikrometar je velicina piksela na guidecameri
Povezivao sam preko programa C2a montazu, ali sam jos na manuelnom pronalazenju objekata preko rucnog synscan kontrolera .
Mozda samo da nadjem objekat pa ukljucim kalibraciju PHD2 i kako kazes pronacice se pomocu Guide assistanta.
Hvala
Citat: kruska poslato Novembar 09, 2024, 09:45:37 POSLE PODNEVidim da moram nekako izracunati pravu zizu guidescope-a(ako je to bitno) pretpostavljam da je 50 mm ziza ali nisam siguran, a 1 mikrometar je velicina piksela na guidecameri
Čisto sumnjam u ispravnost ova dva podatka.
Orion StarStar shot auto guider kamera koristi Micron MT9M001 - a on ima 5.2um piksel.
Što se tiče guide scope-a, ne znam ništa što ima 50mm žižnu daljinu ako nije nešto što je "ručno" pravljeno, jer recimo da je F/4 optika u pitanju - trebalo bi da bude 12.5mm široko sočivo, a tako malih guide scope-ova nema. Nema ni tražioca sa tolikim prečnikom, najmanji su oko 20mm ako se ne varam - oni plastični skywatcher-ovi.
Ako misliš na adaptiran tražilac tipa 50mm x9 uvećanje, on obično ima ~180mm fokalnu dužinu.
U svakom slučaju - plate solve slike sa guide scope-a ako znaš veličinu piksela odmah daje efektivnu fokalnu dužinu.
Citat: kruska poslato Novembar 09, 2024, 09:45:37 POSLE PODNE(ako je to bitno)
Pa u principu nije bitno. PHD2 radi sa delovima piksela na gajd kameri bez obzira na veličinu piksela i na fokalnu dužinu. Jedino zašto je važno da se unese prava fokalna dužina i veličina piksela je da bi se dobila realna statistika u smislu ark sekundi kad se recimo prijavljuje backlash ili P2P greška ili RMS greška - da bi bilo uporedivo sa drugim setapima.
Moram da se ispravim, palo mi je na pamet šta bi se moglo koristiti kao guide scope a da ima 50mm fokalnu dužinu.
Recimo neki 50mm M42 objektiv? Ja imam neki stari Helios sa 58mm fokalne dužine, on bi se garant mogao koristiti kao guide scope.
Kad bude vedra noc isprobacu sve, nisam siguran u podatke o traziocu i kameri pa naci ce se neko resenje.
p.s. jeste 5.2 x5.2 za SSaG velicina piksela, thanks Vlaiv
Citat: vlaiv poslato Novembar 09, 2024, 11:43:45 POSLE PODNEMoram da se ispravim, palo mi je na pamet šta bi se moglo koristiti kao guide scope a da ima 50mm fokalnu dužinu.
Recimo neki 50mm M42 objektiv? Ja imam neki stari Helios sa 58mm fokalne dužine, on bi se garant mogao koristiti kao guide scope.
Ne bih se ja pouzdao u heliosa, oštar je u centru ali odmah van centra je čist horor, zvezde su krmače. Ovo naravno na f2, na f4 je dosta bolji ali onda imaš 14,5mm aperture, pitanje je da li će biti dovoljno sjajnih zvezdi u polju.
Drugi aspekt je što ljudi pričaju da se sa tražiocima preciznost gajdinga dramatično smanjuje iznad 1000mm žižne daljine; vrlo je moguće da tu igraju ulogu raznorazne fleksije, sama montaža i njeni bekleši i luftovi, pa možda i atmosfera, tako da mi se 58mm čini ipak prekratko. Bilo koji 200mm manuelni sa limunda bi trebalo bolje da radi, mada je nevolja što su sva ta stara stakla veoma teška.
Još jedna muka sa kratkim pedeseticama je kako ih učvrstiti.
Citat: Yagodinac poslato Novembar 10, 2024, 11:31:24 PRE PODNENe bih se ja pouzdao u heliosa...
Apsolutno si u pravu. Taj primer sam naveo kao mogućnost da se zapravo može koristiti 50mm fokalne dužine za vođenje na taj način, više nego kao bilo kakvu preporuku da se to zapravo koristi.
Davnih dana sam jednom prilikom video da su ljudi to i koristili kao brzo DIY rešenje.
Kad smo već kod te teme, da iznesem svoja neka zapažanja vezano za vođenje.
Iz nekog razloga stalno se pominje fokalna dužina teleskopa kojim se snima kad se priča o preciznosti vođenja. Ne vodi se teleskop, vodi se montaža.
Preciznost vođenja bi trebalo da bude odgovarajuća spram preciznosti montaže koja se vodi, nezavisno od toga koji je teleskop na montaži (naravno, bitno je da montaža može da nosi taj teleskop kako treba).
Evo mojih nekih saznanja.
Ranije (ovo ranije je jako bitno) je važilo neko pravilo da je preciznost centroida za zvezdu oko 16-20 puta veća od veličine jednog piksela. Znači ako vodimo sa rezolucijom od recimo 5"/px, to znači da je preciznost računanja tačne pozicije oko 5/20 - 5/16 = 0.25" do 0.3125" ili da zaokružimo na 0.3" u ovom primeru.
Ako je sama montaža sposobna da prati sa recimo 0.2" RMS onda je očigledno gornji sistem suviše "grub" da bi je precizno vodio. Po mom nekom razmišljanju, rezolucija vođenja treba da bude bar x2 ili idealo x3 ili više "finija" od najboljeg RMS-a koji montaža može da pruži.
Na primer - fabrički HEQ5 obično postiže 0.7-0.8 RMS, to znači da bi gornja preciznost vođenja od 0.3" bila dovoljna za njega, ali ne bi bila dovoljna za neku montažu koja može da prati sa 0.4" RMS.
E, sad, onaj bitan deo. To je bilo ranije kada se vodilo na jednu zvezdu. I danas ako koristite algoritam koji vodi montažu pomoću jedne zvezde - onda to važi, ali u današnje vreme je preporučljivo voditi na više zvezda.
Ja sam nedavno otkrio taj sistem u EKOS-u. Razlika je drastična. Ako se recimo odabere 15-20 zvezda za vođenje, ja jednostavno nemam sumnje da je običan fajnder od 50mm sa običnom gajd kamerom više nego dovoljan i za najbolje montaže.
Moje neko viđenje, odnosno aproksimacija je da se preciznost vođenja povećava kao kvadratni koren broja zvezda pomoću kojih se vodi. Tako da ako uzmemo recimo 16 zvezda, onda će efektivna preciznost vođenja biti x4 veća od gornje računice, pa se sa 5"/px sistemo koji vodi na 16 zvezda zapravo dobija preciznost vođenja ispod 0.1" što je dovoljno za malte ne bilo koju montažu, jer i najbolje montaže imaju RMS u rasponu od 0.1" do 0.2".
Dalje, multi star gajdning izuzetno pomaže kod lošeg seeing-a, ali samo ako je vidno polje gajd kamere dovoljno veliko. Mnogo više pomaže kod gajd scope-a u odnosu na OAG koji se koristi sa velikom fokalnom dužinom jer je uticaj seeing-a lokalnog karaktera (postoji nešto što se zove isoplanatic patch odnosno deo neba koji je pod uticajem iste turbulencije), ako su zvezde dovoljno daleko, onda se seeing greška smanji srednjom vrednošću između tih zvezda (kao kod stackinga).
Ranije bih preporučio OAG kao najbolje rešenje za vođenje, sada mislim da je to mali guide scope ali samo ako se koristi multi star guiding i koristi se veći broj zvezda.
(https://live.staticflickr.com/65535/54132603076_567da9260c_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qtvJWG)
(https://live.staticflickr.com/65535/54132945439_1fba530852_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qtxuHv)
Ziza teleskopa je 1260mm, eq6R pro, guidescope 50mm(valjda), SSAG kamera
Bila je srednja vidljivost a guiding je radio od pocetka sa jednom zvezdom i sa vise zvezda.
Obzirom na narastajuci mesec i maglenje optike bilo je dosta suma ali je sve radilo OIII filter i LQ4(pravio je dosta donut shuma na light frame)
Maksimalna greska tokom guidinga na momente je pokazivao 0.2 - 0.4 a slike zvezda su bile bolje nego na obicnim 30s expozicijama, slike su kao na 1 sekund pinpoint.
stavio sam 120s i 180s expozicije mogao sam i 500s
p.s. naravno kalibracija pre svakog novog objekta shift + click.
Ostaje mi da nadjem pravu meru za flat frame zbog donut shape shuma na light frame.
da li prema histogramu (duzina ekspozicije flat frame) ali vec sam to isprobavao moram naci pravu meru.
Hvala Vlaiv. Apsolutno je sve kako si rekao.
Mislim da nisi adekvatno postavio ziznu daljinu gudescope-a u PHD2. Voleo bih da nisam u pravu, ali u Srbiji ne postoji ni seeing ni montaza koja ce da dozvoli 0.11 arcsec RMS guiding. Cak ni veliki ASA-in AZ1400 sa 32bit enkoderima (0.05 arcsec rezolucija!) na Vidojevici - znam iz licnog iskustva.
Kod mene kuci kad RMS guiding sidje na 0.5 arcsec RMS ja trcim da kupim sampanjac!
Ali sve to na stranu, zvezde su fine (i okrugle), sto ce reci guiding radi kako treba, kolika god da je ziza tog guide scope-a. PHD2 rocks!
Citat: bratislav poslato Novembar 11, 2024, 08:55:37 POSLE PODNEMislim da nisi adekvatno postavio ziznu daljinu gudescope-a u PHD2. Voleo bih da nisam u pravu, ali u Srbiji ne postoji ni seeing ni montaza koja ce da dozvoli 0.11 arcsec RMS guiding.
Da, to bi bilo 0.11 px a 0.09" RMS :D
Mislim da je zabuna oko 50mm prečnika guide scope-a umesto fokalne dužine. Ako sam u pravu, fokalna dužina bi bila oko 180mm (to je ovaj redovan 50mm fajnder adaptiran za guide scope).
Tada bi zapravo RMS u ark sekundama bio oko 0.66" RMS (5.2um na 180mm fl je 5.96"/px puta 0.11px daje ~0.66" RMS) - što je i dalje vrlo dobro i sasvim u rangu očekivanog za montažu tipa EQ6.
https://www.youtube.com/watch?v=sAbpjAY0Lwg&ab_channel=DeepSpaceAstro
Jos jedan u nizu vrlo bitnih opisa za koji smatram da se mora prouciti od pocetka do kraja.
Ne toliko sto se tice koristenja AI Graxpert tehnika (Background extraction, denoising(koji i nije toliko neophodan)),
vec sto obrada pocinje od 32 bit fits formata i
nastavlja se na PMC-Photometric Color Calibration potom i
GHS (Generalized Hyperbolic Stretch)
Detalje mozete pogledati.
Citat: kruska poslato Januar 28, 2025, 03:14:17 POSLE PODNEhttps://www.youtube.com/watch?v=sAbpjAY0Lwg&ab_channel=DeepSpaceAstro
Jos jedan u nizu vrlo bitnih opisa za koji smatram da se mora prouciti od pocetka do kraja.
Ne toliko sto se tice koristenja AI Graxpert tehnika (Background extraction, denoising(koji i nije toliko neophodan)),
vec sto obrada pocinje od 32 bit fits formata i
nastavlja se na PMC-Photometric Color Calibration potom i
GHS (Generalized Hyperbolic Stretch)
Detalje mozete pogledati.
Probao da editujem prateci tutorijal sa linka, definitivno sam izvukao vise detalja! Zanimljivo, hvala :)
https://www.youtube.com/watch?v=eB0J4-O5WUQ&ab_channel=VisibleDark
Jedan od tutoriala za Pixinsight za DBE ili dinamic background extraction, funkcionalan je i na 1.8 verziji PI
Verzija ako ne zelite/nemate/ ne rade druge verzije uklanjanja shuma (na ovaj ili onaj nacin) mada ih ima sada vec u u svim programima,
Siril, Graxpert, PI, Photoshop...
Evo i mene malo
Jedan predlog za processing workflow i obradu slika u PI - Pixinsight, tj.
kako "neki" smatraju da je najbolji redosled akcija u obradi
Slikoviti prikaz
https://astro-photographie.fr/traitement_pixinsight.html
Ove korake sam i ja koristio, nije lose, s time da je puno bolje za rastezanje slike koristiti GHS nego Statistical stretch (iako je Statistical stretch dosta jednostavan "klik i gotovi", ali sa GHS se vise izvuce)