• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Brže od Svetlosti........

Started by Kizza, September 23, 2011, 06:38:04 am

Previous topic - Next topic

0 Members and 10 Guests are viewing this topic.

mmilan

Znao on ili ne za neutrine, neutrone ili kako ih već nazvasmo nije ni važno. Mnogo su bitnije fizičke osobine. U pomenutom citatu navedeno je "carrying so small a charge". Ni neutroni ni neutrini nemaju naelektrisanje pa cela pričao oko toga "znao" pada u vodu.

Druga bitna stvar - svi radovi Nikole Tesle bili su bazirani na elektromagnetnoj intereakciji. Na neutrine elektromagnetna sila ne deluje, oni interaguju samo preko slabe interakcije.
http://www.svetnauke.org/
Great people talk about ideas, average people talk about things, and small people talk about wine - Fran Lebowitz


Kizza

Ako Ljudski život teče nepovratno kao reka,šta nas čeka u Okeanu?

r2d2

October 05, 2011, 03:47:57 am #93 Last Edit: October 05, 2011, 04:36:52 am by r2d2
Eh, da sam barem malo (mrvicu) na njega! Tada ne bih uzaludno trosio energiju na jalove rasprave, vec bih naporno radio da pomognem celom covecanstvu ;)

Kizza

Predpostavljam da mu je bilo jako teško da prezentuje nove ideje,upoređujući moja iskustva kao pronalazača.Svaka mu čast.Na žalost nije imao smisao za biznis kao Edison ali ga je ipak nadvisio po idejama :)
Ako Ljudski život teče nepovratno kao reka,šta nas čeka u Okeanu?

r2d2

October 05, 2011, 07:11:43 pm #95 Last Edit: October 05, 2011, 08:13:27 pm by r2d2
Jedna jako zanimljiva (barem meni) teorija o neutrinima i novim svojstvima...

http://klubsapiens.blogspot.com/2011/10/nobelova-nagrada-za-fiziku-ili-kako-se.html#more

Darko Donevski,,, Astrofizičar, pisac i šahista.

"Jedna od novijih ideja je ona koja povezuje tamnu energiju sa neutrinima, subatomskim česticama koje retko stupaju u interakciju sa drugom materijom, ali koje imaju određenu masu. Neutrini se generišu na Suncu i na drugim zvezdama, i smatra se da su produkt Velikog Praska. Konvencionalna teorija smatra da se masa neutrina ne menja tokom vremena, dok u najnovijoj teoriji neutrini dobijaju u masi sa povećanjem prostora koji se nalazi između njih. U vreme ranog Univerzuma, neutrini su bili upakovani relativno zgusnuto. Danas su oni dosta razdvojeni, udaljeni jedni od drugih, tako da je svaki neutrino dobio dosta na masi, kako sugeriše nova teorija. Kako se sve više udaljavaju, tako se povećava i sila zatezanja između njih. Neutrini stvaraju polje ubrzanja, kao što na primer čestice pod nabojem stvaraju električno polje (sa izuzetkom što je ova sila kod neutrina uvek privlačna sila). Neutrini koji su preostali od momenta Velikog Praska su stvorili jedno ravnomerno polje ubrzanja kroz ceo Univerzum, a energija toga polja daje "silu ubrzanja" koja bi mogla da doprinosi širenju Univerzuma. Opšta teorija relativnosti predviđa da je jačina-koncentracija energije u Univerzumu u direktnoj relaciji sa stopom ekspanzije. Kako se Univerzum širi, snaga energije opada, i Univerzum bi trebalo da usporava širenje, međutim, pošto se širenje ubrzava, verovatno onda neka druga forma energije i njena snaga vrše uticaj na ubrzano širenje Univerzuma. Ekspanzijom Univerzuma, masa neutrina takođe raste. Teorija takođe predviđa da će neutrini promeniti masu u zavisnosti u kakvoj zbijenoj okolini obične materije se nalaze, slično tome kako svetlost izgleda drugačije ako prolazi kroz vazduh, vodu ili kroz prizmu."
----------------------------------------------------
ovo me jako podseca na neke moje kvaziteorije gde sam na ovom forumu tvrdio da pojedine cestice sa veoma dugim vremenom poluraspda imaju rastucu potencijalnu energiju jos od velikog praska (i u odnosu na vp)  i da ta potencijalana energija raste vremenom kako se kosmos siri....


Moja slobodna predpostavka (laicka) ;D

Objasnjenje za izmerenu brzinu neutrina. Relativisticke formule zakrivljenja prostora i vremena su evidentne kada je masa nebeskih tela u pitanju. Ali zakrivljenje vremena i prostora se dogadjaju  i usred brzina bliskih svetlosti cestica sa masom (neutrino).

Drugim recima prostornovremenski kontinum se MIKROzakrivio zbog prolaska ubrzanog  neutrina (koji ima kakvu-takvu masu). Njegova brzina je  ostala manja od C ali smo zbog efekta relativnosti (zakrivljenja kontinuma) izmerili da je nesto malo veca od c!
(Cern je ubrzavao  druge cestice koje su svojim raspadom i sudarom postale neutrino)

Tesko da ovakav scenario nije bas nikom "pao" na pamet i po tome prepostavljam da postoji nelogicnost!

Sta mislite o tome, gde sam pogresio?  

CyberianIce

Vecina likova danas se drzi citave ove fame k'o pijan plota i uporno pokusavaju da opovrgnu teoriju relativiteta. Znam da to tebi nije cilj, ali ova teorija ipak kaze da je c konstanta i da se ne menja u zavisnosti od referencije, tako da ni u kom slucaju nebi trebalo da se moze izmeriti c vece nego sto je u sustini ikad bilo. Svidja mi se sto je ovo prva zamisao koja zahteva neke modifikacije teorije, ali ti makar ne kazes da "sav ajnstajnov rad pada u vodu" za razliku od ostalih. Ja sam skeptik pa i ako se nadam da je za celu ovau stvar u pitanju neka vrsta greske. Modifikacija teorije je mnogo gora opcija nego njeno dopunjavanje.
Telescopius
AstroBin
Sky-Watcher 200P | Meade Instruments DS2090 | Tair-3-Phs | Celestron CG-5 | OnStepX | Canon EOS 600D AstroMod | ZWO ASI120MM-S

r2d2

October 07, 2011, 05:17:12 am #97 Last Edit: October 07, 2011, 06:09:08 am by r2d2
Hvala na odgovoru. Ovo mi je samo uzgred palo na pamet i sklon sam slaganju da krpljenje rupa i prisivanjem zakrpa  na vec jako iscepanom odelu deluje sirotinjski...  ..Mada ponekad - nema se, ,,,za novo odelo...  ;)

Ovo je samo moje laicko razmisljanje (razgibavanje) na temu i podvlacim da nisam dovoljno obucen (u aramni) i nije mi cilj da se "pravim pametan".....

Zasto mi je bas ovakva ideja pala na pamet?

 Svi znamo da jedan od prvih Ajnstajnovih eksperimentalnih dokaza o zakrivljenju kontinuma je izvedena prilikom totalnog pomaracenja sunca. Svetlost udaljenih zvezda koja je prosla pored sunca se zakrivila u odnosu na svoju pravolinijsku putanju usled mase sunca i mi smo to preciznim odredjivanjem polozaja  promene ugla to mogli da detektujemo. Svetlost prati lokalno zakrivljenje.

Medjutim sta ako bi posmatrac sa planete x koja kruzi oko recimo z. sistema Alfe Kantauri (birajte zvezdu koju hocete) merio sa nama nezamislivio preciznim instrumentima sam predjeni put fotona iz gornjeg eksperimenta?

Znaci ovi fotoni su krenuli u to i to vreme i putovali toliko i toliko kilometara i stigli su ranije na odrediste (fotografska ploca naucnika na planeti zemlji) iako je brzina fotona kontrolnim merenjem svo vreme bila bas samo C i nista drugo.

Sada uzevsi svoj precizan metar iksani su izmerili jos jednom precizno rastojanje izmedju zvezde i planete zemlje i dobili cudnu informaciju  da je svetlost stigla ranijje. Usled doplerovog efekta svasta se dogodilo sa samim ocitavanjem fotonskog spektra ali nas intresuje predjeni put i vreme a ne svojstva fotona.

Lokalano zakrivljenje (zbog sunceve mase) je naizgled "skratilo" prostror i foton je stigao ranije od predvidjenog iako je presao tacan broj kilometara i tacno se kretao brzinom od c. Mereno iz druge referentne tacke (zvezdani sistem alafa kentauri, planeta x).

Nekome moze izgledati da je po suvoj logici foton trebao da stigne kasnije bas zbog ugla zakrivljenja ali foton ima odliku da uvek ima konstantnu brzinu prateci kontinum pa uglovne brzine i predjeni put ne uticu onako kako smo navikili u obicnoj mehanici...

Tako isto i za neutrine. Mi smo tu famoznu brzinu dobili mereci predjeni put i vreme, ne uzimajuci u obzir same efekte relativnosti. Cinjenica je da bas i nemamo puno cestica sa masom koje putuju brzinom od c i cinjenica je da nemamo puno mesta za eksperimentisanje na malo vecoj prostornoj skali (tek smo poceli), tako da mene ne iznenadjuje previse ovaj moj misaoni dokaz  ;D ;D ;D ;D da je brzina od c konstatntna cak i u zakrivljenom prostoru.

Dakle, ovu mozda slobodnu i neispravnu predpostavku ne dozivljavam ni kao modifikaciju ni kao izmenu vec kao direktan prakticni dokaz i potvrdu relativnosti primenjen eksperimentalno na problem merenja duzine pri brzini od c*ili bliskoj  tela (snopa cestica) sa masom.

Jos jednom se izvinjavam ako sam se nalupao ili izneo nesto pogresno, te sam vrlo rad da korigujem svoj stav na buducem ukazanom.

CyberianIce

Quote from: r2d2 on October 07, 2011, 05:17:12 am
Medjutim sta ako bi posmatrac sa planete x koja kruzi oko recimo z. sistema Alfe Kantauri (birajte zvezdu koju hocete) merio sa nama nezamislivio preciznim instrumentima sam predjeni put fotona iz gornjeg eksperimenta?

Znaci ovi fotoni su krenuli u to i to vreme i putovali toliko i toliko kilometara i stigli su ranije na odrediste (fotografska ploca naucnika na planeti zemlji) iako je brzina fotona kontrolnim merenjem svo vreme bila bas samo C i nista drugo.

Sada uzevsi svoj precizan metar iksani su izmerili jos jednom precizno rastojanje izmedju zvezde i planete zemlje i dobili cudnu informaciju  da je svetlost stigla ranijje. Usled doplerovog efekta svasta se dogodilo sa samim ocitavanjem fotonskog spektra ali nas intresuje predjeni put i vreme a ne svojstva fotona.

Lokalano zakrivljenje (zbog sunceve mase) je naizgled "skratilo" prostror i foton je stigao ranije od predvidjenog iako je presao tacan broj kilometara i tacno se kretao brzinom od c. Mereno iz druge referentne tacke (zvezdani sistem alafa kentauri, planeta x).

Nekome moze izgledati da je po suvoj logici foton trebao da stigne kasnije bas zbog ugla zakrivljenja ali foton ima odliku da uvek ima konstantnu brzinu prateci kontinum pa uglovne brzine i predjeni put ne uticu onako kako smo navikili u obicnoj mehanici...

Tako isto i za neutrine. Mi smo tu famoznu brzinu dobili mereci predjeni put i vreme, ne uzimajuci u obzir same efekte relativnosti. Cinjenica je da bas i nemamo puno cestica sa masom koje putuju brzinom od c i cinjenica je da nemamo puno mesta za eksperimentisanje na malo vecoj prostornoj skali (tek smo poceli), tako da mene ne iznenadjuje previse ovaj moj misaoni dokaz  ;D ;D ;D ;D da je brzina od c konstatntna cak i u zakrivljenom prostoru.

Dakle, ovu mozda slobodnu i neispravnu predpostavku ne dozivljavam ni kao modifikaciju ni kao izmenu vec kao direktan prakticni dokaz i potvrdu relativnosti primenjen eksperimentalno na problem merenja duzine pri brzini od c*ili bliskoj  tela (snopa cestica) sa masom.

Jos jednom se izvinjavam ako sam se nalupao ili izneo nesto pogresno, te sam vrlo rad da korigujem svoj stav na buducem ukazanom.


Da, foton ne stize ranije, ni u kom slucaju, moze samo da kasni ali ni to se ne desava. Jer je sam prostor kroz koji on prolazi zakrivljen, tako bi i izgledalo jer da se napravi to precizno merenje udaljenosti u trenutku pomracenja, ispalo bi isto kao sto je inace (usled zakrivljenosti porstora). Pitanje je da li gravitacija zakrivljuje taj svetlosni talas (posto foton nema masu) ili pak zakrivljuje sam prostor kroz koji talas prozali. Samim tim ako bi se izvelo veoma precizno merenje u trenutku pomracenja, nebi se dobila veca distanca nego sto jeste (jer prostor nebi bio ravan od X do nas, vec zakrivljen gravitacijom Alfe Kentauri. A to sto se u eksperimentu pojavljuje "ranije" - opet nema veze sa tim, to je zato sto je termin "ranije" upotrebljen da opise kako se pojavio nesto ranije na fotografskoj ploci iako je teorijski jos trebao da bude "pomracen" jer geometrijski gledano posmatrani objekat je trebalo da bude zaklonjen/pomracen jos neko vreme.

Mene muci sad neko drugo pitanje: imaju li neutrini uopste masu?

1. Ako imaju pozitivnu preostalu masu (za energiju vec znamo da im je pozitivna) i krecu se brze od svetlosti onda se direktno kose sa lorencovom simetrijom. Pri tome su superluminalni i ne ispoljavaju tahionske osobine to stvara vec ogroman problem. Raniji eksperimenti su ukazaivali na mogucnost da se neutrini krecu superluminalno ali uglavnom visokoenergetski (3 GeV - MINOS). Merenje neutrinske emeisije sa SN 1987A govori u prilog jer su ti bili oko 10 MeV i nisu dosli brze nego sto treba. Znaci, kako je uopste doslo do toga da se zna da neutrini imaju masu; Prvobitno na osnovu njihove brzine a zatim smo se uverili da u stvari nista ne znamo o njihovoj brzini, jer nismo do dan dans 100% sigurni kakva je. U maju 2010 CERN je na osnovu posmatranja prelaza neutrina iz jednog oblika u drugi potvrdio da ove cestice ipak imaju masu, ali to su takodje bili prelazi niskoenergetskih neutina pa se sad pitam da li, sta i kako to izgleda kod ovih "trkacih" neutrina (>GeV)

Sve sto se do sada zna u stvari govori u prilog da mi jako malo znamo o neutrinima a mnogo vise o relativitetu, pa sam zbog toga skeptican. Svasta se danas-sutra tu jos moze utvrditi, mozda na kraju izvalimo da cak imaju i naelektrisanje i da nisu onakve cestice kakve su bile na papiru, ali je bitno da su mediji vec naostrili giljotinu za Ajnstajna :D
Telescopius
AstroBin
Sky-Watcher 200P | Meade Instruments DS2090 | Tair-3-Phs | Celestron CG-5 | OnStepX | Canon EOS 600D AstroMod | ZWO ASI120MM-S

r2d2

Tisina s moje strane predstavalja duboku kontemplaciju nad izrecenim.

Ako tisina bude potrajala da se barem zahvalim na edukativnom odgovoru....

NShappy


Yagodinac


NShappy

Quote from: Kizza on October 03, 2011, 09:04:34 pm
Obratio sam se za pomoć gospodinu Vladimiru Jelenkoviću,direktoru muzeja "Nikola Tesla",u vezi teksta da li je i šta rekao Tesla u vezi čestica bržih od svetlosti:
Postovani Zorane,

U prilogu cete naci prepis intervjua koji je Nikola Tesla dao Dzonu O'Nilu (John O'Neill), novinaru i uredniku naucne rubrike Broklin Igla (Brooklyn Eagle). Intervju je objavljen 10. jula 1932. godine, na dan Teslinog 76. rodjendana. Dzon O'Nil je inace i autor prve biografije objavljene o Tesli 1944. godine pod nazivom ,,Prodigal Genius".

U tekstu cete i sami videti da Tesla pominje neutrone, a ne neutrine, kako je to cesto pogresno citirano. Teslina kljucna recenica iz ovog teksta glasi: "All of my investigations seem to point to the conclusion that they are small particles, each carrying so small a charge that we are justified in calling them neutrons. They move with great velocity, exceeding that of light."

Ne raspolazemo faksimilom ovog teksta, ali on je zvanicno unet u bibilografiju clanaka koje je Tesla sam napisao ili su o njemu objavljeni u SAD.

Pozdrav,

Vladimir Jelenkovic  

__________________________
Direktor
Muzej Nikole Tesle
Krunska 51, Beograd
Tel: +381 11 243 38 86
Fax: +381 11 243 64 08
info@tesla-museum.org
www.tesla-museum.org
Veliko HVALA gospodinu Vladimiru Jelenkoviću  :) što nam je razjasnio ovu dilemu.


Nisam bio lenj i pisao sam biblioteci (Brooklyn public library: http://eagle.brooklynpubliclibrary.org/Default/Skins/BEagle/Client.asp?Skin=BEagle ) sa molbom da mi pošalju faksimil intervjua sa Teslom. Ameri sve dnevne novine ikada objavljene kod njih čuvaju na mikrofilmovima a takođe imaju vrlo otvorenu politiku prema dostupnosti materijala iz biblioteka. I zamislite, odgovorili su mi!!!

Međutim, odgovor nije bio očekivani. Evo šta su mi odgovorili:
QuoteHello,
I'm a librarian with the Brooklyn Public Library's local history division, the Brooklyn Collection, and I received your request for a Nikola Tesla article from the July 10, 1932 issue of the Brooklyn Daily Eagle.  I've been searching our microfilm copy of that issue, and I can't find the interview you mentioned.  Do you happen to have a page number or headline?  Anything that can help me zero in on the article you referenced would be appreciated.

Best,
...


Sada bih zaista voleo da nekako stupim u kontakt sa gospodinom Jelenkovićem, pa onda ponovo sa ljubaznom bibliotekarkom iz USA (jel' problem poslati čokoladu nekom u USA? :) ) da bi nekako došli do članka.

Kizzo?

Kizza

I Ja sam se iznenadio kada mi je Vladimir odgovorio.Imaš dole njegovu adresu,a mogu ti poslati i materijal  koji sam Ja dobio.
Ako Ljudski život teče nepovratno kao reka,šta nas čeka u Okeanu?