Quote from: Sekula on April 16, 2012, 04:59:54 pm
Nego pitanje za tebe i ostale, da li se ima ideja i informacija gde mogu da nadjem najbolje astrofoto tutoriale za obradu astrofotografije u Photoshopu? Ja sam nešto našao i recimo ono od Vida koristio i u praksi. Ali nešto slično tome nažalost nisam našao.
Zavisi šta i kako se obradjuje, ima raznih tutorijala.. Ja sam malo guglao i video da ima svašta po netu..
Zanimljivo je da ima i pisanih i video zapisa..
Evo za "Curves" npr:
http://myastroimages.com/Astro_Imaging_Tutorials/Learning_To_Use_PhotoShop_Curves/ (http://myastroimages.com/Astro_Imaging_Tutorials/Learning_To_Use_PhotoShop_Curves/)
http://www.youtube.com/watch?v=WnPII6YdVBc (http://www.youtube.com/watch?v=WnPII6YdVBc)
Na istom sajtu ima tutorial i za Layer mask, Histograms, Levels, Match color i sve ostalo što je potrebno za obradu astrofotografija..
Samo je potrbno znanje engleskog jezika i naravno, kao i sa bilo čim drugim, što vise prakse i eksperimentisanja..
p.s. tomato, mislim da je dozvoljeno kačenje bilo čega što nije komercijalno a jeste naučno. 8)
Quote from: 5ja on April 16, 2012, 05:46:19 pm
Quote from: Sekula on April 16, 2012, 04:59:54 pm
Nego pitanje za tebe i ostale, da li se ima ideja i informacija gde mogu da nadjem najbolje astrofoto tutoriale za obradu astrofotografije u Photoshopu? Ja sam nešto našao i recimo ono od Vida koristio i u praksi. Ali nešto slično tome nažalost nisam našao.
Zavisi šta i kako se obradjuje, ima raznih tutorijala.. Ja sam malo guglao i video da ima svašta po netu..
Zanimljivo je da ima i pisanih i video zapisa..
Evo za "Curves" npr:
http://myastroimages.com/Astro_Imaging_Tutorials/Learning_To_Use_PhotoShop_Curves/ (http://myastroimages.com/Astro_Imaging_Tutorials/Learning_To_Use_PhotoShop_Curves/)
http://www.youtube.com/watch?v=WnPII6YdVBc (http://www.youtube.com/watch?v=WnPII6YdVBc)
Na istom sajtu ima tutorial i za Layer mask, Histograms, Levels, Match color i sve ostalo što je potrebno za obradu astrofotografija..
Samo je potrbno znanje engleskog jezika i naravno, kao i sa bilo čim drugim, što vise prakse i eksperimentisanja..
p.s. tomato, mislim da je dozvoljeno kačenje bilo čega što nije komercijalno a jeste naučno. 8)
Quote from: tomato011 on April 16, 2012, 05:27:30 pm
Ako mislis na engleske tutorijale, ja sam pronasao dosta toga, ali koliko sam shvatio, pravilima foruma, nije dozvoljeno kacenje komercijalnih dokumenata?
Engleski svakako nije problem. Na forumu mogu da prodju svi oni dokumenti kod kojih nije doveden u pitanje copyright. Ako su u pitanju pdf knjige koje su skenirane a da pri tome ne postoji jasna i pisana saglasnost autora tj izdavača, onda je to recimo svakako akt piraterije. Isto tako pravilo važi i za linkove. Ako neko recimo ima predlog za neki torrent ili neki drugi link a da nije siguran, onda je bolje da kontaktira moderatora i traži mišljenje i dozvolu za objavljivanje, negoli da se poruke brišu i šalju upozorenja.
Hvala na informacijama unapred, još jednom.
Evo ovde ima lepih stvari:
http://www.imagingdeepsky.com/Presentations.html (http://www.imagingdeepsky.com/Presentations.html)
Quote from: Sekula on April 16, 2012, 04:59:54 pm
...
Nego pitanje za tebe i ostale, da li se ima ideja i informacija gde mogu da nadjem najbolje astrofoto tutoriale za obradu astrofotografije u Photoshopu? Ja sam nešto našao i recimo ono od Vida koristio i u praksi. Ali nešto slično tome nažalost nisam našao.
Astrofotografija za sveznalice (http://www.astronomija.co.rs/knjiara/616-astrofotografija-za-sveznalice.html) možda pomogne ;)
^
Apsolutno neophodna literatura je ovo što Danijel navodi, pa onda sve ostalo.
Što se tiče Irisa (a njime sam mnogo zadovoljniji nego DSS-om, ali to je subjektivno) on nije ni prost niti možeš mnogo da eksperimentišeš; skoro sve se radi iz komandne linije. Razlog je što je to alatka namenjena profesionalnom opservatorijskom radu i mnoge opcije su potpuno prilagođene tome a ne estetici. Irisovih tutoriala ima na netu ali ja koristim onaj iz Vodiča, dovoljno je dobro objašnjen.
Što se tiče curves u PS to je takođe esencijalno. Ima u vodiču a ima i ođe:
http://myastroimages.com/Astro_Imaging_Tutorials/Learning_To_Use_PhotoShop_Curves/
Za DSS ima još poneki tutorial:
http://deepskystacker.free.fr/english/index.html
To je uglavnom to. A za baš dokone ima fenomenalna knjiga (tj sajt) na netu, nije piraterija, autor vrlo kompetentan, idite tamo slobodno:
http://www.astropix.com/HTML/J_DIGIT/TOC_DIG.HTM
Quote from: kostur on April 18, 2012, 12:29:01 pm
...
Čini mi se da ti je ovo jedan od najboljih radova, a?
Hvala ti na mišljenju. U svakom slučaju ovo su samo radovi koji trebaju da otvaraju vrata novim i novim. Ono što preostaje da se odradi u fotosetupa je da konačno rešim i pitanje napajanja Canon 550d aparata. Bojim se da će modifikacija baterije biti teško izvodljiva ukoliko ne nadjem onog ko to može da obavi. U svakom slučaju, treba se ići dalje.
Quote from: danijel on April 16, 2012, 09:33:01 pm
Quote from: Sekula on April 16, 2012, 04:59:54 pm
...
Nego pitanje za tebe i ostale, da li se ima ideja i informacija gde mogu da nadjem najbolje astrofoto tutoriale za obradu astrofotografije u Photoshopu? Ja sam nešto našao i recimo ono od Vida koristio i u praksi. Ali nešto slično tome nažalost nisam našao.
Astrofotografija za sveznalice (http://www.astronomija.co.rs/knjiara/616-astrofotografija-za-sveznalice.html) možda pomogne ;)
Quote from: Yagodinac on April 17, 2012, 12:22:30 pm
^
Apsolutno neophodna literatura je ovo što Danijel navodi, pa onda sve ostalo.
Što se tiče Irisa (a njime sam mnogo zadovoljniji nego DSS-om, ali to je subjektivno) on nije ni prost niti možeš mnogo da eksperimentišeš; skoro sve se radi iz komandne linije. Razlog je što je to alatka namenjena profesionalnom opservatorijskom radu i mnoge opcije su potpuno prilagođene tome a ne estetici. Irisovih tutoriala ima na netu ali ja koristim onaj iz Vodiča, dovoljno je dobro objašnjen.
Što se tiče curves u PS to je takođe esencijalno. Ima u vodiču a ima i ođe:
http://myastroimages.com/Astro_Imaging_Tutorials/Learning_To_Use_PhotoShop_Curves/
Za DSS ima još poneki tutorial:
http://deepskystacker.free.fr/english/index.html
To je uglavnom to. A za baš dokone ima fenomenalna knjiga (tj sajt) na netu, nije piraterija, autor vrlo kompetentan, idite tamo slobodno:
http://www.astropix.com/HTML/J_DIGIT/TOC_DIG.HTM
Hvala obojici na preporukama. Sa Photoshopom znam prilično napredno da radim ali ga nisam toliko profesionalno koristio u obradi astrofoto-a koja je ipak specifična.
Ovde možete postaviti sve što se tiče obrade fotografije, uputstava i tutoriala.
http://www.astro.caltech.edu/~nlaw/thesis/thesisch1.html
nasao sam jedan interesantan tekst o lucky imaging i postizanju visoke rezolucije slike sa ultra kratkim ekspozicijama
Pokusacu da i prakticno potvrdim ono sto "strucnjaci" pisu pa posto sam se to setio tek na kraju leta mozda to i prolece saceka ;D
rekose ljudi da je 1/4 sekunde dovoljno (za sta??!?!) pa ceka me jedno bar 500 sekundi x4 znaci 2000 slika
a to je 20 gb neobradjenog materijala hmm, moram pocistiti hard...
http://www.robgendlerastropics.com/LLRGB.html
jel moze neko da mi pojasni sta je ovaj strucnjak hteo da uradi
video sam slike ali ne kapiram bs najbolje
Kada je na RGB snimku dodao Luminance snimak, smanjio je opacity i dao malo enhance i color saturation. Tako je dobio novu sliku koja se u obradi inače zove LRGB (standardna procedura za ovaj tip obrade!)
Potom je sliku "poravnao" (flattened) i na taj rezultat primijenio ponovo Luminance (b/w snimak), uz opacity 100%. Na kraju je to sve opet poravnao i dobio taj LLRGB, koji ima više signala i bolju saturaciju.
Ipak, treba uočiti da se to sve može uspješno primijeniti jedino na snimkama koje već po difoltu imaju nizak nivo signala. Dakle, za slabije objekte samo.
Ovom prilikom vam sharujem predavanje koje sam imao na Letenki 2012. Power point fajl sam prilagodio za potrebe online upotrebe tako da se može koristiti i kao priručnik. Nadam se da će mnogima biti od značaja ili od bilo kakve druge pomoći u radu:
https://www.dropbox.com/s/3ezr0wyrnurpbd3/astrofotografija_dslr_om_AM.ppt
Stojim vam na raspolaganju. :)
Dobro urađeno Sekula ! Siguran sam da će ovo pomoći ljudima koji počinju ili planiraju da počnu
da se bave astrofotografijom. Treba nam više ovakvih stvari :) .
Ovo je zbilja vrijedan doprinos svima koje zanima astrofotografija i mislim da može potaknuti one koji bi se poželjeli iskušati u snimanju :)
Odlicna stvar, svaka ti cast!
Ne znam za ostale, ali meni ce definitivno koristiti.
Hvala za share! Odlično napravljen tutorial.
super sekula
Korisno i jako pregledno. S obzirom da sam početnik, brdo korisnih informacija za mene :)
Hmm, zapao mi je za oko ovaj držač za aparat.
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi1296.photobucket.com%2Falbums%2Fag17%2Fjohnny984%2Fpage-2_zps904cca10.jpg&hash=b5ca2a91556bff762840d3ad074a9f89)
Da li neko zna gde bi to moglo da se kupi. Gledao sam na sajtu teleskop centra, ali tamo imaju digiklemu koja košta 6200din. Ako ne postoji ništa povoljnije, probaću da sam napravim, da koristim dok ne kupim neki aparat koji ima mogućnost odvrtanja objektiva.
juce sam na ploce kod nisa napravio gomilu slika. slikao sam plejade, m71 i andromedu. radio sam fletove, darkove i bijasove. kad sve to stakiram, dobijem neki krs koji je skoro neupotrebljiv. svaka slika za sebe je dobra, ali kad sv estakiram nista ne valja. zna li neko u cemu moze da bude problem? radim sa DSS isto kao i sa ostalim slikama sto sam radio.
to sam hteo spomenuti, flat frameovi cesto prave sum koji je posledica loseg useverenja a poklapa se sa brazdama na slici duzine otprilike niza hotpixela.
flat frameovi su najbolje za napraviti kad se ima guiding bez menjanja postavki prilikom slikanja.
ili naravno zamena za sve to Photoshop...
evo stakiracu andormedu da vidis na sta lici.
kako mislis flat frejmovi? pocetnik sam pa me sad buni to, valjda su lajt frejmovi snimci objekta, a fletovi su sa light boksom pravljeni i to nema veze sa pracenjem?
Ako te ne mrzi okači ovde link ka slici koju dobiješ kao stack ili je smanji za web čisto da je pogledamo. Sasvim je normalno da iz DSS-a izađe "neki krš" jer posle to treba odokativno dodatno sređivati u Photoshopu - u pitanju je 16-bitni TIF koji je i namenjen sređivanju. U principu zato i ne volim DSS, meni lično Iris daje mnogo konzistentniji izlaz.
Šta god da koristiš za stekiranje u principu će uvek biti potrebno da se finalne crtice dovrše u Photoshopu.
evo screen shot. imam 45 darka, 22 lajta, 10 biasa i 45 lajta. napravio sam master svakog i onda sao njih stavim. pustim recommended kad pocne i evo sta izadje. a videli ste sa letenke bez fletova biasova i sa veoma malo darkova, alika lepa po meni
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs29.postimg.org%2Fij81sr3fb%2FScreenshot_2014_07_27_13_02_43.png&hash=cc9f64c2e938b1c658b58e56b4333f16)
Nešto je ovde pošlo po zlu, ima mnogo bendinga (vertikalnih pruga) koji je (vrlo moguće) nastao jer flat/bias frejmovi nisu bili odgovarajući. Probaj da ubaciš samo light i dark frejmove, a ako opet dobiješ ovakve artefekte probaj samo light. Time ćeš lagano da eliminišeš jednog po jednog mogućeg uzročnika. Inače, DSS može da radi i samo sa light frejmovima, bez ostalih, ali je - očekivano, rezultat dosta ispod onog kad sve kalibracione snimke odradiš onako kako treba.
Takođe boje su pomerene ali zasad da preskočimo taj detalj.
Sad mi pade na pamet: možda se razlikuje ISO. Verovatno znaš za ove detalje, ali nije zgoreg da ponovimo:
Za flat-light se koristi ISO 100 (ili 200 na Nikonu, uglavnom, najmanji tj nativni); flat-dark sa potpuno istim podešenjima. Light frejmovi se snimaju na većem ISO-u, obično za 20d se navodi da je 800 najoptimalnija vrednost, mada ja koristim 1600 jer nikakve vidljive razlike nema ako stakiraš veliki broj slika (često stakiram preko 50), na manjem broju ISO1600 ume da bude šumovit i da smanji dinamički raspon za pola blende u odnosu na 800, ali štedi pola vremena.
Dark-frejmovi se snimaju na potpuno istim vrednostima ISO i brzine zatvarača kao i light.
Bias frejmovi se uglavnom ne koriste kod DSLR astrofotografije, tj kod novih CMOS senzora jer proizvođači skoro obavezno danas implementiraju bias sekvencu nakon snimanja bilo koje slike, naročito duge ekspozicije. Na starim Nikon CCD senzorima se bias koristio, ali danas nema potrebe. Međutim, kod astronomskih kamera je bias itekako potreban, i uzima se kao najkraća moguća vrednost (tipa 1/8000sec kod nas). Vrlo moguće da je problem napravio bias, jer si ga dvaput oduzeo - jednom aparat pri snimanju i drugi put ti u DSS-u.
ja sam flat light radio sa istim podesenjima kao light frejmove. biasove sam radio na 1/4000 na iso 800. iso nisma menjao nigde. flat frejm nisam radio sa light boksom, nego sa belom pozadinom na laptopu. jeste da mi je ovo druga moja samostalna fotka, ali prvu sam uradio na letenci i bila je reklativno dobra, bez ovakvih nejasnoca. snimao sam i plejade i m71 i sa sve tri imam isti problem. jedino sto mogu je da probam to sto si reko i da zakacim na dropbox pa da preuzmes i vidis kako ce kod tebe da ispadne. inace nisam radio sa raw slikama nego sa jpeg najmanje kompresije. tako sam i pre radio i bilo je ok. mala mi je memorija bila i brzo popuni karticu pa sam zato radio sa jpeg.
Pa u tom zecu leži grm - astrofotografija se radi isključivo sa RAW fajlovima. Te JPG možeš da probaš da stakiraš same, bez dark, bias i fetova, pa ako DSS prihvati, dobićeš nekakav rezultat, ali daleko ispod mogućnosti RAW fajlova. Pokušati kalibraciju sa navedenim fajlovima je potpuno gubljenje vremena, prosto, tipovi fajlova i algoritmi stekiranja se toliko razlikuju da niko živ ovde ne može da dobije dobar rezultat.
U principu razlika je ne samo u kompresiji već u velikoj modularnosti RAW-a (a softver sa tim računa, dok kod JPG nema promene), svi parametri i promene u njima kod RAW-a su potpuno reverzibilni, DSS takođe koristi te osobine. Jedan od primera nesavršenosti JPG-a je White balance, malo ako promašiš - odoše boje i niko to posle ne može lako da ispravi. S druge strane u RAW-u WB je samo jedan običan klizač koji podesiš za sekundu.
Ovu zbrku su ti napravili flatovi. Napisano je ranije da radis na posebnom ISO i nema veze sa podesavanjima za lajtove. Na flat field juris da sa ekspozicijom dobijes za taj F broj koji imas i opticki sklop homogenizovanu i linearno zasicenu sliku. To linearno se razlikuje od chipa do chipa i potpuno je nezavisno za svaki model kamere. U takvoj slici treba da dobijes vinjetiranje koje pravi optika kao i sve fleke koji poticu od zrnaca prasine npr. I to radi flat, a samo ime mu kaze, ispravlja i koriguje vidno polje light/ova. Homogenizovano znaci da nemas frekvenciju monitora pa se onda prepravlja i hardverski a isto tako se gleda da se to dobije i difuzorom u vidu upotrebe paus papira. Zato je uvek vedro nebo najbolji nacin, barem po meni.
Biase svakako treba odraditi i za dslr aparate.
Nisam znao da toliku zbrku moze da napravi jpeg. Probacu da izbacim fletove kao sto kaze sekula pa da vidim razliku. Andromeda sa letenke je samo jpeg pa nema toliki sum, ali za nju nisam imao fletove. Inace uzeo sam sd od 8gb tako da prostor vise nije problem. Bio sam do malopre na kamenicki vis da hvatam munje. Imam sjajne slike. Njih sam takodje radio u jpeg. Jel se i one rade u raw ili ne? Koie sve slike treba da se rade u raw?
Quote from: betelgez on July 28, 2014, 01:37:08 am
Nisam znao da toliku zbrku moze da napravi jpeg. Probacu da izbacim fletove kao sto kaze sekula pa da vidim razliku. Andromeda sa letenke je samo jpeg pa nema toliki sum, ali za nju nisam imao fletove. Inace uzeo sam sd od 8gb tako da prostor vise nije problem. Bio sam do malopre na kamenicki vis da hvatam munje. Imam sjajne slike. Njih sam takodje radio u jpeg. Jel se i one rade u raw ili ne? Koie sve slike treba da se rade u raw?
Zaboravi da Jpeg postoji sve dok ne budes hteo da okacis gotovu sliku na internet. Ako radis astrofotografiju dslr-om onda radis u raw formatu. Ako radis ccd-ijem onda u fit formatu. I radi flatove i sve ostale kalibracione snimke obavezno.
Ako radis fotografiju obicnu isto u raw, sirovi format.
Quote from: betelgez on July 28, 2014, 01:37:08 am
Nisam znao da toliku zbrku moze da napravi jpeg. Probacu da izbacim fletove kao sto kaze sekula pa da vidim razliku. Andromeda sa letenke je samo jpeg pa nema toliki sum, ali za nju nisam imao fletove. Inace uzeo sam sd od 8gb tako da prostor vise nije problem. Bio sam do malopre na kamenicki vis da hvatam munje. Imam sjajne slike. Njih sam takodje radio u jpeg. Jel se i one rade u raw ili ne? Koie sve slike treba da se rade u raw?
U principu munje možeš da snimiš i u JPG formatu, po cenu naravno kvaliteta; ali realno JPG je nepotrebno sakaćenje jednog prilično moćnog senzora. Kad sam siguran da nemam nameru da fotku obrađujem (izuzetno retko), onda koristim JPG. Čak i porodične snimke radim u RAW-u, uvek ima ponešto da se koriguje...
Za pejzaže, portrete, astrofotografiju, munje i većinu drugih stvari RAW je naprosto obavezan. Razlog je što RAW ima mnogo više boja po kanalu, što skoro da nema nikakvu kompresiju, što je svaka promena na njemu potpuno reverzibilna, itd itd. U obradi RAW možeš neuporedivo više da rastegneš nego JPG. A i vidiš i sam da DSS u JPG formatu ne barata dobro sa bojama... ;D
Ne znam za ostale programe, ali Iris ne bi JPG ni prihvatio da otvori.
pretpostavio sam da je raw slika puno bolja, ali nisam znao da jpeg kompresija ima toliko ogranicenja. videcu da nadalje sve slikam u raw formatu. nego jedini problme sa raw formatom kod mene je to sto ni jedan program neće da ga ocita sem prohotshop-a za prosti preview. format moje raw slike je cr2. ne znam da li je svaki raw isti ili ima razlike. ima li neki program koji poput acdsee otvara raw format za preview?
Zadnjih nekoliko verzija PS čita RAW, tj CR2 a za prethodne se skidao posebni modul. Postoji dakle elegantno rešenje, CameraRaw, to je nešto u čemu možeš i dobar deo obrade da odradiš pre otvaranja. Za pregled RAW fajlova jeste da je malo teže, fajlovi su veliki i pregledači su spori, ali ja koristim Adobe Brigde, takođe ozloglašen kao spor. Vidim da mnogi hvale FastStone.
Quote from: betelgez on July 29, 2014, 02:27:51 am
pretpostavio sam da je raw slika puno bolja, ali nisam znao da jpeg kompresija ima toliko ogranicenja. videcu da nadalje sve slikam u raw formatu. nego jedini problme sa raw formatom kod mene je to sto ni jedan program neće da ga ocita sem prohotshop-a za prosti preview. format moje raw slike je cr2. ne znam da li je svaki raw isti ili ima razlike. ima li neki program koji poput acdsee otvara raw format za preview?
Otvara Irfan koji je besplatan.
jpeg file je 8 bitni fajl,
a tiff, fits, CR2 su (12)? I 16 bitni fajlovi sto u prevodu znaci da poseduju vise informacija tj imaju vecu dubinu slike.
za kratke expozicije moze jpeg.....
Ne moras sve da radis u RAW-u. Ja "pucam"kombinacijom RAW + JPG. Moji fotomodeli (zena i deca, uglavnom) ne polazu mnogo na sam kvalitet fotografije, bitno im je samo sto pre, odmah, za juce.... da gledaju ili urade fotke na papiru.
Zato... njima JPG a RAW je za mene. Svi vuci siti i sve fotke na broju, i spremne za obradu.
to mi je patalo na pamet, ali da ne bih pravio zbrku sa istim slikama na kartici, nasao sam konverter iz cr2 u jpeg, pa koja mi treba mala, lako cu je prebaciti.
Imam problem sto se tice DSS, kada ubacim fajlove (light, dark i bais), odradi sve do kraja, medjutim nemam zavrsnu sliku samo mi je beli ekran i nista ne mogu da stelujem sto se tice parametra. Do sada mi je par puta bio problem prostor na hard disku, moguce je da je opet, ali imam npr mesta 40g, slika koju treba da obradi DSS mi pokazuje oko 800mg, da li imate predstavu sta bi moglo da zeza. Probacu opet da ispraznim hard pa da vidim.
Nasao sam kvar, izlazni fajl mi je bio namesten na hard koji nemam.
Quote from: zozo83 on August 15, 2014, 10:42:34 pm
Nasao sam kvar, izlazni fajl mi je bio namesten na hard koji nemam.
Oce to :-)
;D
pitanjce jedno, na koji nacin da spojim 10 slika da bi mi ispala kao jedna, slikao sam geminide i sad mi se jedan od boljih primeraka razvukao na 10 slika, kako da odradim da bi bio na jednoj slici, isprobavam stratrails mozda uspem, DSS nista
Quote from: zozo83 on December 15, 2014, 01:37:34 am
pitanjce jedno, na koji nacin da spojim 10 slika da bi mi ispala kao jedna, slikao sam geminide i sad mi se jedan od boljih primeraka razvukao na 10 slika, kako da odradim da bi bio na jednoj slici, isprobavam stratrails mozda uspem, DSS nista
1. layer mask u PS
2. ako su vidna polja razlicita i ako pri tom ima minimum 30% tzv medjusobnog preklapanja u kadrovima onda automatsko sklapanje sa mosaic opcijom npr u PS uz ukljucen blanding.
problemcic sa DSS-om, uzeo sam pre 2 dana EOS 550d i odma je pao odlican test, ja sam prezadovljan fotoaparatom, ali kada ubacim slike u Dss otvori mi samo jednu 4 slike ne znam sta je u pitanju nista ne mogu da obradim. Ovako mi izadje slika
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi26.photobucket.com%2Falbums%2Fc130%2Fzozo983%2Fcv_zpssjhetrey.png&hash=30edc6493a10620fdeafa6b3aa18bb5e) (http://s26.photobucket.com/user/zozo983/media/cv_zpssjhetrey.png.html)
Uspeo sam da nadjem u cemu je problem, moram preko neke Beta verzije
Skini full verziju 3.3.4.
Quote from: Danijel on April 16, 2012, 09:33:01 pm
Quote from: Sekula on April 16, 2012, 04:59:54 pm
...
Nego pitanje za tebe i ostale, da li se ima ideja i informacija gde mogu da nadjem najbolje astrofoto tutoriale za obradu astrofotografije u Photoshopu? Ja sam nešto našao i recimo ono od Vida koristio i u praksi. Ali nešto slično tome nažalost nisam našao.
Astrofotografija za sveznalice (http://www.astronomija.co.rs/knjiara/616-astrofotografija-za-sveznalice.html) možda pomogne ;)
Ovo planiram da odstampam i da procitam.
Imam problem sa registax-om smanjio mi se gamma panel i ne znam kako da ga uvecam, uspeo sam jednom da mi se pojavi ali ne znam kako sam uspeo ispritiskao sam sve zivo. Sledeci put ga opet nije bilo
Zoki, jesi li probao da ga deinstaliras i ponovo instaliras? Morao bi da se vrati na default vrijednosti.
ma jesam odradio i to ma jok, kazem ti pojavio mi se posle nekog cvrakanja, radio posle par puta, i opet nestao
Registax stekamalo je reci. Non stop se krsi. Nebulosity se moze naci krekovan
Imam pitanje jedno u vezi snimanja filma. Snimam u RAW formatu ali me interesuje me da li ima razlike u snjumanju JPG-a i RAW movia. Pricam o snimanju planeta ali ujedno i za ostala snimanja
Da, ima razlike, treba izbegavati jpeg, mpeg, bilo koji format koji podrazumeva "lossy" kompresiju.
To je tehnika komprimovanja slika kada se sa slike gube detalji da bi se postigla bolja kompresija - zanemaruje se odredjena kolicina informacija sa slike i rade se neke transformacije gde se nepovratno gube informacije.
Nemam vremena za ozbiljniji i detaljniji tutorijal ali mislim da je ovaj dovoljan kao kratak pregled i vodic na sta se treba konkretno usmeriti kada je rastezanje signala u pitanju.
Nadam se da je dovoljno razumljiv i da ce nekome biti koristan.
(https://c1.staticflickr.com/1/703/32531528083_0255ba5c64_o.png)
Hvala za ovaj vrlo koncizan mali tutorial!
Video sam negde u Gimp-u da postoji dodavanje referentnih tacaka al nisam dalje istrazivao i skontao kako se to radi, moram pogledati jer je ocigledno
vrlo bitna stavka da da pored vizuelnog i numericki pregled koji je to zapravo deo krive i koje su mu vrednosti.
Nadam se da je i moguce osim jednog piksela izmeriti i druge vrednosti tipa - srednju vrednost i medianu, buduci da zbog suma moze biti varijacija izmedju susednih piksela.
Nema na cemu :)
Opisan proces moze da deluje trivijalno ali upravo je taj deo obrade najtezi.
Quote from: vlaiv on March 09, 2017, 09:00:37 pm
Nadam se da je i moguce osim jednog piksela izmeriti i druge vrednosti tipa - srednju vrednost i medianu, buduci da zbog suma moze biti varijacija izmedju susednih piksela.
Naravno. 3x3, 5x5, 11x11... su velicine sempla koje nama koriste. Tako je u PS a sigurno je slicno reseno i u Gimp-u. Vrednost velicine sempla koja se izabere za
Eyedroper toolostaje ista za sva semplovanja pod bilo kojim drugim alatom u okviru PS-a.
Jel moze malo objasnjenja oko stackiranja. Npr, ne nisanim nista odredjeno uperim fotoaparat ka zvezdama.
Koliko sam shvatio za tu radnju se koristi snimanje videa.
- Koliko dugacak snimak treba da bude?
- Jel je za to potrebno pracenje neba?
- Jel bolje koristiti mobilni (1080p) ili fotoaparat (640x480) rezoluciju?
Quote from: Amater on March 24, 2017, 06:36:12 pm
Jel moze malo objasnjenja oko stackiranja. Npr, ne nisanim nista odredjeno uperim fotoaparat ka zvezdama.
Koliko sam shvatio za tu radnju se koristi snimanje videa.
- Koliko dugacak snimak treba da bude?
- Jel je za to potrebno pracenje neba?
- Jel bolje koristiti mobilni (1080p) ili fotoaparat (640x480) rezoluciju?
Ne, to sa videom je za planete.
Prva stvar koju treba da vidis je da li mozes da namestis foto aparat da snima raw slike - ne jpeg. To zavisi od modela fotoaprata. Ako se ne varam ti si radio nesto sa Canon Powershot-om. Postoji nacin da se on namesti da snima raw ali je malo komplikovan (i zavisi od serije A500, A600, ...) tako da ne moras to da radis ako ti je previse komplikovano, mada bi bilo dobro da uspes.
Skini program koji se zove Deep Sky Stacker
http://deepskystacker.free.fr/english/index.html (http://deepskystacker.free.fr/english/index.html)
Pomocu njega ces stackovati slike. Slike snimi kao sto obicno snimas, nemoj preterivati sa duzinom ekspozicije da ti zvezde ne budu previse jajaste i ne postanu crtice. Sto blize okrugloj zvezdi to bolje. Takodje se potrudi da bude bar 10 tak zvezda koje su jasno vidljive na slici (ako ima samo par komada zvezda, DSS moze da pravi problem).
Posle toga ako se snalazis po programima mozes sam probati da stackujes, ako ne, potrazi na youtube ima dosta tutorijala kako se radi u DSS, kao recimo ovaj:
https://www.youtube.com/watch?v=J96e9HRbi-A (https://www.youtube.com/watch?v=J96e9HRbi-A)
Pregledaj kako se radi pa probaj sam.
Kada dobijes sliku na kraju, moraces da je obradis u nekom programu za obradu, izmedju ostalog i da primenis ovo sto je Vasko okacio kao tutorial.
Hvala, testiracu cim bude bolja vidljivost.
QuoteQuote from: Amater on March 24, 2017, 06:36:12 pm
Jel moze malo objasnjenja oko stackiranja. Npr, ne nisanim nista odredjeno uperim fotoaparat ka zvezdama.
Koliko sam shvatio za tu radnju se koristi snimanje videa.
- Koliko dugacak snimak treba da bude?
- Jel je za to potrebno pracenje neba?
- Jel bolje koristiti mobilni (1080p) ili fotoaparat (640x480) rezoluciju?
Quote from: vlaiv on March 24, 2017, 08:09:35 pm[
Prva stvar koju treba da vidis je da li mozes da namestis foto aparat da snima raw slike - ne jpeg. To zavisi od modela fotoaprata. Ako se ne varam ti si radio nesto sa Canon Powershot-om. Postoji nacin da se on namesti da snima raw ali je malo komplikovan (i zavisi od serije A500, A600, ...) tako da ne moras to da radis ako ti je previse komplikovano, mada bi bilo dobro da uspes.
Iako su mobilni telefoni sve mocniji, ja mislim da je fotoaparat ipak bolji. A Canon PowerShot A500 serija uopste nije losa za pocetak u astrofotografji. Mali su, lagani, i jeftini. Jedino sto su namerno "osakaceni" i nece da fotkaju u RAW-u dok se ne izvrsi "intervencija" na softveru. Uopste nije komplikovano, cak sam i ja uspeo :) .
Kucaj u Google-u CHDK. Odes na taj sajt, pronadjes odgovarajuci "softver"(u stvari, to je update firmware-a, zato se mora izabrati odgovarajuci) za tvoj model aparata, instaliras i... eto veselja. Od malog i prostog aparata dobijas pravu zver, koja moze ne samo da radi u RAW-u vec i da produzi ekspoziciju do 100 sec, i jos mnooogo toga drugog.
Preporucujem da prvo skines uputstvo za CHDK, u PDF-u, i da ga temeljno proucis pre upotrebe. Kad skines taj "softver", snimis ga na SD karticu fotoaparata, i prilikom ukljucenja aparata on se sam instalira (ili bese treba neko dugme da se pritisne, ne secam se...). Instalacijom neces ostetiti originalni softver u aparatu i kad ti dosadi, ili ti se ne svidi, samo formatizujes karticu i sve se vrati na factory settings.
Ja imam A530 i A540, na oba sam instalirao CHDK i godinama se igrao sa njima. Jedino sto nemaju, i na sta nisam uspeo da ih nateram, je Remote Shooting funkcija. A to najvise vredi od svega.
Vec imam chdk, probacu nekoliko slika da stackujem kad se bude razvedrilo.
Quote from: Amater on March 26, 2017, 04:14:44 pm
Vec imam chdk, probacu nekoliko slika da stackujem kad se bude razvedrilo.
Sto ne rece, da ne pametujem dzabe. ???
Naleteo sam na jednu tehnicku poteskocu. Kada sam snimao raw fotografije morao sam da izvucem karticu iz fotoaparata pa da je ubacim u citac karica na laptopu. U medjuvremenu mi je laptop crkao i sad kad povezem aparat na usb kablom on ne vidi raw vec samo jpeg varijante tih slika.
Mozda je off topik, ali ajde ovde da pitam, imali nade da se vrate neke slike na komp, zeznuo sam stvar, spojio sam foto sa kompom i cutiro slike nekih sto komada i direktno ih poslao u kantu :) ( smesno mi kad pisem), u blizini kante sam napravio folder gde bi ih prebacio i posto je bilo oko 5 gb slike, kanta me pitala da li da odma brise(verovatno, nisam procitao) nego odmah stinsuo NO. Posle toga slika nema. Probao sam sa RECUVA ali trenutno slaba vajda, imate li neki savet ili da se oprostim. Slike su sa svadbe
Probaj potražiti pod Acronis...znam da su oni nešto imali !?
Zoki,
imas za to GetDataBack, i razne druge alatice. Sa GDB-om vise puta sam uspesno vracao podatke, cak i sa formatiranih USB-ova i diskova.
Ako ne uspes javi, probacu ja.
Probaj i Recover my files, pored Recuve i GDB. Sa njim sam vratio dobar dio slika kad mi je pukao hard.
Recuva je isto dobar, morao bi dati neke rezultate.
Hvala drustvo uspeo sam sa recuv-om, ubacio sam karticu u citac i onda odradio pretragu i sve sacuvao sto mi trebalo
Da li može neko da mi kaže da li uopšte vredi pokušati dithering bez vođenja, odnosno blind dithering, pošto vidim da neke aplikacije poput BYE nude tu opciju? Zapravo to pitam bez veze jer svejedno ću da pokušam, ali zanima me koja bi otprilike bila ideja za random shift, kako da izračunam koliko jedna R.A./DEC sekunda ima piksela (ili koliko sekundi po jednom pikselu, kakogod) za dati setup (npr krop body 4000D, 300mm f/4.5)?
Recimo da bih želeo da drmezlam 15-30 piksela nasumično između svakog suba, koliko je to sekundi R.A./DEC? Trenutno kada stavim na najagresivnije (5) na enkoderima vidim da se ose između subova pomeraju za oko 8 sekundi (+/- 1), da li je to dovoljno za 300mm? Na najmanjoj vrednosti (1) se pomera za oko 2 sekunde, što sumnjam da će ima efekta pa da ne gubim vreme na pokušaje ako neko zna formulu...
U principu bi trebalo da je vrlo jednostavno izračunati.
Prvo - izračunaj rezoluciju na kojoj smimaš - ark sekunde po pikselu.
Za to je ova formula:
veličina_piksela_u_µm * 206.3 / fokalna_dužina_u_mm
Za 4000D i 300mm objektivom to izađe na 4.3 * 206.3 / 300 = ~2.96"/px
Zatim ti treba brzina vođenja - to je obično x0.5 sideričke brzine - koja je okvirno 15"/s - ali ako imaš drugu brzinu, onda ubaciš to u jednačinu.
DEC ide normalno a RA ide tako samo za DEC 0 - inače množiš sa kosinusom DEC-a.
Recimo da ditheruješ četiri sekunde pri x0.5 brzini na DEC 60° u DEC i RA smeru.
U DEC smeru će to da bude - 15"/s * 0.5 * 4 = 30 ark sekundi a u RA to će biti 15"/s * 0.5 * 4 * cos(60°) = 15 ark sekundi.
30 ark sekundi pri rezoluciji od 2.96"/px je 10.13px u DEC pravcu i oko 5.05px u RA pravcu ako je meta na DEC 60°.
Dithering u RA pravcu kada je DEC 90° - uopšte ne pomera sliku - samo je rotira jer je cos(90°)=0.
Aha, u pravu si, R.A. ne drmezla blizu NCP-a uopšte, samo rotita sliku, jasno ali nebitno pošto to drmezlanje (kako ga ja krstim) radi Backyard EOS automatski i samostalno (povezuje se preko ASCOM-EQMOD). Uopšte i ne zahteva PHD2 niti koristi brzinu vođenja, jedino što mogu da biram je agresivnost na skali od 1 do 5, gde na vrednosti 5 mrda za 8 sekundi DEC-osu, a R.A. nasumično nekad mrdne koliko sam uspeo da prometim u sobi dok sam testirao, većinom uopšte ne ali je bio u položaju NCP. Tako da ću sad imati grub račun odakle da počnem sa tim za koju fokalnu dužinu, cilj mi je da pomeri sliku nasumično za oko 15 piksela, da nebi morao to ručno da radim preko daljinskog između svakog suba to zvuči naporno.
Ali ako je 2.96"/px, to znači da na najvećem nivou on pomera nešto tipa 2.7 piksela sliku na 300mm? Čini se da je to premalo...
Da li sam dobro shvatio formulu, na 800mm, 8 sekundi DEC će pomeriti sliku za oko 7.27px?
Ako pomera preko EQMod-a, onda tamo imaš da podesiš brzinu.
Pogledaj pulse guide settings - gore desno na slici.
(https://forum.astronomija.org.rs/proxy.php?request=http%3A%2F%2Feq-mod.sourceforge.net%2Feqascom.png&hash=6800e4f7544907004e5b1e50c5ae2876)
Tu možeš da podesiš brzinu.
Što se tiče Backyard EOS-a, agresivnost verovatno znači dužina pulsa. Ako hoćeš da se slika pomeri jedno 15px pri rezoluciji od ~3"/px - to ti je oko 45 ark sekundi pomeraj. Pri brzini od x0.5 odnosno 7.5"/s to izađe na oko 6 sekundi puls
Izaberi agresivnost koja daje puls od 6 ili više sekundi.
Veća fokalna dužina - znači više piksela ne manje. Ako je puls 8 sekundi i ako je brzina x0.5 - to je onda 8 * 15 * 0.5 = 60 ark sekundi.
Na 800mm fokalne dužine sa 4.3µm to je 1.11"/px. Znači pomeriće 60 / 1.11 = ~54px a ne 7.27px
Da, trebalo bi da radi po pulseguiding principu, a duty cycle mogu da podesavam u ASCOM-u (cak mogu ST4 rate da menjam u AstroEQ firmweru, nebitno). Inace kod mene EQMOD izgleda malo drugacije (vidi ss) ali u principu jasno je sta treba da gledam.
(https://i.ibb.co/yStzYp8/eqmod.jpg) (https://ibb.co/M6rzGfR)
Izrazio se u jedinici "sekundi po pikselu" a moje pitanje je bilo za reciprocno (koliko piksela svaka lucna sekunda pomeri sliku) Negde sam ocigledno izgubio nit sa dimenzionom analzim, zbunjujuce je razm isljati pored svih tih sekundi, lucnih i vremenskih 🤦♂️ Ali svakako je ocigledno da se vecom fokalnom duzinom desava veci pomeraj slike. Mislim da sam sada shvatio ali da potvrdimo jos jednom, da li ti sledece tvrdnje deluju kao tacne:
Kako je sidreal brzina cca 15 arcsec/sec, a PG duty cycle je 50% sidereal, uzimam da je PG brzina oko
7.5 arcsec/sec.
Svaka lucna sekunda pomeraja DEC ose na 300mm pomera projekciju na senzoru za 0.33 piksela; Da bi na 300mm pomerio sliku za 15px, treba da odmotam DEC osu ukupno 45 lucnih sekundi. Odnosno jedan puls sirine t=45/(sidereal/2), cca 6 sekundi.
Svaka lucna sekunda pomeraja DEC ose na 800mm pomera projekciju na senzoru za 0.9 piksela; Da bi na 800mm pomerio sliku za 15px, treba da odmotam DEC osu ukupno 16 lucnih sekundi. Odnosno jedan puls sirine t=16/(sidereal/2), cca 2 sekunde.
Oprosti na silnom zaokruzivanju, profesionalna deformacija. π = 3 = √g :D
Quote from: CyberianIce on June 15, 2021, 01:49:38 amKako je sidreal brzina cca 15 arcsec/sec, a PG duty cycle je 50% sidereal, uzimam da je PG brzina oko
7.5 arcsec/sec.
Tačno.
Quote from: CyberianIce on June 15, 2021, 01:49:38 amSvaka lucna sekunda pomeraja DEC ose na 300mm pomera projekciju na senzoru za 0.33 piksela; Da bi na 300mm pomerio sliku za 15px, treba da odmotam DEC osu ukupno 45 lucnih sekundi. Odnosno jedan puls sirine t=45/(sidereal/2), cca 6 sekundi.
Tačno.
Quote from: CyberianIce on June 15, 2021, 01:49:38 amSvaka lucna sekunda pomeraja DEC ose na 800mm pomera projekciju na senzoru za 0.9 piksela; Da bi na 800mm pomerio sliku za 15px, treba da odmotam DEC osu ukupno 16 lucnih sekundi. Odnosno jedan puls sirine t=16/(sidereal/2), cca 2 sekunde.
Tačno.
Quote from: CyberianIce on June 15, 2021, 01:49:38 amπ = 3 = √g
Tačno :D
Jedno kratko nubovsko pitanje, sinoć sam išao testirati jedan od dva OnStep kontrolera koje sam pravio, i sve je proteklo Ok. Snimao sam M42 međutim u nekom momentu na pola sesije se desio automatski meridian flip i to je sve prošlo ok. Pošto nikad nisam radio MF a koliko vidim po thumbnails, na pola subova slika je izbrnuta naopačke, verovatno zbog MF. Još nisam otvarao na kompu pa ne znam jel slika stvarno rotirana ili je samo thumbnail rotitan zbog G-senzora kamere, u sv.sl muči me jel treba nešto da uradim povodom toga ili će DSS sam skontati rotaciju prilikom registracije?
Normalna stvar.
Slika je stvarno rotirana za 180° i to je sasvim ok, svi programi za stackovanje to obrade bez ikakvih problema.
Odlično, hvala na info. Nisam se do sada susretao sa tim jer sam izbegavao mete ispred meridijana upravo zbog komplikacije oko flipa i ponovnog kadriranja ali je OnStep to odradio seamlessly u produkciji bez greške (testirao sam nekoliko puta u sobi "na suvo", pratio preko stelariuma i nije bilo nikakvih problema). Svejedno polje nisam mogao da rotiram jer sam koristio objektiv fiksiran vixen šinom.