Evo da iskoristimo ovo lose vreme za nesto pozitivno.
Ovo su neke slike moje opservatorije i teleskopa u njoj. To je jos uvek nezavrsen projekat, uvek se nesto doda i poboljsa, o tom po tom. Sad slike
Glavni istrument. 300mm f/4 Njutn. Sa strane 102mm f/7 APO (triplet).
(https://live.staticflickr.com/65535/54423899256_3799cc8e8a_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVfH9C)ScopeObs (https://flic.kr/p/2qVfH9C) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Spoljni izgled opservatorije
(https://live.staticflickr.com/65535/54424151478_625b6e6ed7_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVh18h)ObsClosed (https://flic.kr/p/2qVh18h) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Isto to kad se krov otvori i teleskop podigne
(https://live.staticflickr.com/65535/54423047512_00d6fac33d_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVbkXo)ObsOpen (https://flic.kr/p/2qVbkXo) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Montaza i noseci betonski stub
(https://live.staticflickr.com/65535/54424099379_1c8426e7af_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVgJD2)ConcretePier (https://flic.kr/p/2qVgJD2) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Opsirnije u sledecim postovima.
Nastavak.
Start projekta. Kopanje temelja za glavni stub. Mozda malo previse duboko/siroko/masivno, ali bilo je vec betona okolo a od viska glava nece da boli.
(https://live.staticflickr.com/65535/54423922776_d01c20a1ae_b.jpg) (https://flic.kr/p/2qVfQ99)Start (https://flic.kr/p/2qVfQ99) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Sama opesrvatorija ce da lezi na betonskoj ploci koja je potpuno odvojena od stuba da se ne prenose vibracije
(https://live.staticflickr.com/65535/54423922771_36920eeea8_b.jpg) (https://flic.kr/p/2qVfQ94)SlabAndPier (https://flic.kr/p/2qVfQ94) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Ako se pitate zasto je stub pod uglom na plocu, to je zato sto plac nije bas dobro useveren, a teleskop jelte mora da bude. A kucica koja se ne "gadja" sa placom bi bila cudna ...
U stub sam rekao majstorima da mi ostave sipke od 12mm da budu armatura. Oni su za svaki slucaj ostavili 14 i 16 ... koje uopste nije lako saviti >:-(
(https://live.staticflickr.com/65535/54424311545_7d3d2dfd5b_b.jpg) (https://flic.kr/p/2qVhPH4)Pier (https://flic.kr/p/2qVhPH4) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Ideja je da se stub nakrivi tako da montaza moze slobodno da obidje 360 stepeni, da izbegnemo meridian flip.
(https://live.staticflickr.com/65535/54423070922_8011e65167_b.jpg) (https://flic.kr/p/2qVbsV1)PierExt (https://flic.kr/p/2qVbsV1) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Montaza bi se onda na sve to usrafila vec ugradjenim brezonima
(https://live.staticflickr.com/65535/54424123264_b0e5069a9b_b.jpg) (https://flic.kr/p/2qVgRJQ)MountBolts (https://flic.kr/p/2qVgRJQ) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Inace taj "dodatak" sam morao da salujem i betoniram ja licno, rucno, jer je bilo nemoguce objasniti majstorima kako to treba da izgleda.
Testiranje montaze da potvrdimo slobodnu rotaciju (vise o tome kasnije)
(https://live.staticflickr.com/65535/54424198968_c35730d613_h.jpg) (https://flic.kr/p/2qVhff5)Test (https://flic.kr/p/2qVhff5) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Sama konstrukcija je metalni ram, pokriven sendvic panelima
(https://live.staticflickr.com/65535/54424403795_149e4ed9ee_b.jpg) (https://flic.kr/p/2qVii8z)MetalFrame (https://flic.kr/p/2qVii8z) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
(https://live.staticflickr.com/65535/54424214219_ee254011f7_b.jpg) (https://flic.kr/p/2qVhjM2)RoofFrame (https://flic.kr/p/2qVhjM2) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
(https://live.staticflickr.com/65535/54424014501_12077f05d4_b.jpg) (https://flic.kr/p/2qVgipB)Cladding (https://flic.kr/p/2qVgipB) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Inace, direktna inspiracija za moj dizajn je Roll Off Roof koji je inicijalno bio dom za 1.4m teleskop na Vidojevici.
Naravno, skaliran za amaterske potrebe. Medjutim ja sam proveo dovoljno vremena na Vidojevici da uocim neke probleme i nedostatke koje sam mogao da relativno lako resim.
(https://live.staticflickr.com/65535/54423985346_090d95237c_b.jpg) (https://www.flickr.com/gp/mira_and_bata/dw8H4Lp588)bigROR (https://www.flickr.com/gp/mira_and_bata/dw8H4Lp588) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Veliki i tezak krov na Vidojevici se kotrlja po ravnim sinama. Sto radi lepo kad nema snega i leda, ali kad se pojavi led, nastaju problemi. Krov je dovoljno tezak, i motori su dovoljno jaki da polome led - uglavnom. Ali nekada to bude do te mere skakljivo da su na kraju ugradili grejace koji sprecavaju formiranje leda na sinama.
Ja sam to resio u startu. Postoje zatvoreni sistemi koji se koriste za velika klizna vrata.
(https://live.staticflickr.com/65535/54423135012_7ea7e75fc1_b.jpg) (https://flic.kr/p/2qVbMY1)RoofSliders (https://flic.kr/p/2qVbMY1) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Ti nosaci/tockici mogu da nose konstrukicje i nekoliko tona teske tako da je moj krov lak zalogaj za njih
(https://live.staticflickr.com/65535/54423173457_c2f3f40829_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVbZoR)RoofSliders2 (https://flic.kr/p/2qVbZoR) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Naravno, citav projekat (kao i vecina stvari koje pravim ukljucujuci teleskope) je detaljno testiran u virtuenlnom svetu CAD programa. Da ne bude iznenadjenja (barem ne prevelikih!)
(https://live.staticflickr.com/65535/54424236773_d088401582_b.jpg) (https://flic.kr/p/2qVhrtT)roofDetail (https://flic.kr/p/2qVhrtT) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
(https://live.staticflickr.com/65535/54424374860_cba8d2b157_h.jpg) (https://flic.kr/p/2qVi9wG)ROR_SideView (https://flic.kr/p/2qVi9wG) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
(https://live.staticflickr.com/65535/54424186059_9efb48a8ba_b.jpg) (https://flic.kr/p/2qVhbpv)rorPlanFrontView (https://flic.kr/p/2qVhbpv) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Pazljiviji citaoci ce da primete da stub sa montazom izgleda malo "izlomljeno". To je posledica cinjenice da velika vecina danasnjih ekvatorijalnih montaza, narocito onih vece nosivosti, ne dozvoljava da se sama glava podesava za geografske sirine od 0 (Ekvator) do 90 (Severni ili Juzni Pol, sto meni treba za dizajn sa krivim stubom). Losmandy Titan ide do samo nekih 78 stepeni, sto me je primoralo da postavim stub barem 13 stepeni previsoko (90 - 78 + nesto za svaki slucaj).
Znaci umesto zeljenih ~43.3 stepena, morao sam da nisanim oko 57 ...
Kad se monataza onda postavi, ona "gadja" malo dole. Tako da to izgleda malo izlomljeno.
(https://live.staticflickr.com/65535/54424072501_603dd35d4e_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVgADB)MountPierKink (https://flic.kr/p/2qVgADB) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Mozda se ovde vidi jos bolje
(https://live.staticflickr.com/65535/54424096116_fe5632969b_b.jpg) (https://flic.kr/p/2qVgHEL)IMG_1236 (https://flic.kr/p/2qVgHEL) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Prvo da se zahvalim za ovu temu.
Mislim da ste vi drzali predavanje na temu kako sagraditi observatoriju na Astro kampu Letenka 2023.
Zbog neke greske u planiranju, vremena i programi nisu bili odstampani i nisu se slagali sa onim sto je stajalo na sajtu Astronomskog magazina tako da sam to predavanje propustio a jako sam zeleo tad da ga pogledam.
Zorkić je rekao da imaju dosta predavanja koja su snimljena, neka u audio a neka u video formatu ali bas to nije bilo objavljeno tako da mi je jako drago da ovo vidim a i da imam šansu da ispitam sve sto me zanima.
Na dosta pitanja koja sam na osnovu slika imao ste vi u tekstu izmedju slika vec dali odgovor ali bice ih jos.
Evo nekoliko:
Izmedju stuba i ploce, koristili ste stiropor da fizicki odvojite stub od ploce? Da li stiropor lezi na zemlji?
Da li je mozda stirodur bolje resenje ili je prekrut?
Sto se tice krivog stuba i ploce na koju se kaci montaza, iz kog razloga je niste postavili "normalno" da je prihvatna ploca sa ankerima horizontalna dok bi stub i dalje bio pod uglom? Vi ste hteli da stub i glava budu "u liniji"? Zar to ne pravi dodatno opterecenje montazi koja je predvidjena da bude nivelisana?
Razlog sto niste ostavili mesta za jos jedan stub je taj sto ste vec dosli do svog "dream" i najveceg teleskopa pa nema razloga da se kupuju i koriste manji? (Iako imamo piggyback refraktor na reflektoru)
Ove slike konstrukcije su odlicne jer ja sam imao ideju da bukvalno kupim prave debele profile (3mm) za sastavljanje kontejnera za gradilista kako bih imao jaku konstrukciju koju bih takodje popunio sendvič panelima.
Ocigledno da bi to bio overkill.
Resenje za klizanje krova mi se svidja jer ujedno ne dozvoljava vetru da podigne krov kao kada je na kliznim šinama.
Znaci teleskopu je home pozicija u horizontali? Kao na zadnjoj slici?
Ja sam razmisljao da mi home bude "normalan" da gleda na severnjacu, eventualno da spustim seo setup malo nize. Time bi me zidovi observatorije štitile od vetra ali i okolnih sijalica. To sto bi me malo limitiralo u tome da ne bih mogao nize objekte da slikam nije problem jer i ovako ne mogu da ih slikam, ili zbog kuca i drveca ili zbog lightdome-a na sve strane pa je sve ispod 30-35° altitude lose za slikanje iz grada.
Kako se nosite sa insektima i glodarima? Ima li ih unutra, prave li probleme?
Da li na spojevima krova i zidova postoji neka barijera koja onemogucava štetocinama da udju?
Takodje, ima li vlage unutar observatorije i kakve su temeprature leti?
Bice jos pitanja ali za sada toliko 🤣
Jos par detalja.
Krov pokrece 750w motor za klizne kapije preko zupcaste letve
(https://live.staticflickr.com/65535/54423245822_e8fbceda0d_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVcmUw)IMG_1305 (https://flic.kr/p/2qVcmUw) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Puna kontrola opservatorije je preko ASCOM-a putem DragonFly, i mikro PCja
(https://live.staticflickr.com/65535/54423472952_7714f9e24b_h.jpg) (https://flic.kr/p/2qVdwqy)brains (https://flic.kr/p/2qVdwqy) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Sve je naravno umrezeno i pristupacno preko lokalne mreze (jos uvek ne i Web!)
Menadzment kablova je vrlo bitan. Puno je tockica, dugmica i poluga na koje mogu kablovi da zapnu. Zasad to izgleda radi (konacno)
(https://live.staticflickr.com/65535/54424326101_03c5ea3a0e_h.jpg) (https://flic.kr/p/2qVhU32)cableManagement (https://flic.kr/p/2qVhU32) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Jedan vrlo vazan aspekt permanentno montiranih teleskopa je kontrola orosavanja. Velika ogledala uvek zaostaju za ambijentom, i obicno ujutro kad temperature pocnu da rastu budu ponekad ispod tacke rosenja sto rezultira zamaglivanjem. A to je smrt za optiku! Ulozio sam puno truda da se postaram da do toga ne dodje. Senzor na ogledalu i sensor ambijenta cita mali Arduino box i ukljucuje Noctua 14cm ventilator (PWM kontrolisana brzina) i po potrebi grejanje (20ak otpornika koji disipiraju desetak vati toplote). Spoljni vazduh se filtrira da spreci usisavanje prasine, polena i komaraca u tubus.
(https://live.staticflickr.com/65535/54424576663_221aca5441_b.jpg) (https://flic.kr/p/2qVjbw4)HeatCool (https://flic.kr/p/2qVjbw4) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
(https://live.staticflickr.com/65535/54424337256_82399ef693_b.jpg) (https://flic.kr/p/2qVhXmm)BackFiltered (https://flic.kr/p/2qVhXmm) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Stiropor je tu samo da ne dozvoli betonu ploce da dopre do stuba dok je u tecnom stanju. Posle nema neku funkciju.
Ako stub i glava nisu u liniji, postoji sansa je da teleskop udari u stub pod nekim uglom. Ovako moze da se vrti 360 stepeni okolo pri bilo kojoj deklinaciji, i nemam meridian flip.
Da, park je gotovo horizontalan. Nekih 4 stepena "up" da obezbedim da je mirror cell uvek opterecen.
Od insekata, pojavili su se naravno mravi jer je unutra suvo. Sprej radi svoj posao a ima i prahova da ih odbije. Glodari nemaju sanse jer imam 5 macaka i 5 kucova u dvoristu koji stalno patroliraju ;-)
Vlage ima manje nego "napolju" ali naravno mora da ima i u opservatoriji jer nije hermeticki zatvorena. Vidi zadnji post sa kontrolerom grejanja i hladjenja ogledala.
Povrsina ploce je inace izolovana Sikom za kupatila (valjda broj 107, dve komponente i ostaje fleksibilno)
Ah, da. 30cm nije najveci teleskop koji imam, imam i 40cm ali to ce uvek biti samo Dob. Ali je sigurno najveci koji cu da montiram ekvatorijalno. I ovako se ponekad zapitam sta zaista dobijam u poredjenju sa manjim teleskopima koje sam koristio ranije (25cm f/5, 20cm f/4 i f/5).
A osim refraktora, na piggyback mogu i drugi putem Losmandy sina. Ovde npr moj 18cm Maksutov
(https://live.staticflickr.com/65535/54424296649_f1bfff74cc_b.jpg) (https://flic.kr/p/2qVhKhe)IMG_1231 (https://flic.kr/p/2qVhKhe) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Odlična tema i odlična opservatorija.
Jako puno detalja o kojima se mora voditi računa.
Zaista odličn opsa. Sad vidim neke greške koje sam ja napravio na svojoj. Pokušaću da u narednih nekoliko dana napišem koji redak...
Citat: spadej poslato April 02, 2025, 12:00:48 POSLE PODNEZaista odličn opsa. Sad vidim neke greške koje sam ja napravio na svojoj. Pokušaću da u narednih nekoliko dana napišem koji redak...
Obavezno postavi slike, vidis kako daje ideje i mogu se videti neka resenja koja su bolja mozda od onoga sto smo planirali.
@bratislav jasno je to za rošenje ogledala, ali u observatoriji postoji dosta druge elektronije koja takodje ne voli vlagu. Zato sam pitao bas za vlagu unutar observatorije.
Da li montaza radi meridijan flip? A stub je samo failsafe ili uopste ne radite flip?
Elektronika se nalazi u plasticnoj kutiji, i posto je uvek "on", generise dovoljno toplote tako da je uvek suva. Barem do sada nisam imao nikakvih problema.
(https://live.staticflickr.com/65535/54426791650_35c4a9200b_b.jpg) (https://flic.kr/p/2qVvwXu)Electronics (https://flic.kr/p/2qVvwXu) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Montaza nikad ne radi meridian flip. Teleskop je uvek zapadno od stuba, tako da tegovi koji su blago tezi (par stotina grama) uvek prisiljavaju puzni tocak da ima puni kontakt. Tako izbegavam backlash koji je boljka svih montaza sa zupcanicima. Za deklinaciju imam dugacku oprugu koja isto definise "loading" bez obzira na to gde je objekat. Inace, cak i teleskop koji je van balansa po dec osi pocinje da se "klati" oko zenita, bas gde je seeing najbolji. Opruga resava to.
Inace zamisao je da opservatorija postane potpuno autonomna u nekom trenutku. Zasad je samo "fully remote" (mada jos uvek moram da fizicki skinem poklopac/tkaninu sa otvora teleskopa. To ce uskoro biti reseno jer zavrsavam ASCOM poklopac/cover koji ce zameniti postojecu/privremenu "zonericu" (light shade))
(https://live.staticflickr.com/65535/54425556087_aa663e43e1_b.jpg) (https://flic.kr/p/2qVpcEF)FlipCover (https://flic.kr/p/2qVpcEF) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
(https://live.staticflickr.com/65535/54425638312_7367d65f72_c.jpg) (https://flic.kr/p/2qVpC7m)Opening (https://flic.kr/p/2qVpC7m) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Sekcije inace rotiraju 270 stepeni, tako da idu uz tubus kad se potpuno otvore/
Preko aluminijumskih ramova bice razapeta crna tkanina koja dozvoljava vazduhu "upumpanom" sa zadnjeg kraja da izadje iz tubusa, a ipak sprecava prasinu i polen da ulaze kad ventilator ne radi.
Da bi sve bilo potpuno autonomno morao sam da instaliram flat panel u park polozaju
(https://live.staticflickr.com/65535/54426791640_11cdbe5cfd_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVvwXj)FlatPanel (https://flic.kr/p/2qVvwXj) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Tako da ce program da sam prikupi darkove i fletove na kraju svake sesije, posle parkiranja teleskopa i zatvaranja krova. Kad smo kod zatvaranja, i to mora da se obezbedi da je 100% pouzdano s obzirom da krov itekako moze da udari teleskop ukoliko nije parkiran. Zato je tu "park" senzor, i krov ne moze da se zatvori ukoliko teleskop nije van domasaja krova. Naravno, ako krov ne moze da se zatvori posle odredjenog vremena (3 minuta) salje se alarm. Jos uvek ne znam kako da resim ovaj deo, jer bi to trebalo da me probudi (po mogucstvu samo mene :-)
Naravno, jos puno toga bi trebalo da naredi zatvaranje krova; prvenstveno vetar, kisa i/ili oblaci. Taj deo je jos uvek u toku (to jest u delovima)
(https://live.staticflickr.com/65535/54425556062_c9a646e458_b.jpg) (https://flic.kr/p/2qVpcEf)Safety (https://flic.kr/p/2qVpcEf) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Senzor oblacnosti ce omoguciti programu da autonomno otvori krov i startuje teleskop i snima po unapred odredjenoj sekvenci vodeci racuna o tome koji je objekat najblize meridijanu.
Ne bas neophodno ali "nice to have" je naravno i AllSky kamera. Bice na isto stubu sa ostalim senzorima (kisa, vetar, oblaci)
(https://live.staticflickr.com/65535/54426728608_6599df65e8_h.jpg) (https://flic.kr/p/2qVvddy)AllSky (https://flic.kr/p/2qVvddy) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Jednog dana ce to da radi samostalno ...
Predobro, lijepa opservatorija i instrumenti. 8) Neka te dugo i lijepo služi. :)
Odlične ideje i odlična realizacija. Kako misliš da automatizuješ detekciju oblaka (ili sam ja pogrešno shvatio)? Nije valjda da su automatske meteorološke stanice toliko u međuvremenu napredovale?
Ne, oblake ne rade meteoroloske stanice vec specijalne naprave za tu svrhu. Naprave koje mogu da se rade i u samogradnji (sto je moja namera).
U nacelu, tradicionalni metod detekcije oblaka je putem infracrvenog senzora koji poredi temperaturu nocnog neba i ambijenta i onda racuna procenat oblacnosti. To nije bas 100% egzaktno ali i ne treba nam bas toliko preciznosti. Dal' je oblacnost 29%, 32% ili 35% nema veze - verovatno treba zatvarati krov.
Druga, novija metoda, koristi AI learning modele da analizira slike AllSky kamere. Vec se prilicno lako i pouzdano registruju i broje zvezde na tim snimcima, tako da ta metoda ima sve potencijale da bude vrlo pouzdana.
Moj plan je da imam obe, pa koja god bolje radi, dobija komandu krova.
Sad ne znam da li da išta pišem...moja opsa je obična kućica u odnosu na tvoju. A od hi-end tehnologije imam samo letvu kojom guram krov kad ga otvaram ;D
Mnogo toga mi je u planovima ali realizacija jako sporo ide.
Pomenuo sam neke moje greške. Fatalna je napravljena u samom startu. Moja Opsa je 2,5x2,5 metara. Po planu je trebalo da bude 2x2, ali kad sam ošalovao temelj video sam da je mala. Produžio sam obe ose za pola metra i dobio mnogo više mesta, ali dalje ne dovoljno. Za udoban rad, i mogućnost kasnije nadogradnje, optimalno je 3x3 metra.
Sledeće što sam uradio kako nisam hteo je visina krova. Po planu (radjenom 3 godine) trebalo je da nagib krova bude 25 stepeni. Kao kod tebe. Ispalo je mnogo više, jer majstor koji je radio krov (moj tast) nije uopšte slušao šta mu govorim. Nagib krova je preko 35 stepeni. To je dobro kad padne veliki sneg, pokazalo se tokom zime, ali krov mi zaklanja jedan mali deo zapadnog neba. Nije strašno ali nije ni moralo.
Evo par slika, da se prisetim kako se kače ;)
Danima sam istraživao gde u dvorištu da postavim buduću opsu. Moralo je da se nadje mesto gde neće da smeta, ali i gde će okolno drveće, kuće itd da mi zaklone što više LP-a, koji je inače ogroman
(https://live.staticflickr.com/65535/54428276295_d233c01c93_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVD9hP)IMG_20230402_123721 (https://flic.kr/p/2qVD9hP) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr
Na kraju je ispalo da je najbolje mesto gde se nalazi drvo kajsije, staro preko 30 godina, koje je bilo gotovo suvo. Godinama sam pokušavao da ga spasim ali nije imalo šanse.
(https://live.staticflickr.com/65535/54428091594_0737a53161_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVCcoj)IMG_20230820_142153 (https://flic.kr/p/2qVCcoj) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr
I tako je počelo...
(https://live.staticflickr.com/65535/54427896836_6bbd9b5b9d_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVBcuq)IMG_20231013_173748 (https://flic.kr/p/2qVBcuq) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr
A evo ga i glavni majstor, koji je posle dobio otkaz ;D
(https://live.staticflickr.com/65535/54428276235_545d039e00_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVD9gM)IMG_20231013_173734 (https://flic.kr/p/2qVD9gM) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr
Radovi su počeli sredinom leta 2023-će, ali je betonaža bila završena tek krajem jeseni. Više se i ne sećam šta je sve kočilo i smetalo. Verovatno sve što je moglo. Kao da je sam Marfi radio na toj maleckoj i toliko dugo željenoj gradjevini
Temelji su duboki pola metra, a zbog velikog nagiba terena ispalo je da su sa jedne strane ceo metar. Cela ploča je iz jednog komada, postolje za stub nije odvojeno ali je rupa gde će kasnije biti stub duboka 1m i pola metra široka.
U toku tih betonskih radova postavio sam bužire za sve kablove koje sam zamislio. I tu napravio još jednu grešku. Uvek treba broj bužira koje isplanirate duplirati. I čak dodati još po neki. Ne smetaju, a mogu mnogo da budu korisni kasnije.
U beton sam ubacio, i sa armaturom povezao, 4 brezona od 10mm, po 80cm dužine, koji će držati stub teleskopa
Pokušao sam da postolje useverim što približnije.
Evo kako je ispalo:
(https://live.staticflickr.com/65535/54428091494_01df70902e_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVCcmA)IMG_20231013_202017 (https://flic.kr/p/2qVCcmA) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr
nastavak u sledećem broju...
Lepo je imati opservatoriju, i svaka cast na trudu i detaljima
Meni je jedino pitanje zasto praviti opservatoriju tu gde sam kad je oblacno najmanje 6-8 meseci godisnje ;D ;D ;D
Heh, gledajući to sve, podsjetilo me na gradnju moje zvjezdarnice Apollo, stavio sam gomilu slika po kategorijama izgradnje, možete ih vidjeti ovdje (https://www.zvijezde.eu/zvjezdarnica/), na dnu stranice se nalazi izbornik slika po etapama gradnje. Vrlo smo sličnog razmišljanja kako graditi opservatoriju. :)
@spadej Ne brini za greske prilikom gradnje - sve je to deo procesa. Meni je ovo treca opservatorija koju gradim, i tek sada sam uspeo da barem delimicno ucim na tudjim greskama :)
@Danijel jako lepa gradjevina i jos lepsa okolina! Ja u principu na beton gledam kao nuzno zlo i sa astronomskog stanovista (jer skladisti toplotu koja onda afektira seeing kasnije) a prvenstveno sa ekoloskog, ali moram da priznam da je nekad zaista neizbezan kao konstrukcijski materijal.
Mozda nekad prodiskutujes taj suncani sat, znam da ima slika na tvom sajtu ali detalja nikad dovoljno!
Kad smo kod gresaka, moji planovi su bili da krivi stub bude sto jaci , tako da je projektovan da zavrsna sekcija bude 25x25cm. Simulacije u CAD programu i testiranje su ukazivale da ce to da radi OK. Ali realnost je uvek drugacija ...
Sta sam prevideo je da moj tubus nije "ravan" vec ima prstenove koji su dosta veci od precnika samog tubusa. Take da i pored toga sto je tokom testiranja letva glatko prolazila oko stuba u svim polozajima, teleskop nije >:(
Barem sam potvrdio da je beton stuba zaista "ljut" (ima malo vise cementa u sebi), hilti je morao da se pomuci ;)
(https://live.staticflickr.com/65535/54428755132_ed1bd22707_b.jpg) (https://flic.kr/p/2qVFACC)Greske (https://flic.kr/p/2qVFACC) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Citat: Danijel poslato April 03, 2025, 11:36:25 POSLE PODNEHeh, gledajući to sve, podsjetilo me na gradnju moje zvjezdarnice Apollo, stavio sam gomilu slika po kategorijama izgradnje, možete ih vidjeti ovdje (https://www.zvijezde.eu/zvjezdarnica/), na dnu stranice se nalazi izbornik slika po etapama gradnje. Vrlo smo sličnog razmišljanja kako graditi opservatoriju. :)
Danijele, ja znam napamet sve o tvojoj opsi. Toliko puta sam gledao fotke i čitao priloge na forumu da sam vrv mogao da je napravim. Ali, budžet i mnogo toga drugog je presudilo da moja opsa ipak bude manja, i drugačija. Imao sam proračune i za metalnu konstrukciju, ali ipak sam izabrao drvo. O tome u onom "sledećem broju" ...
A evo i drugog nastavka sage o izgradnji moje "zvezdane kapije"
Betoniranje je bilo završeno za jedno popodne. Naravno, nije sve ispalo kako sam ja zamislio, kvalitet završnih radova je nikakav, nisu izbetonirane stope za grede nosače otvorenog krova, i još mnogo toga.
Najveći šok je bilo "sazrevanje" betona, koje je trajalo više od 15 dana, i tokom kojeg nisam mogao ništa da radim. Tako je rekao "majstor". I to je bio početak jednog žestokog sukoba izmedju mene i tasta.
Montaža je počela tek u novembru
(https://live.staticflickr.com/65535/54428140743_6193249249_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVCrZH)IMG_20231113_215531 (https://flic.kr/p/2qVCrZH) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr
(https://live.staticflickr.com/65535/54427044482_f8c54bf671_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVwQ7E)IMG_20231113_215509 (https://flic.kr/p/2qVwQ7E) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr
Kostur opse je napravljen od drvenih greda 10*10cm. Visina zidova je odredjena mojom velikom željom da ulazim uspravan, i da nigde ne udaram glavom. A još kad sam dobio na poklon ulazna pvc vrata, nije bilo dileme. 2m visine je u tom trenutku bio kompromis, ali vrlo brzo se pokazalo da nisam pogrešio.
Unutrašnji zidovi su od OSB ploča. Standardne dimenzije OSB su 2500x1200. Zbog toga sam i izabrao da opsa bude 2,5x2,5 m. Zidovi su postavljeni brzo i lako, iako je vreme već postalo loše. Improvizovao sam neki krov, da pokrijem gradilište da ne kisne.
(https://live.staticflickr.com/65535/54428276135_fe8694ba87_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVD9f4)IMG_20231117_220716 (https://flic.kr/p/2qVD9f4) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr
(https://live.staticflickr.com/65535/54428091429_4af75bd126_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVCckt)IMG_20231117_220508 (https://flic.kr/p/2qVCckt) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr
Vrata sam postavio sam, sve preostale ploče isto tako. čak i otvor za prozor sam napravio. Uvidevši da ništa od toga nije rocket science, odlučio sam da sam isečem rogove za krov. Ali, to baš i nije tako lako. U startu sam prvih par rogova isekao na ugao od 35 stepeni. I pošto sam ih kupio tačno u komad, morao sam ceo krov da napravim sa tim padom. Kasnije je od nekud izraslo još 3 stepena.
Da ne dužim, za jedan dan i krovna konstrikcija je bila na svom mestu
(https://live.staticflickr.com/65535/54428276100_d4b5630149_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVD9es)IMG_20231119_172349 (https://flic.kr/p/2qVD9es) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr
Ceo krov stoji na okviru od greda 10x10, na koje sam postavio 6 metalnih točkića. Okvir se kliza po šinama, napravljenim od L profila 2,5x2,5.
E, taj profil je još jedna velika greška. Nije dovoljno jak, uvija se pot težinom krova, i potpuno je zarđao. Iako se krov bez problema otvara vrv ću zameniti te šine pocinkovanim profilima dovoljne debljine. Sve je tako napravljeno da može da se zameni i dogradi bez ikakve muke.
Na rogove sam našrafio OSB ploče, stavio paropropusnu foliju i podletve i letve. Izmedju ploča i budućeg krovnog pokrivača ima 5cm vazdušne izolacije. Kupio sam stiropor za tu namenu ali sam ipak odustao.
Evo je opsa na kraju prve faze gradnje
(https://live.staticflickr.com/65535/54427044392_fad5252faf_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVwQ67)IMG_20231120_180155 (https://flic.kr/p/2qVwQ67) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr
(https://live.staticflickr.com/65535/54428091309_4ecbf83ca1_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVCcip)IMG_20231126_081341 (https://flic.kr/p/2qVCcip) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr
nastaviće se...
Ovo mi je omiljena tema.
Dosta amerikanaca koristi drvenu konstrukciju, zapravo, rekao bih velika vecina.
Osim sto je mozda vise "enviroment friendly" i mozda lepse izgleda, ima li nekih benefita u odnosu na metalnu konstrukciju?
Kada sam razmisljao, zamisljao i planirao moju observatoriju, takodje sam prvo mislio da je napravim od drveta medjutim posle sam promenio misljenje (iz nekog razloga).
Mislim da sam računao da drvo posle 10tak godina dobije uvujanje, krivi se itd i da je metalna konstrukcija + sendvic paneli dugotrajnija i stabilnija konstrukcija.
@bratislav ako moze slika te opruge koja drzi Dec osu nategnutu?
@spadej da li zbog visine tvoje observatorije planiras da ti teleskop ostaje vertikalan u home/park poziciji ka severnjaci?
Ja sam prestao da koristim drvo za teleskope i ostali ATM pre vise decenija. Jednostavno nije dimenziono dovoljno stabilno. Sto ne znaci da nema aplikcija gde ce da radi sasvim dobro! Nas 1m Dob u Melburnu ima drvene delove i radi sasvim fino (sa sve GoTo i pracenjem u 2 ose). Krov moje prethodne opservatorije je bio drveni ram. Stavise i ova ATM montaza je imala puno drveta (medijapana) u sebi!
(https://live.staticflickr.com/65535/54431277892_e6b3b6c508_h.jpg) (https://flic.kr/p/2qVUwyu)OldObs (https://flic.kr/p/2qVUwyu) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Slike dec ose sa opugama (2x 300mm sa Aliexpress), omotane dvaput oko deklinacionog clutch-a
(https://live.staticflickr.com/65535/54432095746_3ee3319bf7_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVYHFq)DecSpring2 (https://flic.kr/p/2qVYHFq) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
(https://live.staticflickr.com/65535/54432296854_1084585ed1_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVZKsN)DecSpring (https://flic.kr/p/2qVZKsN) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
Nek te odlicno sluzi opservatorija i cisto nebo bez oblaka.
Citat: bratislav poslato April 04, 2025, 09:28:48 PRE PODNE...
@Danijel
jako lepa gradjevina i jos lepsa okolina! Ja u principu na beton gledam kao nuzno zlo i sa astronomskog stanovista (jer skladisti toplotu koja onda afektira seeing kasnije) a prvenstveno sa ekoloskog, ali moram da priznam da je nekad zaista neizbezan kao konstrukcijski materijal.
Mozda nekad prodiskutujes taj suncani sat, znam da ima slika na tvom sajtu ali detalja nikad dovoljno!
Hvala, bilo je to u vrijeme kada sam imao novaca za takvu gradnju. Sada sam u penziji i ne mogu više ništa ni primišljati o nekakvom sličnom pothvatu. Sat sam
dobio na poklon (https://www.zvijezde.eu/sat/) povodom otvorenja zvjezdarnice Apollo i bio je toliko efektan da sam ga uzeo za logo zvjezdarnice Apollo i nalazi se na svim mojim astrofotografijama i videima. Postao je pravi maneken i "zaštitni znak" moje astronomije. ;D
Citat: spadej poslato April 04, 2025, 11:16:56 PRE PODNE...
Danijele, ja znam napamet sve o tvojoj opsi. Toliko puta sam gledao fotke i čitao priloge na forumu da sam vrv mogao da je napravim. Ali, budžet i mnogo toga drugog je presudilo da moja opsa ipak bude manja, i drugačija. Imao sam proračune i za metalnu konstrukciju, ali ipak sam izabrao drvo. O tome u onom "sledećem broju" ...
Drago mi je da sam poslužio kao inspiracija tebi i drugima, znači da se isplatilo višestruko. I ja sam razmišljao o drvetu ali sam odustao iz dva razloga, visoka cijena izgradnje i održavanja. Kod mene je bilo skupo kupovati drvene elemente za izgradnju, a drvo je osjetljivo na vlagu, kukce, sunce... Zato sam odabrao metalnu verziju. Mada, da sada idem opet graditi, odabrao bih zidani objekt. No, na sreću ne moram, tako da ostaje ovako kako je. ;D
@bratislav ovo je zanimljivo rešenje za backlash u dec osi.
@Danijel zašto zidani objekat više nego metalna konstrukcija?
Prvo da definišimo primenu drveta u astronomiji. Prostorija u kojoj stoji teleskop je jedno, sasvim drugo je montaža i sve što ima veze sa samim teleskopom i montažom. Tu drvo ima vrlo ograničenu primenu.
Drvo sam izabrao prvenstveno zbog cene. Iako mi je metalna konstrukcija bila daleko lakša izvedba, i sve bi mogao da uradim sam, mnogo preciznije i brže, računica je pokazala da je to mnogo skuplje od drvene izvedbe. Možda je u tom trenutku cena gvožđa bila mnogo veća od cene drveta, ili sam naleteo na povoljno stovarište...uglavnom cena je odredila materijal.
Drugi jako bitan faktor je izgled samog objekta. Porodični "kolegijum" nema puno razumevanja za moje aktivnosti, a nisam hteo da teram inat, pa sam napravio objekat dvostruke namene. Spolja je "baštenska kućica", za alat, ili za bilo šta... a unutra moj lični "portal" za vezu sa Svemirom. Iskreno, nisam verovao da je to moguće napraviti ali ispalo baš tako. Nije upadljivo, ne ruži dvorište, vuci siti a opsa na broju.
Danijel je u pravu. Zidani objekat je najbolji, i to nešto poput opse Miloša Gagića. Neki drugi put... u drugom životu...
Da se vratim na "Skadar" i zidanje... Pomenuh već da je paropropusna folija osetljiva na Sunce, i to je bio razlog za nastavak radova u najgore moguće vreme. Još u fazi planiranja sam odlučio da krovni pokrivač bude crep-lim, crvene boje. Imam već jedan objekat u dvorištu koji sam time pokrrio, vrlo praktičan materijal i krajnje jednostavan za montažu. Bar bi trebao da bude.
(https://live.staticflickr.com/65535/54427896636_5b6acd5b53_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVBcqY)IMG_20231203_090329 (https://flic.kr/p/2qVBcqY) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr
Krov je dugačak 3,5 metara, ne slučajno. Jedna ploča crep lima pokriva 115 cm. Tri ploče 345cm. Do vetar lajsni sam ostavio po 2.5 cm sa svake strane. Vetar lajsne su 10cm, i mora da ima malo lufta sa svake strane, jer lim se preko leta širi i zimi skuplja.
U toku postavljanja ploča pojavio se novi preoblem. Sleme krova (gornja ivica) je 5 cm kraća od donje. A ploče su precizno izečene. Nekako mi se krov deformisao i zbog toga nikako nisam mogao da postavim ploče kako treba. S'obzirom da sam to radio u decembru, odlučio sam da postavim kako može, obezbedim gradilište i nastavim neki drugi put.
Do danas krov još nisam završio do kraja. U medjuvremenu sam ukapirao gde je greška, ispravio krovnu konstrukciju, postavio ploče tačno u milimetar, ušrafio vetar lajsne ali...ostalo je da se postave oluci, jer je i to neophodno, i još neke sitnice.
(https://live.staticflickr.com/65535/54427896916_2fbe00726f_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVBcvN)1720789666089 (https://flic.kr/p/2qVBcvN) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr
Do početka radova na fasadi moralo je da se uradi još mnogo toga. Da se dovede struja, na pr.
Jedna od donacija dobrih ljudi bio je trofazni samonoseći kabl. A ja sam hteo podzemni. Marfi je namerno napravio zbrku, dobio sam pogrešan kabl. Kako sam već iskopao rov, taj vazdušni kabl sam ugurao u okiten crevo(za vodu) i postavio u zemlju. To provlačenje kabla je bio najteži posao koji sam u životu radio. Ali sam ipak doveo struju, 3-faznu.
(https://live.staticflickr.com/65535/54428276405_3b292b4658_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVD9jH)1720789666055 (https://flic.kr/p/2qVD9jH) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr
Sve je uradjeno i obečeženo po propisu ;)
(https://live.staticflickr.com/65535/54428091679_c052dd0da4_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVCcpM)1720789666063 (https://flic.kr/p/2qVCcpM) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr
(https://live.staticflickr.com/65535/54427044612_a26e5df6e1_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVwQ9U)1720789666073 (https://flic.kr/p/2qVwQ9U) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr
img]https://live.staticflickr.com/65535/54428091714_9d6a1cb8c2_k.jpg[/img] (https://flic.kr/p/2qVCcqo)1720789666023 (https://flic.kr/p/2qVCcqo) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr
(https://live.staticflickr.com/65535/54427896946_620404a92a_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVBcwj)1720789666004 (https://flic.kr/p/2qVBcwj) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr
Nakon što je završeno razvlačenje svih kablova, i postavljanje prozora, raznih osigurača, nosača i podupipirača, na red je došla i fasada. Za tu namenu sam kupio brodski pod, koji sam više od 6 meseci sušio u šupi. To je još jedan faktor na koji se mora računati jer vlažne daske bi se skupile i to i jeste najveći problem kad se radi sa drvetom. Na kraju priče ću posebno navesti sve te sitnice, da budući graditelji znaju.
(https://live.staticflickr.com/65535/54428276595_4c635da8f3_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVD9nZ)1720789665831 (https://flic.kr/p/2qVD9nZ) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr
Izmedju spoljašenjeg i untrašnjeg zida stavio sam izolaciju - runsku vunu (od ovaca), koju sam takodje dobio za dž, u neograničenim količimama. Darodavac nije znao šta će sa njom, dok su savetodavci tvrdili da će da smrdi, da se u njoj pate bube, miševi itd. Na kraju je presudila struka, i dobio sam izolaciju koja ne gori, vodootporna je, ne smrdi, i vrlo se lako postavlja. Jedan od "stručnjaka" koji me je ubedio bio je moj ljubimac Gricko, koji je celu zimu prespavao na džakovima sa vunom. A od kako sam mu jedan džak ubacio u kućicu, on iz nje ne izlazi ni leti.
(https://live.staticflickr.com/65535/54428091919_d1c353a53b_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVCctV)1720789665759 (https://flic.kr/p/2qVCctV) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr
Zidovi su u toku leta opšiveni i izolovani, ofarbani 2 puta i uskoro ću da postavljam završne lajsne i ostalu "kozemtiku". Na žalost, u toku zime sam primetio tragove miševa, ali sam za to ja kriv, jer nisam dozvoljavao mojim mačkama da ulaze. Od kako su one uspostavile redovna "dežurstva", miševe nisam primetio.
Na samom kraju tih fasadnih radova, došlo je do ozbiljne i teške povrede moje leve ruke. Ovo je sprava koju izbegavajte u širokom luku, a ako baš morate da je koristite dobro pazite šta radite
(https://live.staticflickr.com/65535/54428276470_966d0285eb_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVD9kQ)1720789665975 (https://flic.kr/p/2qVD9kQ) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr(https://live.staticflickr.com/65535/54428140953_86c3bb4106_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVCs4k)1720789665981 (https://flic.kr/p/2qVCs4k) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr
Ovo je moja rukotvorina, i posebno je opasna u ovakvom obliku. Ručni cirkular nije predvidjen da radi kao stoni, mora da se dobro pazi! Najbolje je naći nekog drugog da ga koristi. ;)
Da smo poseban "oblik života" na ovoj planeti to svi znamo. Ali čak i tu ima raznih ekstrema. Sa zavijenom rukom i još uvek skraćenim prstom, nisam mogao da odolim a da ne probam novog stanara budeće opse: SW200/1000
(https://live.staticflickr.com/65535/54428276680_f37515d3cf_k.jpg) (https://flic.kr/p/2qVD9ps)1720789665705 (https://flic.kr/p/2qVD9ps) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr
Odmah zatim je morao da se uradi pod, i postavi stub koji sam dobio od AD Aristarh. Ovom prilikom im se još jednom zahvaljujem.
(https://live.staticflickr.com/65535/54427044882_5228bd4c47_b.jpg) (https://flic.kr/p/2qVwQey)-5893017403439303521_121 (https://flic.kr/p/2qVwQey) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr(https://live.staticflickr.com/65535/54427044907_4491027ac4_b.jpg) (https://flic.kr/p/2qVwQeZ)-5893017403439303520_121 (https://flic.kr/p/2qVwQeZ) by Dejan Spasojevic (https://www.flickr.com/photos/139999702@N02/), on Flickr
<snip>
> Danijel je u pravu. Zidani objekat je najbolji, i to nešto poput opse Miloša Gagića. Neki drugi put... u drugom životu...
Ja se uopste ne bih slozio sa teorijom da je zidani objekat najbolji za opservatorije. Cigla i beton su odlicni rezervoari i provodnici topline (pogledaj pod Trombov zid (*)) i zracice nazad toplotu veci deo noci, sa katastrofalniom posledicama po lokalni seeing.
Idealna opservatorija bi trebalo da je super izolovana sa masom skoro jednakom nuli. Znaci, ne daje toplotnoj energiji da prodre do teleskopskog dela tokom dana, a ne upija i ne zadrzava tu energiju uopste. Takav materijal naravno ne postoji, ali su konstrukcije poput sendvic panela najblize tom idealu. I zato se koriste masovno i u profesionalnim i amaterskim opservatorijama.
(*) citat:
Standardni Trombov zid ima staklenu ploču udaljenu otprilike 2 do 5 centimetara od zida debljine od 10 do 40 centimetara, koji se obično pravi od cigle, kamena ili betona. ....
Zid debljine 20 centimetara ispuštaće toplotu u periodu od 8 do 10 sati, piše ArchDaily.
Spadej je imao problema sa provlačenjem kabla kroz okiten crevo. Pošto je to situacija na koju mogu da naiđu graditelji opservatorija evo malog trika uz čiju pomoć to postaje lagani posao:
-Grumen vate vežite za kraj kanapa.
-Vatu ugurajte u jedna kraj creva.
-Na drugi kraj creva postavite usisivač tako da usisava vazduh iz creva.
-Kada ste tako provukli kanap kroz crevo sve postaje lako. Vežete kabl kanapom i provučete ga kroz crevo.
Po mogućstvu izbegavajte velike krivine.
Metoda sam uspešno koristio više puta. Pre par dana, bez problema, je provučen kabl kroz crevo dugačko 160m. Istini za volju crevo je u ovom slučaju bilo skroz ispravljeno.
Za kraj neka vrsta vica:
Ide čovek ulicom i vuče kanap za sobom.
-Što vučeš taj kanap?
-Probao sam da ga guram ali ne može.
Citat: Joza poslato April 06, 2025, 08:10:52 POSLE PODNESpadej je imao problema sa provlačenjem kabla kroz okiten crevo. Pošto je to situacija na koju mogu da naiđu graditelji opservatorija evo malog trika uz čiju pomoć to postaje lagani posao:
-Grumen vate vežite za kraj kanapa.
-Vatu ugurajte u jedna kraj creva.
-Na drugi kraj creva postavite usisivač tako da usisava vazduh iz creva.
-Kada ste tako provukli kanap kroz crevo sve postaje lako. Vežete kabl kanapom i provučete ga kroz crevo.
Po mogućstvu izbegavajte velike krivine.
Metoda sam uspešno koristio više puta. Pre par dana, bez problema, je provučen kabl kroz crevo dugačko 160m. Istini za volju crevo je u ovom slučaju bilo skroz ispravljeno.
Do sličnog rešenja sam i ja došao, ali tek kad sam provukao debeli, 4-žilni samonoseći kabl.
Kad sam provlačio UTP kablove kroz dva metra bužir creva, koje je bilo savijeno pod oštrim uglom, nije pomogla ni sajla ni bilo šta drugo. I onda sam se setio, zgužvao parče papira u lopticu, vezao kanap i ugurao u crevo, a zatim kompresorom pumpao vazduh. Prvi put je izletelo ko metak, i papir i ceo kanap. Drugi put sam vezao kraj kanapa, i bez problema provukao 4 UTP kabla. Kanap sam ostavio u bužiru, ako bude trebalo da još dodam kablova.
A za strujni samonoseći kabl, kroz okiten crevo sam kanap provukao pomoću šrafa i merdevina, vrlo lako, ali je taj isti kanap pucao više puta kad sam vukao kabl. Na kraju sam gurao kabl u okiten ali sam sipao vodu sa sapunicom i klizilo je baš lako. Onda sam ostavio crevo na suncu da se osuši i to je to...
I problema i rešenja je bilo koliko hoćeš ali sve je to dalo posebnu draž izgradnji. Prvi put kad sam otvorio krov, uživao u posmatranju i zatim samo zatvorio krov, i vrata za sobom, ostavljajući sve kako jeste, sve muke, nervoze i ostalo su se pretvorile u neizmerno zadovoljstvo.
U dosadašnjim izlaganjima naveo sam skoro sve od grubih radova. Ostalo je more sitnica da se završi i to uglavnom nije ništa preterano zanimljivo. Kada se prolepša vreme slikaću detalje, od šina, kočnica ,osiguranja krova od vetra, nekih drugih specifičnih stvari koje bi mogle pomoći drugima... Poput izbora utičnica i sl. koje imaju plave led diode. Po danu jedva vidljive ali noću smetaju samo tako. Eto, i to je nešto što ću morati da doradim.
Takodje, moram da smislim motorizaciju krova. To je trenutno prioritet jer krov je toliko težak da ga nije lako otvoriti. Dugujem vam i fotke celog objekta, sa završenim potpornim stubovima, otvorenim krovom itd. Imao sam ih ali negde su nestale. Uglavnom, kraj svih radova se ne nazire, jer već mi se "javlja" ideja za proširenje. Valjda je to usud naš, diy-ovski, da se od astronoma pretvorimo u gradjevince.
PS: neko je pomenuo visinu zidova i stuba... u gradnju sam ušao sa teleskopom 150/750. Sva merenja i sve dimenzije bile su po njemu. Zidom od 2m svesno sam skratio vidno polje da bi zaklonio LP sa ulice. Visina stuba je bila planirana po tome, kupio sam i cev od koje sam trebao da pravim. A onda, dobio sam stub od Aristarha, koji je za 15cm viši od planiranog, a vrlo brzo sam i kupio 200/1000 teleskop (i to od Aristarha). Sada je visina zida od 2m tačno koliko treba, a stub može da se podigne još 5 cm. Jedini problem je zenit, tada mi je okular previsok (za 10-ak cm)i moram da se penjem na merdevine. Napraviću neku platformu za to, sa merdevina nije baš udobno.
Citat: Astro_fun_times poslato April 06, 2025, 06:40:25 PRE PODNE...
@Danijel zašto zidani objekat više nego metalna konstrukcija?
Lakši je za održavanje, jeftiniji (pretpostavljam) za izgradnju i čvršći. Ja sam svoju zvjezdarnicu Apollo već dva puta farbao, boja se počne ljuštiti i to onda ružno izgleda.
Citat: Danijel poslato April 07, 2025, 12:07:01 PRE PODNECitat: Astro_fun_times poslato April 06, 2025, 06:40:25 PRE PODNE...
Ja sam svoju zvjezdarnicu Apollo već dva puta farbao, boja se počne ljuštiti i to onda ružno izgleda.
Jesi li pravio neki proračun koliko košta to farbanje? Plus rad, naravno.
Možda je povoljnije zameniti taj lim, ili samo dodati na postojeći, tablama fabrički farbanog lima. Onog od kojeg se prave sendvič paneli, krovni i fasadni limovi.Ima ih u raznim bojama, dugotrajni su i ne treba im održavanje.
Kako je ovo lepo čitati, naročito tokom ovih mrljavih dana (danas je u više navrata i sneg proletao oko Dobanovaca).
Ja sam izlio stub a spremio sam i okiten u koji sam uvukao običan trožilni kabal i UTP kabal (hvala
@POSEYDON )
25m okitena koji je savijen stajao u magacinu se donekle ispravi ali ne skroz.
Moja tehnika je bila da spojim oba kabla trakom i da ih guram unutra kao jedan.
Išlo je to odlično, do neke tačke kada sam malo duže parče uhvatio i pokušao da uguram pa mi se strujni kabal uvio (a on je bio taj koji je činio stvari lakim jer je bio pravi) i tu više nisam imao prav kabal. Svaki pokušaj da gurnem kablove unutra završavao se time što bi kabal pravio "oprugu", uvijao bi se i ne bi hteo da makne ni centimetar dalje.
Falilo mi je možda 3-4 metra da izadje na drugu stranu.
Sva sreća pa mi je plac na dva nivoa pa smo kraj na koji treba da izađu kablovi spustili niže a ja sam gurao sa vislje tačke. Udaranjem i "talasanjem" nižeg kraja pokrenuo se kabal i tako sam ga progurao.
Nisam ostavio rupu u samom stubu kroz koji bih provukao ova dva kabla tako da će ili biti vezani uz stub ili će na stubu biti neka vrsta razvodne kutije.
Ostaje da se taj okiten zakopa... Ne žuri mi se još sa time 🤣
Mislim da ovi sendvič paneli imaju neku vrstu zaštite, plastifikacije, šta li je već i da kod njih nema potrebe za dodatnom zaštitom - farbanjem.
Ti si
@spadej rekao da misliš da je 2.5x2.5 premalo i da je bolje ići na 3x3?
Ili misliš da je ta dimenzija takodje mala?
Šta drugi misle? Koja je idealna dimenzija opservatorije ja jedan teleskop? (Lako se pomozi sa dva, tri i više ako se planira napraviti veća).
I ja sam merio i mislio da pravim 2.5x2.5 tako da mi je drago da vidim ovo na vreme.
Uzgred znam(o) da je Miloš Gagić napravio opservatoriju sa kupolom. Pitanje za ostale, zašto vi niste napravili kupolu (iako znam ali hajde ipak da čujem i vas).
@bratislav oni klizači - roleri za krov, to je gotovo rešenje? Moze neki link gde to može da se kupi? Ili šta da se pretraži da bi se pronašlo?
@spadej kažeš da su temelji ispali dosta višlji nego što si se nadao, a po slikama ja ne bih rekao da je baš toliko.
U svakom slučaju jako lepe slike ali i opservatorija.
Lakoća i uživanje u trajnom setupa gde se samo otvori i zatvori kroj je nešto čemu mnogi od nas teže .
Citat: spadej poslato April 07, 2025, 04:22:55 POSLE PODNE...
Jesi li pravio neki proračun koliko košta to farbanje? Plus rad, naravno.
Možda je povoljnije zameniti taj lim, ili samo dodati na postojeći, tablama fabrički farbanog lima. Onog od kojeg se prave sendvič paneli, krovni i fasadni limovi.Ima ih u raznim bojama, dugotrajni su i ne treba im održavanje.
Nisam računao, lim je tvornički obojan u smeđe, a ja sam ga prefarbao u bijelo. Nakon nekog vremena boja se počne ljuštiti i onda to prefarbam opet da ne bude ružno bijelosmeđe. To je čisto estetski nedostatak, funkcionalno ne smeta jer ne hrđa.
Citat: Astro_fun_times poslato April 07, 2025, 09:09:33 POSLE PODNE...
Uzgred znam(o) da je Miloš Gagić napravio opservatoriju sa kupolom. Pitanje za ostale, zašto vi niste napravili kupolu (iako znam ali hajde ipak da čujem i vas).
...
I jedna i druga varijanta imaju svoje prednosti i mane. Kupola ima prednost što bolje štiti od jakog vjetra, a nedostatak je što joj dugo treba da se unutrašnjost zvjezdarnice akomodira na vanjsku temperaturu i skuplja je i kompliciranija za izradu.
Pomični krov ima prednost što ga otvoriš i temperatura unutar zvjezdarnice se brzo izjednači s vanjskom i jednostavniji i jeftiniji je za izradu. Mana je što ne štiti dobro od jakog vjetra.
E sad, ja dajem prednost pomičnom krovu jer su češće situacije kada mi treba brzo rješenje problema s temperaturom nego s jakim vjetrom. Kada puše jak vjetar, ne izlazim iz kuće, a ne da idem u zvjezdarnicu promatrati nebo. ;D
Citat: Astro_fun_times poslato April 07, 2025, 09:09:33 POSLE PODNEUzgred znam(o) da je Miloš Gagić napravio opservatoriju sa kupolom. Pitanje za ostale, zašto vi niste napravili kupolu (iako znam ali hajde ipak da čujem i vas).
@bratislav oni klizači - roleri za krov, to je gotovo rešenje? Moze neki link gde to može da se kupi? Ili šta da se pretraži da bi se pronašlo?
Kupola se vrlo tesko automatizuje - tu skoro i da nema ATM resenja. Kontrola u dve ose (rotacija i slit/otvor), pracenje teleskopa dok ekspozicija traje, pomeranje za novi objekat, dovod struje na motore koji se krecu - sve su to ozbiljni izazovi koje cak i komercijalne kupole imaju problem da rese u potpunosti i sa 100% pouzdanosti. Osim toga kao sto je Danijel pomenuo, ima problema sa termalnom ekvalizacijom jer je otvor premali da se unutrasnnjost ohladi. Stavise kupola "krije" unutrasnjost od nocnog neba i sprecava radiativno hladjenje (koje je najefikasnije nocu).
ROR ima samo jedan motor sa samo 2 komande - Open & Close. A ionako je vrlo retko vetar bas u tim nekim vrednostima preko 4m/s a manje od 10m/s pa da kupola zaista stiti. Preko 10m/s cak ni kupola ne pomaze bas mnogo ...
Ja sam kupio ovo
https://rapol.co.rs/proizvod/sina-za-klizna-vrata-54x43-6-met/
https://rapol.co.rs/proizvod/nosac-kliznih-vrata-4-tockica-m12-o-40/
Živnuo je forum. Živele OPSE!!!
Citat: Astro_fun_times poslato April 07, 2025, 09:09:33 POSLE PODNETi si @spadej rekao da misliš da je 2.5x2.5 premalo i da je bolje ići na 3x3?
Ili misliš da je ta dimenzija takodje mala?
Šta drugi misle? Koja je idealna dimenzija opservatorije ja jedan teleskop? (Lako se pomozi sa dva, tri i više ako se planira napraviti veća).
I ja sam merio i mislio da pravim 2.5x2.5 tako da mi je drago da vidim ovo na vreme.
Uzgred znam(o) da je Miloš Gagić napravio opservatoriju sa kupolom. Pitanje za ostale, zašto vi niste napravili kupolu (iako znam ali hajde ipak da čujem i vas).
@bratislav oni klizači - roleri za krov, to je gotovo rešenje? Moze neki link gde to može da se kupi? Ili šta da se pretraži da bi se pronašlo?
@spadej kažeš da su temelji ispali dosta višlji nego što si se nadao, a po slikama ja ne bih rekao da je baš toliko.
U svakom slučaju jako lepe slike ali i opservatorija.
Lakoća i uživanje u trajnom setupa gde se samo otvori i zatvori kroj je nešto čemu mnogi od nas teže .
Da li je 2.5x2.5 dovoljno velika zavisi od namene objekta. U principu, ako je unutra samo teleskop, i neka polica za opremu, sasvim je dovoljna ta veličina. Pa čak i 2x2m
U mom slučaju se sve komplikuje jer ja nisam samo posmatrač/fotograf, već volim i da pravim koješta. A to onda znači da sam u opsu ubacio 2 radna stola, 3d printer, gomilu alata i delova za elektroniku, svašta nešto... Nije da sam tako hteo, "kućni savet" je jednoglasno doneo odluku da iz kuće izbace sav moj "krš".
To je prvi veliki razlog zašto mi je malo 2,5 metra. Drugi je mnogo ozbiljniji: kada se otvori krov, i ako ima vlage u vazduhu, u opsi sve bude mokro. Teleskopu to ne smeta, naravno, ali računari, monitori, svi elektronski uredjaji...zatim knjige, mape, sve na stolovima...sve se pokvasi, i to dobro.
Zato je, po meni, idealno rešenje dvosobna opsa. I to sad planiram. U jednoj prostoriji samo teleskop i ono što treba, u drugoj sve ostalo. Krov se otvara samo na prvoj sobi. Druga je potpuno izolovana od prve, zimi je u njoj mnogo toplije i prijatnije,itd...
Najveći izazov u tom poduhvatu mi je kako da napravim još jedan krov, preko kojeg će moći da se prevuče krov od opse. I kako da sve uklopim a ne naružim ovo što sam do sada napravio.
Temelji opse... svi projekti koje sam gledao imali su 10cm betona iznad nivoa tla. Amerikanci se ne računaju. Oni prave drugačije, i po 30-ak cm iznad tla ali je pod od drveta, i samo stub se betonira. Što opet ima logike zbog toplote o kojoj je Bratislav pričao...
Kod mene je visinu temelja odredio majstor (moj tast). I bio je potpuno u pravu, kad se sve sleglo i izrasla trava videlo se da bi 10-ak cm bilo premalo.
Kupola ili pomični krov... opet zavisi od namene objekta. Moja želja je bila da ta kućica koju sam napravio izgleda kao obična, baštenska, da ne bude upadljiva, i da ako naslednici ne budu želeli opsu ne moraju da je ruše. Dovoljno je da uklone stub i imaće potpuno funkcionalnu prostoriju zasvoje potrebe. Moja žena je već pominjala kako bi to bio divan atelje za njene umetničke aktivnosti ???
Ovo za kupolu mi je bilo jasno ali da čujemo i vaše mišljenje ali i da neki koji to nisu znali pročitaju pa da i oni razumeju problematiku kupole.
@bratislav već sam rekao ali ovo rešenje za krov je vrhunsko.
Mislio sam sam da nešto budzim ali nema potrebe kada ima gotovo rešenje. Samo se s vremena na vreme malo tovatne masti stavi i gotovo.
Mislim da niste stavili dimenzije vaše opservatorije.
@spadej zato većina Amerikanaca pravi taj sistem, sve prostorije. Jedna je za teleskop gde se krov otvara a druga je "dry room". Zbog pomenute vlage po svemu u prostoriji koja je otvorena jasno nam je zašto su izabrali taj naziv🤣
2.5x2.5 mi deluje ok, e sad, obzirom da Bratislav ima najveći teleskop zanima me veličina njegove, kao neki "future proofing".
@Ljubo zar nisi i ti rekao da imaš observatoriju?
Uključi se moliću lepo🤣
Kolega sa hrvatskog foruma mi je poslao ovo....deluje jako zanimljivo
Nosivost ovih kliznih elemenata je oko 200kg
https://vadania.com/product/va2576-drawer-slides/ (https://vadania.com/product/va2576-drawer-slides/)
Zanimljivo rešenje. Mada to je više kad si limitiran prostorom ili nećeš da ti odskače objekat zbog stubova koji prihvataju krov. Meni baš ne odiše nekom sigurnošću.
Stubovi i klizači su ipak sigurnija opcija
Meni je ova ideja super jer ce mi pojednostaviti dizajn otvaranja krova, a stubovi su mi zbog narušavanja dvorišta bili najveći problem. Još samo da krenem sa opsom i biće sve ok
I da se nadovežem pitanjem, ako imam Eq6 staru, i cevku 232x600mm na koju ce nazad da ide wheel,eaf i kamera, da li neko na osnovu iskustva ima predlog oko minimalnih dimenzija osnove opservatorije?
Takođe ovih 600mm sa imaging trainom i nastavcima da dobijem fokus komotno ima da izadje na 800mm.
Hvala
Citat: ε Aurigae poslato April 08, 2025, 11:54:05 PRE PODNEKolega sa hrvatskog foruma mi je poslao ovo....deluje jako zanimljivo
Nosivost ovih kliznih elemenata je oko 200kg
https://vadania.com/product/va2576-drawer-slides/ (https://vadania.com/product/va2576-drawer-slides/)
Slažem se sa Milošem da to nije solidno rješenje. Ono, moglo bi da funkcioniše dok ne dune malo jači vjetar - a onda dara skuplja nego mjera.
CitatI da se nadovežem pitanjem, ako imam Eq6 staru, i cevku 232x600mm na koju ce nazad da ide wheel,eaf i kamera, da li neko na osnovu iskustva ima predlog oko minimalnih dimenzija osnove opservatorije?
Ako je bez "tople sobe", onda je minimum 2x2 metra unutrašnja dimenzija. Ako je za astrofoto samo, ne mora biti visočija od 1,4 metra. Takođe, tada stubovi mogu da idu bočno iz osnove do na nekih 1,5 metara ili malko više do gornjeg rama za otvoreni krov. Ovo je stabilnije ako se radi metalna konstrukcija.
Ja sam moju radio metalnom konstrukcijom i obloženu leksanom, a pokrivenu rebrastim limom. Uskoro ću postaviti slike (nezgodna je pozicija za slikanje, kod mene nema puno prostora, a ovo se nalazi na krovu ljetnje kuhinje.)
U suštini dimenzije i izgled ti takođe diktira dostupnost slobodnog dijela neba za snimanje.
P.S. Ako ti se ono baš dopada ova opsa što si naveo, može se ojačati sa 2 metalna stuba savijenim horizontalno po vanjskim ivicama krova i rotirajućom osovinom na kraju dijela krova koji se izvlači. Pa kad izvučeš krov, otpustiš te "stubove" koje zarotiraš do vertikalnog položaja i učvrstiš štiftom u već pripremljene rupe u dvorištu za te stubove. Kad završiš posmatranje, otpustiš štift, saviješ stubove i zakačiš horizontalno opet za bočnu ivicu krova. Time ćeš izbjeći da ti stalno stoje stubovi ispred.
Ali time učvršćuješ dalji kraj, dok za opsi bliži kraj otvorenog krova onda koristiš 2 jake opruge kojima natagneš krov do gornje unutrašnje strane zida opse (sve sa unutrašnje strane). Kad završiš posmatranje njih otpustiš i tako zajedno sa onim stubovima što saviješ sve vratiš u zatvorenu poziciju.
Ono što je još ograničenje ovog tipa opse je nemogućnost da se automatizuje otvaranje krova (ili je barem to baš teško izvesti).
U svakom slučaju ne treba da bude prevelika visina zidova opse ako su već manje dimenzije same opse, jer će ti smetati visina zidova za astrofoto objekata na nižim visinama.
Problem je u tome što Uroš želi da ima remote pristup i da nije uvek pored same opservatorije. Iz tog razloga ovaj predlog sa pokretnim stubovima nije dobar.
Na FB grupi za DIY opservatorije sam viđao razna rešenja. Ovo rešenje bi ti možda i radilo na nekoj manjoj opsi gde je i krov manji.
Samo ako već ideš na to da je sve stress free I da se ne sekiras jer ti nisi pored nje, mislim da moraš stubove da imaš.
Sa druge strane, recimo stavi sve što imaš od opreme što planirana da koristiš na montažu/teleskop. Spusti teleskop u horizontalni položaj i meri od centralnog šrafa montaže koliko prostora ti treba da jedne strane meridijana, napred i iza. Onda to uradi i sa druge strane. Okreći teleskop malo, probaj da vidiš koji je maksimalni prostor potreban da se sve bez ometanja okreće.
Dodaj na sve to još nekih 20cm sa svih strana i onda dobijaš najmanje dimenzije koje su ti sigurne.
To je premalo za bilo šta osim za recimo neku mini opsu o kojoj sam takodjer razmišljao.
Pošto stub već imam, mogao bih da samo teleskop zatvorim u malu "kutiju" kao što sam naveo. Stranice ne idu do zemlje, već samo do malo ispod vrha stuba.
Cela konstrukcija bi stajala na četiri jaka čelična stuba (nešto kao sto) a na tom "stolu" bi se nalazima mala kutija tek toliko velika da ceo setup staje u nju, skroz nezavisno jedno od drugog jer ta opsa ne bi imala dodira sa teleskopom.
Ona stoji na svoja 4 stuba, nema kontakt sa stubom, a stub i montaža imaju svoj temelj.
Eto još jedne ideje za mini opsu koju sam ja zamišljao takodjer nakon splašnjavanja entuzijazma za izgradnju prave velike opse.
Ali jedva čekam da vidim
@Ljubo kako je on ti izveo.
Meni je ovo bila originalna ideja. Čak sam i napravio listu materijala:
Ali ovo što sam bez stubova poslao isto mi je zaličilo na opciju jer je jednostavnije.
Videćemo
Ako su dimenzije mesta gde ce opservatorija da bude kriticno male, ima smisla razmisljati of "Push Off" (ili "Roll Away") varijantama. To je sigurno najmanji moguc footprint, sama konstrukcija moze biti samo malo veca od parkiranog teleskopa (ili cak samo montaze, ako teleskop unostite unutra). Nesto poput
(https://live.staticflickr.com/65535/54441006895_ec5b0baea5.jpg) (https://flic.kr/p/2qWLoDV)RollAwayObs (https://flic.kr/p/2qWLoDV) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
ili
(https://live.staticflickr.com/65535/54440634516_7ac910ca1d_z.jpg) (https://flic.kr/p/2qWJtXA)RollAwayObs2 (https://flic.kr/p/2qWJtXA) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
U mom slucaju dimanzije nisu bile kriticne uopste jer je moj plac skoro 30 ari, tako da sam konacno mogao da se drzim principa "go big or go home". Moja opservarorija je 3x3.5m (unutrasnje dimenzije).
Ovo je zanimljivo, na zalost meni treba nesto gde 100% ne treba ljudska asistencija
Citat: ε Aurigae poslato April 09, 2025, 02:21:33 POSLE PODNEOvo je zanimljivo, na zalost meni treba nesto gde 100% ne treba ljudska asistencija
Onda je ona prva verzija prava... Samo ti trebaju dva motora, jedan da otvori vrata i drugi da izvuče kućicu. Teleskop je već postavljen u home postition itd...
Ja sam razmatrao jednu takvu opciju, jer ona može da se koristi i sa velikim dobsonom. Mnogo je jednostavnija izvedba, i lakša, a siguran sam i jeftinija.
Odustao sam od toga jer je moj najveći problem lokalni LP. Kad ti komšija uperi reflektor pravo u oči onda ne vidiš ni teleskop. Visinom zidova opse to sam uspešno eliminisao.
Citat: bratislav poslato April 09, 2025, 02:01:36 POSLE PODNEAko su dimenzije mesta gde ce opservatorija da bude kriticno male, ima smisla razmisljati of "Push Off" (ili "Roll Away") varijantama. To je sigurno najmanji moguc footprint, sama konstrukcija moze biti samo malo veca od parkiranog teleskopa (ili cak samo montaze, ako teleskop unostite unutra). Nesto poput
(https://live.staticflickr.com/65535/54441006895_ec5b0baea5.jpg) (https://flic.kr/p/2qWLoDV)RollAwayObs (https://flic.kr/p/2qWLoDV) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
ili
(https://live.staticflickr.com/65535/54440634516_7ac910ca1d_z.jpg) (https://flic.kr/p/2qWJtXA)RollAwayObs2 (https://flic.kr/p/2qWJtXA) by bratislav3162 (https://www.flickr.com/photos/mira_and_bata/), on Flickr
U mom slucaju dimanzije nisu bile kriticne uopste jer je moj plac skoro 30 ari, tako da sam konacno mogao da se drzim principa "go big or go home". Moja opservarorija je 3x3.5m (unutrasnje dimenzije).
Znači 3x3 bi bilo sasvim dovoljno za neki 300P Quattro u budućnosti 🤣
Moja:
CitatZvjezdarnica Apollo je zvjezdarnica koja spada u kategoriju malih zvjezdarnica s pomičnim krovom, takozvana backyard observatory. Dimenzije su joj 3 x 2,5 metara. To je dovoljno za stup s teleskopima, radni stol s opremom i stolac. Više i ne treba. Visina zidova je 196 centimetara, a s krovom, zvjezdarnica je visoka 2,50 metara.
Ovo stoji ako je riječ o samo jednoj osobi unutar zvjezdarnice. Ako su dvije, e tada polako nastaje gužva, a ako su tri, tada jedna mora izaći van. Znači, planira se veličina po broju osoba koje će tamo boraviti. ;D
Da da, 2.5x2.5 je "ok" ali ako se misli na budućnost i eventualni upgrade na nešto veće, bolje biti siguran i napraviti 3x3m i miran si.
Ako i ne dodje do upgrade-a, imaće prostora unutra za razne stvari.
Citat: bratislav poslato April 06, 2025, 06:00:04 POSLE PODNE> Danijel je u pravu. Zidani objekat je najbolji, i to nešto poput opse Miloša Gagića. Neki drugi put... u drugom životu...
Ja se uopste ne bih slozio sa teorijom da je zidani objekat najbolji za opservatorije. Cigla i beton su odlicni rezervoari i provodnici topline (pogledaj pod Trombov zid (*)) i zracice nazad toplotu veci deo noci, sa katastrofalniom posledicama po lokalni seeing.
Idealna opservatorija bi trebalo da je super izolovana sa masom skoro jednakom nuli. Znaci, ne daje toplotnoj energiji da prodre do teleskopskog dela tokom dana, a ne upija i ne zadrzava tu energiju uopste. Takav materijal naravno ne postoji, ali su konstrukcije poput sendvic panela najblize tom idealu. I zato se koriste masovno i u profesionalnim i amaterskim opservatorijama.
(*) citat:
Standardni Trombov zid ima staklenu ploču udaljenu otprilike 2 do 5 centimetara od zida debljine od 10 do 40 centimetara, koji se obično pravi od cigle, kamena ili betona. ....
Zid debljine 20 centimetara ispuštaće toplotu u periodu od 8 do 10 sati, piše ArchDaily.
Pre neku nedelju smo na grupi komentarisali ove članke (S&T je skoro podgrejao za njih izgleda omiljenu temu u prošlom broju)
https://skyandtelescope.org/astronomy-news/new-observatory-in-a-young-country/#google_vignette
U štampanom članku ima još dosta slika, dakle masivno, kupole crne boje, ogromna kupola i mali teleskop u njoj (i to SCT kroz koji mnogi posetioci neće moći stojeći da gledaju ni u zenitu), ravan popločani krov oivičen crnim limom na koji se iznose veliki Luntovi...
Očigledno se za boju kupole pitao neko ko vrlo malo zna o astronomiji i nauci uopšte.