• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Antimaterija, gde se nalazi?

Started by Kizza, March 05, 2020, 09:18:10 pm

Previous topic - Next topic

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

vlaiv

Quote from: Kizza on March 09, 2020, 11:17:14 amDa se ne bi izgubili u prevodima, moje pitanje je bilo inspirisano grafičkom prikazu Svemira na početku teme. Predpostavio sam postoji neki paralerni svet, koji mi ne možemo da registrujemo, moja mašta ide toliko daleko da postoji antifoton koji daje crnu svetlost, zato ne vidimo kraj vasione ( ovu moju misao ne prevodite nikako i nikome ).
 Ali biće realnija misao Yagodinca da je moguće da su neke galaksije sastavljene od antimaterije i da je ona svuda oko nas?

Ja licno mislim da nema takvih galaksija - inace bi morali imati "diskontinuitet" - u smislu da galaksija mora biti dovoljno izolovana da ne vrsi interakciju sa ostalim galaksijama - koje su od obicne materije - jer bi doslo do anihilacije i detektovali bi smo gama zrake koji nastaju kao podsledica toga.

Cak i ako uzmemo neki veliki void i galaksiju u njemu - svemir nije bas prazan, jeste jako jako prazan ali i dalje imamo neki proton ili dva po kubnom metru. Kada se uzmu velicine tih void-a i galaksija - to je dovoljna zapremina da postoji poprilicna verovatnoca detekcije gama zraka zbog anihilacije kada se sretnu proton i anti proton.

Evo jedan tekst na tu temu sa phys.org:

https://phys.org/news/2016-06-antimatter-galaxies.html

na engleskom i google translate:

https://translate.google.com/translate?sl=en&tl=sr&u=https%3A%2F%2Fphys.org%2Fnews%2F2016-06-antimatter-galaxies.html

Mada koliko vidim, ovaj google translate nije bas prosao najbolje :D
GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat
HEQ5, AZ4
ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

NShappy

Quote from: Kizza on March 09, 2020, 11:17:14 amAli biće realnija misao Yagodinca da je moguće da su neke galaksije sastavljene od antimaterije i da je ona svuda oko nas?

Ovo je gotovo nemoguće. Koliko god da je takva neka galaksija usamljena i daleka, tu i tamo će neki kamen zalutati dal' naš kod njih, dal' njihov kod nas, što bi stvorilo žestoke eksplozije. A njih nismo detektovali.

Čak i da ne zaluta baš kamenčić, kroz prostor lutaju protoni i druge naelektrisane čestice materije (ili ka nama njihove antimaterije), i to bi se moralo tu i tamo prikazati kao neki boom.

edit: Ju! Tek sada vidim da tema ima dve strane, i da ima još postova. Vlaiv napisao slično što i ja...

Yagodinac

March 16, 2020, 10:50:41 am #17 Last Edit: March 16, 2020, 10:58:21 am by Yagodinac
Pa da; i ja mislim da je teško moguće ali da je moguće - moguće je...  ;D
Mislim nije moguće jer bi zahtevalo da sve moguće interakcije čestica i antičestica rezultuju anihilacijom i ogromnim eksplozijama na granici tog hipotetičkog antisvemira; a moguće je makar teoretski jer mi spektroskopski na tim distancama nikako ne razlikujemo antimateriju od materije. I tako mentalni eksperiment ide u krug.
Ali nemojte da zaboravite činjenicu da male količine antimaterije nastaju svake sekunde svuda u svemiru, a pošto je on beskonačan onda te količine i nisu tako male.  Primera radi, negde oko 1% svih kosmičkih zraka u svemiru čini antimaterija, skoro isključivo pozitroni.  Na pojedinim energijama (recimo oko 500GeV) oni čine 16% kosmičkog zračenja; dalje pozitrona ima u Cb grmljavinama, Van Ejlenovim pojasevima, itd. Drugim rečima antimaterija ima tendenciju da bude ubikvitarna, tačnije njen nastanak i kratak život u materijalnom svetu, tako da nije to baš nešto toliko retko i neuobičajeno. Inače ovo je jedna od onih priča za posle petog piva u kafani, a pre desetog, kad nastupa spoznaja univerzuma i fajronta.

Yagodinac

Inače trenutno se baš dosta toga ispituje vezano za antimateriju; ja ne sumnjam da će napredak da se napravi jer se već duže vreme ulažu velike pare. Konkretno hit ideja glasi: primena antimaterije za okidanje hidrogenske bombe. Većina ljudi ne zna ali sama hidrogenska bomba, odnosno njena fuziona komponenta (sekundar) je prilično čista. Plus je sekundar napravljen od vrlo jeftinih komponenti koje ne zahtevaju veliku i skupu tehnologiju, maltene može svako da je napravi, dok plutonijum traži ogromne resurse. Problem pravi primar odnosno fisiona bomba koja služi kao upaljač.
Ideja je da se izbaci primar i da se fuziona komponenta okida isključivo antimaterijom. Ovo bi podrazumevalo da postoji dovoljna količina antimaterije za nekih 0.01 kT, to bi onda bilo jedan mikrogram antimaterije. Za taj mikrogram trenutno bi mogao, kako danas stvari stoje, CERN da se uposli na dve godine 24h dnevno samo za jednu bojevu glavu. I dodatno da se prethodno reši pitanje skladištenja antimaterije (ali ne samo po pitanju trenutno korišćene magnetske klopke; šta ako se strujno kolo prekine...). Dakle, trenutno je to vrlo skupa i komplikovana tehnologija.

Okreni-obrni, ja mislim da će u ovoj oblasti u nekom momentu da se napravi veliki prodor (nažalost). Jer ko u ovome uspe (a zna se ko će verovatno) imaće priliku da vodi neverovatno čist nuklearni udar. Sama hidrogenska eksplozija bez atomskog upaljača daje visoku temperaturu, neutronski fluks i to je to; nema visokoradioaktivnih produkata, nema fallout-a. Drugim rečima, isprašiš protivnika dobro trajdentima i posle sleganja prašine nema radioaktivnosti, uzmeš mu teritoriju i posle par decenija kao da ničeg nije ni bilo.

r2d2

March 25, 2020, 10:18:48 am #19 Last Edit: March 25, 2020, 10:44:27 am by r2d2
Mislim da je sve jednostavnije u principu.

Hajde da se vratimo na razmišljanju o upotrebi reči i izraza. Razdvojimo pojmove čestice od materije. Foton se sam sebi anti-foton. Prvo, sama reč materija zbunjuje u nazivu. Šta je materija? Pa krećemo od osnove. Vodonik. Znači prvi prosti element anti-materije bi bio anti-vodonik (CERN), pa zatim anti-litijum itd. Hemijska svojstva bi trebala biti identična, tako kažu.

 Pretpostavimo da je anti materija u  istoj količini nastala kada i materija, nešto malo posle momenta  kada su osnovne sile krenule da se razdvajaju, posle V.P.-a, tj kada su fotoni dobili slobodu kretanja. Takođe pretpostavimo da je došlo do grupisanja (jbg nije baš jasno zašto ali neke teorije sugerišu da je baš em sila odigrala važnu ulogu).  Šta se tada događalo?

Front anti-materije i materije se anihilirao. Na tim mestima dolazi do povećane kinetičke energije usled viška energije u odnosu na dalju okolinu van fronta sudara, kako materije tako i one anti. Višak kinetičke enregije utiče na brže udaljavanje, ta dva tipm materije.  Kasnije se formiraju galaksije u oba tipa materije, ali anti-materijalni deo ostaje iza horizonta sadašnje naše moći detekcije.

Naš problem je što nemamo tačan model formiranja galaksija. Ne znamo kako se formiraju, ali znamo da su se formirale neverovatno rano. Ako nađemo tačan model i uzrok formiranja nebeskih tela i galaksija u samom početku, verovatno ćemo naći i gde je tačno antimaterija.     

Dakle anti galaksiju ne mogu da ugroze "naše" materijalne čestice,  jer prostor između svake galaksije i antigalaksije je minimum 15 milijardi svetlosnih godina (enormno je veći ali ovo kažem da bi se shvatila poenta). Mešugalaktička materija je slabšnaa i to su uglavnom četice, a ne materija (šta sića od hrpe pozitrona možgu Mlečnom putu?))   

Šta se anihilralo, anihiliralo se odavno i to i haaaa u prošlosti.  (Ravnomerno udaljavanje galaksija jedna od drugih). Anti galaksije nemaju razloga da ne postoje.

Kizza

Ako Ljudski život teče nepovratno kao reka,šta nas čeka u Okeanu?

vlaiv

Quote from: Kizza on March 25, 2020, 12:33:08 pmHm, a šta je TAMNA MATERIJA?

Eh, da znamo - dobili bi Nobela?

Tamna materija je neka materija za koju znamo da postoji u medju zvezdanom i medju galaktickom prostoru, na osnovu vise razlicitih metoda merenja - kao sto su brzina rotacije galaksija, ponasanja galaktickih jata, gravitacionog zakrivljenja svetlost i slicno - a koja se ne vidi zato sto ne vrsi interakciju sa svetloscu.

Zato je zovemo tamna materija. Svetlost se od nje ne odbija, tamna materija ne proizvodi svetlost (elektro magnetno zracenje) kao sto to radi obicna materija kada se zagreje i slicno.

Za sada jedino sto znamo jeste da je tamo, da gravitaciono intereaguje sa ostalom materijom i da je u vecini galaksija ima a da je u nekim galaksijama nema ili je ima vrlo malo. Takodje je od vrlo velike vaznosti za strukturu svemira na velikim udaljenostima - galakticki klasteri, filamenti, void-i i slicno.

Slaze se sa Lambda CDM kosmologijom i cini valjda oko 26% univerzuma.
GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat
HEQ5, AZ4
ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

NShappy

Dodao bih na komentar Vlaiv-a, bar onako kako sam ja do sada shvatio...

...tamna materija, nije baš da smo sigurni da je to neka konkretna fizička materija, koja bi mogla da se nabavi, pregleda, izuči, u npr. epruveti kako to sada zamišlja 90% onih koji samo površno zagrebu tekstove o tamnoj materiji. Čak će najpre biti da nije na bilo kakav način opipljiva materija.

Dosadašnja posmatranja koječega u kosmosu ukazuju da postoji "nešto što ima masu", što se ponaša kao "materija sa svojom masom", ali nije ju moguće detektovati na bilo koji drugi način, osim kao njen uticaj na okolinu.

Zato je dobilo trivijalni naziv, crna materija. Ne vidimo je uopšte. Ali uticaj njene mase bez svake sumnje postoji. Dakle, nešto postoji.

Neke hipoteze su, mož' biti da su to neke elementarne čestice koje postoje u ogromnom broju, ali nemaju nikakvu drugu iterakciju sa bilo čime drugim (pa se ne mogu detektovati), osim što imaju masu.
Mož' biti da nam fali još neki faktor u dosadašnjim jednačinama mase, gravitacije i prostiranja gravitacije na velikim udaljenostima...
Mož' biti da prostor ima masu...
...al' niko ozbiljan ne sme to da tvrdi, ako ne osmisli metod da proveri.

Bla.bla.bla, ko reši, sleduje mu Nobel.

Kizza

Uh, sad pogledah Wikipediji da je TAMNA ENERGIJA nepoznatog porekla? Da li nas vuče ka njoj ili ne?
Ako Ljudski život teče nepovratno kao reka,šta nas čeka u Okeanu?

DraganTesic

Quote from: Kizza on March 25, 2020, 12:33:08 pmHm, a šta je TAMNA MATERIJA?

    Све теорије почињу од дефиниције појмова које теорија користи (први закон логике).Дефиниција треба да наведе карактеристична својства појма. Која својства има тамна материја? Тамна, претпостављам да значи невидљива. Оно што не зрачи ништа електромагнетно за нас је невидљиво. Није материја јер нема својства појма материје. Треће својство тамне материје је да некако, незнано како, утиче на гравитацију. Дакле нешто невидљиво и нематријално. Када у дефиницији постоји нека негација, а овде су најмање две, да парафразирам Аристотела,  то може бити свашта, он каже да је то онда ништа.
    Мој је утисак да је неко нешто рачунао и да се резултат тог рачуна није слагао са посматраним. Обично се тада посумља у податке, формуле и рачунање, посебно када неко каже да те тамне материје има 20%, а неко други преко 90%, али не и овде. Овде неко допуњава посматрано нечим невидљивим и нематеријалним.

vlaiv

Quote from: Kizza on March 28, 2020, 08:19:15 pmUh, sad pogledah Wikipediji da je TAMNA ENERGIJA nepoznatog porekla? Da li nas vuče ka njoj ili ne?

Da, tamna energija koja "sačinjava" 69.11% celokupnog svemira je nepoznatog porekla. Kada se kaže da čini 70% univerzuma - misli se na energetski ekvivalent u smislu generalne teorije relativnosti.

Generalna teorija relativnosti kaže da gravitaciju čini zakrivljenje prostor-vremena a prostor-vreme krivi ono što se u njemu nalazi - materija i energija (i znamo iz onog E=mc2 da su materija i energija ekvivalentni). U tom smislu tamna energija čini 70% sadržaja svemira.

Šta znamo o tamnoj energiji - pa samo da postoji, i da širi svemir. Najbolji način da se razume šta je tamna energija, odnosno kako ona radi je pomoću gume. Zamislimo snažnu gumu kojom smo vezali dva predmeta. Ta guma će biti gravitacija. Kad su dva predmeta razmaknuta guma je nategnuta i vuče predmete jedan prema drugom. Ako umemo i malo povučemo jedan predmet - distanca između ta dva predmeta će da se poveća ali oni neće nastaviti da se udaljavaju.

To je slučaj naše galaksije i okolnih galaksija. Tamna energija teži sve da odalji jedno od drugog ali na ovim "bliskim" distancama - gravitacija je suviše snažna i drži stvari na okupu (možda par metara ili kilometara više razmaknute nego što bi bili da tamne energije nema).

Sad zamislimo rastenutu žvaku umesto gume. Ona je daleko slabija i ako povučemo ona neće biti dovoljno snažna da zadrži nas kad vučemo nego će postajati sve tanja i tanja i mi ćemo sve lakše i lakše vući.

Gravitacija opada sa kvadratom udaljenosti i čim se odmaknemo od našeg galaktičkog komšiluka, gravitacija više nije snažna kao guma nego postaje dovoljno slaba kao žvaka i tamna energija može bez problema da udaljuje galaksije od nas. Tu dolazimo do fenomena da se galaksije udaljuju od nas i da se brže udaljuju što su dalje (Hubble-ov zakon).

Slično kao sa tamnom materijom - mi ne znamo šta je zapravo tamna energija. Kvantna mehanika nam govori da postoji energija vakuma. Nažalost kada se proba izračunati energija vakuma aproksimativnim metodama kvantne mehanike i uporedi se ta vrednost sa merenim vrednostima tamne energije iz Hubble-ovog pomaka i barionskih akustičnih oscilacija - dobija se najveće neslaganje vrednosti u istoriji nauke :D. Čitavih 120 redova veličine (razlika je oko 10 na 120 u ove dve veličine - energija vakuma i tamna energija).

Kako znamo da postoji tamna energija?

Tako što imamo dosta poverenja u Lambda-CDM model kosmologije. To je model našeg univerzuma koji nam govori da je univerzum star 13.8 milijardi godina, koliko je velik i slično. Lambda iz naslova ovog modela kosmologije je tamna energija. DM iz naslova je dark matter - odnosno tamna materija (CDM je cold dark matter).

Zašto imamo poverenja u Lambda-CDM model? Zato što je model potvrđen sa dva veoma različita pristupa / eksperimenta.

Prvi je red šift galaksija i računanje Hablove konstante. Mogli bi ovaj način nazvati "od kraja" - pošto počinje od današnjice i ide unazad u vremenu - što dalje gledamo, gledamo dalje u prošlost.

Drugi je barionske akustične oscilacije iz podataka Plank misije i pozadinskog mikrotalasnog zračenja. Ovaj pristup bi mogli nazvati "od početka" zato što posmatra stvari kada je svemir bio oko 377000 godina star pa na ovamo.

Sledeća slika predstavlja podatke koji su dobijeni različitim metodama:



Crno su "od kraja" metodi - merenje Hubble-ove konstante direktnim posmatranjem crvenog pomaka. Crveno su "od početka" metodi - barionske akustične oscilacije - merenja koja se oslanjaju na pozadiskom mikrotalasno zračenje, dok su plavo označeni metodi treće vrste koji još uvek nisu dovoljno precizni da potvrde jedan ili drugi pristup - pošto ova dva pristupa daju vrlo malu ali definitivnu razliku u Hubble-ovoj konstanti - Crni metodi daju oko 73 dok crveni bliže 69.

Interesantno je da se slažu u do u 5% - jedno meri stvari od početka svemira na ovamo, a drugo meri stvari od danas pa unazad do početka svemira i slažu se do u 5%, a i treći metodi daju vrenosti koje su tu negde - metodi kao što su gravitacioni talasi i slično.

Quote from: DraganTesic on March 28, 2020, 09:05:14 pmСве теорије почињу од дефиниције појмова које теорија користи (први закон логике).Дефиниција треба да наведе карактеристична својства појма. Која својства има тамна материја? Тамна, претпостављам да значи невидљива. Оно што не зрачи ништа електромагнетно за нас је невидљиво. Није материја јер нема својства појма материје. Треће својство тамне материје је да некако, незнано како, утиче на гравитацију. Дакле нешто невидљиво и нематријално. Када у дефиницији постоји нека негација, а овде су најмање две, да парафразирам Аристотела,  то може бити свашта, он каже да је то онда ништа.
    Мој је утисак да је неко нешто рачунао и да се резултат тог рачуна није слагао са посматраним. Обично се тада посумља у податке, формуле и рачунање, посебно када неко каже да те тамне материје има 20%, а неко други преко 90%, али не и овде. Овде неко допуњава посматрано нечим невидљивим и нематеријалним.

Naziv tamna je dobila zato što ne zrači u elektro magnetnom spektru a ni ne reflektuje elektro magnetno zračenje. Naziv materija je dobila zato što vrši gravitacionu interakciju.

To ti može izgledati kao problem sa definicijom ako pokušaš definisati stvari na neki način, ali zapravo nije ništa čudno - daću ti par primera druge materije za koju ćemo se složiti da je materija a opet se ponaša tako kao tamna materija.

Neutron - neutron je čestica materije ali ne emituje elektro magnetno zračenje jer je električno neutralna. Da bi nešto emitovalo EM zračenje mora imati naelektrisanje.

Neutrino - takođe nema naelektrisanje i intereaguje samo slabom nuklearnom silom. Zapravo za ovo nisam 100% siguran, ali i ako ima interakciju sa elektromagnetnim poljem - toliko je slaba da možemo sa sigurnošću reći da je oblak neutrina nevidljiv. Zapravo dok ja ovo pišem i kasnije dok vi čitate - milijarde neutrina proleću kroz nas a ni jednog niko od nas nikad nije video.

Sve u svemu - postoji materija koja je "tamna" i jedno vreme je neutrino bio kandidat za tamnu materiju. On je kandidat za takozvanu Toplu tamnu materiju (čestice velike energije i brzine) ali kao što sam gore spomenuo u Lambda-CDM-u, trenutno viđenje je da je tamna materija "hladna" - spore čestice. CMB pokazuje da nema dovoljno neutrina da bi bili kandidati za tamnu materiju.
GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat
HEQ5, AZ4
ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

Yagodinac

Ja mislim da je ta materija tamna jer uporno tapkamo u mraku  ;D
Isuviše je malo poznatih činjenica (zapravo nijedna, ako ne računamo indirektnu detekciju zbog gravitacionog efekta na okolinu) a isuviše mnogo pretpostavki oko tamne materije. Koliko se ja sećam, tamna materija je uvedena u priču čisto da bi današnje jednačine radile, a onda imamo samo dve mogućnosti:

1) jednačine nisu dobre, kao što Dragan reče, i
2) da sačekamo da nađemo način da tamnu materiju direktno uočimo.

Ali me ovo podseća na istoriju nauke koja je bila prepuna ovakvih "budženja" tada važećih teorija da bi radile. Npr kad je Ptolemej dodavao epicikle na kružnice da bi sistem radio, pa opet niko nije mogao da predvidi kretanje planeta više od par godina unapred... A moj dve decenije star softwer računa danas efemeride par hiljada godina unapred. Ili drugi slučaj: ljudi se ubiše da pronađu eter samo sto godina pre nas, kako bi njihovo mišljenje o prirodi svetla imalo smisla. Treći primer: Hablova konstanta, to je budženje (doduše tačne) teorije da bi radila. Dakle, tamna materija je zasad nešto kao teorijski koncept gde čekamo praktičnu potvrdu, ali zasad sve ukazuje da ona postoji - ili je ceo koncept kosmologije potpuno pogrešan, u šta lično sumnjam.

Meni se mota po glavi da je sad CERN na potezu. Ovde gde smo došli ovakvim shvatanjema dalje nema napretka, sad je potreban fundamentalni prodor u teorijskoj i praktičnoj fizici čestica. Postoji sasvim sigurno neki deo slagalice koji ćemo uskoro otkriti i rešiti ovu dilemu.

DraganTesic

     Влаиве, моје писаније је било о нужности постојања јасних, логички правилних дефиниција свих појмова пре него ли се излаже било која теорија. Како иначе разговарати ако свако од нас исти појам тумачи на свој начин? Користио  сам реч невидљива, не у смислу очима видети. Могао сам написати регистровати (то би ваљда требало да подразумева употребу инструмената који региструју таласе или честице, ја то подразумевам), али небитно, нагласак ми је био на логици. Постоји неутринска астрономија зар не, нешто виде.  :)
    Јагодинац, потпуно се слажем са тобом, држимо се научног метода, посматрања, експеримента и биће боље. Космологија има разних. Неке након помног посматрања отпадну. Рецимо посматрамо небо, галаксије и видимо: при свећој размери, сва већа равномерна попуњеност галаксија у простору. Можда то указује у непостојање великог праска, нека нова стара космологија?

vlaiv

Uopšte nisam ekspert na ovu temu i sve što ovde pišem je dostupno na internetu, ja samo prenosim za one koji imaju problem da čitaju tekstove na engleskom ili da pronađu relevantne tekstove.

Čisto da ne bude da je tamna materija tamo neka bezveze hipoteza, evo indirektnih dokaza za postojanje tamne materije:

(više na wikipediji: https://en.wikipedia.org/wiki/Dark_matter)

- brzina rotacija galaksija. Spiralne ruke galaksija rotiraju brže nego što bi trebalo ako se uračuna samo materija koja se vidi. Ako se uračuna tamna materija - dobije se dobar rezultat.

- disperzija brzina. U eliptičnim galaksijama se na osnovu disperzije brzina zvezda koje orbitiraju oko zajedničkog centra galaksije može izračunati raspored mase u galaksiji. Kada se uzme samo obična masa - ne dobije se dobro rešenje, kad se doda tamna materija - dobije se dobro rešenje. Nije za sve galaksije isto, neke eliptične galaksije imaju malo ili jako malo tamne materije.

Činjenica da u nekim galaksijama nema tamne materije je jako bitna jer nam govori da nije računski problem - greška u formulaciji teorije gravitacije koja se mora korigovati tamnom materijom zato što bi to onda uvek bio slučaj - uvek bi trebalo dodavati tamnu materiju jer su formule pogrešne.

- Klasteri galaksija. Postoji tri načina da se utvrdi masa u klasterima galaksija
1. radijalne brzine galaksija (slično kao disperzija brzina za pojedinačne zvezde samo su u pitanju galaksije u ovom slučaju)
2. spektar X-zraka koje emituje međugalaktički gas
3. gravitaciona sočiva - koliko zakrivljuje svetlost od objekata iza klastera

Ova tri različita metoda se uglavnom slažu da je odnos tamne prema običnoj materiji otprilike 5 prema 1 (lambda-cdm kaže da je obične materije 4.86% a tamne materije 25.89% - odnos 1 prema ~5.33)

- Gravitaciona sočiva - već pomenuto u kontekstu klastera ali i pojedinačnim galaksijama i medjugalaktičkom prostoru - metod daje distribuciju mase u prostoru u zavisnosti koliko i kako je iskrivljena slika.

- CMB - već pomenute barionske akustične oscilacije

- formiranje velikih struktura u univerzumu. Postojanje zidova, filamenata, void-a se objašnjava preko kvantnih fluktruacija i epohe inflacije. Problem je što u periodu kada je dominiralo elektromagnetno zračenje obična materija ne bi mogla da nastavi gravitaciono sažimanje u te strukture zato što elektro magnetno zračenje utiče na nju i "ispeglalo" bi te nepravilnosti u gustini. Bez postojanja tamne materije ne bi bilo ni velikih struktura u svemiru.

I da navedem jos neke stvari koje se slažu sa tamnom materijom, bez detaljnijih objašnjenja:

- bullet klaster galaksija
- Type Ia supernove (to je isto pomenuto gore - drugi dokaz za Lambda-CDM)
- Distorzije prostora crvenog pomaka
- Lyman-alpha šuma

----------------------

Na stranu ovo vezano za tamnu materiju i tamnu energiju, mene jako iznenađuje pojava da ljudi misle da su opšte prihvaćene naučne teorije bez značajnih dokaza.

Lambda-CDM kosmologija ne bi bila opšte prihvaćena kao načelno tačna da nema gomile i gomile posrednih i neposrednih dokaza koje joj idu u prilog. Tačno je da ima nekih stvari koje ne štimaju skroz - poput razlike od 5% u Hablovoj konstanti u zavistnosti od načina merenja, ili činjenice da još uvek ne znamo šta je zapravo tamna materija u smislu čestica, i odakle dolazi tamna energija, ali to ne znači da je neko tamo lupio "mora biti neke tamne materije jer meni ne rade formule" i to je sad kao fora.

Milijarde dolara su utrošene i mnoštvo ljudi i radnih sati u CERN-u, na svemirskim misijama tipa Plank, na raznim istraživanjima - pa nisu svi ti ljudi blesavi da ne znaju o čemu pričaju, zar ne?
GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat
HEQ5, AZ4
ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

vlaiv

Quote from: DraganTesic on March 29, 2020, 02:08:19 pmВлаиве, моје писаније је било о нужности постојања јасних, логички правилних дефиниција свих појмова пре него ли се излаже било која теорија. Како иначе разговарати ако свако од нас исти појам тумачи на свој начин? Користио  сам реч невидљива, не у смислу очима видети. Могао сам написати регистровати (то би ваљда требало да подразумева употребу инструмената који региструју таласе или честице, ја то подразумевам), али небитно, нагласак ми је био на логици. Постоји неутринска астрономија зар не, нешто виде.  :)

U pravu si za detekciju, na to sam i mislio kad sam pomenuo neutrina - izuzetno su teška za detekciju jer intereaguju samo slabom silom (valjda). U svakom slučaju - znamo da su proizvod fuzije, jako dobro razumemo taj deo fizike - napravili smo i atomsku bombu imamo i nuklearne reaktore i znamo koliko se neutrina proizvodi na suncu svake sekunde - pa opet moramo da pravimo ogromne detektore kilometrima ispod planina u rudnicima da bi smo ih detektovali.

Na primer, SN1987 je jedan od izvora neutrina koji smo detektovali i to samo 19 od 10 na 57mi neutrina koja je emitovala supernova.

Inače, poređenja radi - sunce proizvodi 7 * 10 na 10 neutrina po cm2 u sekundi ovde na zemlji, pa opet, veliki detektori kao sto je Super-Kamiokande detektuju ~4000 neutrina godisnje.

Znači - postoji materija koju je izuzetno teško detektovati i koja ne intereaguje sa fotonima - pa je praktično nevidljiva.
GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat
HEQ5, AZ4
ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC