dali su sve planete ostalih sistema iste po hemijskoj strukturi ?

[Daphne]

Mozda bi najprecizniji odgovor bio da je sastav Zemlje i Meseca slican po tome da se oba nebeska tela
sastoje od istih hemijskih elemenata, ali je njihov udeo razlicit, iz razloga sto je proces kristalizacije
(ako govorimo o kamenju i stenama) tekao na malo drugaciji nacin, drugacijom brzinom i sl.
Spektroskopija, koju je neko vec pomenuo, upravo proucava hemijski sastav zveda, galaksija i drugih
kosmickih tela, i do sada ni u jednom spektru nije primecen neki "nepoznat" hemijski element, vec svaka
linija savrseno odgovara onim elementima koji su nam poznati.
Ova problematika stvarno nema veze sa verom, religijom i slicnim tajanstvenim pojavama...

[sale11472]

Spektroskopija, koju je neko vec pomenuo, upravo proucava hemijski sastav zveda, galaksija i drugih
kosmickih tela, i do sada ni u jednom spektru nije primecen neki "nepoznat" hemijski element, vec svaka
linija savrseno odgovara onim elementima koji su nam poznati.

Eh da a samo pre nekih 130 godina spekrtoskopijom (koju sam ja pomenuo ) si mogao da otkrijes nove elemente pa cak i one kojih ima vise nego bilo cega drugog sem vodonika Alo to je bilo pre nuklerane fizike i ostalih poslastica 20 veka

[flintviking]

Ne slazem se da je mala sansa da postoje nepoznati elementi.

Cinjenica da je covek poleteo u kosmos, jeste cinjecica da ga nije ni okrznuo,


ne mozemo tvrditi na osnovu naseg malog znanja  da je to sve...

to je vec pitanje vere i filozofije....

pa po tome bi ispalo da sve sto u kosmosu postoji ima na zemlji i eventualno u s. sistemu...

nemoguce... apsolutno nemoguce....  previse gordo razmisljanje zemljana...

Glupo je da citiram samog sebe ali moram,
jer je pogresno shvaceno ovo sto sam napisao.

Ovde je vera spomenuta u drugom kontekstu. Vera da postoji jos nesto osim ovoga sto vec znamo. Kao sto verujemo da ima i jos negde zivota osim na zemlji, to je vera, znaci verujemo u nauku.
kada u to nebismo verovali nauka ne bi imala smisla. Cemu istrazivanja, cemu izucavanja ako znamo sve sto se moze znati. Zasto se ulaze u nova istrazivanja ako ne verujemo da ce mo nesto novo naci i otkriti.

filozofija, takodje spomenuta,   ima cuveni ugao znanja u filosofiji, koji ne umem da nacrtam ovde jer neznam bas dobro opcije.
Ali to je jedan ostar ugao, i on predstavlja znanje. Kada krenes od nulte tacke prema sirini to predstavlja znanje koje se umnozava. Sto vise covek zna, shvata da u stvari nista nezna.. Sto je znanje coveka vece, on shvata da je ono ogromno... i da nikada ne moze znati sve.

U tom kontekstu je spomenuta vera i filozofija. Dakle, verujemo u to da imamo jos mnogo toga da saznamo, to je vera, znamo da smo od ugla znanja okrznuli samo malo, i da je ono beskonacno, to je filozofski stav.

Zato je moj komentar bio da samo tvrdokorni ateisti ne razumeju taj stav, jer samo spominjanje vere kod njih izaziva odbojnost.

Da sam mislio na Veru u Boga,  napisao bih te dve reci velikim slovima iz postovanja. toliko treba da se zna o vernicima.

rezime. Dakle ovde nije bilo u pitanju nametanje moje Vere u Boga nikome, vec stav da ja verujem da ima elemenata koje nauka nije otkrila, i filozofski stav da je kosmos zaista jadan ako je ovo na zemlji sve sto postoji u njemu...

Toliko da nebi bilo zabune, A moje stavove o Veri i Bogu, iskazao sam u temi ,, Nauka i Religija,,  i nemam potrebu da van te teme o tome govorim.

Postoje drugi forumi gde se moze iskazati svoje Verovanje u Boga i ja se nadam da niko nije shvatio da ja to radim ovde.

Izvinjavam se na opsirnosti, ali volim da me shvate pravilno...

rezime: ne radi se o nametanju stavova o Bogu i Religiji.

[sale11472]

Niko nije ni mislio da pricas o religiji nego upravo o tvojoj veri da mogu postojati nepoznati elementi.

Tacno je da imamo mnogo toga pred sobom kada su naucna otkrica u pitanju ali je cinjenica da ono sto znamo znamo jako dobro.
Isto kao sto Ajnstajn nije promenio cinjenicu da ako se jabuka otkaci sa drveta sasvim sigurno mora i da padne tako ni nova otkrica nece promeniti cinjenicu da u jezgro ne mozes da naguras proizvoljan broj protona (tj da imas neogranicen broj elemenata)......
Nadam se da je jasnije posto je mmilan svoj odgovor malo zbrzao ali tu je i ono sto je napisao burga tj da tezi element od gvozdja nema sanse da nadjemo "gore"

[flintviking]

A na cemu se zasniva ta tvrdnja da ne moze tezi elemenat od gvozdja da se nadje...

[mmilan]

Hehehe, jesam malo zbrzao odgovor, tj. preskocio sma neke stvari u objasnjenju.
U principu fizika ne zabranjuje postojanje veceg broja elemenata ali dolazi se do pitanja koliko dugo neki atom mora da postoji pre raspadanja da bi mogli da ga smatramo hemiskim elementom. Da li je neki atom koji zivi par hiljaditih ili milionitih delova sekunde mozemo smatrati hem. elementom? Verovatno ne, jer u toku svog zivota nema sanse da reaguje sa necim drugim (ovo je moja proizvoljna definicija, ali nadam se da razumete sistinu)

Situacija je trenutno takva da je uran (redni broj 92) poslednji element koji se nalazi slobodan u priropdi, svi tezi elementi dobijaju se iskljucivo vestackim metodama. Ovo ne znaci da ti elementi ne mogu da postoje u prirodi, mogu ali cak i kad nastanku oni zive mnogo kratko (sekunde i manje) i raspadnu se na neke druge elemente.

Mala ispravka/dopuna ovoga sto je sale11472 (hm, sta znaci ovaj broj u nicku ) svi elementi tezi od vodonika nastaju tokom evolucije zvezde. Elementi zakljucno sa gvozdjem nastaju u procesu fuzije, tokom miliona godina zivota zvezde. Elementi koji su tezi od gvozdja nastaju u poslednjim trenucima u zivotu zvezde, tj. u fazi explozije supernove. Kako je vreme za nastanak elemenata tezih od gvozdja mnogo manje a istovremeno i broj zvezda koje explodiraju kao super nove manji u poredjenju sa onima koje stvaraju elemente lakse od gvodzda, zastupljenost tezih elemenata je manja. Generalno, sto je element tezi (tj. sto vise protona/neutrona ima u jezgru) ima ga manje u prirodi. U ovom pravilu postoje neki izuzeci ali to ulazi u nuklearnu fiziku, o tome mozda drugom prilikom ako ima interesovanja. E sad, verovatno ce neko da pita zasto je to bas tako... pa, da bi se to objasnilo opet u pomoc mora da se zove nuklearna fizika i fizika cestica. Ako treba pisacu dalje, ali kazite sta konkretno

[sale11472]

OK lepo sto dopunjavas tj ispravljas, sto se tice pitanja sta bi mogao da objasnis pa ukratko bi se moglo ilustrovati sta se desava kada se povecava broj protona (i neutrona) u jezgru ili drugim recima ako dodajemo nove elemente u periodni sistem. Mislim rekao si ako se nevaram da elektrostaticko obijanje pocinje da nadjacava kohezione sile koje bi trebale da drze jezgro na okupu znam da je odgovr  ali zamisli da objasnjavas Homeru Simpsonu (uff mada ko zna ipak je on nuklearni tehnicar mozda ipak jednostavnije  )

[flintviking]

Jos jedna mala opaska.
Ja pre svega mislim na planete van naseg sistema, i one mnogo dalje. Cak i kada bi na zemlji i u s.sis. sve otkrili, opet smo kosmos samo okrznuli.
milan je ocigledno hemicar, i to dobar, da li se varam....

[mmilan]

@sale11472
Na njega mislis? (vidi attachemnt)

A sad ozbiljno. Pretpostavljam da je svima dobro poznato da se dva pozitivna naelektrisanja medjusobno odbijaju, a protoni su pozitivni. Logicno je da se covek zapita kako onda atomsko jezgro ostaje uopste stabilno kad se u njemu nalaze pozitivno naelektrisani protoni (ovde su neutroni nezanimljivi jer su neutralni, tako da elektrostaticka sila na njih ne deluje). Razlog za opstanak jezgra je nuklearna sila. Nukelarna sila je najaca sila u prirodi i se suprotstavlja elektrostatickoj sili i drzi jezgro na okupu. Za razluku od elektrostaticke sile koja je ignorisala neutrone nukelarna sila ne pravi veliku razliku izmedju protona i neutrona (zapravo, nuklearna sila deluje izmedju kvarkova od kojih su protoni i neutroni sastavljeni). Slicno kao i kod elektronskih nivoa u atomu postoji i nesto nalik nukleaonskim (protoni i neutroni drugacije se nazivaju nukleoni) nivouima u jezgru. Raspored protona i neutrona u tim nivoima odredjuje stabilnost jezgra. Da podsetim - broj protona u jezgru odredjuje element, jedan isti element moze da ima razlicit broj neutrona u jezgru - to su izotopi.
Kad se sve ovo pomesa i uprosti do maksimuma dolazi se do situacije da jedna sila zeli da razbije jezgro (elektrostaticko odbijanje) a druga privlaci protone i drzi jezgro na okupu (nuklearna). Dok god je nuklearna sila mnogo veca od elektrostaticke jezgro je stabilno, ali kako broj protona u jezgru raste odbijanje postaje sve jace i jace i  razlika u intenzitetu ove dve sile postaje sve manja i manja. Kada obroj protona postane dovoljno veliki a scenu stupaju kvantni efekti i neodredjenost energije - u nekom trenutku cestica moze dobiti dovoljno energije i da izleti iz jezgra - tako nastaje radioaktivni raspad. Jezgro jednog elementa se raspada i nastaje jezgro drugog elementa.
Sada ce verovatno neko da pita zasto nuklearna sila ne postaje jaca sa porastom broja protona i nukleaona - razlog za to je izuzetno kratak domet nuklearne sile, tj. ova sila deluje samo izmedju susednih nukleona tako da povecanje njihovog broja ne povecava i intenzitet sile.

Ja pre svega mislim na planete van naseg sistema, i one mnogo dalje. Cak i kada bi na zemlji i u s.sis. sve otkrili, opet smo kosmos samo okrznuli.

Niko i ne prica o sucevom sistemu. Ne secam se da je ovde (srecom) nekada explodirala supernova. Zakoni fizike su univerzalni, bar u onom delu univerzuma koji je dostupan nasem posmatranju. Spektralna linija vodonika nalazi se na istoj talasnoj duzini i u labaratoriji, i na Suncu i u Andromedi i u najdaljem kvazaru. Spektri su ono sto nam govori o hemisjkom sastavu udaljenih tela, koliko god ta tela bila daleko. Nema spektara nepoznatih elemenata, sve je tu i sve se vec zna.

milan je ocigledno hemicar

Hemija je zemaljska nauka. Nezanimljivo Fizicar...

[flintviking]

Fizika je cudo. Sta je onaj mislio sa onim Ajnstajnovim kaminom. Znas li nesto o tome..

[mmilan]

Ne znam na sta mislis ali rekao bih da nema veze sa ovom temom. Otvaraj novu temu ako hoces i ako ima nekog smisla

ps. Mogao sam i nesto pametnije da napisem kao 100. post

[flintviking]

He, tebi je tek stoti, gusteru,....
salu na stranu, zar je to bito, mislim koliko postova.
vidim da mi se neke zvezdice povecavaju, ali iskreno pojma nemam sta to znaci.
nije ni bitno. pazicu da moj 500 bude nesto pametno.

[mmilan]

Hehehe nije bitno, slucajno primetih da je 100.

[sale11472]

Hehe da ja onda pojurim dvestoti
Nego ako nije eksplodirala koja supernova u komsiluku otkud ovoliko teskih stvari oko nas. Kanda su tu pucale za redom par komada E sad sto se ne secamo pa ne secamo se ni da smo se rodil ali imamo pupak

[mmilan]

Hehehe, naravno nista bez supernova. Ali kada je supernova napravila boom suncev sistem jos uvek nije bio ni u planovima