• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

ПОКУШАЈИ ИЗРАДЕ ТЕЛЕСКОПА

Started by DraganTesic, June 11, 2020, 09:55:27 pm

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

dejan_SD

Uh meni to ipak deluje poprilicno tanko za lagodan rad. Komotnije bih se osecao sa debljim staklom u smislu drzanja komada. Mislim stakla do 10 mm nisu neki problem da se nabave ima tih komada kod svakog malo veceg stakloresca. Mislim komad od oko 20cmx20cmx8mm dobio gratis za koriscenje kao podloge za poliranje kulera i procesora za komp.
Kakav je plan kada se izbrusi parabola? Aluminizacija ili srebrno ogledalo?
Pratim radove

Joza

Ne znam odakle ti je taj kriterijum o debljini, ali to je jako tanko.
 
Evo citata iz teksta koji su pisali ljudi sa mnogo iskustva u toj oblasti:

"Staklo za zrcalo može biti i obojeno, svjetlo se i onako reflektira na prednjoj plohi zrcala. Važno je da nema mjehurića i da je ploča za zrcalo dovoljno debela, i to barem osminu promjera zrcala, inače deformacije od vlastite težine ili uslijed pridržavanja mogu pokvariti kvalitetu slike."

Prema tom kritirijumu treba ti skoro dvostruko deblje staklo.

Sa druge strane preporučio bih ti da napraviš i ogledalo većeg prečnika, najmanje 100 mm. Računaj da će deo tvog ogledala od 70 mm biti zaklonjeno sekundarnim i da će ostati vrlo malo korisne površine.

Sečenje diska će ti možda proći pomoću kvarcnog peska, ali za brušenje je to neupotrebljivo.


U vreme Apolo programa izlazio je časopis 'KOSMOPLOV'. Sticajem okolnost 1969. oni objavljuju seriju članaka o izradi teleskopa iz pera Mladena i Gorana Hudeca, koji su već izradili nekoliko Njutn teleskopa.

Sajt www.zvjezdarnica.com je obradila i objavili te tekstove.

https://www.zvjezdarnica.com/astronautika/blog-gorana-hudeca/mladen-i-goran-hudec-izrada-teleskopa-1-dio/1802

Iz tog teksta je i gornji citat. Preporučujem da pročitaš seriju tih tekstova. Tekst je jako dobro i naći ćeš baš korisne i praktične savete. Nadam se da će ti biti zanimljiv. Tehnologija brušenja i poliranja je ista. Veštačku zvezdu za kontrolu je danas lakše napraviti sa LED diodama.


Ja sam davno 1978. 'strugao' ogledalo i pravio teleskop. Prečnika 100 mm i fokusa 1000 mm.

Imaš moju podršku za ulazak u avanturu izrade teleskopa. Potrebno je pre svega strpljenja i pedantnosti.
Preciznost nije problem, uostalom najpreciznija optika se polira i koriguje ručno a amaterska ogledala su vrlo cenjena jer ako si potrošio desetak sati na brušenje neće ti biti problem utrošiti još malo vremena i izvući maksimum. Za ogledala odnosa 1:10 to nije nikakav problem, nije potrebana parabolizacija i slično.

Kada stigneš do poliranja mogu ti poslati malo cerijumoksida.
Takođe ti mogu poslati i malo srebronitrata za posrebrivanje.
Što se tiče brusnog praha možda je ostalo nešto malo pojedinih frakcija ali to moram da potažim.

Pozdrav Joza

DraganTesic

Дејане,
ја сам се такође изненадио приликом посете стаклорезцу. Имао је као отпад стакла свих димензија и оно од 20мм.

    Нећу имати параболу, ја сам прави, неискусни почетник, није то за мене.

    Сребро, у сваком случају. Проучио сам поступак, не изгледа ми претерано тежак, проверен је стогодишњом праксом и оно најважније квалитет, не зависим од некога ко је стотинама километара далеко.

    Хвала на праћењу.

DraganTesic

Јозо,
твоја порука ме је баш обрадовала. Немам више осећај усамљености. Чинило ми се да нико више не покушава самосталну израду телескопа и хвала на понудама.

Космоплов ми буди пријатна сећања, читао сам га са задовољством. Сећам се серије чланака о изради телескопа и тада ми је тај текст изгледао као научна фантастика. Одавно сам урадио верзију повезаних чланака у PDF формату и чувам је као драгоценост.

Формулу за дебљину стакла сам преузео од Максутова. Почиње са математичким моделом огледала, тај сам део текста прескочио јер ми је био досадан, коефицијенти материјала, па их увршћава... и прешао сам на закључке. Ту се он додатно позива на неког Кудера, на његов рад са кварцним и челичним огледалима. Претпостављам да је по Кудеровој методологији Максутов урадио прорачуне за пирекс стакло.

Формула је приближна и одговара препорученим дебљинама стакла из разних приручника, за најчешћа аматерска огледала (она од 100-150мм). У приручницима нема формула, само су таблице и у њима одабрани пречници огледала. Претпостављам да су те таблице сачињене искуствено. Иначе, у једној од њих сам пронашао препоруку да је за огледало од 80мм довољно стакло од 5мм.

Ако је формула тачна, онда она мора да важи и за вредности мање од најчешћих. (Максутов, пишући о томе, помиње огледало пречника 1мм и наводи да је довољна дебљина мере микрона?).

Хвала на подршци, значи ми, пуно поздрава.

dejan_SD

Ja sam preuzeo ogledala za fi 114/900 pa uskoro krecem u izradu teleskopa probacu da dokumentujem slikama to sto radim.

DraganTesic

Урадио си неку скицу?

dejan_SD

Krenucu sa drzacem-nosacem primarnog ogledala tek kad to spakujem znacu neku meru na osnovu koje mogu da projektujem potrebnu duzinu cevi. Mislim da cu pre toga i nosac sekundarnog da resim pa da skiciram kako bih nasao mesto gde busiti za fokuser .
Nemam obicaj da od starta pravim skice navikao sam da krenem iz glave pa ideju razradjujem u hodu posto mi je tako lakse da radim prepravke u glavi. Usput na poslu inzinjeri ne mogu da mi kazu da sam promasio kote po crtezu posto samo ja imam crtez u glavi :)

DraganTesic


vlaiv

Quote from: dejan_SD on October 18, 2020, 08:43:46 pmKrenucu sa drzacem-nosacem primarnog ogledala tek kad to spakujem znacu neku meru na osnovu koje mogu da projektujem potrebnu duzinu cevi. Mislim da cu pre toga i nosac sekundarnog da resim pa da skiciram kako bih nasao mesto gde busiti za fokuser .

Predlazem poslednji u prvom redu:



Zapravo, treba trokraki sa po 120 stepeni krivom - tri segmenta kruznice. Tanji je naravno bolji.
Teleskopi: GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat, SW Mak 102
Montaže: HEQ5, AZ4, SW AzGTI
Kamere: ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

DraganTesic

А ја први у четвртом јер мали је то телескоп.

Него, жели ли Дејан наше предлоге?

Joza

Taj prvi u četvrtom redu ume pri najmanjem pokretanju teleskopa da vibrira levo-desno. Stalno moraš da sačekaš da se smiri slika.
Imao sam takav i nije mi se sviđalo ni najmanje.

Možda bi sa masivnijim držačem bilo malo bolje. U svakom slučaju pri izradi treba voditi računa o tome.

vlaiv

Quote from: DraganTesic on October 18, 2020, 10:15:36 pmНего, жели ли Дејан наше предлоге?

Ne vidim zašto ne bi. Svakako su dobronamerni a i u pitanju je javna diskusija. Osim toga, nisu obavezujući, siguran sam da će Dejan napraviti ono što mu odgovara.

Zakrivljeni držač sekundara je dobra stvar - njime se izbegavaju difrakcioni šiljci na sjajnim zvezdama i slika koju teleskop daje više liči na dobar refraktor.
Teleskopi: GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat, SW Mak 102
Montaže: HEQ5, AZ4, SW AzGTI
Kamere: ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

dejan_SD

Ideje i saveti su svakako dobrodosli. Cak i ako mi se neka ideja ne svidi moze da postane vodilja ka nekom mom resenju.
Probacu da spajder napravim od tanke limene trake oko 0,5mm malo vece sirine 30 ili vise mm kako bih dobio na cvrstini a sto manje pravio smetnju primarnom ogledalu.
Necu vise ometati Draganovu temu postovacu radove kako teku u temi koju sam otvorio o nedoumicama koje sam imao .
Ovde pratim Dragan sta radi po pitanju ogledala.

vlaiv

Quote from: dejan_SD on October 20, 2020, 09:08:43 pmrobacu da spajder napravim od tanke limene trake oko 0,5mm malo vece sirine 30 ili vise mm kako bih dobio na cvrstini a sto manje pravio smetnju primarnom ogledalu.

To ti je "mač sa dve oštrice". Ako malo zakosiš spajder u odnosu na optičku osu a on je visok - njegov profil postaje "deblji".

Takođe, visok spajder nije jednako "debeo" svuda. Za zvezde u centru je tanak, ali za zvezde dalje u vidnom polju postaje deblji, čak i ako je idealno poravnat sa optičkom osom - jer sama svetlost pada pod uglom i onda "vidi" spajder pod uglom.
Teleskopi: GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat, SW Mak 102
Montaže: HEQ5, AZ4, SW AzGTI
Kamere: ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

DraganTesic

Ако желиш, слободно остани у овој теми, сви су добродошли, а што нас је више, то боље.