Teleskop za pretežno zemaljska posmatranja

[radisasvr]

Poštovanje za sve na forumu.
Nadam se da sam pogodio mesto za moje pitanje, potreban mi je u stvari savet:
šta iskusne kolege preporučuju za pretežno zemaljska posmatranja a da se može povremeno koristiti i za astronomiju?
Da li neki refraktor ili katadiopter. Delimično sam se teoretski upoznao sa jednima i drugima ali nemam nikakvo praktično iskustvo o razlici u oštrini, hromatskim aberacijama, širini vidnog polja ....
Želim nešto sa velikim povećanjem a da ima dobar kvalitet slike.
Gledao sam i spektive ali nisu baš ono što hoću.
Rang cene bi bio do maks. 40000 din za komplet sa montažom i tronošcem. Možda sasvim malo više ako je razlika u kvalitetu značajna.

[kruska]

Katadiopter, newton ili refraktor pitanje je sad...    

Samo je pitanje koji ti je omiljen tip teleskopa, voleces ga svakako.

[vlaiv]

Ovo:

https://teleskop.rs/katadiopteri-sa-montazom/1129-1021300-skywatcher-mc-na-starquest-2-mehanici.html

ili ovo

https://teleskop.rs/refraktori-sa-montazom/761-70700-skywatcher-mercury-707-refraktor-na-starquest-mehanici.html

Jedino sto ni jedan nije zgodan za terestrijalno zbog dijagonale. Obe su astronomske dijagonale odnosno ogledala koja obrcu sliku levo/desno.

Uz oba modela bi trebalo uzeti i 45 stepeni dijagonalu (amici prizmu) za terestrijalno.

https://teleskop.rs/dijagonale-i-prizme/420-amici-prizma-125-45.html

ili

https://teleskop.rs/dijagonale-i-prizme/422-lacerta-amici-prizma-125-45.html

Prvi teleskop je kompaktniji i veće aperture pa će dati i malo oštriju sliku i ima bolju montažu.

Druga amiči prizma je bolja (ali naravno i skuplja).

[nemars]

Svakako nisam iskusniji kolega, ali mislim da katadiopter ima vise smisla. Manji su, dodju cesto na alt-az sto je smislenije za posmatranja blizu horizonta. Ne treba im veliko ogledalo/rezolucija jer su mete svetle i seeing je losiji. Imaju dijagonalu i lako se okrenu ka posmatracu. Lako se moze staviti i okular/dijagonala koji ispravlja sliku sto je na nocnom nebu nebitno a danju za zemaljska posmatranja ima smisla ako vam znaci da je slika ispravno okrenuta. Naravno, treba sacekati ipak misljenje nekog iskusnijeg. Ja sam o ovome samo razmisljao iz moje perspektive, jer sam hteo nesto slicno, tj. kombinaciju dnevnih posmatranja i planetarnog nocu. Sto se cene tice, svakako nije idealan budzet, i mozda bi bilo pametnije ako ne zurite, da sacekate nesto polovno ovde na sajtu.

EDIT: Stajao mi je otkucan odgovor posto sam vec neko duze vreme u telefonskom razgovoru. Sad vidim da je vlaiv pisao u medjuvremenu. Svakako je znacajno iskusniji od mene.

[vlaiv]

Ja bih bio 100% za 102 Maksutov, ali sam imao jednu zamerku na njega dok sam ga imao.

Jako je teško dobiti manja povećanja sa njim i 32mm Plossl - koji je odličan okular u svakom teleskopu se u ovom teleskopu ponašao jako čudno.

Izlazna pupila je bila jednostavno suviše visoko i to je prvi put da sam imao problem sa senkama na 32mm Plossl okularu jer mi je bilo jako teško da gledam sa tolike distance.

Zbog te osobine je ovaj model teleskopa inače i odličan za visoka povećanja. Okulari koji inače imaju jako kratak eye-relief dobro rade u njemu - znači plossl i ortho oko 10tak mm neće biti nikakav problem za posmatranje.

Inače, za sve ostalo što se zahteva je super. Kompaktan je i lako se usmerava za terestrijalno. Nije suviše velik da ga treba posebno hladiti, čak i zimi. Nema hromatske aberacije, i lako daje velika uvećanja (do recimo x100-150, posle nije više toliko oštar, 100mm refraktor, čak i ahromat ako je F/10 ili sporiji, je bolji). Lako se fokusira, ima odličan opseg fokusa, dobro radi čak i sa lošijim/jeftinijim okularima.

Jedino što malo izlazi van budžeta. Ima verzija od 40000 - ali to je na EQ1 montaži koja jednostavno nije dobra. Tih dodatnih 7000-8000 ide na StarQuest2 montažu koja može i kao alt-az i kao eq montaža i delu je mi mnogo stabilnije od eq1.

Ako hromatska aberacija nije veliki prolem, onda ima i ovaj model:

https://teleskop.rs/teleskopi-refraktori/762-90660-skywatcher-evostar-refraktor-az-pronto-az3-r.html

On je najbolji od ovih što sam ja preporučio za astronomiju kao instrument, ali je montaža najmanje pogodna za astronomiju. Az3 (čak i ovaj novi model čini mi se) - ima problem sa posmatranjem visoko prema zenitu gde je najbolje. Za dnevna posmatranja je sasvim dobra montaža.

Jedino što je taj teleskop malo brži - odnosno daće duplo manja uvećanja sa istim okularima u odnosu na Maksutov (660mm naspram 1300mm fokalne dužine).

[radisasvr]

Hvala svima na savetima.
Gledam, čitam i usput se upoznajem sa materijom
Sviđa mi se kompaktnost katadioptera i to što su imuni na hromatske aberacije.
Kod refraktora mi se sviđa šire vidno polje i, koliko sam razumeo, kontrastnija i svetlija slika.
Kolike su te razlike u širini vidnog polja na istim uvećanjima i kolike su razlike u oštrini i svetlini?

[vlaiv]

Kolike su te razlike u širini vidnog polja na istim uvećanjima i kolike su razlike u oštrini i svetlini?

Kada pričamo o širini vidnog polja - onda imamo dve stvari o kojima pričamo - Prividna širina polja i stvarna širina polja.

Stvarna širina vidnog polja zavisi od od uvećanja. Znači, za isto uvećanje, ona je ista. Prividna širina vidnog polja zavisi od samog okulara, znači ne zavisi od teleskopa. Prividna širina vidnog polja je kako ti slika izgleda pred okom - da li je kao da gledaš kroz slamku - mali deo u centru i sve okolo crno ili je široka slika, znači veliko pred okom sa malo crnog okolo.

Stvarna širina vidnog polja je deo realnog sveta koji vidiš kroz optiku. To se za dvoglede obično iskazuje kao dužina na određenoj distanci - tipa 100 metara na 1000m daljine. Kod astronomije se izražava u stepenima - tipa 2 stepena realnog vidnog polja.

Znači - realno širina vidnog polja zavisi od povećanja, prividna od dizajna optike okulara.

Povećanje se dobija kad se podeli fokalna dužina teleskopa sa fokalnom dužinom okulara.

Kažemo da Maksutov ima uže vidno polje samo zato što ima veću fokalnu dužinu. Recimo da porediš Maksutov od 1300mm fokalne dužine i onaj refraktor 70/700.

Za isti okular, recimo od 10mm, Maksutov će dati x130 uvećanje (1300mm / 10mm) dok će refraktor dati x70 (700mm / 10mm). Pošto Maksutov ima skoro duplo veće uvećanje - on će imati i skoro duplo manje realno vidno polje.

Ali ako uzmemo isto uvećanje - dva različita okulara koji na maku i refraktoru daju isto uvećanje, recimo 13mm i 7mm da oba imaju uvećanje od x100 - onda će realno vidno polje biti isto (zapravo zavisi i od tipa okulara, ali ako je isti tip sa istim prividnim vidnim poljem odnosno field stop-om).

"Svetlina" - zavisi od dve stvari. Prva je prečnik objektiva a druga je uvećanje koje se koristi. Što je veće uvećanje - slika je tamnija (svetlo se širi po većoj površini pa je količina svetla po jedinici površine manja). Prečnik objektiva jednostavno sakuplja manje ili više svetla - zavisi da li je manji ili veći.

Pošto maksutov lakše postiže veća uvećanja zbog svoje velike fokalne dužine - kažemo da ima manje vidno polje i da je tamniji, jer te dve stvari zavise od uvećanja koje se koristi.

Ako je uvećanje isto i isti prečnik objektiva, onda će slika biti isto svetla u oba teleskopa i prikazaće isti deo realnog sveta - isto realno vidno polje.

Sama oštrina slike zavisi od dosta faktora, ali ako imamo savršenu optiku i isti prečnik objektiva - većina ljudi neće primetiti razliku u oštrini između refraktora i maksutova istog prečnika. Iskusniji posmatrači će primetiti razliku na najvećim povećanjima zbog centralne obstrukcije u maksutovu.

U realnim uslovima i zbog dizajna maksutova i refraktora, oštrina će zavisiti od primerka i jednog i drugog teleskopa ali možemo recimo reći da su 90mm refraktor i 100mm maksutov u istom rangu.
 
Generalno - što veći prečnik, veći potencijal za oštriju sliku i što manje obstrukcije aperture - oštrija slika. I naravno, što veći kvalitet izrade (a samim tim i cena) - oštrija slika. U realnim uslovima ima toliko drugih faktora - kvalitet atmosfere, kvalitet okulara, temperatura, koliko je posmatrač iskusan ...