• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Globalno zagrevanje Zemlje 2007

Started by sashastar, January 05, 2007, 12:43:05 pm

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

sashastar

Biogorivo i drugi obnovljivi energetski izvori, koji bi trebalo da zamene naftu i prirodni gas, izazivaju veći efekat staklene bašte od fosilnih goriva, naveo je londonski 'Tajms' pozivajući se na najnovija istraživanja britanskih naučnika.

Grupa stručnjaka iz Edinburškog univerziteta je utvrdila da su emisije od sagorevanja biogoriva proizvedenog od kukuruza ili uljane repice pogubnije po atmosferu od emisija nastalih sagorevanjem iste količine nafte i gasa.

Britanski naučnici su utvrdili da biogorivo stvara od 50 do 70 odsto više gasova s efektom staklene bašte, koji su uzročnici globalnog zagrevanja, od klasičnih goriva.

Vodeće zapadne zemlje su poslednjih godina pokrenule ambiciozne prgrame za zamenu nafte i prirodnog gasa alternativnim izvorima energije, pre svega biogorivom.

U Evropskoj luniji 80 odsto biogoriva se proizvodi od uljane repice, prenela je ruska agencija Itar-Tas.

Profesor Pol Kruzen, koji je takođe učestvovao u istraživanjima, je upozorio da je preko potrebno pažljivije proučavanje posledica prelaska na biogorivo. Od mnogih varijanti biogoriva treba odustati jer njihovo sagorevanje vodi ka nepovratnoj promeni klime na planeti.

RTS

sashastar

Prema jednoj najnovijoj knjizi, živi svet u svetskim morima mogao bi da doživi dramatični pad u narednih 50 godina, dok Ujedinjene nacije i američka administracija još uvek razmatraju načine za zaustavljanje globalnog zagrevanja.

Poslednjih decenija industrijski ribarski brodovi sve češće su bacali mreže u okeane u kojima ima sve manje ribe. Prema jednom istraživanju, to je rezultat prekomernog ulova, uništavanja koralnih sprudova i neprestanog odumiranja ribljih mresilišta po ušćima reka. Profesor univerziteta u engleskom gradu Jorku, Kalam Roberts, sproveo je obimnu studiju istorijskih i literarnih beleški o nekada bogatom životu u morima i njegovoj besomučnoj eksploataciji. U svojoj knjizi pod naslovom "Neprirodna istorija mora" Roberts zaključuje da preteran ulov ribe nije novost i da se ta pojava javila pre više od hiljadu godina.

"Vremenom, ulov ribe raširio sve po svetskim okeanima. Danas se riba lovi do dubine od 2 hiljade, a ponekad i 3 hiljade metara."

Ovaj okeanolog ističe da današnji ribarski brodovi pročešljavaju dno okeana specijalnim dubinskim mrežama i drugim sredstvima, što je po njemu jedan od razloga odumiranja stotina vrsta riba i drugih živih bića. Roberts navodi studije Ujedinjenih nacija koje pokazuju da je 60 odsto vrsta riba pogodnih za ishranu doživelo nagli pad od pedesetih godina do danas.

"Ako pogledate kumulativan broj riba koje postepeno nestaju i projektujete to u budućnost, videćete da će sve vrste koje danas lovimo nestati do 2050. godine."

Roberts navodi primere brzog nestajanja mnogih vrsta riba i drugih morskih životinja, kao što su tuna, sabljarka i morska kornjača u Tihom okeanu.

"Velika morska kornjača je najveći živi reptil na planeti, star sto miliona godina. Ali tokom tih sto miliona godina ništa je nije pripremilo za ovoliki broj ribarskih brodova."

Profesor Roberts kaže da obnova ribljeg sveta hitno potrebna.

"Ako zaštitite neko područje, broj riba se obnavlja i one narastu veće. A velike ribe imaju znatno više ikre od malih. Zubatac od deset kilograma može da ima 200 puta više mlađi od zubatca od jednog kilograma."

Roberts napominje da čovečanstvo samo putem zaštite okeana može da osigura ishranu za sve veći broj ljudi na zemlji.

"Morali bismo da odredimo posebna područja u morima u kojima bi život mogao ponovo da pusti koren, u kojima bi se ekosistemi oporavili od vekovnog prekomernog ulova tokom proteklih generacija."

Okeanograf Kalum Roberts kaže da su ljudske aktivnosti učinile okeane nesposobnim da reaguju na globalno zagrevanje. Ali on dodaje da ima ohrabrujućih znakova da su ljudi sve više svesni neophodnosti zaštite ključnih okeanskih staništa.

VoA

Dušan

Izvinite ako sam poremetio strukturu teme (nemam vremena da citam ovolike poruke), interesuje me jedno...

Nedavno sam cuo od profesorke geografije da je neki nas naucnik dokazao da Ozonske rupe ustvari nisu rupe vec cikloni ili tako nesto... Ne secam se tacno kako je rekla...

Jel zna neko nesto o ovome?

Mada meni se cini da je to jedna ogromna glupost... Sad, moguce je da je profesorka rekla glupost (uopste nije iskljuceno)... Mozda nije lepo razumela tekst... Ili je to samo jos jedan od onih tekstova tipa "Smak sveta 2012. godine usled poremecenog kretanja Zemlje" ili tako nesto...

Kizza

Ako Ljudski život teče nepovratno kao reka,šta nas čeka u Okeanu?

sashastar

Dusane najbitnije je sta ti mislis sta je ozonska rupa.

sashastar

Termoelektrane na ugalj upinju se da smanje štetne gasove koji izlaze iz njihovih dimnjaka, a jedan od najtežih za kontrolu je ugljendioksid, glavni uzročnik efekta staklene bašte. Neka nova istraživanja nagoveštavaju da bi to uskoro moglo da se promeni.

Savremene termoelektrane oslobađaju znatno manje štetnih materija nego one građene pre 30 godina. Na primer, termoelektrana na ugalj, kompanije Vi enerdžis, u mestu Plezent preri, u američkoj državi Viskonsin, instalirala je proteklih godina opremu koja iz dima izdvaja do 95 odsto sumpora i azota. A sada se uhvatila u koštac i sa ugljendioksidom. Krajem ove godine, elektrana će pustiti u probni rad opremu koja bi trebalo da iz dima izdvaja čak 90 odsto ugljendioksida. Šon Blek, stručnjak kompanije Alstom koja gradi pomenutu opremu, kaže da se proces u osnovi svodi na prskanje dima veoma ohlađenim amonijakom, što bi, teoretski trebalo da vezuje ugljendioksid. Testovi će pokazati koliko bi tog gasa moglo da se izdvoji pre nego što dim izađe iz dimnjaka. Kompanije vlasnici termoelektrana nastoje da što pre reše taj problem jer veruju da će vlada uskoro uvesti nove, stroge propise. Kris MekKini je rukovodilac programa kontrole ugljendioksida u kompaniji Vi enerdžis:

"Još ne postoji tehnologija za izdvajanje i odstranjivanje ugljendioksida iz dima. Ali, to bi moglo da postane obaveza ako se donesu federalni propisi."

Pobornici zaštite prirode kažu da bi elektroenergetske kompanije mogle da učine više, ali da ne žele da troše novac na novu tehnologiju ako je zakon ne obavezuje na to. Kris MekKini, iz kompanije Vi enerdžis, kaže da je to zbog toga što bi dodatni troškovi za ugradnju uređaja za izdvajanje ugljendioksida morali da budu prebačeni na potrošače.

"Ma šta se bude dogodilo to će potrajati duže vreme i o tome treba razmišljati tako da to ne izazove neočekivan, dramatičan finansijski udar."

MekKini dodaje da bi brzopleto donošenje zakona o kontroli štetnih gasova bilo veoma rizično. U slučaju uglendioksida - možda je u pravu. Vladina Nacionalna tehnološka laboratorija za energetiku izražava sumnju u efikasnost procesa sa ohlađenim amonijakom. U izveštaju koji još nije objavljen kaže se da u početnim testovima izdvajanje ugljendioksida nije dostiglo 90 odsto i da to možda i neće biti moguće. Takođe se kaže da bi taj proces mogao dramatično da poveća potrošnju energije u samoj elektrani. Džordž Peridas je naučni saradnik ekološke organizacije Savet za odbranu prirodnih resursa:

"Publicitet koji je dat ovoj metodi nije u srazmeri sa njenim rezultatima. Postoje fundamentalni naučni razlozi za pitanje da li se to uopšte može sprovesti."

Kompanija Alstom, koja razvija uređaje za izdvajanje ugljendioksida pomoću ohlađenog amonijaka, uverena je da je ta tehnologija efikasna i predviđa da će uređaji biti spremni za eksploataciju u roku od pet godina. To bi ujedno mogao da bude jedini izlaz za industriju koja se nalazi pod sve većim pritiskom javnosti, a mogućno i zakona, da smanji oslobađanje štetnih gasova u atmosferu.

VoA