Forum Astronomskog Magazina

Astronomske diskusije => ATM => Temu započeo: DraganTesic poslato Decembar 30, 2021, 06:03:37 POSLE PODNE

Naslov: Сићушни телескоп
Poruka od: DraganTesic poslato Decembar 30, 2021, 06:03:37 POSLE PODNE
      https://www.youtube.com/watch?v=HxwhCmO90UQ

     Да ли ми неко може појаснити принцип тестирања? Почиње у 12:50.
Naslov: Re: Сићушни телескоп
Poruka od: vlaiv poslato Decembar 30, 2021, 07:54:41 POSLE PODNE
Iskreno, nisam siguran da sam razumeo kako radi, ali znam na kom principu radi.

Radi na principu Njutnovih prstenova.

Oni nastaju kada su dve optičke površine, jedna sferna i druga "ravna" - jako blizu i imaju kontakt u jednoj tački:

https://en.wikipedia.org/wiki/Newton%27s_rings

Mislim da se taj fenomen koristi za testiranje u videu - ako imamo dve sferne površine, one bi trebalo da su u kontaktu svuda, a ako nisu i ako postoji "grbavi" deo - onda bi trebalo da se na tom mestu pojave prstenovi, recimo?
Naslov: Re: Сићушни телескоп
Poruka od: Joza poslato Decembar 30, 2021, 09:04:52 POSLE PODNE
Par puta sam se pitao kako se kontrolišu i koriguju konveksne površine ali nikada nisam potražio oodgovor do kraja. Sada sam dobio odgovor u ovom klipu.

Ono veliko staklo koje stavlja odozgo ima konkavnu sfernu površinu koja je već polirana i korigovana. Za kontrolu su korišćene klasične metode sa nožem ili Ronči rešetkom u fokusu. Ta površina mu je referentna.

Kada stavi površinu koju koju kontroliše na ovu referentnu na mestima gde površine odstupaju dolazi do interferencije i pojavljuju se Njutnovi prstenovi. Na osnovu njih zaključuje kava mu je površina koju trenutno obrađuje i kako treba dalje da polira.

Princip je prost, upoređuje radnu površinu sa poznatom površinom.

Na snimku se mogu na par trenutaka uočiti Njutnovi prstenovi.
Više o njima imaš na https://sr.wikipedia.org/sr/Njutnovi_prstenovi
Naslov: Re: Сићушни телескоп
Poruka od: DraganTesic poslato Decembar 30, 2021, 09:52:34 POSLE PODNE
Хвала вам, разјаснили сте ми.Нигде до сада нисам видео да неко помиње Њутнове прстене две сферне површи, али што да не.

Дивим се уложеном раду. Прво направити удубљени хиперболоид и то еталонске тачности. Онда испупчени хиперболоид и да буду исте мере, макар само око центра еталона!