• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Da li smo sami....

Started by flintviking, May 26, 2007, 08:56:05 pm

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

flintviking

Prvo sam se dugo pitao, gde pripada ova tema.
Onda sam bio u dilemi da je mozda malo izvikana i istrosena, pa mozda nekad ranije kada nisam ni znao za AM, bila vec na ovom forumu.
Pa sam se pitao iz kog ugla je postaviti.
Ali svejedno, muci me ponekad.

Da li ima zivota negde u dalekom svemiru, da li ima civilizacija jos negde, osim ovde na zemlji.

Licno verujem da ima.

zasto?

Pitanje je i naucnog, i filozofskog pa i religijskog karaktera, i iz svakog ugla dao bih isti odgovor, ne nismo sami, ima jos zivota, ima jos civilizacija.

Mislim da ako je jednom nastala evolucija zivota, da to moze da se dogodi ponovo, i ponovo,
Ako je jednom Bog stvorio bica, zasto da ih ne stvori jos negde.
Zar je uopste zanimljivo ziveti sam u kosmosu.

Sa bilo kog aspekta posmatrano, meni je odgovor isti.

Sta o tome kaze zvanicna nauka, a sta mislite Vi, dragi prijatelji.

sashastar

Vise se ne postavlja pitanje DA LI ?
Nego se sada postavlja pitanje GDE SU  ?
I u kakvim sve beskonacnim oblicima postoje.

flintviking

Za mene uopste nema sumnje da ih ima,.... ali cuo bih i druga misljenja.
A takodje i misljenja onih koji misle da ih ima, koje argumente iznose, i kako zamisljaju to, to jest njih

sashastar

Kazes argumenti.
Matematicki: pricati o verovatnoci mislim da je to svima barem ovde jasno.
Religijski:sta sve i koliko ima u svemiru zar bi bog samo stvorio ovde zivot.
Biologija:dovoljno je samo malo povoljnih "uslova" i eto zivota.
Mislim da je to sasvim dovoljno za sad.

Mislim da se uopste nemoze ni zamisliti kako izgledaju i u kakvoj su formi
Gledajuci raznolikost zivota na zemlji koju jos nismo ni celu ispitali jer i
cak u danasnjici naucnici otkrivaju nove vrste bica koje niko jos nije video.

Postoji jos jedan problem sto se danas mnogo oslanja na nasu planetu.
Mislim da netreba previse uzimati nasu planetu kao sablon za ceo svemir.
Ko zna koliko jos nacina nastanka a i uslova je potrebno za nastajanje zivota.
E za to su zaduzeni Astrobiolozi i Astrohemicari itd.


flintviking

Slazem se,
a filozofski gledano, pa kako bi to jadno bilo da smo mi najpametnija bica u universumu, jer i nismo bas pametni mnogo

Stojanov

Interesantna tema. Pitanje je samo sta treba podrazumevati pod inteligencijom. Mi se nismo previse promenili od vremena batine i strele, samo smo ih usavrsili. Verujem da postoji mnostvo svetova u samoj maticnoj galaksiji na kojima je nasilje nad bilo kojim zivim stvorom potpuno strano i nezamislivo . A cime se bavi takav vid inteligencije? Verovatno nama jos nepojmljivim delanjem u smislu uzdizanja sopstvenog bica i njegovom priblizavanju krajnjoj sustini postojanja. Da li da se pomene spekulacija da postoje i takvi ,hm, entiteti koji su cisto misaone prirode? Koji su evolucijom i kasnije sopstvenom naukom uspeli da odvoje fizicko telo od misaone komponente.
Postoje li zvezdane imperije koje se mlate kao u Lukasovim filmovima ili smo mi toliko sirovi i glupi da mozemo to uopste da pretpostavimo?
Vrlo je verovatno da smo( bar )neka vrsta inteligencije jos u pelenama. Tek smo naucili da sisamo i ... ostalo sto ide uz to. Zadovoljni smo kada smo siti a za ostalo bi trebalo da se pobrine majka Priroda.
Voleli bi smo da nas posete neka bica koja ce doci svemirskim brodovima na nadsvetlosni pogon. A jesmo li se upitali koliko smo mi interesantni za njih. Da li NAS interesuje mrav koji je srecan sto ga, totalno prenebregavajuci nismo nagazili ?
Moguce je da neko zna za nas ali duhovni jaz koji nas deli onemogucava bilo kakvu komunikaciju. I koje vrste bi bila ta komunikacija!
Mislimo da smo pametni a nismo sposobni da za citavu sekundu izracunamo 4386 puta 8742 ( izuzimajuci odredjene pojedince ). Ili cemo to olovkom ili digitronom. Na nasu srecu to i nije neki poseban odraz inteligencije.
Na kraju , uz pojavu blage glavobolje da iznesem licno misljenje: ima mnogo svetova u beskraju koji nas okruzuje na kojima se potencionalno obecavajuca vrsta jos ljulja na granama drveca ili tuce batinama ili uzajamno plasi atomskim bombama ili putuje brzinom svetlosti ili se bavi necim sto mi jos dugo necemo moci da shvatimo.
Mora li inteligencija da bude zasnovana samo na ugljenicnim jedinjenjima. Zasto ne recimo, fluoru? Kakav bi tek to bio metabolizam !
Jedno sam siguran: ovaj nas Kosmos je strasno sarolik . I mnogo vise od toga sto mogu shvatiti.

Za gornje redove je kriv onaj koji je zapoceo ovu temu


   

flintviking

Zanimljivo razmisljanje ono sa mravima. Ima neku logiku, mada ipak ima ljudi koji itekako izucavaju mrave, ali sa njima nikada nisu uspostavili kontakt.
Zato sto kontakt nije moguc
mozda je i sa nama nemoguc kontakt, mozda je nas jezik isuvise primitivan.... ko zna

Stojanov

Pre desetak dana sam pogledao izvrsnu reportazu o nedavnoj antropoloskoj ekspediciji koja je u istocnom delu Nove Gvineje otkrila pleme na nivou kasnog kamenog doba. Njegovi pripadnici su prvi put ugledali belog coveka i uplasili se svog lika u obicnom ogledalu koji im je pruzio jedan od clanova ekspedicije. Da li bi oni shvatili princip rada obicnog motora sa unutrasnjim sagorevanjem? Ili zasto svetli sijalica?
Ako na ovom nasem svetu, nemerljivo malom u odnosu na Vaseljenu, postoje tolike razlike u intelektu jedne te iste vrste...plasim se i same pomisli kakve bi razlike mogle da budu izmedu nas i tamo neke civilizacije koja je mozda sposobna da konfigurise planetarne sisteme prema svojoj volji. Svesno sam zasao u podrucje naucne (?) fantastike jer mozda postoji nesto fantasticnije nego sto mi mozemo zamisliti .   

sashastar

Mozda i preterujemo sto uopste razmisljamo o inteligenciji.
Jer mislim da inteligencija nije vrhunac evolucije barem sto se tice nas.
Mozda bi trebalo bolje razmisljati o SVESTI.

Treba takode sagledati i sta je napredak ljudskog bica.
Ako je napredak to sto smo malo zakoracili u Svemir sto eto sedimo za
kompjutere ,sto se voze automobili.........
Mislim da to nije napredak.
Jer sta se mi to razlikujemo od pre recimo nekoliko hiljada godina u SVESTI
A ma bas nista.
I dalje ratovi,i dalje robovanju robovlasnicima koji su samo promenili naziv ITD

Vanzemaljci ako su nas posetili ili ako su tu negde a znaju za nas
jedino sto oni mogu reci odnosno mogu nas etiketirati kao
RATNICKO I MASTOVITA bica koja zive u raznolikom stanistu.

UPS ovo mozda nisam smeo da kazem bez dozvole valjda necu sada
rudariti na nekom asteroidu.


flintviking

Za plemena nije nista cudno, gledao sam ceo serijal emisija o takvim plemenima, ima ih mnogo vise nego sto sam do tada mislio,
najvise u jugoistocnoj aziji, i juznoj americi, cak su africka plemena ispala civilizovanija od njih.
Ima ih koji jos hodaju goli, ima ih koji nista neznaju osim da jedu i spavaju.

A sto se svesti tice, to je malo komplikovano za diskusiju. Ali, slazem se, sve sto je covek postigao gotovo sve sluzi u pogresne svrhe. to jest zloupotrebljava se.

ali ne treba stati sa naukom, ona mora ici napred

sale11472

Kad vec neko pomenu religijsko stanovist ili sta vec, mogu samo da kazem da bi za mene kao tvrdog ateistu cinjenica da smo sami u svemiru bila sasvim dovoljan dokaz postojanaja Boga. Ako neko ima bolji razlog da u vascelom svemiru postoji samo jedna naseljena planeta slobodno neka ga iznese.

E sada potpuno je razlicita stvar kada se radi o kontaktu sa E.T. druzinom, ista ta ogromnost svemira ovde je prilicna prepreka, naime mi neko slabasno zracenje saljemo u svemir pukih stotinjak godina (mada je verovatnije da se uoce nuklearne probe od Markonijevog s ili Hitlerovog govora uzmimo da je stotinjak godina period od kada zracimo) dakle da bi neko uopste znao za nas morala bi da postoji najmanje jedna visoko razvijena (na verovatno visem stupnju od nas da bi otkrila tako slab signal) u loptici sa poluprecnikom od stotinjak sv godina, da ne pominjem na kakvom stupnju razvoja bi morala da bude civilizacija koja bi mogla da ide u interstelarne posete. A pomenuta loptica je jako malena u galaktickim a kamoli kosmickim razmerama.
Po(t)pis:
TS 10x50 LE dvogled ;)
70/900 refraktor
180/950 ogledalo u izradi
Nova Igracka Celestron MiniMak 70 --- bio na snizenju jako povoljan pa nisam odoleo ;D
Ostalo ne smem od sramote da stavim na spisak dok ne završim ;D

flintviking

Ateisto, Bog je stvorio sve, ne samo coveka, i mrave i gliste i lale,  pa ako ima zivota van planete Zemlje sigurno je i to Bog stvorio.
Trebalo je da gledas emisiju na studiu B, gde su gosti bili prof. Koruga i V. Jerotic,  citav niz dokaza o postojanju Boga su izneli, to vec postaje znanje a ne verovanje, jedino sto smo mi (Vernici) verovali i bez dokaza, a neki ce verovati tek kada ih vide.
Teorija o velikom prasku je upravo dokaz postojanja Boga. No nemogu bas celu emisiju da prepricam,

Dušan

Evo sukoba. (doduse, ne bas toliko slicnog onom "Astronomi vs. Astrologi")  :)

flintviking

Tuca, tuca
moram da ukljucim normalna slova
Tuča tuča,
a ko se bije

šalu na stranu., nema tu sukoba, problem je samo u tome što se ne zagledamo dovoljno dugo u nebo, bilo bi nam jasno.
No to i nije tema, nebih mešao religiju i nauku.
Iz prostog razloga, jer se one jednostavno medjusobno ne pobijaju. Naravno uvek ima ekstremnih mišljenja. Ali opet kažem, vratimo se na temu, a ako o ovom ima interesovanja da se priča, hajde da otvorimo i tu temu, rado bih se uključio,
Ako ima interesovanja naravno.

Dušan

Mene ovaj clanak odusevljava:

"МИСТЕРИЈЕ НАУКЕ

У почетку беше тачка


Александар Зоркић
 
,,У почетку беше тачка" - тако би гласила прва реченица Библије да ју је писао неки модеран космолог. Затим се тачка распрснула и тај догађај је добио име Велики Прасак, или Биг Банг како то кажу они преко Ламанша и даље преко Атлантика, а тако се зове и теорија која објашњава Почетак. Има та теорија својих проблема, али на велику већину питања даје поуздане одговоре, поткрепљене бројним и посматрачким и теоријским доказима, па је прихватају безмало сви космолози. Укратко, она најбоље објашњава све што се занимљиво догодило након Банг! Од прве секунде. Чак од првог стотог дела секунде. Па и од првог милионитог дела. Читаве књиге су о тој секунди написане.
Кад размишљате о првом почетку у светлу теорије Великог Праска имате проблем што се крећете на самој граници науке, па лако исклизнете у филозофију, религију, научну фантастику или у чисто наклапање без научног, филозофског итд. основа. А најчешће у мешавину свега тога тако да на крају само констатујете да више ништа не схватате.
Наука има своју област коју истражује, а остало је не занима, није у њеном домену. За то остало, наука је и глува и слепа. Тако, ако је на пример питате зашто Хамлет није онај свој сукоб са стрицем решио одмах, кад је и било време, него је ствар развлачио и килавио (а и о томе су написане читаве књиге), наука ће вам рећи: ,,Шта? О чему то причате? Питајте естетику, можда она зна". Или, можда ће вам овај пример бити ближи: наука нема ама баш никакав став према питању да ли је Брендон Рут бољи Супермен од Кристофера Рива.
С руге стране, добар научник је по правилу и добро образован и, као што ћете мало касније видети, не преза да узме понешто од онога што је изван науке. Имајте све ово на уму док читате слеће редове.
ОТКУД ТАЧКА
Добро, у почетку беше тачка. Затим следи космологија која истражује шта се после десило. Али, откуд тачка? Ко ју је створио, зашто, с којим циљем? Која је њена сврха и, коначно, зашто је она експлодирала и шта је био узрок те експлозије? То су наметљива и интересантна питања, бар мене живо интересују, али на њих одговор од науке нећете добити, јер она задиру у подручје које се налази изван науке. Наука почиње од Банг. О томе шта је било пре поменутог милионитог дела секунде наука нема баш никаквих информација које би могла да изучава. То подручје науци је недоступно, баш као што је понекад недоступан пријатељ кога зовете телефоном. С том разликом што науци то никакав женски глас не саопштава.
То, међутим, не значи да одговора нема. Има их, али они нису научни, чак и ако их чујете од научника. Те одговоре дају филозофија, религија итд. али наука не. Науци су потребне чињенице и глава да их схвати, филозофији је довољна само  глава, а религији срце, тј. вера.
Е сад, одговора на питање: откуд тачка, има у ствари и више него што нам треба (а треба нам заправо само један), а који ћете прихватити то зависи од вашег образовања, знања и способности да што верније схватите овај свет. Одговор да је тачку створио Бог је добар. Али ништа се не може замерити ни одговору да је тачку створила банда ванземаљаца у мулти универзуму док се забављала на некој пијанци. Кажем, лако се исклизне у причу без икакве научне и друге основе.
ШТА ЈЕ БИЛО ПРЕ
Када вам неко каже: била једна тачка која је експлодирала пре 13,7 милијарди година, плус - минус око 100 милиона година, колико је по Насиним истраживачима стар универзум, одмах се наметне питање: добро, а шта је било пре? Пре тих 13,7 милијарди година?
Ништа не уме толико да изнервира као договор који од космолога добијете. Са спокојем који се мери димензијама космоса он вам одговори: ,,Није било пре". Тачка. Па како није било пре?! Па, пре него што је тачка експлодирала! Ако је експлодирала рецимо јуче, шта је с њом било прекјуче? ,,Није било прекјуче!". И то је све што ћете од науке добити.
Заправо, добићете одговор, леп, елегантан, али у оригиналу он није чедо науке. Хоћу да кажем, усвојила га наука из филозофије.
Ко је дао одговор? Ако то већ не занте изненадићете се. Био је то Свети Августин који је живео у четвртом и петом веку, у време када се Римско царство поделило на Источно и Западно, Вандали се учврстили у Шпанији, а Словени још живели иза Карпата. Дакле, давно. Родио се 354. и живео до 430. године. У младости је био, хм, назовимо то тако, весељак, али кад је напунио 33 године искрено се обратио хришћанству, толико предано да је постао бискуп, а данас се убраја у једног од четирију црквених латинских отаца. Како Б. Расел каже, слагали се ви са Августином или не, био је добар филозоф.
У време Августина незгодно питање је било: зашто је Бог створио свет баш тада (када га је створио)? Бог је вечан, ОК, и онда је створио свет. Било је то око 4 000 година пре рођења Христа како се у Августиново време сматрало. Али зашто баш тада, а не мало раније, или касније? Пошто му је вечност на располагању, могао је свет створити и милион година раније, или пре хиљаду милијарди билиона трилиона. Или прекјуче.
Августина је то питање бацало до ивице очаја. А у вези с тим питањем, отварало се и питање: шта је уопште ,,време"? У разним парафразама до данас је на то просто питања сачувана реченица: када ме нико не пита знам шта је време, а кад треба да одговорим, не знам.
Ипак је нашао решење проблема, лепо и елегантно: са стварањем света Бог је створио и време. Није било времена пре времена. Време је почело да тече онда кад је настао свет, као и што је река почела да тече тек пошто је створена.
Тако је отпало питање зашто је Бог створио свет баш тада (кад год то било), а не пре или касније. Није било времена пре Стварања. А то је и одговор на питање шта је било с нашом тачком пре него што је експлодирала: време је настало и почело да тече са експлозијом и питање шта је с тачком било пре Великог Праска је бесмислено. Ако схватате шта хоћу да кажем, боље не умем. Није било ,,пре"!
Ево још мало филозофирања. Ако је са Праском настало време онда је и питање шта је изазвало експлозију такође бесмислено, јер по логици ствари узрок претходи последици, а то ,,претходи" подразумева време. ,,А тамо где нема времена - каже Пол Дејвис у 'Последња три минута' - не може бити узрока и последице у обичном смислу тих речи".
Другим речима, немојте више да питате шта је било с тачком пре Великог Праска.
Идемо даље.
У ЧЕМУ ЈЕ СВЕ ОВО
Све материјално заузима неки простор.  Питање ,,а у чему се налазила тачка и у чега се то универзум шири?" није оригинално питање. Оно се намеће само од себе и одавно је познато. А и одговор је одавно познат. Дакле, простор је особина универзума. Не постоји простор изван универзума. Кад је универзум био она тачкица о којој стално причамо онда је и сав простор био величине тачке. Са њеном експлозијом и ширењем шири се и простор. И то је сав простор који постоји. Нема простора изван простора.
Покушајте то да замислите и ако не успете, нисте једини. Али то је једини одговор који теорија Великог Праска даје.
***
Чланак је објављен у Астрономији број 22."