Opservatorije

[bratislav]

<snip>

[bratislav]

> Danijel je u pravu. Zidani objekat je najbolji, i to nešto poput opse Miloša Gagića. Neki drugi put... u drugom životu...

Ja se uopste ne bih slozio sa teorijom da je zidani objekat najbolji za opservatorije. Cigla i beton su odlicni rezervoari i provodnici topline (pogledaj pod Trombov zid (*)) i zracice nazad toplotu veci deo noci, sa katastrofalniom posledicama po lokalni seeing.
Idealna opservatorija bi trebalo da je super izolovana sa masom skoro jednakom nuli. Znaci, ne daje toplotnoj energiji da prodre do teleskopskog dela tokom dana, a ne upija i ne zadrzava tu energiju uopste. Takav materijal naravno ne postoji, ali su konstrukcije poput sendvic panela najblize tom idealu. I zato se koriste masovno i u profesionalnim i amaterskim opservatorijama.

(*) citat:
Standardni Trombov zid ima staklenu ploču udaljenu otprilike 2 do 5 centimetara od zida debljine od 10 do 40 centimetara, koji se obično pravi od cigle, kamena ili betona. ....
Zid debljine 20 centimetara ispuštaće toplotu u periodu od 8 do 10 sati, piše ArchDaily.

[Joza]

Spadej je imao problema sa provlačenjem kabla kroz okiten crevo. Pošto je to situacija na koju mogu da naiđu graditelji opservatorija evo malog trika uz čiju pomoć to postaje lagani posao:

-Grumen vate vežite za kraj kanapa.
-Vatu ugurajte u jedna kraj creva.
-Na drugi kraj creva postavite usisivač tako da usisava vazduh iz creva.
-Kada ste tako provukli kanap kroz crevo sve postaje lako. Vežete kabl kanapom i provučete ga kroz crevo.

Po mogućstvu izbegavajte velike krivine.

Metoda sam uspešno koristio više puta. Pre par dana, bez problema, je  provučen kabl kroz crevo dugačko 160m. Istini za volju crevo je u ovom slučaju bilo skroz ispravljeno.

Za kraj neka vrsta vica:
Ide čovek ulicom i vuče kanap za sobom.
-Što vučeš taj kanap?
-Probao sam da ga guram ali ne može.

[spadej]

Spadej je imao problema sa provlačenjem kabla kroz okiten crevo. Pošto je to situacija na koju mogu da naiđu graditelji opservatorija evo malog trika uz čiju pomoć to postaje lagani posao:

-Grumen vate vežite za kraj kanapa.
-Vatu ugurajte u jedna kraj creva.
-Na drugi kraj creva postavite usisivač tako da usisava vazduh iz creva.
-Kada ste tako provukli kanap kroz crevo sve postaje lako. Vežete kabl kanapom i provučete ga kroz crevo.

Po mogućstvu izbegavajte velike krivine.

Metoda sam uspešno koristio više puta. Pre par dana, bez problema, je  provučen kabl kroz crevo dugačko 160m. Istini za volju crevo je u ovom slučaju bilo skroz ispravljeno.

Do sličnog rešenja sam i ja došao, ali tek kad sam provukao debeli, 4-žilni samonoseći kabl.
Kad sam provlačio UTP kablove kroz dva metra bužir creva, koje je bilo savijeno pod oštrim uglom, nije pomogla ni sajla ni bilo šta drugo. I onda sam se setio, zgužvao parče papira u lopticu, vezao kanap i ugurao u crevo, a zatim kompresorom pumpao vazduh. Prvi put je izletelo ko metak, i papir i ceo kanap. Drugi put sam vezao kraj kanapa, i bez problema provukao 4 UTP kabla. Kanap sam ostavio u bužiru, ako bude trebalo da još dodam kablova.

A za strujni samonoseći kabl, kroz okiten crevo sam kanap provukao pomoću šrafa i merdevina, vrlo lako, ali je taj isti kanap pucao više puta kad sam vukao kabl. Na kraju sam gurao kabl u okiten ali sam sipao vodu sa sapunicom i klizilo je baš lako. Onda sam ostavio crevo na suncu da se osuši i to je to...

I problema i rešenja je bilo koliko hoćeš ali sve je to dalo posebnu draž izgradnji. Prvi put kad sam otvorio krov, uživao u posmatranju i zatim samo zatvorio krov, i vrata za sobom, ostavljajući sve kako jeste, sve muke, nervoze i ostalo su se pretvorile u neizmerno zadovoljstvo.

U dosadašnjim izlaganjima naveo sam skoro sve od grubih radova. Ostalo je more sitnica da se završi i to uglavnom nije ništa preterano zanimljivo. Kada se prolepša vreme slikaću detalje, od šina, kočnica ,osiguranja krova od vetra, nekih drugih specifičnih stvari koje bi mogle pomoći drugima... Poput izbora utičnica i sl. koje imaju plave led diode. Po danu jedva vidljive ali noću smetaju samo tako. Eto, i to je nešto što ću morati da doradim.
Takodje, moram da smislim motorizaciju krova. To je trenutno prioritet jer krov je toliko težak da ga nije lako otvoriti. Dugujem vam i fotke celog objekta, sa završenim potpornim stubovima, otvorenim krovom itd. Imao sam ih ali negde su nestale. Uglavnom, kraj svih radova se ne nazire, jer već mi se "javlja" ideja za proširenje. Valjda je to usud naš, diy-ovski, da se od astronoma pretvorimo u gradjevince.

PS: neko je pomenuo visinu zidova i stuba... u gradnju sam ušao sa teleskopom 150/750. Sva merenja i sve dimenzije bile su po njemu. Zidom od 2m svesno sam skratio vidno polje da bi zaklonio LP sa ulice. Visina stuba je bila planirana po tome, kupio sam i cev od koje sam trebao da pravim. A onda, dobio sam stub od Aristarha, koji je za 15cm viši od planiranog, a vrlo brzo sam i kupio 200/1000 teleskop (i to od Aristarha). Sada je visina zida od 2m tačno koliko treba, a stub može da se podigne još 5 cm. Jedini problem je zenit, tada mi je okular previsok (za 10-ak cm)i moram da se penjem na merdevine. Napraviću neku platformu za to, sa merdevina nije baš udobno.

[Danijel]

...
@Danijel zašto zidani objekat više nego metalna konstrukcija?

Lakši je za održavanje, jeftiniji (pretpostavljam) za izgradnju i čvršći. Ja sam svoju zvjezdarnicu Apollo već dva puta farbao, boja se počne ljuštiti i to onda ružno izgleda.

[spadej]

...
 Ja sam svoju zvjezdarnicu Apollo već dva puta farbao, boja se počne ljuštiti i to onda ružno izgleda.

Jesi li pravio neki proračun koliko košta to farbanje? Plus rad, naravno.
Možda je povoljnije zameniti taj lim, ili samo dodati na postojeći, tablama fabrički farbanog lima. Onog od kojeg se prave sendvič paneli, krovni i fasadni limovi.Ima ih u raznim bojama, dugotrajni su i ne treba im održavanje.

[Astro_fun_times]

Kako je ovo lepo čitati, naročito tokom ovih mrljavih dana (danas je u više navrata i sneg proletao oko Dobanovaca).

Ja sam izlio stub a spremio sam i okiten u koji sam uvukao običan trožilni kabal i UTP kabal (hvala @POSEYDON )
25m okitena koji je savijen stajao u magacinu se donekle ispravi ali ne skroz.
Moja tehnika je bila da spojim oba kabla trakom i da ih guram unutra kao jedan.
Išlo je to odlično, do neke tačke kada sam malo duže parče uhvatio i pokušao da uguram pa mi se strujni kabal uvio (a on je bio taj koji je činio stvari lakim jer je bio pravi) i tu više nisam imao prav kabal. Svaki pokušaj da gurnem kablove unutra završavao se time što bi kabal pravio "oprugu", uvijao bi se i ne bi hteo da makne ni centimetar dalje.
Falilo mi je možda 3-4 metra da izadje na drugu stranu.
Sva sreća pa mi je plac na dva nivoa pa smo kraj na koji treba da izađu kablovi spustili niže a ja sam gurao sa vislje  tačke. Udaranjem i "talasanjem" nižeg kraja pokrenuo se kabal i tako sam ga progurao.

Nisam ostavio rupu u samom stubu kroz koji bih provukao ova dva kabla tako da će ili biti vezani uz stub ili će na stubu biti neka vrsta razvodne kutije.

Ostaje da se taj okiten zakopa... Ne žuri mi se još sa time 🤣

Mislim da ovi sendvič paneli imaju neku vrstu zaštite, plastifikacije, šta li je već i da kod njih nema potrebe za dodatnom zaštitom - farbanjem.

Ti si @spadej rekao da misliš da je 2.5x2.5 premalo i da je bolje ići na 3x3?
Ili misliš da je ta dimenzija takodje mala?

Šta drugi misle? Koja je idealna dimenzija opservatorije ja jedan teleskop? (Lako se pomozi sa dva, tri i više ako se planira napraviti veća).

I ja sam merio i mislio da pravim 2.5x2.5 tako da mi je drago da vidim ovo na vreme.

Uzgred znam(o) da je Miloš Gagić napravio opservatoriju sa kupolom. Pitanje za ostale, zašto vi niste napravili kupolu (iako znam ali hajde ipak da čujem i vas).

@bratislav oni klizači - roleri za krov, to je gotovo rešenje? Moze neki link gde to može da se kupi? Ili šta da se pretraži da bi se pronašlo?

@spadej kažeš da su temelji ispali dosta višlji nego što si se nadao, a po slikama ja ne bih rekao da je baš toliko.

U svakom slučaju jako lepe slike ali i opservatorija.
Lakoća i uživanje u trajnom setupa gde se samo otvori i zatvori kroj je nešto čemu mnogi od nas teže .