Da li neko ima bilo kakvo iskustvo/mišljenje o segmentiranim ogledalima, da li je njihova izgradnja skupa, komplikovana, ili uopšte moguća na našim prostorima.
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Segmented_mirror - ovo je konkretno na šta sam mislio.
Zainteresovala su me pošto se danas sve više koriste s obzirom da je potražnja za sve većim prečnicima ogledala povećana, a na ovaj način bi možda bilo moguće napraviti teleskop sa zavidnim prečnikom primarnog ogledala.
Hvala unapred na odgovorima, i nadam se konstruktivnim savetima. ;)
Koliko se ja razumem u to, a ne razumem se previse, to je prilicno komplikovana tehnologija. Pitanje je koliko je izvodljivo napraviti tako nesto u garazi .
Sastavljanje vise manjih ogledala u celinu da rade kao JEDNO veliko ogledalo je apsolutno vrlo komplikovano i prevazilazi amaterske mogucnosti...
Medjutim, koristiti nekoliko individualnih ogledala (teleskopa) da daju jednu opticku sliku, mislim da je vec vrlo ostvarivo. Skupo - definitivno, ali opet itekako moguce u amaterskoj radinosti. Ne mislim na "DvoTeleskop" gde se dva teleskopa mogu sastaviti u oblik dvogleda i svaki radi na jedno oko.
Mislim na isto tako sastavljanje dva ili vise teleskopa ali gde svetlost udruzuju i multipliraju na jednu projekcionu sliku.
Na ovoj šemi se vidi jedna takva kombinacija. Sigurno je da moze na razlicite nacine da se izvede...
Ja nemam iskustvo a sledeceg sam misljenja:
Dovoljno je tesko napraviti obicno ogledalo. Obicno ljudi koji rade ATM rade Newton model teleskopa, ako se ide na veliko ogledalo
onda ti treba neki drugi model teleskopa, obicno folded dizajn tipa SC, MAK ili RC. Prva dva ukljucuju korektore - tj staklo i nisam
cuo da amateri to rade, treci je komplikovan sam po sebi i opet nisam cuo da amaterski proizvodjaci ogledala rade RC. Problem je
takodje kod segmentiranog ogledala to sto svako ogledalo ima svoj - drugaciji profil koji se moraju jako dobro uklopiti do punog profila.
I da neko napravi manje segmentirano ogledalo mislim da bi uoptreba bila dosta komplikovana. Treba to kolimirati :D (verovatno
se radi tako sto pokrijes sva ostala ogledala pa kolimiras jedno, pa onda svako tako redom, i ako ne iskolimiras isto napravio si problem).
Nema kome bar jednom nije pala na pamet ATM ideja o pravljenju amaterskog multisegmentnog ogledala, ali... To je čist horor iz već navedenih razloga. A evo još jednog, prilično banalnog: svako već izbrušeno ogledalo, bilo ono amatersko ili industrijsko; ima različitu žižnu daljinu. Razlike su male ali ih svakako ima. Čak se i objektivi za fotoaparate razlikuju za neki manji procenat, a kamoli nekoliko ogledala.
Dobro, to bi moglo da se reši adekvatnom distancom ali je samo još jedan u moru očekivanih problema.
Izvinite zbog mog kratkog odsustva, i puno vam hvala što ste se potrudili da mi date korisne savete.
E sad, da li sve ovo znači da bi trebalo potpuno odustati od ideje, ili bi mogao još negde da se dublje upoznam sa optikom i samom problematikom ovakvog teleskopa.
Ukoliko postoji i mala šansa da projekat uspe, mislim da je nagrada poprilično vredna rizika.
Ogledalo koje je iz jednog komada, kao što verovatno svi znaju, što veći dijametar, veći je i problem, em je teško, em je skupo. Pošto se gradi jedan takav teleskop (ELT u Čileu), palo mi je na pamet da bi možda uz dovoljno novca, vremena i planiranja moglo nešto slično da se uradi, ali naravno mnogo manjeg dijametra.
Ponavljam, stvarno, svaki savet će mi biti od koristi, i unapred vam hvala.
Quote from: SoneNs on October 02, 2015, 12:20:32 am
palo mi je na pamet da bi možda uz dovoljno novca, vremena i planiranja moglo nešto slično da se uradi, ali naravno mnogo manjeg dijametra.
Čemu to ???
Ako nameravaš da praviš ogledalo preko 6m u prečniku onda svakako ima smisla razmišljati o multisegmentnom ogledalu preko 8m to postaje poželjno a preko 10 i obavezno ...
Ali opet pitam čemu to?
Gde bi se postavilo to ogromno ogledalo ??? Ko bi to finansirao?
Ako nećeš praviti novi Palomar defintivno je i jeftinije i lakše napraviti obično ogledalo (naglašavm lakše, nije baš da je lako ;D )
BTW gde bi ga aluminizovao ::)
Nisam siguran da bi neko ovde pravio toliko velika ogledala?
Tom logikom sam išao, više manjih, e sad stvarno ne znam što se optike tiče, taj deo je zapravo najproblematičniji.
Ne znam zasto te zanima veliki teleskop, ali cisto da pretrcimo neke stvari, ako nisi upoznat da bi ti bilo jasnije o redovima velicina sa kojima se radi.
Vise razlicitih dizajna postoji, ali neke karakteristike su im zajednicke. Na primer zavisnost povecanja od precnika ogledala.
Vecina amatera observacije obavlja na povecanjima ispod 200-300x za deep sky i ispod 500x za planete.
Postoji nesto sto se zove F/ratio - odnos fokalne duzine u odnosu na precnik. Za vecinu reflektorskih sistema F se krece
u rasponu od 4-8 sa Newton dizajn, 8-12 za SC i RC, 8-20 za Mak. Sto veca fokalna duzina to ti je vece povecanje.
Znaci kada bi napravio Newton ogledalo od pola metra ako je recimo F/5, fokalna duzina bi bila 2.5 metara (a time i priblizna
visina teleskopa) i za vecinu okulara povecanje bi ti bilo automatski preko 60x dok bi dostizalo i preko 500x i vise sa odgovarajucim
okularima (3-5mm). To je otprilike neka granica teleskopa koji koriste amateri. To je ogromna sprava. Kod recimo RC-a od F/8 (ima ih
te velicine) pricamo o 4m fokalne duzine. Sam dizajn je kompaktan i teleskop ne bi bio duzi od recimo metar (al bi sigurno imao preko 50kg)
znaci povecanje u startu preko 100x a ide i do 800x. SC i Mak je problem zbog korektora (stakla napred) pa niko ne pravi vece od recimo 16"
sto je oko 40cm. To ti je opet fokalna duzina preko 4 metra.
Zasto spominjem to oko povecanja. Pa zbog atmosfere. U nekim prosecnim uslovima atmosfera dozvoljava povecanja do recimo 200-250x.
Znaci sto vece ogledalo: 1. vece povecanje (ako smanjis F povecavas opticke aberacije i nesavrsenost ogledala je vise naglasena), 2. upotrebljivost
teleskopa ogranicavas na izuzetno povoljne lokacije (planinske vrhove gde je vreme vecinom stabilno i nema turbulencija, znaci ne bilo koja planina, ili neka pustinja),
komplikujes sistem za nosenje teleskopa - veca tezina teleskopa bez obzira da li je segmentno ili iz komada) a i nacin upotrebe zbog velicine uredjaja.
Sto se tice problema opticke prirode prilikom izrade radi se o sledecem. Sva ogledala koja se rade su simetricna ako su iz komada. Kod segmentiranog ogledala
pojedinacna ogledala nemaju simetrican profil. Zamisli ciniju od keramike. Lakse je napraviti ciniju iz jednog dela pa i odoka da bude oblika cinije nego da uzmes
6 komada keramike, pravis svaki pojedinacno i posle "zalepis" u oblik cinije. Kod koje izrade je veca verovatnoca da ce unutrasnja strana cinije da bude glatka kriva?
Sto se tice tezine ogledala, postoje neki pokusaji da se smanji tezina ogledala i kod vecih precnika. Probacu sad da nadjem jednu ideju na koju sam naleteo.
evo linka http://mdpub.com/scopeworks/hexagons/ (http://mdpub.com/scopeworks/hexagons/)
A inace problem sa tezinom je zapravo problem debljine. Sto vece ogledalo - mora biti deblje da se pod sopstvenom tezinom ne bi savijalo, ako se savije - astigmatizam.
Ovde pricamo o savijanjima reda velicine mikrona koja se golim okom ne vide ali se desavaju.
Nisi spomenuo red velicine precnika ogledala koje te zanima? Ako je cisto koncept, mozda mozes da odradis ogledalo 14"-16" pa da ga iseces na segmente?
To se inace radi kad se prave off-axis Newton dizajni. Uzme se veliko ogledalo pa se iseku 4 manja ogledala iz njega. Kod off-axis newton-a, profil ogledala
takodje nije simetrican. http://www.telescope-optics.net/tilted3.htm (http://www.telescope-optics.net/tilted3.htm)
Hvala ti na opširnom i konstruktivnom odgovoru.
Znam za problematiku fokalne dužine, ali recimo da sam mislio da segmentiranim ogledalima mogu smanjiti cenu samog ogledala, dok bi taj novac koji bi potrošio dodatno na ogledalo iz jednog komada, mogao utrošiti na ostalu opremu.
Recimo da bi teleskop trebao biti permanentno postavljen na Fruškoj gori.
Polazim od toga da mi se nimalo ne sviđa koliko pojedini proizvođači deru na nekim teleskopima koji uopšte nemaju toliko velike prečnike, i zato bi pre dao 5x više novca, a da napraviš neku mnogo ozbiljniju spravicu.
Zato mi je eto svaki kontruktivan savet bitan da bi mogao znati koji red veličina dolazi u obzir.
Uglavnom me planete toliko i ne interesuju, koliko deep-sky pa bi verovano bila u pitanju mala fokalna dužina.
Koji bi tip teleskopa dao najbolje rezultate MC, Newton?
Quote from: SoneNs on October 02, 2015, 04:12:29 pm
...
Koji bi tip teleskopa dao najbolje rezultate MC, Newton?
Hm, najbolje rezultate za sta? Ako zelis iskljucivo da se bavis observacijom deep sky objekata, veliki newton na dobson mount-u bi bio resenje.
I najjeftinije i najprakticnije.
Sto se tice konstruktivnih saveta, mislim da ljudi ovde na forumu mogu da pruze dosta, ali bi bilo dobro da nam das vise infomacija.
Koliko iskustva imas, sta tacno planiras ili si zamislio? Da li su pitanja hipoteticka ili stvarno zelis nesto da napravis ili nabavis?
Nisu hipotetička, već sam posedovao teleskop, ali onda sam upisao medicinu i nekako nije nikad bilo dovoljno vremena da se posvetim tome...želeo bi da bude za astrofotografiju, i naravno za vizuelna posmatranja, možda i za nauku.
Mogao bi da kupim SW 300/1500 ali nekako bi radije dao pare za opremanje opservatorije nego za tako nešto.
Nebo iznad Fruške gore što se tiče svetlosnog zagađenja uopšte nije loše.
Samo me interesuje do koje veličine ogledala bi bilo moguće ići, a da pritom bude mala fokalna dužina?
Aha, svega po malo.
Pa ajd ovako moja razmisljanja na temu. Ja sam isto u fazonu sve po malo i ovo je moj trenutni setup za sve po malo:
200/1200 (f6 newton) originalno dob, ali ga za snimanja prebacujem na HEQ5 mount. I mogu da kazem
da je to meni vec na gornjoj granici za "portablni" setup. Doduse portabilan meni znaci iz podruma u dvoriste i nazad
al nije ni malo jednostavna procedura i ode mi po sat vremena na setup i useveravanje.
Ako ces sve po malo sa vecim ogledalom newton ti otprilike zavrsava negde na 250/1200 na EQ6 ili EQ8 klasi mount-a.
Preko toga jednostavno ne ide za fotografiju. Ako mislis da radis fotografiju sa dob-om, onda moras razmisljati i o motoru
koji stoji na fokuseru i rotira polje snimanja. Ima takvih setupa ali su komplikovani.
Ono o cemu bi u startu mogao da razmisljas ako planiras sve to jeste RC. E sad, RC ima 2 klase, skupi i kineski jeftini (koji
nisu generalno losi kao ni ostala kineska optika, nisu top kvalitet, al se ja ne bih libio, vec sam bacio oko na RC 8"/10" i mashtam :D )
Tu vec mozes da se bacis i na modele do 20" (sto ce reci negde oko 46cm) naravno uz odgovarajuci mount za permanentan setup.
Opet vodi racuna da ce biti F/8 sto ce reci 3.5m+ fokalne duzine, sto i nije strasno znaci kreces sa povecanjima od 70-80 (50mm ili 40mm okulari).
Za astrofotografiju imaju odgovarajuci reduktori / field flateneri, mada ti za vecinu velicina cipova nece biti potreban field flaterner, RC ima dosta
veliko ravno polje. No ako imas permanentan setup i dobar mount, fotografiju mozes raditi i kao mozaike tako da ti fokalna duzina nece biti problem
(velik cip, recimo neki kodak full frame senzor na tu fokalnu duzinu je dobra kombinacija :D ).
Znaci ako imas dovoljno iskustva i hoces sve to navedeno moja preporuka - gledaj RC-ove i/ili SC (do 14").
Ono o cemu bi jos mogao da razmisljas a jeste uobicajena praksa - vise teleskopa - svaki za svoju namenu. Uzmi velikog doba za posmatranje (16" recimo).
Uzmi jos jedan manji RC za astrofotografiju, sa dobrim mountom i kamerama. On ti moze sluziti i za razne naucne discipline (fotometriju, astrometriju, spektrometriju
i ostale metrije koje ti padnu na pamet).
Uzmi si jos neki mali wide field instrument cisto za uzivanje u sirokougaonim pogledima.
Ja idem prema tako nekoj varijanti postepeno, trenutno sam na gore pomenutom newtonu i malom ahromatu f/5 102mm.
Kada se smislim za neki RC, to ce mi biti primarni instrument za snimanje i nauku, za sada je to newton, a tada newton prelazi
permanentno na dob mount za uzivanje posmatranja.
Da li bi to u principu značilo da otpada segmentirano ogledalo, ili neko ogledalo iz jednog komada?
Pa ni jedno ni drugo, da tako kazem.
Ovo gore sto sam napisao je savet vezan za: "Hocu opremu da bi radio to i to"
Savet vezan za: "hocu da pravim segmentirano ogledalo" bi isao ovako:
Bolje nemoj, al ako si bas zajovio, vodi racuna o gore pomenutim stvarima vezano za upotrebu teleskopa i da jos sumiramo:
1. Verovatno ces raditi newton dizajn znaci ogranicen si na totalan precnik od oko 10"-12" ako hoces da snimas na ekvatorijalnom mount-u ili radi dob mount sa napomenom
za motor kod okulara i adekvatnom elektronikom koja to sinhronizuje i pomera (tu mozes da ides na vece precnike).
2. Ozbiljniji dizajn nisam video da se radi u ATM-u, tako da ti opet preporucujem da se ne upustas u ATM RC, pa ni ATM RC sa segmentnim ogledalom, al opet rekoh
ako si zajovio, imas nasu podrsku i praticemo progres sa podrskom i divljenjem.
3. Vidi gde ces da odradis coating ogledala (da li ima ko da ti ga presvuce slojem aluminijuma, da li moras da ga saljes u inostranstvo ili ces sam da nabavis ili pravis opremu za to).
4. Pazljivo razmotri kako ces napraviti celiju za ogledalo, tako da se svako pojedinacno ogledalo moze kolimirati i osmisli dobru i jednostavnu proceduru za kolimaciju.
Savet za: "Hocu da nadjem nekog da mi napravi ATM segmentirano ogledalo" bi isao otprilike ovako:
Good luck with that :D
Savet za: "Treba mi velik teleskop, mislio sam da ATM varijanta ili ATM varijanta segmentiranog ogledala moze pomoci da platim manje"
Ne i definitivno Ne (neces proci jeftinije u atm varijanti, u danasnje vreme kineska optika je jeftina dovoljno, osim u slucaju da imas svu potrebnu opremu i znanje
i vestinu i slicno i vec si to radio, onda je mozda i jeftinije. U danasnje vreme ljudi rade ATM ili iz hobija ili zato sto zele top kvalitet i par ljudi u svetu stvarno i radi top kvalitet ogledala, hint zambuto, al ni to valjda vise ne spada u ATM a sigurno nije jeftino. Segmentirano ogledalo: sigurno ces proci jeftinije od kupovnih - ne znam gde ima da se kupi :D, al neces
proci jeftinije od kupovnog celog ili ATM celog).
Savet za: "Treba mi top kvalitet veliko ogledalo u ATM varijanti, nisam zadovoljan ovim sto se nudi sirokim narodnim masama, ne zalim novaca"
Tu bi mozda savetovao da kontaktiras nekog renomiranog ATM proizvodjaca (tip Starmaster, mada koliko vidim ne radi vise teleskope) i uzmi zambuto ogledalo za to.
Ili pak uzmi RC nekog vrhunskog proizvodjaca.
Znaci ako nije varijanta hobi pravljenje ogledala, razmotri druge varijante.
Ako je hobi pravljenje ogledala, preporucujem mozda da prvo uradis par ogledala (ako nikad nisi) obicnih manjih, pa onda vidi kako bi mogao segmentirano.
Ako je cilj segmentirano ogledalo samo po sebi i razmisljas da napravis nesto tako cisto iz zadovoljstva/hobija/uspeha, mozda da razmislis o sledecem: kupi veliko ogledalo
iseci ga na segmente, napravi odgovarajucu celiju za takvo ogledalo i isprobaj kako radi i obavezno postuj na forumu iskustva, siguran sam da ljude zanima.
Ahahahahaha slatko sam se ismejao za ovaj tvoj post, stvarno kraljevski. :D
No, ja bi prvo pre nego bilo šta odlučim, hteo da se upoznam sa samom optikom segmentiranog ogledala, jer bi nadam se tako ukapirao da li je vredno truda ili uopšte moguće...Da li preporučuješ neku literaturu u to ime možda?
https://en.wikipedia.org/wiki/Extremely_large_telescope
Koji je uopšte ovo tip teleskopa? Newton?
On mi je bio inspiracija.
Inače sve ovo želim, jer mi je oduvek bila želja da imam sopstvenu opservatoriju. Zato bi pravio jednom teleskop za sva vremena. :D
Na koji način uopšte oni pokreću tako velike teleskope, i koja je to montaža?
Iskreno i bez diplomacije;
Cita,j citaj, citaj, gledaj o teleskopima...sve dok se pitas jel "ovo" newt ili mak na fotki tvoj upit izgleda potpuno neozbiljno
Zbog zelje da izradis teleskop napravi newtona promjera 150-250mm
Visesegmentno zrcalo, to nije dostupno u "garazi" i mozes odustati od toga mirne duse
Moj post izgleda potpuno ozbiljno.
Ako se upustiš u izradu ogledala za neki Newton teleskopa biće ti jasni problemi i zbog čega je praktično nemoguće izraditi segmentno ogledalo u amaterskim uslovima.
Dovoljno je i da pročitaš malo detaljnije o poliranju i korigovanju (figurisanju) ogledala.
Evo iz prve ruke nekoliko problema sa kojima ćeš se sresti:
Kod amaterske izrade odstupanje od par centimetara od planirane žižne daljine je sasvim prihvatljivo. Kod segmentog ogledala treba sva ogledala da imaju istu žižnu daljinu sa tolerancijom od možda stotog dela milimetara ili manje.
Odstupanje površine kvalitetnog ogledala od matematički predviđenog oblika (sfere ili parabole) treba da je u okviru 1/4 talasne dužine svetlosti ili oko 0,15 mikrona!!
To i nije neki preveliki problem za jedno ogledalo ali problem je pozicionirati nekoliko ogledala da sa tolikom tačnošću.
Na problem pozicioniranja ogledala dodaj problem temperaturne diletacije konstrukcije koja nosi ogledala...
Koliki je problem temperaturna diletacija reći će ti svako ko je pogledao kroz teleskop koji nije tempraturno aklimatizovan.
Poliranje paraboličnog ogledala je već prilično zahtevno, kod segmentnih ogledala će ti se javljati ofseti parabole možeš samo zamisliti kolika je akrobacija korigovati takvu površinu
i tako dalje problem za problemom.
Hvala ti na odgovoru.
Da li to znači da bi bolji izbor bio ogledalo iz jednog komada, ali značajnog prečnika?
Do koje veličine bi mogao u tom slučaju ići a da pritom bude mala žižna daljina?
Quote from: SoneNs on October 03, 2015, 08:30:41 pm
Hvala ti na odgovoru.
Da li to znači da bi bolji izbor bio ogledalo iz jednog komada, ali značajnog prečnika?
Do koje veličine bi mogao u tom slučaju ići a da pritom bude mala žižna daljina?
Upravo tako, bolje je jedno ;D
(dve stranice nam je trebalo...) ;)
Proguglaj malo i pročitaj neku knjigu iz ATM oblasti, videćeš da amateri bruse svoja ogledala satima svakodnevno i tako mesecima. Ja nikad nisam bio pristalica toga jer zaista nemam vremena tako da sam uvek za kupovinu gotovog teleskopa. Takođe ako kreneš da brusiš ogledalo budi spreman da zezneš prva dva-tri jer to tako najčešće ide... :(
Što se tiče multisegmentnog sistema to je toliki horor da ja ne znam da je to neki amater na svetu napravio. Inače, imaj u vidu ovo što je Joza rekao, radiš sa odstupanjem od pola talasne dužine svetlosti. Ne umem da ti dočaram koliko je to malo, a zamisli da treba da pogodiš takvu krivinu na ogledalu od pola metra u svojoj garaži.
E sad, izvini ako sam ti ubio entuzijazam ali ne brini - napravio ili kupio teleskop astrofotografija je jedna apsolutno fascinantna oblast i vredi se ovako ili onako pomučiti da bi došao do nje. Moje razmišljanje je da je uvek jeftinije kupiti, a da je moguće napraviti upotrebljiv multisegmentni sistem - do sada bi Kinezi to ponudili.
Znacajan precnik i mala duzina to me podseca na ono rambovo, mlad organizam a prihodi niski :D
Uzmi ovo za neku empirijsku granicu: F/4-4.5, ispod cetvorke mozes naci jedino neke astrografe sa specijalnim
korektivnim socivima i slicnim stvarima.
Ako hoces da pravis permanentan setup i bas zelis sam da pravis ogledalo, moja preporuka je da prvo razmislis
o ostalim elementima opservatorije i spram toga se odlucis za velicinu ogledala. Kod tako velikih setupa jako bitna
je potporna struktura. Cisto za primer evo male racunice: napravio si 40cm F/4 ogledalo, montirao na neku vrstu
kompjuterizovanog alt/az mount-a (dob mount sa motorima i enkoderima). Okular teleskopa se nalazi na dobranih
metar ipo iznad ogledala, a ogledalo stoji na postolju od pola metra debljine (pa i jace). Znaci da bi ugodno gledao
kroz okular (koji je na 2 metra od poda) treba ti neka vrsta stolice na merdevinama. I sad gledas nesto, pa okrenes teleskop
pa sidjes sa merdevina, pomeris merdevine popenjes se gore i gledas opet :D. Ili to ili da ti se stolica za posmatranje nalazi
u sklopu citavog mehanizma za pomeranje teleskopa. E kao sto vidis to je ozbiljna konstrukcija. I onda motori za pokretanje
citave platforme i to dovoljno precizni da ti rade dobar tracking na toj fokalnoj duzini - sto veca fokalna duzina to ti je potreban
precizniji tracking ....
I napomena - sto manji F, teze napraviti ogledalo precizno.
Ja i dalje nisam skontao, ti planiras sam da pravis ogledalo? I nikad to ranije nisi radio? I hteo bi odmah da napravis veliko ogledalo?
Sto se tice literature, prvo i osnovno da skontas matematiku ogledala (optike). Ne mislim tu na formule i duboko razumevanje, nego
cisto zasto ogledalo radi posao i kako ga radi. Razliku izmedju sfernih, parabolicnih i hiperbolicnih ogledala. Malo da pohvatas redove
velicine vezano za vidljivu svetlost, pogledas zasto se upotrebljivim ogledalom smatra ogledalo iznad 1/4 talasne duzine (i koliko je to).
Sta je to Airy disk, rezolucija teleskopa, koje su opticke aberacije, kako nastaju i za koje su tipove teleskopa "inherentne" da se strucno
izrazim :D koje opticke aberacije.
Jos da dodam da me ideja teleskopa jednom i za sva vremena baca u frku (to je skroz licno i subjektivno, al da izlozim stav). Svaki model
teleskopa ima svoje prednosti i mane, svaki je specifican po necemu. Pogotovu ako te interesuje vizuelno posmatranje. Ti teleskopi
koje si gledao sa segmentnim ogledalima, mogu gotovo 100% da se kladim da niko nikada nije pogledao kroz takav teleskop.
Iskljucivo se koriste sa kamerama i specijalnim instrumentima. Meni je ideja da menjam teleskope nekako skroz normalna, probam ovaj
model, probam onaj model, vidim kako mi radi posao, nadjem nesto sto mi je interesantno u tom trenutku da radim i nadjem najbolji
dostupan (meni) model da to radim u tom trenutku, posle predjem na nesto drugo. Ne verujem da je teleskop za sva vremena, pre
bih rekao da je bitno da je strast za sva vremena (ili vec dokle dobaci, your mileage may vary sto kazu braca sa engleskog govornog podrucja).
Sve što je vlaiv napisao od reči do reči da se urami i okači negde, naročito zadnja rečenica.
Dobro, onda ću verovatno odustati od ovoga...
Za vas, jel bolji izbor MC ili apohromat refraktor za astrofotografiju?
Da bi stekao uvid u problematiku amaterske izrade teleskopa pogledaj seriju članaka na
http://www.zvjezdarnica.com/astronautika/blog-gorana-hudeca/mladen-i-goran-hudec-izrada-teleskopa-1-dio/1802 (http://www.zvjezdarnica.com/astronautika/blog-gorana-hudeca/mladen-i-goran-hudec-izrada-teleskopa-1-dio/1802)
Sve je objašnjeno na vrlo lak i zanimljiv način. Iako je tekst pisan pre čitavih 45 godina tehnologija izrade je u suštitni ostala ista.
Danas se samogadnja teleskopa ne isplati. Da bi se upustio u tu avanturu trebaju ti baš jaki razlozi, mnogo vremena i strpljenja.
Osim izrade samog ogledala računaj da treba napraviti (ili nabaviti) tubus, dijagonalno ogledalo, fokuser... a zatim montažu i stativ.
Opravdani razlog za samogradnju može biti samo želja da se oprobaš u izradi teleskopa i proveriš da li si u stanju da napraviš jednu takvu preciznu spravu.
Svi ostali razlozi su danas vrlo diskutabilni ili neopravdani.
O tome kako je nastala ova serija članaka i o autoru imaš na:
http://www.zvjezdarnica.com/astronautika/blog-gorana-hudeca/goran-hudec-kako-sam-postao-tv-kosmonaut/1796 (http://www.zvjezdarnica.com/astronautika/blog-gorana-hudeca/goran-hudec-kako-sam-postao-tv-kosmonaut/1796)
Quote from: SoneNs on October 04, 2015, 07:35:31 pm
Za vas, jel bolji izbor MC ili apohromat refraktor za astrofotografiju?
Ako pod MC podrazumevaš maxutov, onda je max bolji na planetama, Suncu i Mesecu a apohromat u deepsky. Problem sa maxom je što ima malo vidno polje, veliki f-odnos i preveliku žižnu daljinu za deepsky objekte. Prevedeno ispada da je on fotografski dosta "taman", da slika treba dugo da se eksponira, a tu su još i greške montaže na velikoj žiži i trista drugih čuda.
Mali apo tipa 70-80mm uz neku osrednju montažu tipa HEQ5 ili EQ6 je odličan setup za početak. Čak i ako pređeš na neki veći astrograf svi u principu zadrže mali apo jer je naprosto isuviše univerzalan. Ovde po odnosu uloženo/dobijeno dosta odskače npr Skywatcher ED80, iako je dublet ima bolju korekciju boja od nekih primetno skupljih tripleta što je prilično začuđujuće.
A ako uđeš hardcore u ovaj hobi, sa montažom tipa EQ8 i dosta love, onda ima smisla razmisliti o nečem velikom tipa RC 8-10", ili moj favorit newton 300 f4. Galerija sa ovim potonjim:
http://www.astroeder.com/deepsky/deepsky.htm
* imaj u vidu da je to snimano DSLR-om, onda vidiš da taj teleskop skuplja enormnu količinu svetlosti za tamne objekte. Da je korišćena CCD kamera i filteri rezultat bi bio još fascinantniji.
http://imgur.com/gallery/C2Lek/new