• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Međuzvezdano putovanje

Started by Milan Nikolic, November 10, 2011, 09:01:04 pm

Previous topic - Next topic

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

Milan Nikolic

   Naišao sam na projekat koji je podržan od strane NASA-e, a koji se bavi istraživanjem pogona kroz svemir koji bi omogućio komforno putovanje, relativno brzo i udobno, do susednih zvezdanih sistema.

  Iščitao sam glavne tekstove ovog projekta i mogu reći da je veoma zanimljivo. Postoje pitanja u fizici koja treba razrešiti i koja mogu doneti način za međuzvezdano putovanje.

  Ima puno različitih tema u fizici kojim se bave na ovom projektu. Pogledajte i sami, možda imate interesantne ideje u vezi toga:

  http://www.grc.nasa.gov/WWW/bpp/index.html
  http://www.nasa.gov/centers/glenn/technology/warp/marc.html
  http://www.nasa.gov/centers/glenn/technology/warp/ipspaper.html

NShappy

Priča se o ovim pogonima već dugo. Ali samo priča. Jedino što im govori u prilog je to što se ne protive za sada poznatim zakonima fizike. Od realizacije su daleko, jako jako daleko. Tehnička rešenja nisu ni u nagoveštaju.

Potreban je neki novi prodor u fizici da bi realizacija postala moguća makar u osnovnim crtama. Ovakav prodor može da nas "drmne" vrlo brzo, ali može i da se čeka decenijama, ili vekovima.

Kizza

Da mora biti "prodor" u fizici ali kao rođeni filozof ja bih savio Svemir,ali ne na način crvotočine već,pošto je on ravan ( još uvek ne znam da li trodimenzional ili  četvorodimenzionalan) to neće biti teško  ;D
Ako Ljudski život teče nepovratno kao reka,šta nas čeka u Okeanu?

NShappy


r2d2

Mozda i religija moze da pomogne?
Dobra molitva i vala ete nas na alfa kentauru!

Milan Nikolic

   U predloženim tekstovima se pojašnjava koje jesu i koje nisu realne mogućnosti.

  Moja zamisao je da možemo nekako ostvariti veoma dugoročno ubrzanje svemirskog broda, koje bi putnici osetili kao silu od 1 G, dakle istu silu i isto stanje inercije kao na Zemljinoj površini. Prema tome putnici bi osećali gravitaciju i boravili u njenim prirodnim uslovima.

  Moje znanje matematike i relativiteta je još uvek kao početničko. Ali iz ove perspektive, kada bismo ubrzavali silom od 1 G kroz svemir, otprilike za godinu dana bismo dostigli brzinu svetlosti u odnosu na početnu tačku. Šta bi se u tom trenutku dešavalo sa kontrakcijom prostora nije mi poznato. Jedino što znam da postoje matematički računi koji to predviđaju.

  Zatim, da bismo stigli na odredište do neke od susednih zvezda, potrebno je da usporimo i tamo stanemo. Zato je logično da ćemo na polovini putovanja, kada se to odredi, usmeriti silu 1 G u suprotnom smeru i početi da usporavamo. Putnici bi trabalo samo da ukrenu nameštaj na suprotnu stranu, sa patosa na plafon, jer će plafon postati patos a patos će postati plafon.

  Jednako usporavanje kao što bi bilo ubrzavanje trebalo bi da dovede svemirski brod do destinacije.
  Moje interesovanje je u tome kako proizvesti toliku i konstantnu količinu energije za izvesnu težinu svemirskog broda, energije koja će da pokreće brod stalnim ubrzavanjem ili usporavanjem. Naučnici sada često govore o Energiji nulte tačke.
  Moj je zaključak da jedino uz pomoć Teorije struna i elementarnijeg rešenja možemo doći do napretka u svemirskom pogonu.

NShappy

Tvoje interesovanje kako dostići tu energiju je sveti gral fizike, i verovatno rešenje SVIH problema na Zemlji a ne samo interstelarnih putovanja.

Odlazak do druge zvezde je moguć na dva načina. Jedan je skoro klasični, danas poznat, džinovski sam sebi dovoljan svemirski brod, možda uz nukelarne raketne motore, i trajao bi nekoliko vekova. Drugi je ovaj iz priča sa linkova na početku teme, ali ne znamo koliko je to daleko. Vrlo verovatno, vekovima. Ako je uopšte ikako moguće. :(

Što se tiče premeštanja nameštaja sa poda na plafon, nema potrebe. Dovoljno je okrenuti brod "dupetom" napred i opet uključiti motore. ;D

Kizza

I na moju žalost do takvog putovanja neće skoro doći  :( U svakom slučaju treba raditi na tome ali mislim da je veći problem kako sprečiti da brod ne udari u neki meteorit ili kometu?A tek manevrisanje......Ipak je bolje da se oslonimo na Astronomiju i da nastavimo da osluškujemo Svemir  ;)
Ako Ljudski život teče nepovratno kao reka,šta nas čeka u Okeanu?

Milan Nikolic

   Nekako mi logika govori da zbog relativiteta, kada budemo ostvarili brzinu svetlosti, će uslediti ko zna kakve promene u vidokrugu putnika. Na primer, ako se približavamo brzinom svetlosti nekom asteroidu ili bilo kojem svemirskom telu, mi te objekte ne možemo ni da detektujemo osim kao fotone svetlosti.

  Može biti, da se pri takvoj brzini, pojave objekti oko nas koji ne mogu biti uočeni sa tačke planete Zemlje. Pri takvoj brzini, mi treba zajedno sa brodom da narastemo ili da se smanjujemo u odnosu na ostale objekte oko nas. Usporavanjem jednakim kao ubrzanje vratili bismo se u početno stanje, ali destinacija bi bila dostignuta.

  Možda ova perspektiva ima ozbiljne nedostatke i nepravilnosti, ali smatram da je to jedan realni put koji treba istraživati.

Kizza

Kad već maštamo....Pretvorimo brod u neutrine i nema problema  ;)
Ako Ljudski život teče nepovratno kao reka,šta nas čeka u Okeanu?

Andromeda

Quote from: NShappy on November 11, 2011, 08:53:43 pm
Tvoje interesovanje kako dostići tu energiju je sveti gral fizike, i verovatno rešenje SVIH problema na Zemlji a ne samo interstelarnih putovanja.

Odlazak do druge zvezde je moguć na dva načina. Jedan je skoro klasični, danas poznat, džinovski sam sebi dovoljan svemirski brod, možda uz nukelarne raketne motore, i trajao bi nekoliko vekova. Drugi je ovaj iz priča sa linkova na početku teme, ali ne znamo koliko je to daleko. Vrlo verovatno, vekovima. Ako je uopšte ikako moguće. :(

Što se tiče premeštanja nameštaja sa poda na plafon, nema potrebe. Dovoljno je okrenuti brod "dupetom" napred i opet uključiti motore. ;D


Ma nebudi toliki persimista , možda su zvzde ipak bliže nego što mislimo.

vlajkoni

Quote from: Milan Nikolic on November 11, 2011, 10:09:00 pm
   Nekako mi logika govori da zbog relativiteta, kada budemo ostvarili brzinu svetlosti, će uslediti ko zna kakve promene u vidokrugu putnika. Na primer, ako se približavamo brzinom svetlosti nekom asteroidu ili bilo kojem svemirskom telu, mi te objekte ne možemo ni da detektujemo osim kao fotone svetlosti.

   Može biti, da se pri takvoj brzini, pojave objekti oko nas koji ne mogu biti uočeni sa tačke planete Zemlje. Pri takvoj brzini, mi treba zajedno sa brodom da narastemo ili da se smanjujemo u odnosu na ostale objekte oko nas. Usporavanjem jednakim kao ubrzanje vratili bismo se u početno stanje, ali destinacija bi bila dostignuta.

   Možda ova perspektiva ima ozbiljne nedostatke i nepravilnosti, ali smatram da je to jedan realni put koji treba istraživati.


Samo još da putnici prežive pri takvim brzinama što ni teoretski nije izvodljivo.

r2d2

November 12, 2011, 10:51:49 am #12 Last Edit: November 12, 2011, 11:13:29 am by r2d2
Vreme i prostor je pletenica koja se moze kidati i plesti ponovo kako to znaju da kazu zagovorenici teorije struna.

Cemu skupa putovanja i gorivo?

Naravno sve je mozda decenijama ili stolecima daleko od prakticne primene...  Ali lepo je znati da se moze , pod velikim uslovom da je teorija struna tacna...  

Voyager

Pa teorija wormholesa logicki gledano ima najvise smisla za neka buduca istrazivanja
Medjutim za tako nesto potrebna je ogromna kolicina energije, mada jednog dana ko zna, ako (ikad) hladna fusija uznapreduje dovoljno
A u sadasnjem vremenu solar sail projekat mi deluje najizvodljivije, vec su radjene obecavajuce probe