• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

RIP Arthur C. Clarke

Started by AshPiranha, March 18, 2008, 11:27:55 pm

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

AshPiranha

Jedan od velikana SF-a Sir Arthur Charles Clarke je preminuo u 90. godini u Kolumbu, Šri Lanka.

preuzeto sa vikipedije:

Сер Артур Чарлс Кларк (енгл. Sir Arthur Charles Clarke) (16. децембар 1917) је британски писац и проналазач. Уз Исака Асимова сматра се најпознатијим писцем научне фантастике али за разлику од њега Кларк се чврсто држи науке и њених реалних домета и хипотеза. Главне теме његових романа и прича су истраживање космоса, мора и времена, место човека у васиони и последице људских контаката са ванземаљским интелигенцијама.

Рођен је у Мајнхеду у Сомерсету у Енглеској. После средње школе, пошто није имао пара да плати универзитетско образовање, запослио се као ревизор у једном министарству. Током Другог светског рата служио је у РАФ-у као специјалиста за радаре и учествовао је у изградњи првих система за рано узбуњивање и аутоматско навођење пилота са земље. Његова једина не-научно-фантастична књига Glide Path базирана је на том раду. После рата завршио је Краљевски Колеџ у Лондону и магистрирао математику и физику 1948.

Оженио се американком Мерилин Мејфилд (Marilyn Mayfield) у јуну 1953. али су се већ у децембру исте године развели. Како је сам касније рекао "То је био кључни доказ да ја нисам за брак. Али мислим да сваки човек то мора да проба барем једном у животу".

Његов највећи допринос науци је идеја да би геостационарни сателити могли да се користе као комуникациони релеји. У његову част, Међународна астрономска унија назвала је геостационарну орбиту (42.000 km) Кларковом орбитом.

Године 1951. написао је кратку причу Стражар (енгл. The Sentinel) коју је послао на једно БиБиСи-јево такмичење. Прича је одбијена на том такмичењу и комисија ју је оценила веома лошом. Међутим, 1964. ће та прича постати главна инспирација за његово вероватно најпознатије дело и филм које је написао заједно са Стенлијем Кјубриком - 2001: Одисеја у свемиру (премијерно приказан 1968). Иако се на корицама књиге не налази Кјубриково име а на шпици филма под редитељ не стоји и Кларково, сам Кларк је често говорио да би на књизи морало да стоји: "Написали Артур Кларк и Стенли Кјубрик" а на филму "Режирали Стенли Кјубрик и Артур Кларк".

Од 1956. године живи у Коломбу у Шри Ланки. 1988. константовано је да болује од пост поли синдрома и од тада је везан за инвалидска колица. Британска краљица Елизабета II га је 2000. године прогласила витезом.


Pavdu

Bio je najveći... Koji Asimov... Klark je neprevaziđen.
Argue for your limitations, and sure enough they're yours. (Richard Bach)

cola

I ja isto smatram da je Klark neprevazidjen.
SW 150/750 BD NEQ3; 50/600
colinaastronomija.wordpress.com

Daphne

Njegovi su romani neverovatno uticali na moju percepciju covecanstva, nauke i kosmosa.
Jako mi je zao sto vise nikada necu imati priliku da sa nestrpljenjem ocekujem njegovo sledece delo.

Klark je bio istinski Mag naucne fantastike.

sale11472

Iako nisam ljubitelj onoga što je pisao zadnjih godina (tj onoga što je potpisivao) njegove rane knjige definitivno spadaju u moje omiljeno štivo. Čovek koji je ostavio neizbrisiv kojim je obelžio ovaj "KAMIČAK NA NEBU"
Po(t)pis:
TS 10x50 LE dvogled ;)
70/900 refraktor
180/950 ogledalo u izradi
Nova Igracka Celestron MiniMak 70 --- bio na snizenju jako povoljan pa nisam odoleo ;D
Ostalo ne smem od sramote da stavim na spisak dok ne završim ;D

Obersturmfuehrer

Ode covek....
tacnije ode CAR.....

Kizza

Bio si i ostao najveci!
VERUJEM TI I HVALA ZA ODISEJU !
Kizza :'(
Ako Ljudski život teče nepovratno kao reka,šta nas čeka u Okeanu?

Toma B

Quote from: Kizza on March 19, 2008, 04:41:16 pm
Bio si i ostao najveci!
VERUJEM TI I HVALA ZA ODISEJU !


Hvala ti za viziju koju si nam pruzio u knjizi/filmu Odiseja 2001...
Bilo je lepo verovati da cemo leteti u svemir kao bezbrizni turisti , na Mesecu imati ogromna naselja, u orbiti grandioznu rotirajucu orb.stanicu a inteligentni kompjuteri ce nas voditi na ta putovanja npr na Jupiter....ili to bese Saturn?!? O ostalim nastavcima ove price ne bih trosio reci....
Izgleda da je "car" bio malo preterano optimista.
Koja je ovo godina ..... 2008-a!!!! Kada ce vec jednom da dodje ta 2001-a i pocne ta buducnost.
Ne kazem da nije bio pametan ali cika Klark je bio pisac SF Wishful thinking-a*.
Napisao je dosta lepih prica od kojih mi se najvise dopala "Prica o planeti 3" za koju smatram da je jedna od najlepsih prica ikada napisanih.

*Wishful thinking- http://en.wikipedia.org/wiki/Wishful_thinking

Toma B

Quote from: AshPiranha on March 18, 2008, 11:27:55 pm
Оженио се американком Мерилин Мејфилд (Marilyn Mayfield) у јуну 1953. али су се већ у децембру исте године развели. Како је сам касније рекао "То је био кључни доказ да ја нисам за брак. Али мислим да сваки човек то мора да проба барем једном у животу".

Verovatno je nesto slicno rekao i za let u svemir..... :-\

Quote from: AshPiranha on March 18, 2008, 11:27:55 pm
Његов највећи допринос науци је идеја да би геостационарни сателити могли да се користе као комуникациони релеји. У његову част, Међународна астрономска унија назвала је геостационарну орбиту (42.000 km) Кларковом орбитом.

Herman Obert i Herman Potocnik su malo ranije smislili geostacionarni satelit ali je Arturu ipak pripala cast.... :-X

Geostacinarna orbita nalazi se na visini 35.780 km....  ;)

sashastar

Moj avatar sve govori  :'(

Takode mislim da bi u sledecem broju casopisa trebalo nesto napisati o njemu..........
Zasluzio je.

Sasa

March 20, 2008, 01:31:05 am #10 Last Edit: March 20, 2008, 01:42:33 am by Sasa
Naravno da će biti u sl. Astronomiji članak o Klarku.

U AM još od ranije stoji njegova biografija, a i nekoliko članaka posvećena njegovom delu. Imamo magistarski rad Z. Živkovića i članak I. Bakića itd. o Klarku.

Najvažniji članci (linkovi) su ovde http://www.astronomija.co.rs/nauke/istorija/biografije/klark/Umro_je_Klark.htm

sale11472

Quote from: Toma B on March 19, 2008, 07:19:22 pm

Herman Obert i Herman Potocnik su malo ranije smislili geostacionarni satelit ali je Arturu ipak pripala cast.... :-X

Geostacinarna orbita nalazi se na visini 35.780 km....  ;)


E interesantna je priča o tome. Naime u jednom intervjuu su pitali I.Asimova da li postoji neki naučno-tehnološki razvoj da nije predložen u SF-u i ovaj je na to pitanje kao iz rukava odgovorio da su u pitanju komunikacioni sateliti (geostacionarni i ostali) ...Reakcija koja je usledila na tu izjavu je bila takva da je Asimov u sledećem intervjuu morao da se brani da je to izjavio pošto je par meseci ranije o tome pričao upravo sa Klarkom koji je i rekao da je ideja komunikacionih satelita nešto gde je nauka bila "brža" od SF-a....
Za Potočnika sam siguran da je predložio geosinhronu orbitu ali da li je baš mislio na telekomunikacione satelite to bi možda najbolje mogao da kaže Marino Fonović pošto je on njegovu knjigu preveo na Hrvatski 2004. a uz to je i drug član omiljenog nam foruma ;D
Po(t)pis:
TS 10x50 LE dvogled ;)
70/900 refraktor
180/950 ogledalo u izradi
Nova Igracka Celestron MiniMak 70 --- bio na snizenju jako povoljan pa nisam odoleo ;D
Ostalo ne smem od sramote da stavim na spisak dok ne završim ;D