Loša slika planeta - pitanje

[spadej]

Podstaknut ovom temom uzeh da ocistim inace sasvim ispravan i ne mnogo zaprljan teleskop (SW150/750). Bilo nekih malih paukova u tubusu pa sam hteo da to sredim.
Naglasavam da je pre intervencije sve bilo u redu, i slika vise nego dobra.

Nakon sto sam oprao ogledalo (sekundar nisam dirao),i obrisao unutrasnjost tubusa krpom,  sve sklopio i kolimirao (laserom), ustanovio sam da mi je slika bila mutna na planetama, cak da neposredno pre punog fokusa vidim DUPLE planete ?? A u punom fokusu sve postaje bezlicna svetla fleka ?? Saturn je narocito bio duplo vidljiv, Jupiter se zbog svog sjaja prosto razlio i zamutio. Ali se jasno videlo da mu je svaki od 4 meseca dupliran.
Na zvezdama nije bilo tog problema, bar ne u toj meri. Tek na vecim povecanjima videlo se samo da nisu tackice vec pufnice, i to jedva.

Znajuci da je jedino mogao da se desi "ljudski faktor", skinuo sam ponovo sve, ovaj put i sekundar, i video da je isti neznatno pomeren, tj. izbacen iz ose. Verovatno sam ga krpom zakacio i sasvim malo pomerio. Vratio sam ga u osu (prema tragovima tri zavrtnja za kolimaciju) i sve sklopio i opet kolimirao. Slika savrsena !!!

Ono sto sad znam, a pre nisam, je da se u slucaju pomerenog skundara vide dve tacke od laserskog kolimatora. I to jedna svetlija i druga tamnija. Isto kao sto se video i Saturn. Zbunila me je ta druga tacka i prvo uopste nisam ni shvatio odakle ona tu. Kolimacija je bila uradjena kako treba iako pozicija sekundara nije bila ok. Vracanjem sekundara u osu nestala je "lazna" tacka.

Eto nacina kako da se lako ustanovi  u cemu je problem, tj. da li su oba ogledala u osi.Potreban je samo laserski kolimator

[dragan1956]

Pozdrav, evo nekih odgovora na Vaše komentare. Ne znam kako se onako lepo, u drugoj boji, ubaci deo tuđeg komentara, pa zato to nisam radio, a da sam samo ubacivao sa copy/paste to bi više zbunjivalo nego što bi koristilo.
1. Verujem da je velika vlaga kojoj je teleskop bio izložen bar 1-2 puta prošle godine (kada sam hteo da vratim poklopac video sam da je potpuno mokar, kao da je bio u vodi), sakupila i zalepila prašinu na ogledalo. Sada je očišćeno, sekundar ne izgleda tako prljav pa ga nisam dirao jer je teže ga kolimirati, a okulari su verovatno masni, ali to ostavljam kao posao za zimu (3-4 meseca nisam u vikendici pa teleskop ne koristim).
2. Mesec je jako svetao, toliko da sam pre dve godine (kada sam kupio teleskop) imao problem sa vidom - pojavilo se pečenje u oku i bljeskovi svetla kada sam u mraku u uglu desnog oka. Trajalo je to oko 2-3 meseca, mada sam posle par dana shvatio i prestao da gledam mesec, dok nisam nabavio filter. Pravi filter sam nabavio kasnije, to je dupli polarizacioni, pa se stepen "zamračenja" može podesiti po želji, izuzetna stvar, preporučujem! Za moj dob 200 je ukupna količina svetla koju skupi, u odnosu na oko:
200 x 200 x pi / 4 kroz 7 x 7x pi / 4 = 800x. Sa uvećanjem od 200x to je i dalje 4 puta više svetla nego golim okom. O manjem uvećanju da i ne govorim (tako mi je oko i stradalo), pa mi objašnjenje moderatora zvuči čudno?
3. Danas (31.10) ima puno vlage pa je maksimalno prihvatljivo uvećanje 200x. Preko toga mesec počinje da "leluja", a planete se zamućuju. Ja imam 66 godina, pa volim da uveličam najviše što je realno moguće. Za teleskop 200mm mislim da je to oko 300x (fabričkih 400x je optimistički, a teško je i izoštriti bez 1:10 fokusera), a i atmosfera verovatno retko ide preko toga - da budem siguran u to, trebao bi mi veći teleskop, a ja i ovaj jedva vučem preko neravnog dvorišta. Na testu daljinskog vida (za vozačku) prošle godine sam prošao bez naočara (levo oko jedva, ali ja gledam desnim), mada su mi neophodne za blizinu, ali to se i tako koriguje na fokuseru - nisam video razliku kada sam probao da gledam sa naočarima za blizinu.
Probao sam da napravim par ortogonalnih mreža sa različitim razmakom linija (najtanje moguće linije na štampaču), tako da gledano sa 50cm ugao bude 1, 1,5 i 2 lučna ninuta. Pošto je to blizu, morao sam gledati sa naočarima, pa sam uzeo  malo slabiju dioptriju 2 umesto 2,5 jer se ona određuje za čitanje tj za udaljenje 30-35cm, a ne 50cm. 
Rezultat je:      1 minut - linije mi se spajaju u gotovo ravnomernu sivu površinu
                  2 minuta - linije mi se lepo vizuelno razdvajaju
                  1,5 minut - linije se jedva mogu vizuelno razdvojiti
Verovatno je 1,5 minut ono što moje oko može, pa onih 200x treba uvećati za 1,5 i dobijem da meni treba 300x da bih lepo video. Gledanje u dobrim atm uslovima je to potvrdilo.

[vlaiv]

Ne znam kako se onako lepo, u drugoj boji, ubaci deo tuđeg komentara, pa zato to nisam radio, a da sam samo ubacivao sa copy/paste to bi više zbunjivalo nego što bi koristilo.

Obeležiš mišem (selektuješ) deo teksta i pojavi se dugme "Quote selection" dole desno gde se opcije kod svakog posta (ima bar quote dugme - to je da se citira ceo tekst).

200 x 200 x pi / 4 kroz 7 x 7x pi / 4 = 800x. Sa uvećanjem od 200x to je i dalje 4 puta više svetla nego golim okom. O manjem uvećanju da i ne govorim (tako mi je oko i stradalo), pa mi objašnjenje moderatora zvuči čudno?

Znači da teleskop sakuplja x800 svetlosti od 7mm raširene zenice, jel tako?

Sad ti kažeš da uzmemo povećanje od x200. Povećanje od x200 - uveća i širinu i visinu, pa je ukupna ugaona površina (okvirno) visina x širina.

Pošto je i jedno i drugo uvećano za x200 - površina je zapravo uvećana za x40000 (200x200, odnosno 200 na kvadrat).

To znači da iako teleskop sakuplja x800 više svetlosti od golog oka, kad smo na povećanju od x200 - osvetljenje po jedinici površine je zapravo 800 / 40000 = 0.02 odnosno samo 2% (ili x50 manje).

Zamisli sad da koristiš povećanje od samo x28.5

Tada slika mora da je jako svetla, jel tako?

Znamo da teleskop sakuplja x800 više svetla a ako je povećanje x28.5, onda se to svetlo rasporedi na 28.5x28.5 = 812.25 puta veću površinu, znači i dalje je po jedinici površine slabije svetlo.

Šta ako smanjimo još?

Recimo x20 povećanje?

Onda smo napravili izlaznu pupilu od 10mm, i samo oko će da blokira svetlo na 7mm izlazne pupile (ostalo neće proći kroz zenicu).

Znači da je minimalno uvećanje koje ima smisla 200 / 7 (odnos ulazne i izlazne pupile).

Ali, vidi sad, rekli smo da je količina svetlosti jednaka (200 / 7) na kvadrat, kada se skrate pi i četvorke. Isto tako smo rekli i da je povšina na koju se to svetlo rasporedi - kvadrat uvećanja, odnosno opet 200/7 na kvadrat.

Ako se namesti takvo uvećanje da čitav ulazni snop taman uđe u našu zenicu, onda je to uvećanje taman toliko da kada se svetlost raširi dobijemo površinsko osvetljenje od kojeg smo pošli.

[dragan1956]

Znamo da teleskop sakuplja x800 više svetla a ako je povećanje x28.5, onda se to svetlo rasporedi na 28.5x28.5 = 812.25 puta veću površinu, znači i dalje je po jedinici površine slabije svetlo.

Da li je površinsko osvetljenje isto što i ukupno osvetljenje? Činjenica da mogu golim očima da gledam u Mesec dugo i da nemam problema, a da to ne mogu kroz teleskop sa uvećanjem 50x govori da je ukupna svetlost količnik ukupno prikupljene (onih 800x) i uvećanja, jer sa duplim porastom uvećanja duplo pada ukupna količina svetla. Tako je 800/50=15x više svetla i zaista u njega se ne može gledati bez filtera. Koliko je površinsko osvetljenje je druga stvar, ako je isto, onda to znači da Mesec u okularu ima mnogo veću površinu, jer evidentno svetli mnogo jače.
Tu se vraćamo na onu raspravu oko veličine objekta u teleskopu, gde se svojevremeno nismo usaglasili, ali ovo sad može biti pokazatelj koji ukazuje da ste bili u pravu!

[vlaiv]

Da li je površinsko osvetljenje isto što i ukupno osvetljenje?

Nije isto. Površinsko osvetljenje je količina svetlosti po jedinici povrišine. Ukupno osvetljenje je ukupna količina svetla koja stiže od objekta..

Ako je površinsko osvetljenje konstanta onda je ukupno osvetljenje jednako celoj površini puta površinsko osvetljenje. Ako nije konstanta onda je ukupno osvetljenje jednako sumi / integralu površinskog osvetljenja po površini objekta

Činjenica da mogu golim očima da gledam u Mesec dugo i da nemam problema, a da to ne mogu kroz teleskop sa uvećanjem 50x govori da je ukupna svetlost količnik ukupno prikupljene (onih 800x) i uvećanja, jer sa duplim porastom uvećanja duplo pada ukupna količina svetla.

Problem sa gledanjem u mesec kroz teleskop je isključivo problem adaptacije oka. Mesec nije jako svetao da bi napravio bilo kakav problem.

Evo primera. Mesec se može preko dana videti golim okom jedva. Znači da je njegova površinska osvetljenost neznatno veća od površinske osvetljenosti dnevnog neba.

Uzmite teleskop u toku dana i pogledajte u nebo sa njim pri bilo kom uvećanju, samo vodite računa da ne bude ni blizu u pravcu sunca (svakako vodite računa kada je sunce i imate teleskop, čak i ako ne uperite teleskop u blizinu sunca - i tražilac je sočivo i može napraviti problem i opekotine).

Nećete imati nikakvih problema ni zamor oka.

Čak i da je u pitanju ukupna količina svetlosti, a nije, nebo vam neće napraviti problem (mnogo je veće površine nego mesec i ukupna količina svetlosti je veća čak i ako je samo nebo nešto tamnije nego mesec).

Usput, duplim povećanjem, površinska osvetljenost pada za faktor x4 odnosno dva na kvadrat (raste i opada sa kvadratom uvećanja).

Problem sa svetlošću meseca je problem sličan onom kada se gleda u sijalicu, samo što su druge ćelije u pitanju. Poznati štapići i čepići.

Kada se gleda u sijalicu, zbog jačine svetlosti dolazi do zasićenja ćelija za dnevno gledanje (čepići odnosno kupice) i mi vidimo sliku sijalice i kad skrenemo pogled sa nje (i nije nam prijatno).

Isto se desi sa mesecom ali sa štapićima koji se "pale" pri niskom nivou osvetljenja. Oni su vrlo osetljivi - čak na pojedinačne fotone reaguju i isto mogu da se zasite.

To se sve neće desiti ako ne pređemo u mod noćnog vida - ako se ne priviknemo na mrak. I dalje ćemo da posmatramo sa čepićima odnosno kupama kako se sad zovu i nećemo imati problem sa prejakim svetlom.

[vlaiv]

Evo još jednog jednostavnog testa da vam bude jasno da je razlika kao noć i dan (između noći i dana).

Ne znam da li vam se nekada desilo da vas obasjaju dugi farovi kola noću. Ako nije prilikom posmatranja, onda sigurno jeste u vožnji.

Znate da je osećaj neprijatan i da zaslepljuje.

Probajte da gledate u duge farove danju - nećete imati ama baš nikakve probleme i neće ni izgledati preterano svetli u odnosu na svo svetlo naokolo.

[dragan1956]

Ne znam, biće da sam ja uobrazio da sam imao probleme sa okom - bol posle gledanja meseca, efekte svetlucanja u uglu oka 2-3 meseca, kao i pečenje u oku.  Moja žena je pogledala na sekundu-dve u okular i rekla "ti si lud, oslepećeš ako duže gledaš u ovo".Na kraju mi je očni lekar, posle pregleda prepisao kapi i rekao da se neko vreme čuvam jakog svetla. Sad, sve to nema veze sa životom, jer matematika pokazuje drugačije.
Jako bih voleo da se javi još neko od posmatrača i kaže svoje iskustvo gledanja u Mesec sa malim uvećanjem i bez filtera.

[vlaiv]

Ne znam, biće da sam ja uobrazio da sam imao probleme sa okom - bol posle gledanja meseca, efekte svetlucanja u uglu oka 2-3 meseca, kao i pečenje u oku.  Moja žena je pogledala na sekundu-dve u okular i rekla "ti si lud, oslepećeš ako duže gledaš u ovo".Na kraju mi je očni lekar, posle pregleda prepisao kapi i rekao da se neko vreme čuvam jakog svetla. Sad, sve to nema veze sa životom, jer matematika pokazuje drugačije.
Jako bih voleo da se javi još neko od posmatrača i kaže svoje iskustvo gledanja u Mesec sa malim uvećanjem i bez filtera.

Ne znam, ja sam gledao mesec na malom povećanju sa 8" teleskopom i nisam imao problema.

Evo, vidi na ovoj stranici:

https://en.wikipedia.org/wiki/Apparent_magnitude

Pun mesec je -12.9 magnitude.

Neka teleskop ima x800 veću moć sakupljanja svela od oka i da zanemarimo efekte povećanja i površinske količine svetlosti - to je dodatnih 7.25 magnituda, znači ukupno

oko -20.1

Na istoj stranici je -25 magnituda navedeno kao naslabija svetlost koja može izazvati blag bol u oku. To je dodatnih 5 magnituda odnosno x100 jača svetlo nego što sakupi 8" teleskop od punog meseca (bez efekata uvećanja).

[Yagodinac]

Ne znam, biće da sam ja uobrazio da sam imao probleme sa okom - bol posle gledanja meseca, efekte svetlucanja u uglu oka 2-3 meseca, kao i pečenje u oku.  Moja žena je pogledala na sekundu-dve u okular i rekla "ti si lud, oslepećeš ako duže gledaš u ovo".Na kraju mi je očni lekar, posle pregleda prepisao kapi i rekao da se neko vreme čuvam jakog svetla. Sad, sve to nema veze sa životom, jer matematika pokazuje drugačije.
Jako bih voleo da se javi još neko od posmatrača i kaže svoje iskustvo gledanja u Mesec sa malim uvećanjem i bez filtera.

Gledao više puta f5 teleskopom na malom uvećanju Mesec, cirka 25mm okularom (inače je Mesec istog sjaja u svim teleskopima istog f-odnosa sa istim okularom, nevezano za aperturu) i jeste malo sjajniji ali ništa opasno.
Što se oftalmologa tiče, on sasvim sigurno nije mogao da vidi bilo kakvo oštećenje retine ili bio čega drugog vezano za jako svetlo osim da prethodno proširi zenice; mogao je samo da da kapi za konjuktivitis što pripada spoljnom aparatu oka - a mnogi konjuktivitisi upravo idu sa osetljivošću na svetlost. Uzrok je infekcija, alergija, ne prejaka svetlost; jedini izuzetak može da bude radijacioni konjuktivitis kod gledanja u atomsku bombu, ali cenim da to nije u tvom slučaju slučaj.

Vezano za čišćenje njutna, ja sam isto nekako mišljenja da 10x veći značaj ima prljavo sekundarno nego prljavo primarno ogledalo. Ali je isto tako tačno da sam primetio razliku u planetarnim detaljima nakon pranja primarnog, ali sam to pripisao naknadnoj (boljoj) koolimaciji nakon montaže opranog ogledala.

Uživaj u gledanju Meseca i pozdrav.

[DraganTesic]

Ова тема ми је веома занимљива. 

По теорији, телескоп повећава сјај звезда. (Звезде су тачкасте, сјај је једнак осветљењу и тако даље). Месец је површински објекат, диск, круг. Ни један телескоп не може повећати његов сјај, чак га и мало смањује због губитака које уноси.

[dragan1956]

"Месец је површински објекат, диск, круг. Ни један телескоп не може повећати његов сјај, чак га и мало смањује због губитака које уноси."

Uh, a ja u Mesec ne mogu da gledam više od par sekundi sa uvećanjem 50x, niti kroz nišan koji je 9x, dok u mesec na nebu mogu da gledam pola sata bez problema. Možda to što on zauzima recimo oko 1/700 dela neba (sa svojih 0,5 stepeni), dok u okularu zauzme ceo okular, koliko god to bilo (ako je okular 50 stepeni, onda on zauzme 1/6 neba). Ako nije tako, onda ne znam, ali da blješti, blješti, da ne mogu duže  od par sekundi da gledam ne mogu, pa i posle toga kada sam testirao oba oka, onome kojim sam posmatrao je trebalo par minuta da se izjednači sa drugim. Možda je moje oko preosetljivo, ali onda i moja supruga i moj sused imaju preosetljive oči Naravno da je mnogo prijatnije gledati ga pre smrkavanja, pa čak i po danu, možda je to osobina mog oka, ne znam. Meni je Mesec previše svetao i za neutralni filter 09 (propušta 13%). Kada sam konsultovao prodavca koji uzeti 0,3, 0,6, ili 0,9 on je rekao da samo 0,9 koliko toliko umanjuje svetlost, ona dva slaqbija skoro ništa. Znači on ima oko slično mom. Na kraju sam kupio polarizujući sa dva filtera koji se rotiraju i to je za mene prava stvar - više oko ne boli.

[Yagodinac]

Kad bi Mesec u teleskopu uspeli da gledamo bez uvećanja, tj kad bi postojao takav teleskop, koji ima uvećanje 1x; Mesec bi bio neverovatno sjajan i nemoguć za gledanje. U nekom momentu bi mogao i da ošteti vid verovatno. Pa čak i sjajnije zvezde bi bile problematične. Pošto to ne postoji, mislim da smo bezbedni... 
Primarna funkcija teleskopa je da skupi svetlost više od ljuskog oka i da time otkrije tamne objekte, koji su nam u principu golom oku nedostupni. U tom kontekstu svaki teleskop pojačava (ukupan) sjaj objekata koje prikazuje, i tako i treba da bude. Ono što mnoge ljude zbunjuje je površinski sjaj, odnosno broj fotona po jedinici poivršine i to zavisi od uvećanja. A kad smo već kod toga, uvećanje teleskopa je uglavnom sekundarna stvar (osim na planetama i generalno sitnijim objektima gde je to neophodno) koja je povezana sa žižnom daljinom; maltene posledica, dakle, najbitnije je skupljanje što veće količine svetlosti pa sve ostalo. Ali ima tu i dosta začkoljica, Vlaiv je lepo objasnio, kad dižeš uvećanje svi ti fotoni skupljeni na Mesecu se šire na mnogo većoj površini i površinski sjaj opada. Nešto kao kad kašiku marmelade mažeš na malo ili veliko parče hleba - u oba slučaja imaš istu količinu marmelade samo se razlikuje debljina. Po mom mišljenju, na Mesecu treba odvrnuti najveće uvećanje 99% vremena i to je to; ako ti smeta svetlost na malom uvećanju imaš onu malu rupu od 4cm na poklopcu pa probaš s tim, dobićeš mnogo tamniji Mesec i oštriju sliku kojoj turbulencija, kolimacija, loš fokus i koma neuporedivo manje degradiraju detalje.

Ako zanemarimo visinu Meseca nad horizontom (to je vrlo bitno zbog apsorpcije, ali da uprostim) možemo smatrati da je pun Mesec uvek istog sjaja, i danju i noću. Stari pejzažni fotografi su čak i znali napamet koliko je to, mislim da je 1/125sec na f11; i tako su uvek dobijali idealno eksponiran pun Mesec na svojim (dnevnim) fotkama. Ali ista ta brzina bi važila i noću, samo što na takvim fotkama ne bi bilo ništa vidljivo osim Meseca. Čak je i postojala vrednost koju treba ubaciti u ekspozimetar (onaj ručni svetlomer) i izračunati parametre - nama danas to ništa ne znači (250 kandela po fitu) ali nekad je sve trebalo ručno podesiti.
A pazi sad: ako bismo uzeli teleskop sa navedenim parametrima (f11 sa nebitno kojom aperturom) i stavili ga na ekvatorijalnu montažu, opet bi za ISO100 važilo da nam treba 1/125. Ukupna količina svetla jeste veća nego u ljudskom oku i to se primeti, ali nije velika; Mesec na f11 bi bio manje sjajan od prosečnog sivog omalterisanog zida koji gledaš danju. Razlika koja postoji je jedino u tome što posmatrač noću može da bude adaptiran na mrak pa je pogled u Mesec šok, ali ništa više od pogleda u mobilni ili u farove automobila, dakle bezopasno i sasvim sigurno nedovoljno da izazove bol ili oštećenje.

Zaključak oko sjaja Meseca u teleskopu je malo komplikovaniji. Ako imaš teleskop koji prikazuje u okularu ceo Mesec (da lupim, za prosečne jeftinije okulare do nekih 100-120x) onda na tim manjim uvećanjima Mesec u principu može da bude i biće svetliji od Meseca gledanog golim okom, jer se svi fotoni prikazuju. E sad, sjaj neće biti 800x veći već samo onoliko koliko zenica dopusti da uđe, zenica se automatski kontrahuje kad oseti veći sjaj i mi taj proces ne možemo voljno da kontrolišemo. Drugim rečima, mi nikad ne možemo da vidimo 800x sjajniji Mesec sve i da teleskop ima toliko puta veću površinu od ljuskog oka jer nas zenica štiti od toga.
Ako je uvećanje iznad te neke vrednosti pa gledamo u odsečak Meseca, onda u principu imamo manji sjaj nego što možemo videti golim okom Mesec, dakle obavezno je tamniji na većim uvećanjima nego golim okom. Ovo važi isključivo ako su teleskop i oko istog f-odnosa; inače ljudsko oko varira od f2 (noću) do f8 (danju), tako da za gledanje Meseca možemo da uzmemo da je uporedivo sa f8 teleskopom. Ovo zavisi i od starosti, kod starijih osoba jaka dnevna svetlost može da oko svede i na f11.

[vlaiv]

Kad bi Mesec u teleskopu uspeli da gledamo bez uvećanja, tj kad bi postojao takav teleskop, koji ima uvećanje 1x; Mesec bi bio neverovatno sjajan i nemoguć za gledanje. U nekom momentu bi mogao i da ošteti vid verovatno. Pa čak i sjajnije zvezde bi bile problematične. Pošto to ne postoji, mislim da smo bezbedni... 

Teleskop bez uvećanja je vrlo lako napraviti - samo uzmi parče cevi kojeg god hoćeš prečnika i gledaj kroz nju - to je teleskop bez uvećanja.

Ako je uvećanje x1 - onda je izlazna pupila jednaka ulaznoj pupili i desiće se isto što se uvek desi kad je izlazna pupila veća od naše ulazne odnosno zenice - naša zenica će da odradi posao i mi ćemo dobiti samo onoliko svetlosti koliko se naša zenica raširila. Ostalo će biti blokirano.

Znači - mesec će biti jednako sjajan kao i kad ga gledamo golim okom.

[Yagodinac]

Ne. Sočiva tj ogledala skupljaju svetlost proporcionalno aperturi; vodovodna cev ne skuplja više nego propušta isto koliko i ljudsko oko. Teleskop sa 100x većom aperturom od ljudskog oka i uvećanjem od jednog puta daće 100 više fotona a isto tolilko i sjajniju sliku. Već postoje takvi binokulari sa malim uvećanjem, npr Kasai, koji zapravo povećavaju sjaj sazvežđa i Mlečnog Puta uz neko minimalno uvećanje tipa 2-3x.

[Yagodinac]

Ako je uvećanje x1 - onda je izlazna pupila jednaka ulaznoj pupili i desiće se isto što se uvek desi kad je izlazna pupila veća od naše ulazne odnosno zenice - naša zenica će da odradi posao i mi ćemo dobiti samo onoliko svetlosti koliko se naša zenica raširila. Ostalo će biti blokirano.

Ako je pupila kontrahovana isto, ali se sjaj upadne svetlosti razlikuje - razlikovaće se i intenzitet registrovane svetlosti. Kontrahovana pupila koja gleda u farove automobila i koja gleda u atomsku bombu nije isto po pitanju izlaza. Zato Kasai i funkcioniše, tj "osvetljava" Mlečni Put.