Globalno zagrevanje Zemlje 2007

[sashastar]

A sta su za vas najveci zagadivaci ?
Za mene su naprimer medu najvecim AUTOMOBILI.
Primer da ukazem u Evropi za godinu do dve ce biti milijarda automobila.
Sada ih ima oko 800 miliona.
A da ne spominjem Ameriku itd.

[ikalo]

Automobili jesu veliki zagađivači zbog svog broja.. ali se u zapadnim zemljama svake godine uvode sve strožije norme količine štetnih gasova u izduvnim sistemima. Time pokušavaju valjda da naprave balans, ali je to jako teško izvesti...

ja vjerujem da je od auta veći zagađivač industrija.. termoelektrane, željezare, i slični pogoni gdje se sagorjevaju velike količine uglja, mazuta i ostalih fosilnih goriva... plus što su ta industrijska goriva puno prljavija nego benzin u autima...

ima li možda neko konkretne brojeve?

Ikalo

[r2d2]

Ima jako zanimljiva predavanja o toj temi na: http://www.astronomija.co.rs/razno/multimedia/radio/2006/radio_am06.htm
A na mene je ostavio utisak te posebno izdvajam:" PARALELNI CIKLUSI UGLJENDIOKSIDA NA ZEMLjI " od profesora Ivana Gržetića (decembar 2006). Nisam ni slutio da je cela tema toliko kompleksna i da sadrzi toliko cinioca kada je u pitanju hemijska ravnoteza nase planete i ako mozda se ne bavi toliko samim globalnim zagrevanjem kao temom, celo predavanje stvara objektivnu sliku o procesima koji uticu na atmosferu...Pa zato topla preporuka za one koje intresuje globalno zagrevanje!!!!!
Pozdrav!!!

[flintviking]

Po meni su termoelektrane najveci zagadjivaci, uopste problem dobijanja energije koji mora da se resi,
tu su u suprotnosti interesi velikih kompanija i sa druge strane ekologija.
mada, to sam jednom rekao, i mnoge ekoloske organizacije su profitabilne... pitanje je koliko iskreno rade taj posao.
Primer, Greenpeace...

[sashastar]

Dok svet traga za novim načinima za proizvodnju energije bez korišćenja fosilnih goriva - raste i interes za solarnu energiju. Jedna od institucija koje se intenzivno bave eksperimentima u cilju efikasnijeg korišćenja solarne energije je i Nacionalna laboratorija Sandia, u Alburkerkiju u Nju Meksiku.

Mnogi vezuju solarnu energiju za jednostavne solarne panele za agrevanje vode i za korišćenje takozvanih fotovoltičnih ćelija za proizvodnju malih količina električne energije za potrebe domaćinstava. Medjutim, u laboratoriji Sandia istraživači se bave velikim projektima koji bi mogli da zamene elektrane na ugalj i prirodni gas. Jedna od tehnologija koje najviše obećavaju je takozvani parabolični solarni kolektor, koji usmerava solarnu energiju u cilju zagrevanja gasa. To je jednostavan uredjaj koji je pre gotovo 200 godina izumeo škotski pronalazač Robert Sterling.

Kompanija pod nazivom «Sterling energetski sistemi» sada razvija parabolični kolektor zajedno sa istraživačima laboratorije Sandia. Njen predsednik Brus Ozborn objašnjava kako taj uredjaj funkcioniše.

«Kada zagrevate gas on pokreće zamajac koji zatim pokreće generator za proizvodnju električne energije. Prema tome Sterlingov uredjaj je vrlo jednostavna i efikasna je naprava koja pretvara toplotnu u električnu energiju.»

Toplota koja pokreće uredjaj potiče od ogledala koja usmeravaju sunčeve zrake na jednu tačku. Sistem ogledala kontrolišu kompjuteri koji prate kretanje sunca tokom dana. Ozborn se nada da će ova tehnologija jednog dana smanjiti korišćenje fosilnih goriva, poput uglja, od kojeg se danas dobija oko polovina električne struje u SAD.

«Mislim da će se, kako budu rasle potrebe za energijom povećavati i udeo solarne energije kao energetskog izvora.»

Ozbornova kompanija već ima dve elektrane na solarnu energiju  na jugozapadu SAD.

«To su veliki objekti koji proizvode oko četiri milijarde kilovat-časova što smanjuje emisije gasova staklene bašte za oko četiri miliona tona,» kaže Ozborn.

Drugi uredjaj na kojem rade istraživači Laboratorije Sandia je specijalno zakrivljeno ogledalo putem kojeg se solarna energija koristi za zagrevanje ulja. Menadžer ovog projekta Tim Mos objašnjava,

«Ulje se zagreva do maksimalne temperature od oko 400 stepeni Celzijusa. Ono se zatim koristi da putem mreže cevi zagreva vodu koja se pretvara u paru i zatim koristi za pokretanje klasičnih parnih turbina za proizvodnju električne energije.»

Istraživači su otkrili da mogu da poboljšaju efikasnost ovog uredjaja time što će pažljivo uskladiti položaj ogledala kako bi se što više toplote usmerilo ka cevima sa uljem. Povećana efikasnost solarnih uredjaja doprinosi da oni uspešno konkurišu tradicionalnim energetskim izvorima. Tim Mos smatra da ovaj uredjaj ima jednu važnu prednost u odnosu na Sterlingovu napravu.

«Pošto koristimo ulje, dakle tečnost, možemo da sačuvamo toplotu te tečnosti preko noći tako da možemo da proizvodimo struju i kada sunce ne sija.»

Mada se ove tehnologije već koriste u nekim delovima sveta istraživači se nadaju da će njihovo usavršavanje doprineti još većoj upotrebi solarne, dakle čiste, energije u budućnosti.

VoA

[flintviking]

ja sam uvek bio optimista u pogledu solarne energije. moj favorit je i hidro,i energija vetra.

[sashastar]

Severni jeleni, takođe, doprinose zagrevanju planete ispuštajući gasove koji izazivaju efekat staklene bašte, saopštio je jedan norveški naučnik.

Odrasli preživar godišnje proivede gasove koji nanose štetu koliko 2,1 tone ugljendioksida, a to je količina CO2 koju proizvedu dva povratna leta na liniji Oslo-Santjago de Čile.

'Odrasli los ispusti oko 100 kilograma metana godišnje. Metan je, međutim, mnogo škodljiviji od ugljendioksida, pa broj treba pomnožiti sa 21 da bi se dobio ekvivalent', izjavio je Frans presu profesor Od Harstad sa univerziteta društvenih nauka.

Oko 140.000 severnih jelena koji žive u norveškim šumama, proizvedu štetnih gasova koliko 294.000 tona CO2 godišnje, dodao je. Kod preživara, metan nastaje fermentacijom u njihovom digestivnom traktu, a količina od 100 kilograma metana je procena zasnovana na proračunima o kravama u Norveškoj.

Harstad, ipak, ne predlaže drastično rešenje za te životinje. 'Oni jedu travu, a ako više ne bilo preživara, pojavilo bi se previše trave, a to bi promenilo ekosistem i imalo nesagledive posledice po floru i faunu', objasnio je.

RTS

[sashastar]

Ozonska rupa iznad Antarktika ove godine se pojavila ranije nego obično, saopštila je Svetska meteorološka organizacija UN.

Još nekoliko nedelja neće biti poznato da li je ozonska rupa veća nego prošle godine kada je zabeležen njen rekordan obim.

[sashastar]

Učesnici jednonedeljne konferencije UN o klimi u Beču dogovorili su se da se smanji emisiju gasova koji stvaraju 'staklenu baštu'.

Predstavnici vladinih i nevladinih organizacija iz 158 zemalja, medju kojima i iz Srbije, usaglasili su se da industrijske države treba do 2020. godini da smanje ovu vrstu po klimu štetnih gasova za 25 do 40 odsto ispod vrednosti od 1990.godine.

Međutim ovo je samo preporuka koja treba da posluži kao 'neobavezan cilj' idućeg Samita o klimatskim promenama, koji je zakazan za decembar na Baliju.

Do petka posle podne dogovor je bio pod znakom pitanja. Naime, nakon višečasovnih diskusija grupa od pet zemalja - Japan, Švajcarska, Rusija, Kanada i Novi Zeland - odbacila je predlog većine da se predstojećem Samitu predloži jasno smanjenje gasova staklene bašte.

Sastanak je potom produžen i uspešno okončan kompromisom, prema kojem će preporuke iz Beča biti neobavezne, i samo kao smernice za razgovore.
Na Samitu na Baliju treba da se usvoje mere za period posle primene Kjoto protokola.

Prema oceni učescnika bečke, pripremne konferencije, ukoliko se preporuke sa ovog sastanka primene to bi značilo konkretan početak pregovora o budućem sporazumu po isteku Kjoto-protokola posle 2012.godine.

Pregovori, kako je planirano, trebalo bi da budu zaključeni 2009.godine.

RTS

[moki]

ljudi, postacu depresivan od ovih prica!

umesto ovih nepotrebnih i pesimistickih prica, bolje svako od nas, kad bude imao vremena, napise sto je uradio povodom resenja problem i tako da primer drugima. ja, npr, vec odavno gasim svtlo za sobom, nije puno, ali sam tako ustedeo malo uglja....
pogledajte samo koliko ima automobila po gradu i KO JE U KOLIM? u 90% slucajeva, unutra je SAMO VOZAC! zapitajmo se kako idemo na posao?

umesto toga, vecina je pokupovala KLIMA UREDJAJE, zavalila se u fotelje i pod svetlima "efikasnih sijalica" (pogledajte klasu efikasnosti sledeci put kad je budete kupili) lutala po netu, zezala se igricama, gledala filmove o globalnom zagrevanju...  i na taj nacin nesvesno SPRZILA TONE I TONE UGLJA!

sta mi mozemo uciniti povodom toga?

[sashastar]

Dobro dosao na forum Moki mislim na tvoju forumsku aktivnost.

Naravno da svako od nas moze da ucini barem malo da se ublazi ovaj problem
Ali dok najveci zagadivaci mislim na izvesne drzave nebudu drasticno umanjile
zagadivanje i naravno velike korporacije nece biti velikog napretka.

[moki]

ma bio sam bez interneta neko vreme a usput sam zaboravio i sifru..
pa kad bi se svi solidarisali, to  mozda i ne bi bilo tako malo.. ipak najvise energije dobijamo sagorevanjem fosilnih goriva, a sagorevamo dosta vise nego sto bi trebalo

tacno, pojedini su glavni zagadjivaci i bez njih se stvari nece doterati u red...

[sashastar]

Uragan Katrina i ovogodišnji uragani koji su zahvatiili Karibe i Centralu Ameriku podsećaju na ono što mnogi naučnici govore već više od decenije - da opasni vremenski poremećaji postaju sve češći kako se planeta zagreva. Klimatolog Piter Vebster razmatrao je tu temu na nedavno održanom forumu u Vašingtonu.

«Tokom poslednjih stotinu godina temperatura površine mora povećala se za oko pola stepena Celzijusa i došlo je do mnogih promena, uključujući topljenje leda. Broj veoma jakih uragana posebno se povećao od 1900, a još više od 1990, kao što je pokazao uragan Katrina 2005.».

Naoružani visokosofisticiranom satelitskom tehnologijom, novim podacima i mogućnostima korišćenja kompjuterskih modela, Vebster i drugi naučnici procenjuju da bi intenzitet i učestalost uragana mogli da se povećaju. Džefri Halverson je stručnjak za vremenske prilike u Američkoj svemirskoj agenciji.

«Mi smo u eri povećane aktivnosti od 1995. godine. Skoro svaka godina od tada je bila iznad proseka, a to se može očekivati i u narednih deset godina».

Halverson kaže da će porast globalne temperature dodatno uticati na pojačavanje oluja.

«Suše će verovatno biti sve gore, u eri globalnog zagrevanja, kao i iznenadne poplave. Paradoksalno je da će se tokom narednih decenija pojačavati ekstremni uslovi - suša sa jedne i vlaga sa druge strane,» kaže Halverson.

Temperature površine okeana porasle su za oko četvrt stepeni Celzijusovih tokom poslednjih 30 do 35 godina. Naučnici se slažu da su uzroci delom prirodni,  ali se ne slažu koliko za to treba kriviti ljudske aktivnosti.

«Ono što čini ovu eru zastrašujućom je izuzetna brzina kojom je temperatura rasla. To bi mogao da bude pokazatelj da su možda ljudi odgovorni,» kaže Džefri Halverson.

Džon Kopenhejver iz Medjunarodnog instituta za ublažavanje prirodnih katastrofa zaključio je da je sa vašingtonskog foruma o vremenskim nepogodama upućen poziv za akciju.

«Imajući u vidu da će biti uragana i da neka od istraživanja ukazuju da bi prirodne nepogode mogle da se javljaju mnogo češće i da budu mnogo snažnijeg intenziteta, to je nešto na šta bi naša civilizacija trebalo da se usredsredi kako bi se pripremila za takve katastrofe», istakao je Kopenhejver.

VoA

[moki]

главни кандидат за решење проблема

www.iter.org

[sashastar]

Rastom cene električne energije i nastojanjima da se zbog zaštite živorne sredine smanji korišćenje fosilnih goriva kompanije širom Sjedinjenih Država traže alternativne izvore za proizvodnju električne energije. Savezna država Ajova prednjači u tim nastojanjima.

Jedna od mnogobrojnih atrakcija ovogodišnjeg sajma u Ajovi bilo je improvizovano brdo sa vetrenjačama koje proizvode elekrtičnu energiju za potrebe sajma. Pored izvora električne energije vetrenjača su imale i obrazovni karakter: kako upotrebom alternativne energije smanjiti zagađenost i smanjiti upotrebu fosilnih goriva poput uglja. Vetrenjače su privukle pažnju mnogih posetilaca koji su se raspitivali kako da se uključe u program.

"Ne moramo da kopamo dodatni ugalj ili prirodni gas. Vetar je besplatan i stalno duva".

Na mnogim farmama širom Ajove postavljenje su vetrenjače koje proizvode struju. Iako su visoke skoro 40 metara, još uvek su upola manje od standardnih turbina koje se koriste u ruralnim područjima. Predstavnik kompanije Still MidAmerica Alen Urlis kaže da vetrenjače proizvode veliku količinu električne energije. Mnoge posetioce štanda Still MidAmerica, je iznenadlilo da  Ajova razvija ovaj alternativni izvor električne energije pošto je daleko od države sa puno vetra. Međutim Urlis kaže da je Ajova veoma predana razvoju alternativne energije.

"Ajova je deseta država u zemlji po broju vetrovitih dana ali je na trećem po broju generatora na vetar. Odmah iza Teksasa i Kalifornije."

Kompanija Mid Amerika trenutno proizvodi 460 megavata struje u Ajovi. Pošto vetra nema stalno Ajova ne može da se osloni isključivo na struju koju proizvode vetrenjače, ali je kako tvrdi Alen Urlis u planu povećanje njihovog broja što će smanjiti potrošnju uglja i doprineti poboljšanju životne sredine.

"Kada do sledeće godine završimo započeti projekat, a cilj je da pomoću vetra proizvedemo skoro hiljadu megavati struje, efekat će biti isti kao da smo iz saobraćaja povukli 682 hiljada automobila".

Vetrenjače obično postavljene u nizu, privlače pažnju slučajnih prolaznika, svojim ogromnim belim lopaticama koje se polako oreću iznad zelenih polja. Urlis kaže da je većina farmera koji su dozvolili postavljanje vetrenjača na njihovoj zemlji veoma zadovoljna jer im je olakšano godišnje plaćanje za korišćenje vetrenjača, a zemlju i dalje mogu da obrađuju nesmetano. "Planiranim proširenjem ogromne bele vetrenjače bi uskoro mogle da preplave kukuruzišta i pašnjake širom Ajove.

VoA


Posted on: Septembar 17, 2007, 12:31:19 pmAmerički Nacionalni centar za sneg i podatke o ledu u Bulderu, u državi Kolorado jedan je od 40 centara širom sveta koji prati i prikuplja podatke o promenama zaleđenog mora na polovima. Naučnici kažu da su cifre koje se odnose na ovoletošnje povlačenje leda na Arktiku - zaprepašćujuće.

Na zamrznutim ledenim pločama, sneg se sija kao dijamanti. Naučnici kažu da taj sjaj sadrži u sei tragove koji pokazuju zbog čega se Severozapadni prolaz preko Arktika sve više otvara, a stanište polarnih medveda smanjuje. Kada prikupe sneg, otope ga i propuste kroz specijalne mikro filtere - pojave se komadići ugljenika, odnosno industrijski reciklovane čađi, koja potiče od izvora u Severnoj Americi, Evropi, Rusiji i sve više iz Azije. Naučnik, Stiven Voren kaže:

"Ugljenik absorbuje sunčevu svetlost i izaziva zagrevanje,bilou atmosferi, bilo u snegu, koji mi proučavamo".

Satelitski snimci napravljeni ovog meseca pokazuju da je led na Arktiku pao na najniži nivo otkad su naučnici počeli da analiziraju pouzdanepodatke - 1979. Mark Serizi je viši naučni istraživač u Američkom Nacionalnom centru za sneg i podatke o ledu.

"Sve do 2006, gubili smo malo više od devet procenata leda svakih deset godina. To je oko 100 kvadratnih kilometara godišnje, što je prilično. Ono što se dogodilo 2007, stavilo je znak uzvika na sve ovo", kaže Serizi, koji već neko vreme upoređuje satelitske snimke artičkog leda snimljene proteklih septembara sa novim podacima, od ovog meseca.

"Generalno, tokom godina smo imali tendenciju opšteg opadanja.

Klimatski modeli konstantno su predviđali povlačenje leda na Arktiku, kako globalna temperatura planete raste. Serizi naglašava da najnoviji podaci ukazuju da je količina leda koja se do sada otopila jednaka onoj koju su raniji modeli predvideli za 2037. godinu.

VoA