• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Kupujem teleskop

Started by Dare, October 07, 2019, 07:41:39 pm

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

MilosM

Tokom dana mi stigao Dobson heritage flex tube 130/650. Malopre se vratio sa testiranja. Oblaci su upropastili stvar, ali dok je moglo da se vidi gledao sam Jupiter, Saturn, Mars i Andromedu. Planete kako sam i očekivao. Ono što me razočaralo je Andromeda. Ne mogu neki oblik da vidim uopšte, samo mrlju. Ili ja nešto nisam dobro uradio, ili mi trebaju bolji okulari. Možda će i u boljim uslovima biti bolje, videćemo.

Red dot finder veoma dobar. Fokuser ću definitivno prvi da sredim sa trakom. Vrlo je lak za montirati i prenositi. Što se tiče montaže treba samo finder staviti. Više vremena treba da se izvadi iz kutije, nego da se montira.

Sve u svemu dosta dobar teleskop, pogotovo za te pare. Jel ima neko ideju kakav okular da uzmem? Voleo bih i Jupiter malo više da približim, a i nešto za deep sky.

CyberianIce

Quote from: MilosM on August 14, 2020, 01:07:51 amOno što me razočaralo je Andromeda. Ne mogu neki oblik da vidim uopšte, samo mrlju.

Zamisli tek moje razočarenje kad sam je prvi put pogledao kroz izvikani reflektor od 8" i video to isto. Doduše videle su se i njene satelitske galaksije, ali se i dalje sve to uklapalo u tvoj opis - neka mrlja bez jasnih granica i oblika.
Meade Instruments DS2090 90/800 | Custom GEM | Canon EOS 4000D
We are the Borg. You will be assimilated. Your biological and technological distinctiveness will be added to our own. Resistance is futile.

spadej

Quote from: MilosM on August 14, 2020, 01:07:51 amOno što me razočaralo je Andromeda. Ne mogu neki oblik da vidim uopšte, samo mrlju.

Koliko dugo si posmatrao Andromedu? Da li si koristio periferni vid?

Za galaksije i ostale DSO moras da sacekas da se oci naviknu na mrak. Bar 10-15 minuta. Tek tad se pojavljuju detalji. Ako u tom periodu prodje neki auto u blizini, komsija upali sijalicu, ili pogledas opet Jupiter, Veneru... sve je propalo. Kad se oko akomodira na mrak, postaje osetljivije i do 10 miliona puta!

Periferni vid obavezno ...!

I sve to ako su uslovi bar malo OK. Ako ima mesecine, zaboravi na DSO. Ili ako su oblaci negde u blizini, oni reflektuju svetlosno zagadjenje (LP) i nebo postaje ko mleko.
SkyWatcher BD 150/750, EQ5-"Luger" + PicGoto++ "Luger"
TS 10X50
Canon EOS1000d

Darchy

E drugari, ovo što ću sada napomenuti vam se sigurno neće svideti, ali ako ste očekivali slike kao sa Keck teleskopa plašim se da ćete biti razočarani. Kroz 8" većina DSO objekata će se pokazati samo kao blede flekice svetla. Ukoliko budete imali sreće sa posmatračkom lokacijom i dobrom vidljivošću onda ćete možda i moći da ugledate nekakve detalje. I to tek nakon adaptacije vašeg oka i izjednačavanja temprature teleskopa i okolnog vazduha. Teleskopima sa aperturom preko 8" veoma često nestabilnost atmosfere stvara ozbiljan problem. Takodje, svetlosno zagadjenje mnogo više pogadja teleskope velikog prečnika. Desiće se da tekom čitave godine bude samo 3-4 dana sa optimalnim seeing-om. Ali sve navedeno nije razlog da budete obeshrabreni. U tome i jeste lepota posmatračke astronomije... loviti uslove kako biste ugledali nešto što je naizgled nevidljivo.

https://en.wikipedia.org/wiki/Astronomical_seeing
Meade LX100 8" SCT
Skywatcher 80ED Pro
Skywatcher HEQ5 SynTrek / EQ5
GSO Plossl 15, 25, 32mm, Goldline 7mm
GSO APO Barlow
Castell UHC filter
GSO Planetary filter
Canon 350D

Yagodinac

August 14, 2020, 10:52:19 am #49 Last Edit: August 14, 2020, 11:25:52 am by Yagodinac
Problem su visoka očekivanja. Andromedina galaksija jednostavno tako izgleda, u većem teleskopu veća mrlja i to je to; za spiralne krake ti treba vrhunsko nebo i iskustvo, i opet to nije kao na fotografiji. Zapravo ništa u vizuelnoj astronomiji nije ni približno tako fascinantno kao u fotografiji; ako hoćeš da pretpostaviš koliki je sjaj neke galaksije u okularu na nekom srednjem uvećanju, pogledaj golim okom Mlečni Put. To je otprilike to, s tim da će centar M31 biti malo sjajniji jer centar naše Galaksije em je prekriven prašinom i gasom, em je nisko na jugu (apsorpcija), ali to ti je zgodno poređenje da znaš šta da očekuješ. Međutim, ako imaš teleskop veće aperture, veće iskustvo šta i kako da gledaš, vrhunsko nebo bez cirusa, izmaglice i Meseca, na nekoj malo većoj nadmorskoj visini od vojvođanskog dvocifrenog broja metara - detalji počinju da se pojavljuju. Uočavaš spiralne krake, naravno perifernim vidom; možeš da "nanjušiš" rasvetljenja unutar galaksije - gigantsko otvoreno jato NGC206 npr, tu su satelitske galaksije itd itd.

Vizuelna astronomija deepsky objekata se bazira na vrhunskom nebu i vrhunskom iskustvu da se interpretira ono što (jedva) vidiš. Vremenom uspeš da razaznaješ detalje u tim mutnim mrljicama, uočavaš graničnu magnitudu i slično što nisi mogao pre. Tu su uvek i planete, poneka kometa, zatim dvojne zvezde, pored klasičnih deep_sky objekata (svi tipovi maglina, otvorena i zatvorena jata, galaksije). Dakle, čak i sa malim teleskopom možeš da provedeš život istražujući nebo, toliko toga gore ima; ali ako hoćeš da stvari izgledaju kao na fotografijama onda... Onda uzmeš opremu i napraviš fotografiju, jelte...  ::)

Yagodinac


vlaiv

Ajd sad, treba ti ovo, treba ti ono, nemoj vojvodinu i dvocifren broj metara nadmorske visine, ... :D

Ja sam sa 8" video krake u M31 direktnim vidom, odnosno jezgro, prvi red kraka i prašinu između, iz Novog Sada na 79m nadmorske visine (plus minus koji cm).

Treba samo biti temeljan i imati i malo sreće.

Temeljno se treba pripremiti. Adaptacija na mrak, ćebe preko glave ako treba. Preko dana nositi sunčane naočare obavezno leti jer UV zna da utiče na noćnu adaptaciju i po par dana.

Još nije vreme za Andromedu. Takve stvari se gledaju kada su u zenitu u gluvo doba noći, znači tamo posle 1h ujutru kad svi pogase svetla. Krajem septembra otprilike. Jako je bitno da meta bude što je više na nebu moguće, prema zenitu.

Pratiti prognozu naravno. Ne ovu domaću nego aerosol na 550nm.

https://atmosphere.copernicus.eu/charts/cams/aerosol-forecasts?facets=undefined&time=202008140,3,2020081403&projection=classical_south_east_europe&layer_name=composition_aod550



Ako je iznad obeleženog - ne očekivati previše. Kad naleti pesak iz Sahare - ništa se ne vidi.

Bio sam pre neki dan na Letenci. Došao drug iz Norveške pa da odemo malo da gledamo. Na Letenci sad tuku neki reflektori, totalno sam se iznervirao a i pola Fruške Gore raskopano i mora se ići okolo naokolo.

Suština:

102mm Maksutov - NGC7331 detektovan perifernim vidom (a bio je na oko 64 stepena iznad horizonta)
203mm Dob - M31 bez ikakvih detalja, samo jezgro, čak se M110 jedva video - 45 stepeni iznad horizonta u pravcu Novog Sada i Mesec počeo da izlazi.

Nije svaka noć dobra za sve - ciljaj mete koje su dobro pozicionirane te večeri.
GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat
HEQ5, AZ4
ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

CyberianIce

Problem je u visokim očekivanjima ali i u tome to što mi nazivamo detaljima. To su detalji u širem smislu konkretno to je jedva vidljiva naznaka nečega (perifernim vidom jedva vidljiva). Možda bi trebalo bi da koristimo termin "signal" za te stvari umesto "detalji". Ni razočarenje nije loše. Razočarenje u vizelna posmatranja može da rodi ljubav prema amaterskoj astrofotografiji, sve zavisi od upornosti. A što se tiče Vojvodine, sve dark sky mape možete okačiti mačku o rep, prevelika je to ravnica i ima jako mnogo faktora. Par reflektora koji budu slučajno upaljeni ili ugašeni može da upropasti stvar u krugu od 30 kilometara, zavisno od atmosfere... Ja se koristim najekskluzivnijim mestima. Omiljena su mi Bezdan, Bački Monoštor, Apatin, Bogojevo, a dobar deo Fruška Gore je postao sranje od kako su pustili rasvetu na novom Žeželju. One tri bandere na Letenki su sinoć cepale od Jabuke do Mošinog groba pa sam se na kraju odlučio za Slobodu. I na slobodi nekad radi rasveta a nekad ne. To su najgori reflektori jer direktno sa zemlje svetle prema nebu, na onom tajmlaps videu se lepo vidi da dobacuju do niskih oblaka.
Meade Instruments DS2090 90/800 | Custom GEM | Canon EOS 4000D
We are the Borg. You will be assimilated. Your biological and technological distinctiveness will be added to our own. Resistance is futile.

Yagodinac

Ja pamtim Letenku iz nekih drugih vremena, dobra je to lokacija i što je taktički najbitnije - pristupačna, asfalt imaš do kraja. Međutim, uticaj nadmorske visine je tu baš upečatljiv: sa Letenke u zenitu ipak možeš kad je sve idealno da vidiš jako duboko u svemir, iako je NS tu ispod prvih obronaka. Probajte da pronađete neko selo oko NS na 17.5km od centra (ekvivalentno udaljenosti Letenke) i uporedite nebo iz tog sela sa Letenkom  ;D
Ima Vojvodina jako mnogo dobrih mesta, recimo Deliblatska Peščara i okolina su ludnica ali da ste videli prevoj između Rtnja i Sokobanje, ili Staru Planinu, Adžine Livade, Zlatibor van naselja i slične planinčuge videli biste da pola Vojvodine jeste dobra ali ne i vrlo dobra lokacija, a kamoli odlična. Glavna razlika se vidi u transparenciji zenita ali i nisko na horizontu, naprosto sa planine se vidi niže do horizonta. U astrofotografiji se to najbolje vidi, naprosto iz ravnice se pre saturira nebo nego na planini, tamo je nebo crno u zenitu i na 30sec ISO6400. Takva mesta su cilj, e sad, Vojvodina je u drugom smislu odlična jer je vrlo često vedra, tok vetra je laminaran i to je bitno za planete, a recimo Kučaj kod mene u komšiluku je u 90% oblačan i danju i noću, čak i kad je cela Srbija vedra, plus turbulencija; džabe što je nenaseljen i mračan kao rog.

MilosM

Hvala svima na savetima i idejama. Ova za ćebe preko glave mi se posebno sviđa :). I ja posmatram sa nadmorske visine od 70 metara, ali uskoro ću malo da putujem po Srbiji, pa ću valjda naići na bolje mesto. Jesam malo razočaran, jer mi na fotkama sa aparata Andromeda bolje izgleda nego kroz teleskop. Ali daleko od toga da sam odustao, znam koliko sve faktora utiče na dobru vidljivost. Bilo bi izuzetno čudno da sam prvo veče sa novim teleskopom uspeo da dobijem savršenu vidljivost.

Za dalje planiram da se krećem malo kako bi našao bolje mesto. Gledao sam mape svetlosne zagađenosti i koliko vidim jedino je malo bolja situacija tamo kod Šurjana blizu Rumunije. Da li je neko imao iskustva sa tim? Da li vredi tražiti lokacije sa manje svetlosne zagađenosti? Jer Srbija je izgleda iz nekog razloga skoro skroz pokrivena.

Takođe uzeo bih i neke bolje okulare ako bi pomogli. Jel ima neko ovaj isti teleskop? Zanima me kakvi su ovi što su došli sa njim, i da li bi vredelo uložiti u neke bolje.

MilosM

Jel imao neko uspeha sa Neptunom i Uranom? Kakve šanse imam sa ovim mojim 130mm teleskopom? Očekivanja: Mrlja u plavičastoj boji.

Yagodinac

Uran da, mala bledoplavičasta kuglica bez ikakvih detalja; Neptun baš i ne. Odnosno za trećinu manjeg prečnika, boja slična; ponekad Mars i Merkur budu približno sitni kao ova dvojica pa se de facto vidi da nije zvezda na 100-200x, ali svakako bez ikakvih detalja. Barem u mom teleskopu koji je uporediv s tvojim (reflektor 150/750).

Ono što možeš bez problema sa tvojim teleskopom i Uranom to je da ga nađeš, nacrtaš mapu zvezdanog polja sa planetom u centru, dođeš sutra i uporediš i gle čuda - Uran se pomerio. Ako baš budeš uporan možeš po razmaku među pojedinim zvezdama i da izmeriš koliko se pomerio, mada za ovo treba malo više guglanja i upoređivanja.

MilosM

Definitivno ću probati da nađem Uran, hvala. Nego da nema neko polovan barlow da proda? Da mogu bar da pojačam uvećanje više od ovih 65x, trebaće mi za Mars kontam.

ubootwaffe

Svako od nas ko je nakon velikih očekivanja bleštavih, spiralnih, (HABL) full color galaksija i objekata dubokog neba doživeo razočaranje, a nije spakovao svoj teleskop i zauvek prestao da se interesuje za ovaj čaroban hobi, otkrio je koliko zapravo male, zamagljene, mutne fleke na nebu mogu da donesu radosti i sreće.

Jedan od mojih prvih postova i prvih posmatranja sa SW Dob 200/1200 je upravo bio šok što sam od one grandiozne, fascinantne Andromede video samo belu fleku!  :o  :o  :o

Sinčić kada je video, zamalo me nije gađao ciglom, a da ne pričam kako sam pomislio, Bože, na šta sam spiskao 500 eura...

Onda polako počneš da gledaš druge objekte. Nađeš druge galaksije, magline i sama pomisao da si jedan od ne tako brojnih ljudi koji ima tu privilegiju da lično vidi ta zrnca svetlosti koja su stigla do tvog oka nakon više hiljada, više stotina hiljada ili više miliona godina putovanja je ono što ovaj hobi čini čudesnim.

Možda prelomni momenat, u mom slučaju su bile galaksije M81 i M82...

Još ako ti aparatura dozvoli da vidiš obe odjednom, verujem da ćeš samo pojačati ljubav prema ovom hobiju.

SkyWatcher Dobson 200/1200
Dvogled 10x50

Danijel

Quote from: ubootwaffe on August 23, 2020, 01:21:15 amSvako od nas ko je nakon velikih očekivanja bleštavih, spiralnih, (HABL) full color galaksija i objekata dubokog neba doživeo razočaranje, a nije spakovao svoj teleskop i zauvek prestao da se interesuje za ovaj čaroban hobi, otkrio je koliko zapravo male, zamagljene, mutne fleke na nebu mogu da donesu radosti i sreće.

...

...sama pomisao da si jedan od ne tako brojnih ljudi koji ima tu privilegiju da lično vidi ta zrnca svetlosti koja su stigla do tvog oka nakon više hiljada, više stotina hiljada ili više miliona godina putovanja je ono što ovaj hobi čini čudesnim.
...

Da, da, netko je jednom rekao, (a ja to preuzeo kao slogan za zvjezdarnicu Apollo  ;D  )

Zemlja je jedan veliki svemirski brod, a tako je malo onih, koji se usude pogledati kroz prozor. :o
ZVJEZDARNICA APOLLO
SW MAK 127/1500 | NEQ6 Pro GoTo | Celestron 11" SCT