ASTROFOTOGRAFIJA

[POSEYDON]

Nažalost nemem ni jednu mapu,probao sam odokatvno da je nadjem:))

[sale11472]

Ok problem bi mogao da bude taj što je Orion trenutno dosta nisko na nebu znači da bi morao da pogleš čim se smrači... a za to ti bar nikakva mapa ne treba vidiš Orion, vidiš Orionov pojas vidiš nisz od tri zvezde koje se "spuštaju" sa njega (to obično zovu Oronov mač) i pa ništa srednja "zvezda" je maglina

A to što nemaš nikakve mape pa ..... mislim stvarno tri četiri klika počevši odavde i imaćeš zadovoljavajuće mape za početak još ako ih odštampaš.....

[cola]

Imas i u casopisu Vasiona fine mape(u prvom broju za ovu godinu)

[mravic]

Zanima me dal je neko od vas fotkao Orionovu maglinu...ja sam pokušao da je vidim sa mojim newtnom 150/750 iz BG ali bez uspeha?

Evo jedne od zimus na -5

[POSEYDON]

AUUUU.....sa kojim teleskopom?

[mravic]

ED 80 Celestron, Canon 300d i eq6 skyscan pro.

[POSEYDON]

SJAJNO!!!!

[Yagodinac]

Pazi da tri zvezde u Orionovom maču ne pomešaš sa tri zvezde u Orionovom pojasu. Orijentir su ti tri sjajne (pojas) a pod 90st su ti tri male. E pa malu srednju nađi.
Eh da si taj 150/750 zimus usmerio ka Orionu pao bi na ....
Nema veze, i Galilej je danima gledao Orion pa je propustio da nađe najveću maglinu u komšiluku.

[r2d2]

Sinoc na History je bila zanimljiva emisija o maglinama i samo se nadovezujem s pitanjima kada sam video da ne treba uvek Habl za jasanu sliku u  komsiluku.  Fotka je  zaista zaista fenomenalna.

Da li si koristtio RGB filtere? Ne znam da li savremeni digitalci mogu samo da naprave sliku sa ovakvim bojama ili si morao i malo da "fotoshopises"?   Koliko minuta je teleskop i digitalac  morao biti uperen u Orionovu maglinu da bi dobio ovaku finu fotku? Da li boje na samoj fotki govore i o hemisjkom sastavu prasine u nebuli (znas ono crveno vodonik, plavo valjda kiseonik itd itd.) Znam da ste o ovome vec pisali sigurno al eto mene intresuje iz prve ruke za konkretnu lepoticu-fotku?

[mravic]

Za ovu fotku, treba digitalac koji ima beskonacnu ekspoziciju tj. da se ona moze podesiti na nekoliko minuta. Canon DSLR ima opciju B i imam tajmer koji se pomoću dzeksne prikopca na fotoaparat. Ekspozicije idu od - minuta. Postoje vise problema oko fotografisanja ovakvih objekata a to su:

Jako dobar mrak, bez mraka nema fotografije i ova je slikana negde oko Km od veceg grada. Dok je Orion bio na jugu najblizi grad mi je bio Sremska Mitrovica.

Dobro pracenje, je osnovno da bi zvezde bile tacke a ne crtice. Montaza koja nosi teleskop mora da bude stabilna da moze da nosi teleskop sa fotoaparatom koji je na teleskopu. Ne samo da ga drzi vec i da ne dozvoli vibracije pri laganom povetarcu. Sledece sto je problem sto ni jedna montaza ne prati idealno vec ima periodicnu gresku, tako da se paralelno sa tim teleskopom montira jos jedan koji sluzi za pracenje objakta snimanja, i prilikom te greske kontrolerom ispravljamo primecenu gresku. Naravno, najjednostvniji nacin je da se montira autoguiding tj. uredjaj koji sam prati kroz taj drugi teleskop neku zvezdu u vidnom polju i pomoću racunara da sam ubrzava ili usporava montazu.

Kvalitetan teleskop sa minimalnim aberacijama. Bez ovoga nema dobre fotografije,

Verovatno postoje jos neki faktori koje treba postovati da bi slika ispala takva, ali ne mogu na brzinu da se setim.

Naravno da se jos bolja fotografija moze napraviti sa skupljim astronomskim kamerama koje su hladjene na - 30 stepeni, i koje su predvidjene za astrofotografiju, osetljivije, i sl. Pogotovo ako slikas svaku boju zasebno jer se izbegavaju greske u hromatskoj aberaciji.

[IbanezRG]

Nesto mi nije jasno. Zasto se uvek fotografise (recimo neka maglina) vise puta? 5 frejmova od 30sec i onda se oni spajaju. Zar se tih 5 frejmova po icemu medjusobno razlikuju? Mislim, zar nebi bilo lakse uzeti jedan frejm i stakirati ga 5 puta? To nikako ne kontam.

[bear]

Poboljsava se odnos signal/sum. Razliciti su u smislu termickog shuma, atmosferskih poremecaja, greske u rgb matrici, etc. Kada kombinujes vise frejmova, ovi uticaji se ponistavaju.

[Yagodinac]

Prva stvar je zbog šuma koji se drastično neutrališe kad imaš više stakiranih slika. Šum nije simetričan i ta zrnasta struktura se smanjuje ako spojiš dovoljno fotosa. Druga stvar je što svaka od tih slika ima po neki detalj jasniji nego ostale slike. Čista statistika
Inače, dobrom web kamericom možeš dobiti detaljniju sliku npr Jupiterovih pojasa ako stakiraš 1000 i više sličica nego što okom kroz teleskop možeš videti. I to je fora zašto se planete više slikaju nego gledaju

Ja sam probao da stakiram više dnevnih slika (pejzaži) sa različitom ekspozicijom i rezultati su -  Jedva čekam letnje kumuluse i ciruse.
To isto možeš uraditi sa M42 u Photoshopu sa zapanjujućim rezultatima, bolje nego da slikaš jednu od 50min

[bear]

Mala napomena - za ozbiljnije slike ce trebati serija razlicitih ekspozicija s obzirom na raspon intenziteta samih objekata i okoline. One sa duzim ekspozicijama za hvatanje sitnih detalja malih magnituda, a one krace za smanjivanje shuma i svetlije delove objekta.

[Yagodinac]

Upravo to, sa jednom kraćom ekspozicijom dobiješ jezgo M42 i ništa više; a sa dužom dodaš ostatak/periferiju i to ukomponuješ. Eh, kako je to lepo u teoriji... samo još da nabavim nešto čime ću to da slikam - a već znam kako ću sve da obradim