• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

WASP-60/Morava ?

Started by Sinisa, December 17, 2019, 07:06:54 pm

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Sinisa

December 17, 2019, 07:06:54 pm Last Edit: December 17, 2019, 07:17:28 pm by Sinisa
Je'l to ta?  :)
-
48x15s @ 1600ISO
150/750 EQ3

vlaiv

Sudeci po ovome, jeste:

http://aladin.unistra.fr/AladinLite/?target=23%2046%2039.975%2B31%2009%2021.37&fov=1.10&survey=P%2FDSS2%2Fcolor

Tvoja slika je 90 stepeni u odnosu na Aladina-a (tvoje gore je na aladinu levo) ali je to to!
GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat
HEQ5, AZ4
ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

Sinisa

Odlicno! Bas mi je drago sto sam uspeo da je upecam na dan "krstenja" :)
150/750 EQ3

Predrag

"Somewhere, something incredible is waiting to be known." - Carl Sagan

Dobson 250/1200
Nikon D5100

Yagodinac

Me like this ;D
Btw upecati Vlasinu, e to je hard-core. Šalu na stranu, odličan rad i u pravo vreme.

Sinisa

Hvala vam :)
Možda će Vidojevica jednog dana uspeti da upeca tranzit Vlasine ;D
150/750 EQ3

vlaiv

Quote from: Yagodinac on December 18, 2019, 02:24:42 pmBtw upecati Vlasinu, e to je hard-core.

Evo ga domaci zadatak za zainteresovane.

Korak jedan - izracunati okvirno koliku razliku u magnitudi mozemo ocekivati

- velicina zvezde 1.14 R sunca
- velicina planete 0.9 R jupitera

Korak dva - buduci da je Morava 12.18 magnitude - izracunati kolika je ekspozicija (ili stack) potrebna za SNR koji bi detektovao promenu magnitude

Ukoliko je su odgovori u granicama moguceg za teleskop - prionuti na posao :D
GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat
HEQ5, AZ4
ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

Yagodinac

Uz maksimalna uprošćavanja, ako je površina Sunčevog diska tačno 100x veća od površine Jupitera; dalje imamo 1.14/0.9, to znači da se za Moravu i Vlasinu odnos Sunca i Jupitera množi sa 1.27x.
Okreni/obrni, gubitak Sunčevog sjaja prilikom tranzita Jupitera je stoti deo sjaja odnosno pet magnituda. Dakle, Morava pada za 0.0196mag prilikom tranzita na 12.38mag.

Ovaj ovde kaže da se 50 i 85mm objektivima DSLR može uz neke trikove naterati na 0.02mag preciznosti prilikom merenja; verovatno on statistički izračuna prosek iz više snimaka dobijenih u kraćem vremenskom periodu (recimo 20 snimaka po pola minuta). Ta preciznost meni deluje dostižno teleskopom, ali objektivima... Možda i može, ne znam.

http://www.britastro.org/vss/JBAA%20120-3%20%20Loughney.pdf

Bilo kako bilo, ovo je zaista dobra ideja za projekat, ali meni (standardno) nedostaje vreme za ovakva merenja.

DraganTesic

Вас двојица се шалите?

vlaiv

Malo šale i šege nije na odmet :D

Zapravo ja se nisam šalio - postavilo se pitanje da li je moguće i meni logičan prvi korak je proračun - makar okvirni da li je u domenu amaterske opreme.

Nema potrebe biti preterano precizan, niti je moguće, ali okvirno se može videti da li ima smisla probati, a nije preterano ni teško izračunati to sve.

Evo Yagodinac je uzeo 1% gubitak Sunčeve svetlosti prilikom tranzita Jupitera kao osnovu i dobio okvirno pad sjaja od 0.0196mag.

Ja ću probati drugim putem da aproksimiram gubitak svetla pa da uporedimo rezultat. Radius Sunca je 695510 Km a radius Jupitera je 69911 Km

Gore sam naveo da je ova zvezda oko 1.14r a planeta oko 0.9r. Znači odnos prečnika je kao 794021:62920 = ~12.62 a odnos površina je kvadrat toga odnosno oko 159.25

Kada 159.25 puta manji objekat zakloni veći, gubitak svetla je oko 1/159.25 odnosno razlika u magnitudama je -2.5*log(1/(1-1/159.25)) = -0.00684mag

U pitanju je razlika od 0.00684 magnitude po mom proracunu (približno isti procenat gubitka smo dobili - pada sa 100% na 99.37% ali se računica magnituda razlikuje iz nekog razloga).

Kolika nam treba ekspozicija da bi smo uspeli da zabeležimo toliki pad sa nekom sigurnošću? I to se da izračunati. Prvo nam treba SNR.

Ako ciljamo da pouzdano detektujemo pad od oko 0.6% ili 6 od 1000, greska treba da bude bar jedno 5-6 puta manja od toga - znači greška je 1 od 1000, odnosno SNR treba da bude 1000.

Sledeća aproksimacija je da većina šuma dolazi od šuma mete - jer je u pitanju zvezda i u tom slučaju možemo da kažemo da nam treba oko signal čija je vrednost oko milion da bi dobili SNR od 1000 (milion je 1000 x 1000, odnosno kvadratni koren iz milion je hiljadu, što znači da je signal milion a šum hiljadu pa je njihov odnos isto hiljadu - taman koliko nam treba).

Kolika nam ekspozicija treba da skupimo milion fotona? Hajdemo uzeti neki običan teleskop - recimo Newton od 150mm sa 26% centralne obstrukcije i 94% refleksivnosti ogledala. Neka radimo sa kamerom od 50% kvantne efikasnosti.

Neka je zbog ekstinkcije atmosfere magnituda zvezde 13 umesto 12.18. Zvezda nulte magnitude emituje ~1000000 fotona u sekundi po santimetru kvadradnom.

Zvezda 13 magnitude je ~158489 puta slabijeg sjaja, znači da ona emituje oko 6.31 foton po kvadratnom santimetru po sekundi.

Teleskop 150mm prečnika sa 26% centralne obstrukcije ima površinu sakupljanja (7.5*7.5-1.95*1.95)*PI = 188.66 centimetara kvadratnih.

Ako uračunamo gubitke od dva puta po 94% refleksivnosti i jednom 50% kvantne efikasnosti, dobijemo oko 83.35 centimetara kvadratnih.

Pomnožimo to sa 6.31 i dobijamo signal od ~526 fotona po sekundi od te zvezde na senzoru (možda je bolje reči elektrona u ovom trenutku jer smo uračunali kvantnu efikasnost).

To znači da treba oko 1900 sekundi totalne integracije za merenje koje ima SNR približno 1000. Ukoliko "olabavimo" kriterijum na SNR 500 (to je i dalje dovoljno da se detektuje tranzit), dovoljne su ekspozicije od 10-tak minuta (ili par kraćih koje se sumiraju).

Vrlo izvodljivo amaterskim teleskopom.

Jedino što nismo uzeli u obzir dužinu tranzita, ali verujem da je i to odgovarajuće.

GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat
HEQ5, AZ4
ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

DraganTesic

Мој рачун се слаже са Јагодинчевим, а твој је баш депресиван.Седам хиљадитих, ко ће то приметити! 

Којом методом је откривена Морава? Фотометрија са Земље ми не изгледа баш вероватна.

vlaiv

Quote from: DraganTesic on December 19, 2019, 06:34:49 amМој рачун се слаже са Јагодинчевим, а твој је баш депресиван.Седам хиљадитих, ко ће то приметити! 

Којом методом је откривена Морава? Фотометрија са Земље ми не изгледа баш вероватна.

Da, fotometrija sa zemlje je bas metod kojim je otkrivena. Tranzit metoda - ova koju smo sada razmatrali je koriscena. Otkrivena je 2011 godine u okviru WASP programa, o samom programu vise ima ovde:

https://en.wikipedia.org/wiki/Wide_Angle_Search_for_Planets

Inace oprema koriscena je "amaterska" - dve observatorije sa  8x Canon 200mm F/1.8 objektiv i 2048x2048 CCD. Dobro, montaza nije bas amaterska :D

GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat
HEQ5, AZ4
ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

Sinisa

December 19, 2019, 01:00:50 pm #12 Last Edit: December 19, 2019, 01:06:04 pm by Sinisa
Osoba koja se uputi u avanturu da zabelezi tranzit vlasine,preko cega poredi magnitudu bez tranzita i sa tranzitom? U prevodu,kako se zabelezava tranzit,amaterski?
150/750 EQ3

vlaiv

Quote from: Sinisa on December 19, 2019, 01:00:50 pmOsoba koja se uputi u avanturu da zabelezi tranzit vlasine,preko cega poredimo magnitudu bez tranzita i sa tranzitom? U prevodu,kako se zabelezava tranzit,amaterski?

Jako je jednostavno - u principu ponovis to sto si uradio za sliku samo duze - bar par sati snimanja u totalu (recimo 4h total).

Pojedinacne ekspozicije onda podelis u grupe od po recimo 40 komada (ako koristis 15s ekspoziciju) - to je grupa od 10 minuta total, znaci imaces takvih 20tak grupa. Svaku grupu stackujes kao sto si uradio za sliku (al iskljucis "napredne" opcije - ides samo na prostu srednju vrednost bez kalibracije pozadine, bez uklanjanja hot piksela i slicno).

To ti daje na kraju 20tak slika za 20 merenja. Merenje se vrsi tako sto uradis aperture fotometriju na datoj zvezdi i na recimo 10tak drugih zvezda na istoj slici. Bitan je odnos sjaja zvezda po slici - ostale zvezde nece imati tranzit i one ce biti "konstantne" u sjaju. Sve zvezde ce menjati sjaj zbog promena vezanih za poziciju objekta na nebu i atmosferu ali ce odnos njihovog sjaja zavisiti samo od tranzita.

Postoji besplatan software koji moze da se koristi za to - AstroImageJ (siguran sam da postoje i drugi software-i koji su besplatni i mogu to sve da automatizuju).

Nedavno je sarajevo (clan ovde na forumu) pisao na svom blogu na ovu temu a i postavio je temu ovde na forumu, pa mozes vise procitati o tome:

http://forum.astronomija.org.rs/index.php?topic=6951.0
GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat
HEQ5, AZ4
ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

Yagodinac

Tranzit amaterski nije preterano teško zabeležiti, svojevremeno sam probao to sa Betom Lyrae i pedeseticom sa tripoda i stvar funkcioniše. Trenutno nešto krčkam sa Algolom i ubrzo ću nešto napisati na tu temu, pošto je Algol idealna početnička zvezda za takva merenja, njen opseg promene magnitude je vidljiv i vizuelno.
Metoda koja se koristi je aperturna fotometrija i ovde je do detalja opisana pomoću DSLR-a:

https://www.aavso.org/sites/default/files/publications_files/dslr_manual/AAVSO_DSLR_Observing_Manual_V1.4.pdf

Ukratko meri se posmatrana zvezda a u vidnom polju je referentna zezda (jedna ili više njih). Softver računa razliku u sjaju tih zvezda i to je to. Program koji ja koristim je Iris, malo navrat-nanos napisan ali radi sve radnje koje treba da radi. Razlog zašto ga ja obožavam je jer mi je keva poreklom iz Pirota, tj program je potpuno džabe.