• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Koliko je star Univerzum?

Started by vlajkoni, November 22, 2009, 01:04:22 am

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

vlajkoni

Od kad se pojavio ovaj tekst sve se spremam da komentarisem i nikako da nađem vremena. Komentar prvenstveno na jako zanimljive podatke koje nam šalje WMAP.
Ajde da krenemo od dobro poznate slike, odnosno temperaturne mape pozadinskog zračenja:



e sad kad su eksperti počeli da analiziraju mapu (da ne ulazimo sad u metode kojim su to radilil) došli su do neočekivanog i ,pa može se reći za naše sadašnje shvatanje Univerzuma, neprijatnog saznanja. Naime, otkrili su da pozadinsko zračenje nije izotropno kako su očekivali već da postoji "usmerenje". Odnosno da topla i hladna polja pozadinskog zračenja nemaju nasumičnu distribuciju. Posle podataka sa COBE i sada sa WMAP-a sve je više onih koji ne veruju da se radi o slučajnoj distribuciji. Ovu pojavu su odmah nazavli, slikovito u americkom stilu, "axis of evil" jer preti da "uništi" standarni kosmološki model. Dugo se raspravljalo da li se ovde radi o statističkoj slučajnosti ili ovakva osa zaista postoji. Koliko sam ja uspeo da ispratim vidim da se ozbiljno raspravlja o tome da je osa realna.Npr. http://arxiv.org/PS_cache/astro-ph/pdf/0611/0611518v2.pdf
E sad veliko je pitanje da li je ovo usled nekog lokalnog efekta koji utiče na senzore WMAP-a ili je u pitanju neka suštinska odlika našeg univerzuma.
Da bi se ovo proverilo moraju se uraditi još nezavisnih posmatranja, ali dva koja su urađena do sada ukazuju da se izgleda ne radi o nekom uticaju na uređaje WMAP-a već da tu zaista ima nečeg. Npr. analiza polarizacije svetlosti sa 355 kvazara pokazala je da izgeda da osa zaista postoji. A još jedna nezavisna analiza dala je još jači vetar u leđa pretpostavci o osi. Naime,  analizom 1660 spiralnih galaksija (Sloan Digital Sky Survey) pokazala je da se osa rotacije većine galaksija poklapa sa axis of evil.
E sada ako se ovo pokaže kao nedvosmislena istina onda ćemo pored promene standardnog modela morati i da odgovorimo na jedno jako teško pitanje: "šta izaziva axis of evil?"
Da li možda neko ima novije podatke o ovome?
Takođe, ako čisto hipotetički uzmemo kao realnost da osa postoji, šta je izaziva? Da čujem Vaša mišljenja.
Pozz








vlajkoni

Evo sad sam baš pogledao oficijalni sajt na kome stoji:
"The statistical properties of the CMB fluctuations measured by WMAP appear "random"; however, there are several hints of possible deviations from simple randomness that are still being assessed. Significant deviations would be a very important signature of new physics in the early universe."

Ljubo

Očigledno je iz tekstova koje navodiš da se radi o mogućoj pojavi (axis of evil), za koju treba još nalaza.
Ono što je izvjesno, to je da će evropska misija "Planck" dati odgovor na to i neka druga, jako važna kosmološka pitanja:
http://www.esa.int/esaSC/120398_index_0_m.html

E sad, druga je stvar što se često u kosmologiji desi, da rješavanjem i potvrdom nekih hipoteza, često iskoče nove nepoznate pojave. Toga je u nauci uvijek bilo i biće. Bitno je da mi svakim novim saznanjem otkidamo djeliće istine, kako bi sklopili konačnu sliku.

vlajkoni

Koliko vidim ova evropska misija teče po planu, a instrumenti odlično rade. Još samo da se strpimo do 2012. kada planiraju da obaveste javnost o prvim analizama. :)

Kizza

Ako se potvrdi da postoji "osa" jedino objašnjenje je da je ceo Svemir u VELIKOJ CRNOJ RUPI  ;)
Ako Ljudski život teče nepovratno kao reka,šta nas čeka u Okeanu?

Ljubo

Kizza, mislim da bi to bio više "kataklizmički" pristup :) .
Ipak, ako se potvrdi da postoji "osovina", onda je vjerovatnije da se svemir širi spiralno (ili nešto poput toga). No, vidjećemo šta će još sve "Planck" i drugi uredjaji otkriti...

r2d2

Cini mi se da ne mora bas srtriktno znaciti da moramo da napustimo standardni model. Slabi smo generalno u shvatnju vremena kao dimenzije i odnosa na prostorne.

Mislim da to znaci da Svemir ima svoj spin tj i rotira (kao i ostali makro objekti u celom svemiru), pored ubrzanog sirenja. Sve ostalo mozemo zadrzati i ukonponovati u standardni model.



Ljubo

Činjenica (koja se sve više potvrdjuje) da se Svemir širi ubrzano već sama po sebi narušava  standardni model, odnosno dovodi do toga da ga treba doraditi.

Citat: "Slabi smo generalno u shvatnju vremena kao dimenzije i odnosa na prostorne."
Pa valjda si čitajući Hawkinga zaključio da je on nedvosmisleno pokazao svojim strelama vremena sve moguće realne, ali i virtuelne reperkusije prostorno-vremenskog kontinuuma? I ne samo Hawking, naravno. Druga je stvar što mi živimo u jednoj streli vremena, pa ne možemo da analiziramo dejstvo drugih prostor-vreme kontinuuma.

r2d2

Strela vremena, i virtuelno vreme su samo neke od Hawkingove misli koje pokušavaju da posebnu i opštu relativnost uvedu u naše poimanje svemira.
Da  li rotirajuće šireći svemir i dalje možda može imati sadlasti oblik, ili može rešiti problem kauzalnosti, kao i nesimetičnosti (materija i antimaterija).
Takodje uvodi pojam opšte sveukupne mase svemira, kao mnoge druge nove momente, ali činjenica ubrzanog širenja samo još više komplikuje kompletnu sliku od velikog praska pa nadalje.

11 dimenzija koje se pominju u teoriji stuna nemaju uticaj na kasnije širenje svemira mada ako je svemir bio u samom početku manji od plankove konstante može uticati na razloge samog rotiranja jer je sigurno bio u jednom obliku Kalabi Jaunovih prostora (ima ih samo desetina hiljada) te barem u startu samo poimanje oblika prostorvremena mora biti uvijenih zatvorenih dimenzija.


Kizza

Ako smo u Crnoj Rupi to i nije tako strašno kao što vidimo  ;)
Malo sam zbunjen da postoji neki "red" u našem Svemiru  ???
Ako Ljudski život teče nepovratno kao reka,šta nas čeka u Okeanu?

vlajkoni

Koliko sam ja mogao da "iskopam" neka potencijalna objašnjenja "axis of evil" su da svemir nije imao potpuno simetričnu inflaciju pa da je to razlog ove pojave. Druga pretpostavka je mogućnost da ceo svemir možda rotira što izaziva poremećaje pozadinskog zračenja.
Ali postoje i neka "egzotičnija" objašnjenja. Naime. postoje i ozbiljna razmatranja za koja se traži veća podrška u novim posmatranjima da je "axis of evil" nastao pod uticajem sudara našeg univerzuma sa "susednim" univerzumom. Da ovo nije samo teoretisanje dodatno je podgrejalo otkriće tzv. "dark flow". ( http://en.wikipedia.org/wiki/Dark_flow i http://www.newscientist.com/article/mg20427345.000-mystery-dark-flow-extends-towards-edge-of-universe.html).

NShappy

Imam ja jedno stupid pitanje. Kako oni uopšte mere pozadinsko zračenje?

Ako sam dobro shvatio, trebalo bi da usmere "merač" u neku apsolutno crnu tačku svemira? 'El tako? Gde nađu apsolutno crnu tačku svemira ako je Habl snimio onu Ultra Deep Field fotku?!?

Mislim, ne dovodim u sumnju tačnost merenja nego me čisto zanima kako uspevaju da eliminišu uticaj zračenja nečeg materijalnog u zoni merenja?!?

Ljubo

Pa zračenje je na 3K (što lako izračunaš po Vinovom zakonu za ACT da pada u IC oblast spektra). Potom mjeriš one tačke u svemiru oko objekata (dakle ne u pravcu sjajnih objekata) i dobijaš to zračenje na fonu. Naravno, radi se i kalibracija kada se posmatra kroz veće oblake prašine (oduzme se, unapred izračunato, zračenje samih objekata i ono što preostane je zračenje pozadine). Svakako da astronomi vode računa da im instrument ne gleda u neki kompaktni objekat koji intenzivno zrači u IC kada vrše ovakva mjerenja.

Upravo ovo što si uočio da otežava mjerenja, može da dovede i do nekih anomalija (možda je i axis of evil samo jedna takva anomalija, vidjećemo već kad mjerenja budu preciznija novim uredjajima).

NShappy

Pa da, predpostavljam da mere oko sjajnih objekata. Ali, da li imaju mogućnost da mere u toliko malom uglu da u njega ne upadne ni jedan sjajni objekat (recimo, između najsitnijih objekata Hablovog UDF), ili mere malo više pa oduzmu pojedinačno zračenje vidljivih objekata? I kako znaju da im u merno polje nije upao neki još sitniji objekat?

Ljubo

Sitni objekat je tačkastog oblika na snimku. Kada obradjuješ veće oblasti neba, može se, dosta jednostavnom softverskom metodom, takav objekat zamijeniti okolnim sjajem (tako barem ja radim kada mi astrofotka ima neke neželjene artefakte ;) ).
S druge strane, radi se o IC zračenju, kod kojeg je, na nebu, lakše razlikovati one tačkaste od objekata konačnih dimenzija (koji uniformnije zrače u ostalim djelovima spektra), pa sve to pomaže astronomima.