• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Antimaterija, gde se nalazi?

Started by Kizza, March 05, 2020, 09:18:10 pm

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

DraganTesic

Quote from: dedskin114500 on June 04, 2020, 08:52:45 pm...
Aj sad mi da pogledamo te nasumicne kratere . Iako su nasumicni svaki je pod 90 stepeni , znaci evo vec smo osporili teoriju  o nasumicnim udarima, jer nisu nasumicni nego je svaki na 90 stepeni .
 .

A ako malo bolje pogledamo te kratere videcemo da oni nisu Krugovi nego se u njima vidi geometrija , zbog erozije i svega nekad nije ocigledno ali nekad i jeste da su u pitanju geometrijski oblici , Shestougaoni .


I evo na kraju mozemo i da probamo  da uzmemo materijal slican mesecevoj prasini i da uzmemo kamenje pa da gadnjamo i da onda uporedimo . Ja  zastupam tezu da ti oblici dobijeni na taj nacin nece odgovarati mesecevim kraterima .

I tu sam prelomio , znaci nije udar Asteroida .


Nisam dosao do tog zakljucka preko noci ,  i ne ocekujem da sad svi moraju tako da misle al bar proverite  .
 
 

На Земљи постоје две врсте метеорских кратера: ударни и експлозивни. Ударни настаје када се метеор, на висини 20-25 км, скоро заустави због отпора ваздуха. Он пада скоро као вертикални хитац. Када падне, кратер је широк колико и он, дубок је неколико метара и остатак метеора је на дну. Када метеор удари у тло брзином већом од 4км/сек, он се толико загреје да му се наруши кристална структура, претвори се у јако згуснути гас, и тај се гас тренутно, ексползивно  рашири. Идентично као када артиљеријска граната долети под малим углом, експлодира и остави кружни кратер.

Твој предлог експеримента са бацањем каменова је добар.Само што их треба на пешчаној плажи бацати у вис и гледати шта се добије.

На Месецу нема атмосфере, тамо су скоро сви метеорски кратери настали као експлозивни. Има и ударних. Настају тако што неки метеор експлодира, експлозија баци у вис околне каменчине, камен падне и ето ударног кратера. Огромна већина Месечевих кратера је вулканског порекла, али то је друга прича.

Постоји пуно кратера који нису кругови, има их различитих, доста је и  полигона, добро си то приметио. Постоје и концетрични кратери, један унутар другог. Постоји на Месецу још и много чега што до сада није једнозначно доказано, тако да је твоје скептично размишљење сасвим на месту.

Dedskin

@Yagodinac   Nece mene primiti na univerzitet niti bi ja tamo isao  al to ne znaci nista , tako bi i sa kopernikusom .
 I sa njutnom je bilo tako , i sa Teslom , polako samo

Yagodinac

Ma nebitno je to; ja sam samo ilustrovao kako bi tamo prošlo takvo razmišljanje, nemoj to da shvataš lično. Negiranje antimaterije je kao kad bih ja sad rekao "ne verujem da postoji atomska bomba, ne kapiram kako to može da radi a i ja to nikad nisam video". Antimateriju smo stvarali (i anihilirali) X puta u laboratorijama, na stranu što je prethodno teoretski predviđena da postoji - ona je i praktično stvorena ovde na Zemlji. A ako kod nas može da postoji, zašto ne bi postojala u svemiru gde su energija i materija u sasvim nekim drugim relacijama, recimo haloi velikih galaksija? To ne možemo da dokažemo laboratorijski (za sad) ili da pošaljemo sondu, ali ima nekih stvari koje mogu vrlo sigurno da nas upute na to: spektri, IC, radio-astronomija npr.

Kad smo već kod atomske bombe, ona je razvijena prvo kredom na tabli sve pišući jednačine, pa tek onda eksperimentalno i praktično. Dakle, teorija itekako ima svoju vrednost odnosno ništa danas bez teorije.

vlaiv

Quote from: Yagodinac on June 08, 2020, 10:04:13 amAntimateriju smo stvarali (i anihilirali) X puta u laboratorijama, na stranu što je prethodno teoretski predviđena da postoji - ona je i praktično stvorena ovde na Zemlji.

Ah da - totalno sam zaboravio taj deo. Gde se nalazi antimaterija? Pa u PET skeneru :D.

P iz PET predstavlja Pozitron - odnosno anti elektron. Da, zaista, mašina za snimanje tela u medicini radi pomoću antimaterije.
Teleskopi: GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat, SW Mak 102
Montaže: HEQ5, AZ4, SW AzGTI
Kamere: ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

spadej

Quote from: Yagodinac on June 08, 2020, 10:04:13 amDakle, teorija itekako ima svoju vrednost odnosno ništa danas bez teorije.

"Nema ništa praktičnije od (dobre) teorije"-- Ludvig Bolcman
SkyWatcher BD 150/750, EQ5-"Luger" + PicGoto++ "Luger"
TS 10X50
Canon EOS1000d

DraganTesic

Сваки појам има свој смисао, садржај. На почетку ове теме садржај појма антиматерије се односио на нешто астрономских димензија, бар претпостављам да је тако било. Сада се појам антиматерије односи на позитроне који настају при радиоактивном распаду. Промена садржаја појма, током дискусије, је некоректна, иначе противна логичком закону идентитета. Софисти су то волели да раде.

Сасвим је у реду рећи да не верујеш у нешто што не постоји, а антиматерија, да нагласим у астрономским мерама, не постоји. Бар је још увек нико није пронашао, колико је мени познато. Иначе непостојање антиматерије многи користе као још један од недостатака теорије великог праска.

Yagodinac

Quote from: vlaiv on June 08, 2020, 12:19:38 pmAh da - totalno sam zaboravio taj deo. Gde se nalazi antimaterija? Pa u PET skeneru :D.

P iz PET predstavlja Pozitron - odnosno anti elektron. Da, zaista, mašina za snimanje tela u medicini radi pomoću antimaterije.

Ladno sam i ja zaboravio na PET skener  :P

Quote from: DraganTesic on June 08, 2020, 03:08:30 pmСасвим је у реду рећи да не верујеш у нешто што не постоји, а антиматерија, да нагласим у астрономским мерама, не постоји. Бар је још увек нико није пронашао, колико је мени познато. Иначе непостојање антиматерије многи користе као још један од недостатака теорије великог праска.

Kako bre ne postoji? Svaki stoti kosmički zrak ulovljen u orbiti je antimaterija. Alfa magnetni spektrometar sa ISS upravo to radi, lovi kosmičke zrake i tu ima najviše pozitrona (antielektrona) ali i poneki antiproton; energije se prosečno kreću od 10 do 250 GeV. Na većim energijama, recimo oko 500 GeV pozitroni skaču na 16%. Nema nekog određenog pravca iz kog dolaze već ih ima svuda i ta anizotropija možda može da ukaže na naknadno stvaranje (supernove?).

vlaiv

Quote from: DraganTesic on June 08, 2020, 03:08:30 pmИначе непостојање антиматерије многи користе као још један од недостатака теорије великог праска.

Ne bih se složio da je to nedostatak teorije velikog praska. Pre bih rekao da je to "nedostatak" standardnog modela.

Koliko vidim, možda je taj problem i rešen:
https://www.quantamagazine.org/neutrino-evidence-could-explain-matter-antimatter-asymmetry-20200415
Teleskopi: GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat, SW Mak 102
Montaže: HEQ5, AZ4, SW AzGTI
Kamere: ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

DraganTesic

 

Quote from: DraganTesic on June 08, 2020, 03:08:30 pmСасвим је у реду рећи да не верујеш у нешто што не постоји, а антиматерија, да нагласим у астрономским мерама, не постоји. Бар је још увек нико није пронашао, колико је мени познато. Иначе непостојање антиматерије многи користе као још један од недостатака теорије великог праска.

Kako bre ne postoji? Svaki stoti kosmički zrak ulovljen u orbiti je antimaterija. Alfa magnetni spektrometar sa ISS upravo to radi, lovi kosmičke zrake i tu ima najviše pozitrona (antielektrona) ali i poneki antiproton; energije se prosečno kreću od 10 do 250 GeV. Na većim energijama, recimo oko 500 GeV pozitroni skaču na 16%. Nema nekog određenog pravca iz kog dolaze već ih ima svuda i ta anizotropija možda može da ukaže na naknadno stvaranje (supernove?).
[/quote]

Нико не пориче постојање антиматеријалних честица. Гама квант са енергијом 1,022МеВ се претвара у електрон и позитрон. Настају и из потока убрзаних чести при удару у којекакве мете, при радиоактивном распаду... Из звезда исајавају огромне количине честица, убрзавају се магнетним пољима  и нормално је да ту настају и честице антиматерије.Све је то је добро познато, али није у томе ствар. Онај ко је поставио тему сигурно није мислио на честице.

Где су антиматеријалне галаксије? Како могу опстати у нашем свемиру?

NShappy

Quote from: DraganTesic on June 08, 2020, 05:18:24 pmНико не пориче постојање антиматеријалних честица. Гама квант са енергијом 1,022МеВ се претвара у електрон и позитрон. Настају и из потока убрзаних чести при удару у којекакве мете, при радиоактивном распаду... Из звезда исајавају огромне количине честица, убрзавају се магнетним пољима  и нормално је да ту настају и честице антиматерије.Све је то је добро познато, али није у томе ствар. Онај ко је поставио тему сигурно није мислио на честице.

+1

Da, na čestičnom nivou, postoje antičestice, to niko ne spori. Ali "ozbiljni komadi" stabilne antimaterije, ono, komad od 2-3kg, ili 2-3mg, ili planeta/zvezda/galaksija, može biti da ne postoji nigde u našem univerzumu.

Yagodinac

Pa da; atomi i molekuli antimaterije još uvek nisu detektovani. Što ne znači ni da postoje ni da ne postoje - problem je detekcija. Teoretski ništa ne sprečava da postoje u nekakvim izolovanim džepovima, možda su čak kompletne udaljene galaksije i jata galaksija napravljeni iz antimaterije - mi to za sad ne možemo nikako da dokažemo. Materija i antimaterija na molekulskom nivou imaju potpuno isti spektar, fali nam trenutno neka druga metoda za razlikovanje na tim distancama. Možda je sve tamo i antimaterija, teoretski potpuno moguće, ko zna...  ;D

Mada je ipak neuporedivo verovatnije da je (skoro) sve u vidljivom univerzumu ipak sastavljeno iz materije. Statistika današnje fizike čestica kaže da antičestice imaju toliko malu šansu da se nađu i stvore atom, pa još i molekul, da praktično možemo smatrati da antimaterija u tom obliku u svemiru ne postoji. Dakle, teorija+detekcija VS antimaterija 2:0. Za sad.

NShappy

June 09, 2020, 10:48:54 am #56 Last Edit: June 09, 2020, 11:00:33 am by NShappy
Poenta je da eventualne velike količine antimaterije, ako negde postoje, nastale su veoma davno. Nakon stabilizovanja sadašnjeg stanja, nije bilo nastajanja nove antimaterije. Ako postoji, stara je koliko i svemir.

Ali u poslednjih 14-ak milijardi godina, nešto bi sigurno šmugnulo od jedne do druge gomile tih naših različitih materija, što bi rezultovalo takvim eksplozijama, koje bi sigurno bile na daleko detektabilne.

Tačno da ako postoji, daljinski ne bi mogli da proverimo šta je to. Ali je tačno da bi u poslednjih 14x109 godina, tu i tamo neki komadić nečeg anti, došao u kontakt nečeg našeg. A to bi morali da detektujemo.

vlaiv

Da sumiramo?

Teorija velikog praska kaže da bi trebalo da bude jednaka količina materije i anti materije ukoliko ne postoji neki mehanizam koji će da napravi asimetriju.

Posmatranjem smo došli do zaključka da je većina materije koju vidimo u univerzumu - materija a antimaterije gotovo i da nema - nema u smislu astronomskih veličina.

Još uvek ne znamo koji bi to mehanizam omogućio asimetriju u količini materije i anti materije, ali imamo više modela po kojima bi se to moglo desiti.

Delovi neophodni za funkcionisanje takvih modela su već potvrđeni eksperimentalno, kao na primer CP-asimetrija.

Ovo pitanje je polje aktivnog istraživačkog rada i verujem da će u dogledno vreme biti pronađen odgovor na njega.
Teleskopi: GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat, SW Mak 102
Montaže: HEQ5, AZ4, SW AzGTI
Kamere: ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

spain

Evo sta kaze moja skripta iz biologije o velikom prasku i odnosu izmedju materije i antimaterije (teorija):


,,Nakon priblizno 10^(-37) sekundi po eksploziji, fazna tranzicija je izazvala kosmicku inflaciju, tokom koje je svemir rastao eksponencijalno. Nakon sto je inflacija prestala, svemir se sastojao od kvarkovsko-gluonske plazme, kao i od drugih elementarnih cestica. Temperature su bile toliko visoke da se neuredjeno kretanje cestica odvijalo relativistickim brzinama, a parovi cestica-anticestica svih vrsta su bilu stalno stvarani i 'unistavani'. U nekom trenutku, neka nepoznata reakcija nazvana BARIOGENEZA,narusila je zakon ocuvanja barionskog broja,dovodeci do vrlo malog viska kvarkova i leptona nad antikvarkovima i antileptonima, reda 1:30.000.000. Ovo je dovelo do DOMINACIJE MATERIJE NAD ANTIMATERIJOM u danasnjem svemiru"


,,Nakon 10^(-6) sekundi, kvarkovi i gluoni su se kombinovali da obrazuju barione kao sto su protoni i neutroni. Mali visak kvarkova nad antikvarkovima doveo je do malog viska bariona nad antibarionima"

vlaiv

Quote from: spain on August 28, 2020, 01:37:24 pmEvo sta kaze moja skripta iz biologije

Ovaj deo mi se posebno sviđa :D
Teleskopi: GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat, SW Mak 102
Montaže: HEQ5, AZ4, SW AzGTI
Kamere: ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC