NGC i IC objekti

[vlaiv]

Pa tamni signal mi je malo misterija sa tvojom kamerom

ZWO referenca za 533 kaže da je tamni signal na -10C oko 0.0006e/px/s. To bi za 300s ekspoziciju dalo ukupno 0.18e tamnog signala.

Srednja vrednost darka koji si okačio je 3 elektrona (znači nekih 17 puta veća od očekivane) i šum je 2.65e - što je opet dosta veće od očekivanog (šum čitanja jednog frejma je 1.5e a ako stackuješ jedno 50 komada trebalo bi da je bar 7 puta manji - znači oko 0.2e).

U svakom slučaju, dark signal je toliko mali (po ZWO specifikaciji) da nema potrebe da se stavlja - ne utiče na rezultat (probaj, stavi gornju vrednost i vidi razliku).

Centralnu obstrukciju sam prvo stavio 65mm a onda sam našao na TS sajtu da je njihov photon 150 F/4 sa 40mm sekundarnom obstrukcijom i 0.94 reflektivnost ogledala.

Mislio sam da imaš taj teleskop a ne Quattro - ali možeš da staviš vrednosti za quattro, neće puno promenti.

SNR koji računaš (ili ekspoziciju ako tražiš jer ciljaš neki SNR) - je za tu jačinu svelosti od mete. Tamniji delovi će imati manji SNR a svetliji veći.

Ako imaš neki "budžet" vremena - onda možeš da proceniš šta će ti na slici biti vidljivo - ono što ima dovoljno velik SNR.

[Astro_fun_times]

A da bih dosao do vrednosti za merenje treba mi jedan sub, flat, dark, darkflat i bias da kalibriram taj jedan sub.
Koji program ti kositis za to?

I onda mogu u Siril-u da selekruje deo mete koji me zanima? I idem na statistics, mean ili median? I onda sta dalje sa tom vrednoscu da dodjem do magnitude?
Pod pretpostavkom da je ovo gore sto sam napisao tacno.

[vlaiv]

A da bih dosao do vrednosti za merenje treba mi jedan sub, flat, dark, darkflat i bias da kalibriram taj jedan sub.
Koji program ti kositis za to?

I onda mogu u Siril-u da selekruje deo mete koji me zanima? I idem na statistics, mean ili median? I onda sta dalje sa tom vrednoscu da dodjem do magnitude?
Pod pretpostavkom da je ovo gore sto sam napisao tacno.

Aha, pa ovako.

Sad bih ja rekao: "to je jednostavno ...", ali sad kad razmišljam, baš i nije.

Ima dva načina da se odradi merenje.

Direktno i relativno (u odnosu na poznatu zvezdu).

Prvi tip (direktno merenje, mada je početak isti za oba):

- uradiš kalibraciju subova (trebalo bi precizno da se odradi, ja to volim ručno da odradim u ImageJ programu jer baš kontrolišem matematičke operacije pa sam siguran šta se dešava).
- stackuješ subove (ovo je bitno jer ne možeš da vidiš intenzitet signala ako je signal slab). Možda čak i uradiš binning (to ide kao suma ne kao average) da bi popravio SNR da imaš dobro merenje.

Stackovanje treba da bude običan average - izbegavaj napredne algoritme za ovo.

Sve u svemu, na kraju treba da dobiješ sliku sa brojem elektrona (za relativnu metodu ne moraš da pretvaraš u elektrone) i da znaš koja ti je rezolucija odnosno koliko ark sekundi po pikselu (ako si binovao - to uzmeš u obzir).

Onda uradiš sledeće - obeležiš deo mete koji te interesuje i uradiš average selekcije. Vodi računa da u selekciji nema zvezda ili ako ima zvezda - onda gledaj median umesto srednje vrednosti jer je median bolji kad ima anomalnih vrednosti piksela (kao što su zvezde koje su sjajne u odnosu na metu).

Posle toga uradiš isto to za prazno parče neba - i oduzmeš tu srednju vrednost od gornje (da sklonimo svetlosno zagađenje iz slike). Tako ti ostaje samo svetlo od mete.

To ti je broj elektrona koji si izmerio po pikselu. Sledeće je da ga pretvoriš u broj elektrona po ark sekundi. Onda uradiš inverzno ono što sam ja radiu u spreadsheet-u.

- podeliš sa dužinom ekspozicije da dobiješ broj elektrona po sekundi
- uračunaš kvantnu efikasnost kamere (koliko bi bilo elektrona sa 100% efikasnom kamerom) da dobiješ broj fotona
- uračunaš optičke gubitke u teleskopu
- uračunaš kolika ti je apertura teleskopa i dobiješ broj fotona po jednom centimetru kvadratnom.

Kada si to dobio - to je broj fotona koji padne na jedan cm^2 u jednoj sekundi od ark sekunde kvadratne mete. Taj broj uporediš sa 880000 - što je otprilike broj fotona u sekundi po jednom cm^2 od zvezde nulte magnitude u V opsegu.

Odnos te dve veličine pretvaraš u magnitudu tako što uzmeš logaritam sa osnovom 10 i posle pomnožiš to sa 2.5

Recimo da si dobio 8800 fotona kao rezultat i onda porediš sa 880000 - to je 100 put veće (ili manje, razlika je samo u znaku magnitude da li je plus ili minus u odnosu na referencu). Logaritam od 100 (sa osnovom 10) je 2. Pomnožiš sa 2.5  i dobiješ 5 magnituda razlike u odnosu na referentnu zvezdu (u ovom slučaju bi meta koja proizvede 8800 fotona po kvadratnom centimetru po sekundi bila magnitude 5).

Kad si dobio to - onda moraš i da ufaktorišeš i atmosfersko slabljenje i koliko je transparetna atmosfera (a to realno možeš da izmeriš ako uzmeš i meriš zvezdu poznate magnitude pa vidiš koliko si dobio elektrona od nje a koliko bi trebalo i razlika je u atmosferi). Mada, za ovakve stvari atmosferu možeš i da zanemariš jer će verovatno biti slični uslovi kad budeš snimao (isto slabljenje manje više).

Drugi metod je jednostavniji. Isto pripremiš materijal ali izmeriš dve stvari - jedna je srednja vrednost signala od mete u zoni gde te interesuje (oduzmi signal svetlosnog zagađenja na isti način) a druga stvar je - izmeri ukupan signal neke zvezde na slici koju imaš u katalogu i znaš joj magnitudu. Vodi računa kad meriš zvezdu da nije suviše jaka i da ne klipuje signal u centru zvezde jer ćeš dobiti pogrešan rezultat.

Za to merenje je najjednostavnije iskoristiti AstroImageJ gde se jednim klikom (shift+click ako se ne varam) dobije fotometrijsko merenje zvezde sa automatskim oduzimanjem pozadine (znači da zvezda može da bude i ispred nekog signala kao što je signal mete - nema veze).

Ta dva broja podeliš i uradiš opet logaritam i pomnožiš sa 2.5 da dobiješ magnitudu. Onda tu magnitudu primeniš na magnitudu referentne zvezde a ne od nule.

Znači ako izmeriš zvezdu magnitude 14 i dobiješ x100 manji signal (5 magnituda razlike) onda je magnituda mete 14 + 5 = 19

[vlaiv]

Da, zaboravio sam da kažem - možeš iskoristiti taj spreadsheet za prvi tip merenja.

Samo stackuj i odredi average mete po pikselu (oduzmi LP i nemoj pretvarati u ark sekunde i deliti sa ekspozicijom) i onda "ciljaj" tu vrednost tako što ćeš u spreadsheet-u menjati magnitudu mete i gledati vrednost elektrona po pikselu po ekspoziciji dok ne dobiješ tu vrednost.

Naravno - možeš i preraditi spreadsheet da radi kalkulaciju unazad i da od broja elektrona daje magnitudu.

[PavleR]

Magelan, Rosette Nebula ti je bas dobro ispala. Uvek se radujem zimi zbog ovog objekta. Objekat ima predivnu strukturu otvorenog jata unutar prstenaste magline. Na tvojim fotkama se bas vidi puno detalja, sa tehnicke tacke gledista nisam pozvan da komentarisem, ali vizuelno fotka perfektno izgleda. Svaka cast!

[Astro_fun_times]

Vlaiv, ti si nepresušan izvor informacija, samo jos da ja to sve pohvatam😂

Pavle, hvala ti, a svako je dobrodosao da komentarise, meni je slika lepa, ne gledam je sa tehnicke strane a ni istrazivacke. Jednostavno veoma lepa meta i slika je fino ispala.
Nadam se da cu skupiti jos materijala da pojacam rezultat.

[Astro_fun_times]

A evo i poslednje obrade starog signala Pacman nebule.
Kao i sa Rozetom, ovime sam bas zadovoljan iako sam mozda na crvenoj preprzio boju

NGC 281, Pacman nebula by Miloš Deronjić, on Flickr
NGC 281, Pacman nebula by Miloš Deronjić, on Flickr

[mboskovic]

👍👍👍

[Yagodinac]

Vizuelno ovo je skroz ok, nisam sad gledao po kanalima da li je crvena prepržena, ali i ako malo ponegde jeste - koga briga, bitan je vizuelni utisak. Meni smeta kad sva tri kanala puknu pa neki region magline ili galaksije bude beo, ali ovo je skroz ok.

[Astro_fun_times]

Mozda je malo presaturirano ali meni je ona do Rozete bila najlepsa slika ili mozda  najzadovoljnija obrada.
Sad mi je Rozeta jako lepa jer je nekako bledunjava pa mi je vise prirodna da kazem.
Mada svaka slika i obrada ima neku svoju čar a ukusi su individualni pa sta se svidi meni, nece se svideti drugima.
Zato i kupujemo teleskope i sami slikamo slike koje su brojni drugi pre nas vec slikali, cesto daleko bolje od nas😂

[Astro_fun_times]

Caldwell 28; NGC 752, otvoreni skup zvezda.
Javila se prilika za slikanje ali nisam imao volje da sve nosim u bastu odakle bih imao vece parce neba vec sam samo izneo teleskop ispred vrata pa sam bio vrlo ogranicen u izboru meta. Mesec je bio na 97%, skoro pun, pa sam resio da slikam zvezde jer one nisu zahtevne.
I dalje cekam UV/IR cut filter pa su bez njega i dalje zvezde naduvane ali sam ih malo smanjio.
Obrada je srednje zalosna ali mi se svidja to sto kod ove slike u donjem desnom uglu moze da se nabroji najmanje 11 galaksijica a na celoj slici se moze naci jos najmanje 6.

Caldwell 28, NGC 752 by Miloš Deronjić, on Flickr

[vlaiv]

Odlična fotka.

Nisam siguran koliko će ti UV/IR cut filter pomoći oko naduvanih zvezda, koje, inače, meni uopšte ne izgledaju naduvane - jer koristiš reflektor.

Koma korektor gotovo da ne pravi nikakav problem oko toga jer ne rasipa boje uopšte (suviše je blizu fokalne ravni da bi se i videlo i da rasipa).

Jedino što UV/IR cut filter radi jeste da ti omogući da jednostavnije praviš dobru kolornu kalibraciju ako je i radiš uopšte (tačnije boje).

[Astro_fun_times]

Zvezde sam ja smanjio malo.
Ali vidim ja da izgledaju kao da imam oversampling. Previse pixela zauzimaju.
Svakako mi ne treba signal u infracrvenom spektru.

Color kalibraciju radim u Siril-u samo sto mi se cini da me flatovi malo zezaju jer kad otvorim master flat u Siril-u ima po sebi one kvadratice. Isto tako kada otvorim finalni stack i odradim autostretch, slika je zelena skroz dok ne odradim color kalibraciju.

A inace ne volim da slikam skupove zvezda, narocito ne otvorene.
Mesierovi globularni su lepi, medjutim, mesec na 97% i veoma mali deo dostupnog neba su mi dali izbor ili da slikam "bilo sta" ili da ne slikam hehe

Veceras bi trebalo da bude vedro tako da ko god moze neka iskoristi.
Vec imam dve mete spremne da dopunim vec slikani materijal pa da vidim sta dobijam.

[vlaiv]

Ne bih ja rekao da si ti over sample-ovan tu, već taman kako treba.

Nemoj da gledaš velike zvezde. Gledaj male zvezde - one su tačkaste. I gledaj recimo spajkove kod velikih zvezda. Oni su tanki - kao da su jedan/dva piksela široki (a opet nema pikselizacije nego su vrlo glatki - ravni).

Znači, taj deo mi je skroz ok. Ono što je problem je difrakcija svetlosti i to pravi oreol oko sjajnih zvezda.

To se lepo vidi na dve najsjajnije zvezde u donjem desnom ćošku. Difrakcija nije ni skroz ravnomerna u krug nego je podeljena u 4 zone. To čini da sjajnije zvezde izgledaju naduvano.

Ne znam šta doprinosi tome. Jesi maskirao klipove na primaru? i koliko ih imaš? Oni što drže primar na mestu. Bude ih 3 ili4. Ili je to ili je do držača sekundara - do spajdera. Ako spajder tamo gde se spaja sa tubusom ima zadebljanje i to zadebljanje uskače u svetlosni put - to onda rasipa svetlo.

Što se tiče boja - u centru slike imaš 3 jače zvezde. Iznad njih imaš par zvezda (imaju spajkove) koji su različite boje.

Njihovi kolor indeksi po stelarijumu su 1.01 i 0.36 (prva zvezda je HIP 9125).

Temperature koje odgovaraju tim kolornim indeksima su 4662K i 6953K a to daje boje:

255, 225, 195

odnosno

245, 243, 255

Kada se uporedi, mislim da je Siril odlično odradio posao sa bojama:
You cannot see attachments on this board.

(pored zvezda sam stavio pravougaonike sa "očekivanom" bojom spram fizike svetla)

[Astro_fun_times]

Opet kazem, malo sam smanjivao zvezde u PS, select by color pa sam isao na minimize.
Spajkovi su mi deblji nego sto su bili sa stock spiderom jer sam ga zamenio za drugi, deblji, koji mi drzi kolimaciji kao zavaren🤣
Ne secam se kada sam zadnji put dirao kolimaciju, proverim finalnu sliku samo nakon stackovanja, vidim da je "tilt" mali, i ne diram nista.
Ali da, sekindar ima krug koji ulazi u cevku, a maskirao sam nosace primara.

Zbog te difrakcije ni ne slikam M45, probao sam par test slika i halo oko zvezda a sve su veoma svetle ubija maglinu oko njih tako da mi se nesto i ne slika M45 zbog toga.