PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[PavleR]

Cetiri vezana dana sa tri izuzetno vedre noci Ja sam jos u sredu predvece dosao na poziciju, i potrefilo se da sve tri noci budu potpuno vedre i svaka sledeca noc sa sve boljim seeingom. U te tri noci uspeo sam da vezem ni manje ni vise nego 20.5 sati posmatranja. Oko 0:30 je vrsena smena zimskog i prolecnog neba pa sam do tog doba vrsio zavrsna zimska posmatranja, a od tog doba usao u ''Sezonu galaksija''. Od zimskih meta najvise sam se bavio sazvezdjem Monoceros i malim ali prelepim otvorenim jatima usadjenim u Seagull Nebula. I naravno, kao kruna svake zimske sezone, zapecatio sam je mojim omiljnim objektom - Hubble Variable Nebula NGC 2261. Sto se galaksija tice, iako sam vremenski puno posmatrao, objekata nema na pretek. Sve tri noci vrsio sam ponovljena osmatranja istih objekata, galaksije su tezak ''grind'' i zahtevaju da se posmatraju iznova i iznova. Prve dve noci su bile lose, ali u petak uvece najzad odlican seeing te sam ''skakao na stolici'' od srece zbog uhvacene spiralne ''kuke'' M106, podocnjaka M64 i jos ponekih elusivnih detalja. Ponekad prodje cela prolecna sezona a da nema veceri dovoljno dobre da se takvi detalji uhvate. I naravno, kao i uvek, imam obicaj da svako posmatranje pocnem i zavrsim binarnim sistemom. Ovo vece sam se po ko zna koji put pocastio sa 24 Comae Berenices, prolecnim Albireom, prelep prizor u moru galaksija tog malog a prepunog sazvezdja. Vec veceras oblacno i tako narednih deset dana, sve se poklopilo da oblacnost krene bas kad Mesec izlazi iz prve cetvrtine. Sad gledam, imam oko 30 meta da pretocim iz audio zapisa u tekst, potrajace to, na srecu vec imam spremna dva zavrsna zimska izvestaja, taman dok spremim prolecne.

[Astro_fun_times]

Galaksije su u malim teleskopima "misaona imenica".
Jedna od najrazočaravajucih činjenica jer su očekivanja visoka nakon gledanja slika Hubbla.
Ti imas tu prednost da imas veci teleskop ali jos bitnije, ides na mracnije lokacije odakle su takve stvari uz pravu opremu donekle dostizne.

Ahaa znaci dok posmatras snimas glasovno izvestaj pa posle zapisujes. Fino. Uvek sam se pitao odakle ovoliko detaljni izvestaji.
Reko tesko da se bas toliko secas ili da palis crveno svetlo pa zapisujes ali misterija resena hehe

[PavleR]

Galaksije su u malim teleskopima "misaona imenica".
Jedna od najrazočaravajucih činjenica jer su očekivanja visoka nakon gledanja slika Hubbla.
Ti imas tu prednost da imas veci teleskop ali jos bitnije, ides na mracnije lokacije odakle su takve stvari uz pravu opremu donekle dostizne.

Ahaa znaci dok posmatras snimas glasovno izvestaj pa posle zapisujes. Fino. Uvek sam se pitao odakle ovoliko detaljni izvestaji.
Reko tesko da se bas toliko secas ili da palis crveno svetlo pa zapisujes ali misterija resena hehe

Tako je Milose. Snimam audio zapis direktno dok posmatram, koji posle pretocim u tekst. Tako da se nicega ne prisecam, pricam direktno ono sto vidim. Odatle i dolaze detaljni izvestaji. Audio snimam i lociranja, dok lociram pricam naglas star-hopp, zato lokacije koje dajem i jesu tako precizne. Za to koristim Quick Time Player inetgrisan u MacBook, za koji sam napravio potpuno crn interfejs da mi ne remeti adaptaciju na mrak.

Sto se galaksija tice, one su test nase opreme, volje i naravno lokacije sa koje posmatramo. Ali pre svega volje. Ako treba moraju se posmatrati i vise od 10 puta ako zaista zelimo da vidimo detalje, ako se uopste mogu videti opremom i iskustvom kojim raspolazemo. Nema sanse da se vide detalji galaksiije pri prvom posmatranju, kojom god opremom i nebom raspolazemo. Iznova, iznova i opet iznova i pokazace se kad dodje noc za to.

P.S. Zaboravih da napisem i najvaznije za galaksije, a to je tehnika posmatranja. Periferni vid i pravi izbor uvecanja. Planiram da u toku ''Sezone galaksija'' napisem poseban post o osmatranju galaksija pa cu tu opsirnije napisati o tehnikama. Ali u principu si u pravu, bez minimum 300mm (12'') nema kvalitetnih galaktickih posmatranja sem nekoliko izuzetaka.

[Astro_fun_times]

Da da, pametno.
Kada sam ja posmatrao, obicno nisam planirao posmatranja. Samo izadjem i "da vidimo sta cu pronaci u Stelarijumu".
To je bio neki "sistem".
I posto sam koristio mobilni sa aplikacijom ali sa smanjenom osvetljenošću ekrana, znao sam da upisujem u telefon objekte koje sam posmatrao.
E onda kada bih usao u kucu, onda bih seo da napisem izvestaj ali iz secanja, potpomognut listom koju sam napisao.
Naravno, to nije bilo ni nalik tvojim izvestajima.
Ali tako sam ja radio.
Tvoj sistem je naravno daleko superiorniji ali i izvestaji su vrhunski.

Svaka ti cast za posvecenost.

Periferni vid se koristi kod posmatranja svega. Vrlo korisna "tehnika" za posmatranje.

[PavleR]

Sazvezdje Lepus:

R Leporis - Hind's Crimson Star  (karbonska zvezda)
M 79 (globularno jato)
IC 418 - Spirograph Nebula  (planetarna maglina)
NGC 2017  (otvoreno jato)
NGC 1964  (spiralna galaksija)

Sazvezdje Lepus jedno je od tezih zimskih sazvezdja za osmatranje. Samo sazvezdje, iako bledo, je lagano za lociranje jer se nalazi neposrednoj juzno od Oriona. Ono sto DSO u Lepusu cini izazovnim za osmatranje je polozaj sazvezdja ispod ekliptike, pa posmatranja u Lepusu zahtevaju dobar seeing, vreme i strpljenje. Cak i tada, osmatranja ce u velikoj vecni slucajeva biti jako teska jer su DSO u sazvezdju sve sem svetli i velki. Ovo sazvezdje ima sve, ali to sve je malo i bledo: tu su otvorena jata koja su siromasna, globularna jata koja su bleda, galaksije su i male i blede te planetarne magline od kojih je najpoznatija izgleda sicusno cak i na velikim uvecanjima. Iako skoro sva ovosezonska osmatranja u ovom sazvezdju smatram  polu-uspesnim, smatram da i takva osmatranja i objekte treba izloziti u detaljima do kojih osmatrac moze da dodje.


R Leporis - Hind's Crimson Star

R Leporis jedna je od najpoznatijih karbonskih zvezda na nebu. Po mnogo toga je R Leporis znamenita, ali pre nego sto presdstavim nekoliko zanimljivih cinjenica o ovoj zvezdi, objasnio bih sta su to karbonske zvezde i cemu duguju svoju crvenu boju. Ukratko, karbonske zvezde su evolvirani crveni dzinovi koji imaju atmosferu bogatu jedinjenima ugljenika. Taj ugljenik apsorbuje i rasipra plavu i zelenu svetlost, dok propusta narandzastu i crvenu koja dolazi do nasih ociju. Shodno tome, takve zvezde posmatraci ugljavnom vide u toplim narandzatim i crvenma bojama. Najjednostavijiji primer koji svako od nas moze da vidi je Sunce na zalasku, ili jos bolje Suce koja prolazi kroz gust dim. Po pravilu, karbonske zvezde su varijabilne, tj. menjaju sjaj tokom perioda vremena.

R Leporis je jedna od najznamenitijih karbonskih zvezda iz nekoliko razloga:

  - Zvezda je ogromne velicine  i poluprecnika je oko 400x veceg od Suncevog. Kao takva, spada u jednu od najvecih teleskopski osmotrivih zvezda.
  - Od svih teleskopski osmotrivih karbonmskih zvezda R Leporis je jedna od najcrvenijih. Dok vecina karbonskih zvezda sjaje narandzasto-crvenkastim sjajem,
    R Leporis uglavnom sija duboko crvenom bojom (zasto ''uglavnom'' bice objasnjeno u sledecem pasusu'').
  - R Leporis je pod-tip Mira varijabilne zvezde, sto znaci da su joj promene u sjaju ogromne tokom vremena. Magnitude ove zvezde varira u rasponu 5.5-11.7
    u periodu od 445 dana, sto znaci da ce i sama osmotrivost zvezde drasticno varirati od sezone do sezone. Ko je upoznat sa znamenitom zvezdom Mira u
    sazvezdju Cetus zna da ta zvezda ima jos veci magnitudni raspon ali to nije prica za ovu temu.
  - Opservacija boje zvezde varira u zavisnosti pri kojoj magnitudi se posmatra. Na minimumu magnitude zvezda sija duboko crveno, dok pri maksimumu
    uzima bakarnu nijansu crvene.

Trenutna magnituda zvezde je 8.08, sto rezultuje da je boja zvezde tamna nijansa crvene.

Lociranje: Lociranje je poprilicno tesko jer je ternutno zvezda blede magnitude a nalazi se u delu neba lisenog svetlih zvezda. Ja sam je nasao ''izokola'', prateci ono nesto svetlih zvezda u regiji, dok sam do krajnjeg cilja dosao okularski jer se trenutno R Leporis jedva vidi i u traziocu.

  - Krenuo sam od zvezde Mu (𝞵) Leporis magnitude 3.3 u glavnom aterizmu sazvezda.
  - Oko 3º zapadno od nje nalaze se dva paralelna lanaca od po tri zvezde magnituda 6 i 7, lako uocljivi u traziocu.
  - E sada ide malo ''gadan'' deo. Ako trazilac nacentriramo na zapadniji lanac, na njegovom  krajnjem zapadu vidnog polja bice jasno vidljiva jedina iole svetla
    zvezda - HD 31726. Samo 30' ispod nje nalazi se zvezda HD 31848, jasno vidljiva u traziocu.
  - R Leporis nalazi se neposredno uz tu zvezdu. Ja nisam zeleo da ckiljim kroz trazilac vec sam pogledao HD 31848 kroz okular. Desno od te zvezde nalaze se
    dve zvezdice, gde je udaljenija nasa meta - R Leporis. Moze se naci i tako sto se desno od HD 31848 uoci jednakostranicni trougao, cije je desno teme R
    Leporis.

Mapu lociranja dacu na kraju posta.

Opservacija: Osmatranje ove zvezde pati od problema od kojeg pate svi objekti u Lepusu - meta je prenisko i pogled nikada nije dobar. Duboko crvena boja je jasno vidljiva ali mutno i bledo. Naravno, i pre posmatranja sam imao jasnu strategiju kako da izvucem boju iz ove zvezde - defokusiranjem. To je tehnika koju redovno koristim za izvlacenje boja iz binarnih sistema i pojedinacnih zvezda: ako se zvezda defokusira oko nje ce se stvoriti difralcioni prstenovi: boja zvezde preliva se preko ovih prstenova i pokazuje se mnogo jasnije nego kada se zvezda posmatra u fokusu. Medjutim, razocarao sam se kada sam tu tehniku primenio na R Leporis - zvezda sija tolilko bledo, em zbog male magnitude em zbog svog polozaja na niskom nebu, da su se difrakcioni prstenovi utopili u okruzujuce nebo mnogo brze nego sto je to u principu slucaj. Pri pocetnom defokusiranju stvara se mali difrakcioni prsten u kome je tamano crvena boja pojaca. Medjutim, cim se jos samo malo defokusira prsten nestaje u okruzenju. Stoga sam morao da se zadovoljim sa ono malo pojacane boje koju sam izvukao.


M 79

Globularno jato u sazvezdju Lepus, magnitude 8.2 i prividne velicine 9.6'. Jato je relativno ''mlado'' i staro je 11.7 milijardi godina.

Na zalost, ovaj objekat je jako tesko posmatrati sa nasih lokacija. Jato je samo po sebi srednje velicine i samo relativno bledo, ali zbog svog polozaja na niskom nocnom nebu objekat zahteva izuzetan seeing da bi se makar delimicno razlucio. Steta, jer objekat je sa svoje astrofizicke strane veoma interesantan, izmedju ostalog sto je vrlo moguce da vuce korene iz jedne skoro otkrivene satelitske galaksije Mlecnog Puta.

Naime, za razliku od vecine globularnih jata koja su nekada bila jezgra ili delovi satelitskih galaksija Mlecnog Puta koje je nasa galaksija davno progutala, ovo globularno jato verovatno je nekada bilo deo galaksije koja je jos uvek itekako ziva.  Novija astrofizicka istrazivanja stavljaju jaku mogucnost da je M 79 nekada bio deo Canis Major Dwarf Galaxy, satelitske galaksije Mlecnog Puta koja je otkrivena tek 2003. godine. Canis Major Dwarf je tesko izoblicena gravitacionom vucom nase galaksije, toliko da iza sebe ostavlja rep sacinjen od povezanih otvorenih i globularnih jata. Taj rep ima formu prstena koji se uvija oko Mlecnog Puta. Nasa meta M79, deo je tog prstena i jedno je od samo nekoliko teleskopski razlucivih globularnih jata koja se nalaze sa druge strane galaktickog centra. Onda je i razumljiva ogromna udaljenost ovog objekt od Zemlje - citavih 42.000 ly.

Stoga, imajuci u vidu nesvakidasnjost ovog pogleda, meni je bila i privilegija i zadovoljstvo da posmatram ovu ''egzoticnu'' metu, koliko god njeno osmatranje bilo naprono i nezahvalno. Kolege koji me poznaju znaju da uvek u posmatranje unosim i znanje o objektu koji posmatram, jer posmatranje tada uzima potpuno drugaciji nivo - postoji mnogo objekata za koje je dovoljnoj samo videti ih a kamoli razluciti ih na detalje. Ovo jato je sigurno jedno od njih.

Lociranje: Jato se ne vidi u traziocu i nalazi se jako nisko na nocnom nebu. Ipak, lociranje nije preterano tesko i ja sam nasao lagan star-hopp, gde sam se traziocem ''dogegao'' do najblize zvezde jatu, a samo jato sam nasao okularski.

  - U trazilac nacentriramo zvezdu Epsilon (𝞮) Leporis magnitude 3.2, najjuzniju zvezdu u glavnom asterizmu sazvezdja.
  - Pomerimo se 4º istocno (malo vise od jednog punog hoda trazioca( i doci cemo do dvostruke zvezde HD 35162, jedine svetle zvezde u tom parcetu neba.
  - Nacentriramo tu zvezdu u trazilac, pogledamo kroz okular malog uvecanja i stavimo zvezdu na krajnji istok vidnog polja. Sa desne strane okulara u vidno
    polje ce uci bledi sjaj globularnog jata M 79.

Opservacija: Objekt je izuzetno tezak za osmatranje. Jato je bledo i gusto spakovano i ne treba ga posmatrati stihijski vec sa planom i strategijom. Ne samo da treba sacekati noc dobrog seeinga, vec treba pustiti objekat da se popne sto vise na nebu i posmatrati ga u tranzitu. Takodje, treba pokusati uciniti sto vise da posmatracka pozicija bude tamna, adaptirati se na mrak, a svu spoljasnju svetlost bi bilo dobro blokirati prekrivanjem preko glave necim tamnim. Ja koristim gornji deo tankih crnih trenerki za trcanje koje ne propustaju vetar. Lagane su za stavljanje preko glave a poprilicno su neprozirne. I na kraju, moj utisak je da se jato moze razluciti samo perifernim vidom. Ja direktnim nisam uspeo, ako neko jeste - svaka cast!

Ovo nije uzbudljiv pogled ali je lep. Iako je jato Shapley-Saywer klase V, vizuelno izgleda kao da je mnogo gusce spakovano. Objekt je bled, sa mlecno gustim centrom i prebledim razrudjenim halom i jednom vidljivom zvezdom juzno od centra.

Na uvecanju 176x i 320x, pogled je....tezak. Veliko uvecanje ubledi objekat, a u kombinaciji sa pozicijom na bas niskom nebu slika postaje dosta mutna. Objekt sam posmatrao vise noci loveci dobar seeing i samo sam u jednom navratu uspeo da samo delimicno razlucim halo. Centar izgleda kao potpuno homogena mlecna mrlja i nema nikakve sanse za njegovo razlucivanje. Medjutim, ako se u dobroj noci halo posmatra perifernim vidom, njegov juzni i severni deo moguce je razluciti na tek desetak zvezdica. Jedini pravi detalj koji se moze videti je da nekoliko najrazlucivijih zvezda u halu dolaze u obliku malog lanca.


IC 418 - Spirograph Nebula

Malena planetarna maglina u sazvezdju Lepus, magnitude 9.6 i prividne velicine u rasponu 10-15''.

Rapon u dimenzijama dao sam jer su podaci kojima raspolazem toliko razliciti da sam se pre svega oslonio na licni osecaj pri posmatranju. Ono sto sam ja video meri 10-15'', nagledao sam se planetarnih maglina tako da mislim da ne gresim.

Ovo je jedna lepa, malecka meta, koja i pored svoje sicusne velicine sjaji viskom sjajem i pristojnom koloricnoscu. Kod posmatranja ovakvih malih planetarki, vazno je drzati ocekivanja u realnim parametrima, svaki prikaz sem najobicnije zamucene zvezde je uspeh, a kada je objekat ovako visokog povrsinskog sjaja da se moze cak govoriti i o boji - to je jackpot. Kako je maglina poprilicno mlada, cak i da se prikaze vece tesko da bi se mogla osmotriti unutrasnja struktura. Mlade planetarke imaju gustu centralnu konenzaciju gasova. Kod vizuelnog posmatranja ti gusti centralni gasovi  svojim sjajem nadsijaju bilo kakavu unutrasnju strukturu, tako lako vidljivu na astrofotografijama.

Lociranje: Maglina sa lako nalazi ako znamo sta trazimo jer se lako da pomesati sa zvezdom. Ja sam nasao star-hopp iz tri poteza.

  - U trazilac nacentriramo dve bilske zvezde u vrhu levog uva zeca: Lambda (𝞴) Leporis i 7 Leporis. Za nasu metu potrebna nam je 7 Leporis ali ce se ona
    tesko videti golim okom. Stoga treba naci Lambdu, ja nju vidim, a 7 Lep nalazi se odmah iznad nje.
  - Kada koncanicu trazioca nacentriramo 7 Leporis, oko 1º istocno od nje primetimo zvezdu HD 35591. Ne treba je pomesati sa jednom malo svetlijom
    zvezdom iznad nje.
  - Nacentriramo HD 35591, pogledamo kroz okular malog uvecanja, i na krajnjem zapadu okularskog pogleda zasijace maglovita plava zvezda - nasa meta IC
    418. I pored svoje male velicine, maglina jasno sjaji i ne moze se promasiti.

Opservacija: Maglina je premalena i mora se posmatrati na visokim uvecanjima, ja sam korisitio uvecanje 320x. Na ovom uvecanju maglina poprima ovalni oblik izduzen u pracnu sever-jug, ispunjen plavicastim maglovitim sjajem. Maglina je isuvise svetla i mala da bi se osmotrila unutrasnja struktura. Ono sto se da osmotriti je pristojno svetla centralna zvezda magnitude 10.5, koje sa samo katkad probije kroz plavicastu maglu koja je okruzuje. Maglinu sam, kao i jato M79, posmatrao nekoliko noci, i centralna zvezda pojavice se samo u dobrim nocima i to treperavo, sto nije redak slucaj za mlade planetarne magline. Los seeing premaze ionako maglovitu unutrasnjost preko cele povrsine magline, i prstenastasta unutrasja struktura koja okruzuje centralnu zvezdu tada je nevidljiva.

Moj savet za izvlacenje oblika i sjaja iz magline je isti kao i za izvlacenje boja iz zvezda - blago defokusiranje magline. Maglina je mala i dozvoljava primenu ove tehnike. Elipsasti oblik objekta ce biti naglaseniji, a plavicajsta boja izrazenija. Ljudi su prijavljivali i zelenkastu, ruzicastu i bledo-crvenu boju, pa ako rasolazete sa dovoljno aperture sacekajte dobar seeing pa izvestite sta vi vidite.


NGC 2017

Otvoreno jato u sazvezdju Lepus, magnitude 6.4 i prividne velicine 10'.

Iako pristojne velicine i magnitude, ovo otvoreno jato je jedno od siromasnijih i dosadnijih koje sam posmatrao.

Lociranje: Veoma laka lokacija, jato se jasno vidi u traziocu kao zbijen skup nekoliko zvezda:

  - Krenuo sam od zvezde Arneb (𝞪 Leporis), najsjajnije zvezde u sazvezdju, koja cini koren repa zeca.
  - Manje od jednog okularskog pomeraja na istok jasno ce biti uocljiva vertikala sastavljena od tri svetle zvezde. Nas objekat nalazi se izmedju Arneba i te
    vertikale, malo ispod linije koja spara Arneb sa srednjom zvezdom u vertikali. Objekat je jasno vidljiv u traziocu i moze se direktno nacentrirati.

Opservacija: Nikakav spektakularni pogled. Jato se sastoji od cetiri svetle i dve blede zvezde. Cetiri svetle zvezde grade distinktivan oblik slova Y, sa jednom sredisnjom zvezdom i po jednom zvezdom na kraju svake ekstenzije slova Y. Paralelno sa ''sipkom'' slova Y idu jos dve blede zvezdee maglituda 10 i 11, te za posmatrace sa manjim aparaturama ovo jato moze izgledati jos siromasnije.

Kada se poveca uvecanje na 107x, moze se primetiti i sedma zvezda jata. Ona sija jako bledom magnitudom 14 i nalazi se neposredno ispod centralne zvezde, sa druge strane sipke slova Y u odnosu na prethodno pomenute dve blede zvezde.

Jato sam posmatrao i na uvecanju 176x ne bi li slucajno otrkrio jos neku zvezdu i jasnije video boje. Nove zvezde se nisu pojavile, dok se sada jasno video da zvezda na jednom kraju racve slova Y svetli narandzastom bojom.


NGC 1964

Spiralna galaksija u sazvezdju Lepus, magnitude 10.8 i velicine 5.0'x2.1'.

Ovu objekjat posmatrao sam jer je u pitanju najsjajnija galaksija u sazvezdju Lepus. Medjutim, kao sto sam rekao, sve je u sazvezdju Lepus bledo, malo i tesko za posmatranje, pa ni ovaj objekat nije drugaciji.

Lociranje: Lociranje je izuzetno tesko jer se galaksija nalazi u delu neba lisenog iole svetlih zvezda pa ce pogled kroz trazilac uglavnom biti prazan. Stoga ovaj objekat zahteva dobar trazilac i dosta iskustva u gledanju kroz njega.

Galaksija se nalazi neposredno uz tupougli trougao tri zvezde magnitude oko 10, ali naci taj trougao nije lako. Ja sam se traziocem ''dovukao'' do regije u kojoj se nalazi taj trougao a sam trougao sam nasao okularem.

  - Krenuo sam od zutog superdzina Nihal (𝞫 Leporis), cuvenog binarnog sistema u glavnom asterizmu sazvezdja.
  - Istocno od Nihala lako ce se ouciti prava linija koju grade tri zvezde, gde je najsjajnija i najsevernija 10 Leporis.
  - Produzimo liniju koja spaja Nihal sa srednjom zvezdom u toj linijii za 1º i uocicemo tupougli trougao zvezda magnitude 8. Nikakvo pomeranje trazioca nije
    potrebno, sve se to nalazi u istom vidnom polju, ali za uocavanje tako bledih zvezda kroz trazilac treba malo vestine. Slobodno pogledajte periferno kroz
    trazilac ako ne vidite te zvezde.
  - Nacentrirano koncanicu trazioca negde u unutrasnjost tog trougla, pogledamo kroz okular malog uvecanja, pomerimo se malo na istok i na zapadnom
    kraju okularskog pogleda uocicemo mali tupougli trougao bledih zvezda i odmah uz njih jasan i svetao sjaj maglovite sjajne mrlje - galaksije NGC 1964.

Opservacija: Kada u okularu dodjemo do navedemog tupouglog trougla videce se da je jedna od te tri zvezde dvostruka. Galaksija bledo svetli desno od temena tupog ugla. Prvi ustisak o galaksiji bice njeno zvezdoliko jezgro. Potrebno je korisiti periferni vid ne bi li se bolje uocio sjaj cele galaksije.

Galaksiju sam posmatrao na uvecanjima 176x i 320x. Na ovim uvecanjima kontrast se poveca te se galaksija vidi pristojno dobro. Da ne bude zabune, galaksija je i dalje bleda ali se na ovim uvecanjima i perifernim vidom jasno moze videti svetlo zvezdoliko jezgro i bledi halo. Halo je izuzen i cini da se duzina objekta prikaze vise nego dvostruka veca od sirine. Sjaj galaksije uniformno bledi od jezgra ka krajevima hala i nema naglih prelaza u sjaju. Nikakvi detalji u stukturi galaksije ne mogu se izvuci, te je najkarakteristicnija osobina galaksije izuzetno svetlo i malo jezgro koje izgleda kao zvezda superimponirana preko galaksije.

Trougao od tri zvezde prati galaksiju na svim uvecanjima, i kojiko smeta jer svelosno zagadjuje objekat, toliko i dodaje na zanimljivosti ovog inace bezlicnog objekta. Najbliza zvezda trougla je samo 2' udaljena od nje.

-----

Mape lociranje:

R Leporis - Hind's Crimson Star:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53536324427/in/dateposted-public/
M 79:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53537391688/in/dateposted-public/
IC 418 - Spirograph Nebula:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53537529424/in/dateposted-public/
NGC 2017:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53537393983/in/dateposted-public/
NGC 1964:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53537395188/in/dateposted-public/

[PavleR]

DSO u sazvezdju Gemini:

M 35 - The Shoe-Buckle Cluster  (otvoreno jato)
NGC 2158  (otvoreno jato)
NGC 2392 - Eskimo Nebula (Caldwell 39) (planetarna maglina)

----------------------

M 35 - The Shoe-Buckle Cluster

Bogato otvoreno jato u sazvezdju Gemini, magnitude 5 i prividne velicine 28'.

Ovo jato je jedno od napooznatijih i najlepsih otvorenih jata na nocnom nebu. Pleni sjajem i velicinom, kao i delikatnim rasonom sjaja zvezda koji je izuzetno ugodan za oci. Jato je, ne samo na oko, vec i fizicki izuzetno bogato. Objekat sadrzi oko 500 zvezda, sto ga stavlja medju najbogatija jata na nocnom nebu.

Lociranje: Jato se izuzetno lako locira jer se nalazi tik uz stopalo blizanca Castora. Desna noga Casora je jedina od cetiri noge blizanca koja ima ''cipelu'', a kako se jato nalazi tik iznad te cipele odatle je i dobilo ime - ''kopca cipele''. Jato se lagano vidi u traziocu kao velika zvezdana mrlja.

- U trazilac sam nacentrirao zvezdu Tejat (𝞵 Geminorum) magnitude 2.9. Ja je vidim golim okom kao zvezdu koja predstavlja kraj desne noge blizanca Castora.
- Pomerimo trazilac samo malo na istok i u vidno polje ce uci dve zvezde koje formiraju cipelu ili stoplalo Castora: Propus (𝞰 Geminorum) i 1 Geminorum. Izmedju od te dve zvezde i oko 1º severno od njih u traziocu ce jasno zasijati sjaj otvorenog jata M 35.

Opservacija: Toliko toga ima da se kaze o ovom jatu da mi je tesko da odredim kojim redosledom da ga opisujem. Krenucu od magnitudnom raspona zvezda i lokacije jata unutar bogatog zvezdanog polje.

Naime, iako jato sija svetlom magnitodm 5, ipak ga treba ostaviti za posmatranje u tamnim nocima bez mesecine i pri dobrom seeingu. Naime, iako je od 500 zvezda u jatu oko 100-150 njih teleskopski razlucivo, vecina njih sija bledom magnitudom. Samo desetak zvezda u jatu sija magnitudama 8 i 9, dok su sve ostale magnituda 10-12. Jato sija toliko svetlo ne zbog svetlih zvezda koje sadrzi vec zbog samog broja zvezda u njemu.

Jato se nalazi posred trake Mlecnog Puta koja prolazi kroz sazvezdje Gemini. Uparena sa bledim zvezdama u jatu, ta bogata pozadina cini teskim da se odredi gde su spoljasnje granice jata. Sam centar i okloina su jasno definisani, ali kako se krecemo po obodu objekta bice teze utvrditi koje zvezde pripadaju jatu a koje pozadinskom sjaju Mlecnog Puta. Recimo, jugozapadno od jata primetio sam jedan lanac svetlih zvezda za koje isprva nisam imao ideju da li pripadaju objektu ili ne. Naravno da ta pozadina nije samo hendikep, ona cini da objekat predivno stoji u prebogatom zvezdanom polju.

Sto se tice samog pogleda, ovo je jedno od najlepsih otvorenih jata koje sam ikada gledao. Vracam mu se svake sezone po nekoliko puta, i jato nikad ne prestaje da me ocara svojom suptilnoscu i kombinacijom sjaja zvezda. Za razliku od nekih sjajnih otvorenih jata gde svetle zvezde apsolutno dominiraju poljem, ovo jato je jedna delikatna kombinacija mnostva bledih zvezda peskasto razbacanih preko lica objekta. Unutar te zvezdane prasine od stotinak i vise bledih zvezda razbacano je desetak svetlih. Ko je malo pazljivije posmatrao otvorena jata primetio je da malo svetlih zvezda razbacanih po tepihu mnostva bledih pravi 3D efekat, tj. stvara se utisak da se svetle zvezde nalaze ispred bledjih. Sve u pogledu je blago i nenapadno, nema delova jata koja se izdvajaju po sjaju ili dominiraju nad drugima, sve je ujednaceno i podjednako rasporedjeno.

Isprva deluje kao da su zvezde nasumicno razbacane preko objekta, ali kao se malo pazljivije pogleda moze se primetiti lepi zvezdani patern koji neki amaterski astronomi nazivaju ''Saksofon'', dok meni vise licin na broj 1, pa ga za svoju uoptrebu nazivam ''Jedinica''.

    - Patern ''Saksofon'' ili ''Jedinica''

Kroz samu sredinu jata poteze se uska i dugacka tamna praznina. Zvezde se oko te praznine rasporedjuju u obliku zaobljenog slova V, gde je jedna linija slova pravolinijska a druga je kraca i savija se nekih 30º u stranu. Taj raspored zvezda podseca na muzicki instrument saksofon i ja se dobro secam da sam ga lagano uocio jos pri svom prvom posmatranju objekta. Takodje, ponekad me taj patern podseti i na oblik broja 1. Na samom vrhu saksofona kao i njegovim ''ustima'' nalaze je jedne od svetlijih zvezda u jatu. Jedna od njih oznacava mesto gde se instrument savija, a na samim ''ustima'' imamo dve svetle zvezde jedna do druge.

Kasnije mi se desavalo da teze uocim ovu formu, pa njeno opazanje dovodim u vezu sa stvarima koje sam pricao ranije - za posmatranje M 35 bitno je izabrati dobru noc koja ce pokazati sto vise bledih zvezda u jatu. Tamna praznina i patern ''Saksofon'' nisu mali, patern je duzine oko 10' i proteze se kroz celo telo objekta.

Kako ovo jato nema jasnu formu vec deluje kao nasumicno razbacana zvezdana prasina, ovaj patern je najjasnija forma koja se moze dati objektu.

Jato sam posmatrao na uvecanjima 62.5x i 107x. Na uvecanju 107x objekat potpuno ispuni vidno polje ali moj utisak je da se u tom pogledu pomalo izgubi ono malo forme koje jato ima. Asterizam ''Saksofon'' bolje je uocljiv na malim uvecanjima. U redu je koristiti i jedno i drugo uvecanje, sve zavisi od preference posmatraca.

U istom okularskom pogledu malog uvecanja, 25' severno od M35, primeticemo bledu mrlju centriranu oko jedne zvezde - to je sledecu meta, otvoreno jato NGC 2158.


NGC 2158

Bledo, malo i daleko otvoreno jato u sazvezdju Gemini. Jato sija izuzetno bledom magnitudom od 8.6, i meri sicussnih 5'. Te brojke cine ga tesko osmotrivim za male i srednje teleskope. Da bi se shvatilo koliko je jato tesko kvalitetno osmotriti dovoljno je reci da mu najsjajnija zvezda sija magnitudom 12.4.

Iako u okluaru deliji kao David i Golijat, M35 i NGC 2158 su po fizickim karakteristikama dva skoro identicna objekta. Mi ih vidimo u drasticno drugacijem prikzu jer je NGC 2158 4x udaljenij od Sunca nego M35. Dok je M35 od nas udaljen 3.000 ly, NGC 2158 lezi na udaljenosti od ogromnih 12.000 ly. Pri toj udaljenosti, ovaj objekat je jedno od najudaljenijih otvorenih jata koje sam ikada posmatrao. Medjutim, sama ta cinjenica da gledamo toliko duboko unutar nase galaksije meni ovu opservaciju cini ''egzoticnom'' i zanimljivom.

Lociranje: Objekat se vidi u istom okularskom pogledu sa M35, 25' na severu.

Opservacija: U okularu malog uvecanja jato izgleda jako bledo i vidi se kao maglovita mrlja centrirana oko jedne zvezde. Na malim uvecanjima vidi se kao mala, bleda emisiona maglina. Ono sto je zanimljivo je da se, i pred bledog izbleda objekta, jato lako uocava usred bogate pozadine trake Mlecnog Puta.

Na uvecanju 176x jato vise izgleda kao globularno nego otvoreno i po prvi put se pomalo razlucuje ako se koristi periferni vid.

Konacno i najbolje posmatranje izvrsio sam na uvecanju 320x. I na ovom uvecanju direktnim vidom objekat sam video kao rasejano globularno jato. Medjutim, perifernim vidom objekat se poprilicno razluci, na nekih desetak zvezda. Jato ima oblik klina sa vrhom okrenutim ka severu. Zvezde u jato su izuzetno kompresovane a neposredno desno od objekta lako je uocljiva jedna svetla zvezda.


NGC 2392 - Eskimo Nebula (Caldwell 39)

Daleka planetarna maglina u sazvezdju Gemini, magnitude 9.6 i prividne velicine 48''.

Eskimo Nebula je jedan od najpopularnijih osmatrackih i astrofotografsih objekata. Ja licno smatram da se njena osmatracka popularnost vise nadovezuje na astrofotografku, jer posmatracki maglina ni izbliza nece otkriti prelepe detalje koji se vide na astrofotografijama. Ipak, posmatranje ovog objekta je uvek izuzetno zadovoljstvo. Naime. i pored njene ogromne udaljenosti od 6.520 ly i maloj stvarnoj velicini od samo 0.68 ly u precniku, maglina sija svetlo i jasno, a u nocima dobrog seeinga i neobjasnjivo ostro za tako udaljen i mali objekat. Verovatni razlog velikog sjaja magline predstavlja centralna zvezda spektralnog tipa O(H)6f. Te oznake sugerisu da je centralna zvezda nekada bila super-luminozni dzin O-tipa, cemu danas maglina i duguje svoj izuzetan sjaj i pored velike udaljenosti. Ako neke od kolega zanima da se podrobnije udje u stelarne klase i sufikse u oznaka zvezda mozemo da otvorimo novi topic u koji ce se detaljno baviti tom temom (ili prosto pitajte ovde, objasnicemo sve).

Lociranje: Maglina nema dovoljno visok povrsinski sjaj da bi se videla kroz trazilac i ja sam je nasao tako sto sam se traziocem ''dogegao'' do najblize zvezde a potom sam samu maglinu nasao okularem:

- Krenuo sam od svetlog binarnog sistema Wasat (𝞭 Geminorum) magnitude 3.5 u glavnom asterizmu sazvezdja. Zvezda predstavlja ''kukove'' blizanca Polluxa i jasno se vidi golim okom.
- Istocno od nje, na rastojanju nesto manjem od 2º, najsvetlija zvezda u vidnom polju trazioca bice 63 Geminorum.
- Samo 25' jugoistocno od 63 Geminorum oucio sam dve svetlije zvezde, jedna pored druge. Bliza je HD 59087 a dalja HD 59333. Obe svetle bledo kroz pogled traziocem i treba malo vestine primetiti ih.
- Nacentriramo koncanicu trazioca na blizu zvezdu HD 59087, pogledamo kroz okular malog uvecanja i Eskimka ce se pojaviti tik iznad zvezde, na rastojanju nesto manjem od 2'. Maglinu ne mozemo promasiti jer sija sjajno, kao bleda maglovita zvezda.

Opservacija: Da bi se osmotrila dvostruka struktura ove magline potreban je teleskop malo vece aperture i korisenje visokih uvecanja. Ja sam koristio uvecanje 320x, jer mi je to najvece uvecanje koje mogu da postignem okularski, bez koriscenja Barlow sociva. Ja licno imam veliku averziju prema Barlow socivima, ali to je samo moja licna preferenca. Sa drudge strane, seeing je retko dobar i za 320x a kamoli vise, tako i da sam raspolagao vecim uvecanjem morao bih da cekam noc ekstremno dobrih uslova da bih mogao da ga iskoristim.

Maglinu sam posmatrao nekoliko sezona i iz iskustva mogu da kazem da se kvalitet pogleda poprilicno menja u zavisnosti od uslova posmatranja. Ova maglina u nocima dobrog seeinga ima dvostruku strukturu:

   - svetao centar sa jasno vidljivom centralnom zvezdom.
   - tanki taman prsten koji razdvaja unutrasnju i spoljasnju skoljku
   - tamniju spoljasnju skoljku sa relativno ostrim ivicama koja postepeno bledi ka rubovima

U nocima loseg seeinga sjaj magline se premaze preko celog njenog lica i dve skoljke i prsten se stope u jednu bledu mrlju.

Ovaj objekat nije lak za posmatranje. Ako se posmatra na manjim ucvecanjima struktura se nece primetit a na vecim uvecanjima potrebno je strpjivo posmatrati i koristiti periferni vid. O III fliter umnogome pomaze u posmatranju. Nije neohodan ali se unutrasnji tamni prsten bolje primeti koriscenjem filtera.

Sam centar magline sastoji se od jasno vidljive centralne zvezde, koja se bez problema probija kroz svetli maglicasti sjaj koji je okruzuje. Ova centralna skoljka nije kruznog oblika vec blago trazpezastog, bar po onome sto sam ja uspeo da osmotrim Meni najprominentniji deo objekta je tanki mracni prsten koji okruzuje centralni deo magline. On je tezak za uociti jer ga u losim nocima i u nefiltriranom pogledu prekrije sjaj unutrasnje i spoljasnje skoljke. Takodje, taj prsten video sam iskljucivo perifernim vidom, sto dodaje na tezinu posmatranja ovog objekta. Izvan tog tamnog prstena pruza se spoljasnja skoljka koja je bledja od unutrasnje. Za razliku od unutrasnje skoljke koja sjaji uniformno, spoljasnja svetli neravnomerno, gde je svetlija ka centru magline a bledi kako se priblizavamo obodima. Sa mojom aparaturom i uvecanjem kojim raspolazem nisam uspeo da vidim vise osobenosti spoljasnje skoljke od ovih koje sam naveo.

Ovo je jedan izuzetno tezak objekat za osmatranje i ponekad mi nije jasno zasto je toliko popularan. Maglina jeste lepa ali bas mnogo toga mora da se poklopi: dobar seeing, bar srednja aparatura teleskopa, dobri okulari visokog uvecanja, O III filter i poznavanje posmatracke tehnike perifernog vida. Da budem iskren prema sebi, i ja sam upao u maniju posmatranja Eskimke svake sezone po nekoliko puta, nadajuci se da cu ulovoti noc kada ce se maglina pokazati zadovoljavajuce dobro. Ovaj izvestaj baziran je na noci najboljeg posmatranja, u nekoliko drugih noci prikaz je bio poprilicno losiji. Zato srecno sa Eskimkom i cuvajte je za dobru noc.

-----------------

Mape lociranja:

M 35 - The Shoe-Buckle Cluster i NGC 2158:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53552910676/in/dateposted-public/
NGC 2392 - Eskimo Nebula (Caldwell 39):  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53552911696/in/dateposted-public/

[Ljubo]

Ovo je jedan izuzetno tezak objekat za osmatranje i ponekad mi nije jasno zasto je toliko popularan.

Fantastičan izvještaj, kao i obično od tebe - kakva posvećenost, tako dobra, da u zadnje vrijeme obožavam da čitajući plovim kosmičkim brodom "Pavle" do ovih prelijepih objekata, što nama astrofotografima daje drugu, dopunjenu dimenziju doživljaja istih.

Ono što me je ponukalo da komentarišem je moj pogled na Eskimo prije, sad već više godina. Pri uvećanju od 180x (Celestron 9,25 SCT i 13mm Ethos okular), pogled na ovu planetarnu, pri dobrom seeingu, zaista oduzima dah - čak i kad se unutrašnja struktura ne nazire dobro. Mogu mislit koliko je to upečatljivije pri 320x uvećanju. (I ja za vizuelna posmatranja nisam ljubitelj barlow-a, mada su mi neki od njih koje imam baš dobri za snimanje planeta - vizuelno nikad nisam ni ja bio zadovoljan. E sad, svjetlosno zagađenje je glavni razlog prelaska na astrofoto (vizuelno, jedino još koristim 18x50 IS dvogled, i često mi bude krivo što mi okularni kofer stoji u vitrini više kao ukras ). Mada, ponekad se koristi za public sessions - uglavnom rad sa mladima.

[PavleR]

Ljubo, hvala ti puno na citanju i pohvalama.

Vidim da si i ti Eskimku posmatrao Ethosom, pa onda razumes da je upravo okular napravio razliku u kvalitetu pogleda, uz iskustvo koje sticem sa svakom sezonom. Pred ovu zimsku sezonu odlucio sam da se u opremi unapredim tamo gde sam bio najtanji - na velikim uvecanjima. Uspeo sam nekako ustedim za Ethos, 4.7mm (320x), preskup je, a ja sam ga jos nabavio iz USA, gde kosta skoro 35% jeftinije nego u Evropi. Taj okular napravio je mi je znatnu razliku u posmatranju planetarki i malih otvorenih jata, i mnogi do tada nevidljivi detalji su poceli da se otkrivaju a mnoge blede flekice, poput opisanog jata NGC 2158, pocele su da se razlucuju u zvezde. Planiram da se ponovo vratim na sve mete za koje sam do sada posmatrao na uvecanjima oko 300x pomocu Barlow sociva i da ih ponovo osmotrim. Naravno, upotreba tog okulara ogranicena je kvalitetom atmosferskih uslova.

I hvala na konstataciji o posvecenosti, to je najbitnija osobina koju jedan astro-amater moze da ima. Dzaba svi Ethosi i sva skupa oprema ako nema rada na terenu. Cak mislim da sam o astonomijji najvise naucio kada sam imao najlosiju opremu - sam boravak na terenu kad god se moze donosi iskustvo koje se posle opremom samo pretace u bolji pogled.

[Astro_fun_times]

Odlican izvestaj Pavle ali to vise ne mora ni da se govori, podrazumeva se.
Jos bih nesto dodao.
Za ljude sa jeftinijim okularima a samim tim i manjim vidnim poljem, posmatranje je malo otezano, zavisno od velicine uvecanja, ali kada imas 3-4 sekunda da posmatras pa onda moras sam da pomeris teleskop da pratis objekat, pa dok se slika smiri, pa onda opet fokusiraj se gde si bio na 3-4 sekunde, pa opet mrdni...
Oduzima to sve od sposobnosti da se bas posveti samom posmatranju mete.

GoTo sistemi za vizuelno su onako, kao varanje, bas iz razloga sto je rucno trazenje meta pola zabave.
E iz tog razloga, svima koji se bave vizelnim posmatranjem preporucujem EQ platformu za dobson montazu ili motor za RA osu, ko koristi EQ montaze.

Kada se pronadje zeljena meta, samo klik i teleskop krene da prati rotaciju zemlje i onda krece pravo uzivanje kada ne mora vise da se rucno prati meta.
Ja sam sam pravio EQ platformu za mog dobsona koja me je odlicno sluzila.
Kvalitet posmatranja i uzivanja se povecava puno.

[PavleR]

Potpisujem sve sto si rekao Magelan. Ne moze da se kvalitetno posmatra bez okulara sirokog vidnog polja.
Pogotovo sto su za ozbiljnija posmatranja potrebne vece aparature, a one dolaze sa niskim F odnosom pa onda i zahtevaju bolje okulare sireg vidnog polja da bi slika u oklularu bila iole zadovoljvajuca.

EQ platforma za Dobson monrtazu mi je takodje neki dugorocni plan, mada iskreno, mislim da cu prvo ici na povecanje aparature, na neki ''konacni'' teleskop, pa onda njega staviti na EQ. To sto objekti ''beze'' mi vise i ne predstavlja neki problem, dosta su mi dobri okulari, a i imam sasvim dovoljno iskustva da sam se vec navikao kako da ih sto ''bezbolnije'' vratim u vidno polje. Cak stavise, puno puta mi odgovara da objekat bezi, ponekad i sam tupkam po tubusu i pravim vibracije. to je tehnika kojom se posmatraju bas bledi objekti i detalji. Problem je kada se posmatraju objekti blizu zenita i u ''mrtvom uglu Dobsona,', na najmanji dodoir sve se zatrese i potrebno je skoro oko minut da se slika stabilizuje.  U principu sacekam da objekti izdju iz ''mrtvog ugla'' pa ih onda posmatram, ali to radi kog svetlijih objekata, kod bledjih mora de se gleda kad su u tranzitu pa je to problem.

[Astro_fun_times]

Meni je na primer uzivanje u posmatranju planete Uran kvarilo to mrdanje teleskopa jer sam ja voleo da uvecam na skoro 400x uvecanje, iako se nista posebno ne vidi ali sta cu kad volim😂
Na tom uvecanju, a sa jeftinim okularima malog vidnog polja, i rotacija zemlje je uvecana 400x tako da veoma brzo pobegne iz vidnog polja.
EQ platforma je tu pomogla jako puno.

[PavleR]

DSO u sazvezdju Ursa Major:

M 81 - Bode's Galaxy
M 82 - Cigar Galaxy
NGC 3077 - Garland's Galaxy

Prvi prolecni izvestaj poceo bih ''starim dobrim'' klasicima: M81 i M82, kao i galaksijom koja se lako uocava u blizini njih. Ove galaksije imaju toliko toga da pokazu da su potrebna visestuka osmatranja da bi oko moglo da uoci sve detalje. Treba pustiti oci da se naviknu na osnovni izgled i karakteristike galaksija, jer tek kada postanemo familijarni sa bazicnim pogledom na galaksiju oko uspeva da uhvati skrivene detalje. Dodatno, losi atmosferski uslovi prilikom posmatranja dosta uticu na prikaz ovih objekata u okularu. Ponovjenim posmatranjima dajemo sebi sansu da uhvatimo noc kada ce se pokazati bar pocetak spitalnih ruiku M81 i prominentna traka prasine u galaksijij M82.

Sve tri galaksije su gravitaciono vezane i pripadaju galaktickoj grupi koja se naziva M81 Grupa. Sem ove tri galaksije, od teleskopski zanimljivih galaksija ovoj grupi pripadaju i galaksije NGC 2366 i NGC 2403 u sazvezdju Camelopardalis. M81 Grupa je izuzetno bliska Suncu i nalazi se na rastojanju od oko ''samo'' 12 miliona svetlosnih godina. Kao takva, M81 Grupa najbliza je galakticka grupa nasoj Lokalnog Grupi galaksija (galaksije koje orbitiraju oko Mlecnog Puta). Grupa je dobila ime po svom najsvetlijem clanu - M81.

M 81 - Bode's Galaxy

Spiralna galaksija u sazvezdju Ursa Major, svetle magnitude 6.94 i prividne velicine oko 30'x14'.

Galaksija je dobila ime po coveku koji ju je prvi put ''otkrio''. U pitanju je nemacki astronom Johan Elert Bode, koji je 1774. bio prvi covek koji je osmotrio M81 i M82 i to zabelezio. Charles Messier otkrio ih je pet godina kasnije i uvrstio u svoj katalog.

Tri karakteristike cine M81 jednim od najboljih galakstickih posmatranja na nebu: sjaj, prividna velicina i blizina Suncu. Po prividnoj magnitudi M81 je treca po sjaju galaksija na nocnom nebu, a i po velicini prikaza u okularu spada medju najvece. Sve to moze da zahvali pre svega svojoj blizini: od Solarnog sistema udaljena je samo 11.74 Mly. Sjaju galaksije ne smeta ni cinjenica da nam se prikazuje u skoro face-on pogledu, sto znaci da posmatrajuci je gledamo kroz njenu tanku galakticku ravan. Takodje, svoj sjaj u okularu duguje velikoj i svetloj centralnu regiji, koja stoji u kontrastu sa spiralnim rukama mnogo manjeg sjaja. Ono sto ce vecina nas osmotriti u okularu je bas ta velika i svetla sredisnja regija, ali daleko od toga da se spiralne ruke ne mogu primetiti.

Lociranje: Galaksije M81 i M82 jasno su vidljive u traziocu, i ja koristim tu cinjenicu da ih veoma lako najdem.

- Krenem od binarnog sistema 23 Ursae Majoris u glavnom asterizmu sazvezdja Ursa Major. Zvezda sija magnitudom 3.65 i vidim je golim okom.
- U traziocu ce se lako videti da 23 UMa gradi jednakokrako-ostrougli trougao sa zvezdama 14 UMa i 16 UMa, gde 23 UMa prestavlja teme trougla. Iz 23 UMa povucem liniju paralelnu sa osnovicom trougla dugacku nekih 6º ka spoljasnjoj strani glavnog asterizma, ka zvezdi 24 UMa. Posle otprilike dva hoda trazioca, u vidno polje ce jasno uci magloviti sjaj M81 i M82.

Opservacija: Na uvecanju 62.5x, M81 i M82 staju u isti pogled okulara prividnov FOV-a od 68º. Na ovom uvecanju M81 pokazuje veoma svetao i ostar nukleus sa okruzujucim jezgrom, dok M82 izgleda izuzetno ostro i izduzeno.

Sto se tice pogleda na M81, galaksija izgleda predobro u okularu. Izuzetno svetao i veliki objekat, cija je najprominentna osobina svetlo ovalno jezgro, sa malim nukleusom. Necu davati usmerenja ovalnosti jer ona zavise od doba noci u koje se vrsi posmatranje, ali uglavnom je ovalnost usmerena u ugrubom pravcu sever-jug. Jezgro je okruzeno isto tako ovalnim halom, koji prati usmerenje sredista.

Medutim, ono sto ovu galaksiju cini posebnom je mogucnost opazanja njene spiralne strukture. Za ''hvatanje'' spiralne strukture potrebno je da se poslozi mnogo toga, ali najbitniji faktor su dobri uslovi posmatranja i tehnika posmatrnja. U nocima odlicnih uslova, kao sto je bila noc 16. februara ove godine, sa potpunom adaptacijom na mrak i intenzivnim koriscenjem perifernog vida moguce je uhvatiti ne samo tragove spirale vec i jednu celu ruku i polovinu druge (moje iskustvo, neko uspe da vidi obe). Naime, iz juznog i severnog kraja krecu dve siroke i veoma blede ekstenzije - poceci spiralnih ruku galaksije. Ona na jugu u sebe ima usadjene dve zvezde. Te dve zvezde nalaze se na samoj ivici hala i prestavljaju sam pocetak juzne ekstenzije. Ekstenzije se potom saviju za skoro 180º i pocinju da se tesno uvijaju oko glavnog tela galaksije. Medjutim, ta spiralna ruka koja izvire iz juznog dela sredista je manje vidljiva. Druga ruka, koja izlazi iz severnog dela objekta, je bolje osmotriva. Ona izlazi iz severnog dela objekta i u pocetku je usmerena ka severu. Potom se savije za 180º na desno i nastavi ka jugu. Ta ruka se tesno uvija i prati ovalni oblik glavnog tela objekta, bez sirenja u stranu okruzujuceg polja. U svom kretanju ka jugu, po svom spoljasnjem obodu prilazi jako blizu dvema zvezdama. Ruku koja izlazi iz juznog dela nikada nisam uspeo da osmotrim u celosti. U tranutku kada se savije i krene ka severu naglo ubledi i vise je ne vidim. Za opazanje spiralne strukture moraju se koristiti malo veca uvecanja, ja ih prvi put primetim na uvecanju 136x, dok najbolje osmatranje imam na uvecanju 176x.


M 82 - Cigar Galaxy

Starburst galaksije iregularne forma, magnitude 8.41 i prividne velicine 11.2'x4.3.

Jasna klasifikacija ove galaksije jos nije izvrsena. U pitanju je definitivno starburst galaksija, sto znaci da prolazi kroz fazu vrlo visokog nivoa zvezdane formacije. Takve galaksije se nazivaju starburst ili kako neko voli da ih nazove ''eksplodirajuce''. Tako visok nivo zvezdane formacije u M82 objasnjenjava se gravitacionim uticajem koji na nju vrsi M81, koji je bio mnogo vise izrazen pre oko 500 miliona godina kada se smatra da je i pokrenuta jaka aktivnost galaksije koja je objektu dala izuzetno iregukarnu formu. Cela povrsina ove izduzene galaksije prekrivena je svetlimn ''cvorovima'' zvezdane formacije. Najjaca aktivnost formacije zvezda desava se u samom jezgru, sto se ogleda u ogormnoj traci prasine koja izlazi iz centra upravno na galaksiju, sa obe njene strane. Ta traka jasno je vidljiva na astrofotografijama, a delimicno ce bice itekako vidljiva i u okularu i predstavljace najkarakteristicniju osobenost ove galaksije.

M82 je mlada i u stvarnosti poprilicno mala, a po broju zvezda cak i siromasna galaksija. Svoju velicinu i sjaj u okularu pre svega duguje svojoj blizini od 11.42 Mly, kao i cinjenici da ''eksplozije'' unutrar objekta cine da ova galaksija sija sjajnom magnitudom i visokim povrsinskim sjajem. Mali broj zvezda u galaksiji lako je objasnjiv samom prirodom objekta: M82 je galaksija u kojoj je zvezdana formacija u punom zamahu i velika vecina materije unutra galaksije se jos uvek nije pretvorila u zvezde. Takve mlade galaksije sa u pocetnim fazama zvezdane formacije nazivaju se amorfne galaksije.

Lociranje: Vidi se u istom vidnom polju trazioca sa M81.

Opservacija: Izuzetan pogled. Galaksija se pokazuje svetlo i veliko, i ima veci povrsinski sjaj od M81. Galaksija je izduzena u obliku sabirnog sociva, sto ce reci da je najdeblja na sredini da bi se potom suzavala ka relativno spicastim krajevima. Kazem relativno spicastim, jer levi kraj izgleda zadebljanije i pokazuje manju ostrinu od desnog. Galaksija se pokazuje ugrubo 4x duzom nego sto je siroka.

Cak i u losim nocima primetice se nejednaka osvetljenost preko lica objekta, dok u dobrim nocima objekat eksplodira u detaljima, kada ce se otkriti priroda ove nejednakosti sjaja. Naima, galaksija ima cvorastu strukturu, tj. lice joj je proisarano cvoricima svetlosti veceg sjaja od ostatka galaksije. Tih cvorica ima puno, nepravilno su razbacani po licu objekta i imaju ''sljunkastu'' strukturu. Najsvetliji i najveci cvor nalazi se blizu samog sredista objekta, malo smaknut sa istocne strane centra. Ti cvorici su mesta intenzivne zvezdane formacije, i mi ih vidimo kao regije veceg sjaja u odnosu na ostalak lica objekta.

Najprominentnijij detalj galaksije je tamni kosi usek koji prolazi kroz sam centar galaksije, ugrubo upravno na njenu duzu osu. Usek je relativno tanak ali ima vidljivu debljinu i ostrih je ivica. Taj usek je toliko unikatan pogled u galaktickim osmatranjima da cak i posle nekoliko desetina pogleda na objekat ovaj detalj ne prestaje da me odusevljava. Ono sto u stvari vidimo je velika traka prasine koja se iz samog centra siri na obe strane galaksije. U samom centru traka je najtanja, pa se izrazito siri kako traka zalazi u otvoreni svemir. Mi od svega toga vidimo samo taj tanki centralni deo. On se dijagonalno pruza preko cele sirine galaksije i bukvalno odseca objekat na dva dela. Cvorici svetlosti su najizrazeniji bas levo i desno od tog useka, gde je onaj sa leve strane ujedino i najsvetliji deo celog objekta.

Na uvecanju 176x vidi se da centralna traka prasine nije i jedina. Ceo objekat je mestimicno ispresecan  tamnim trakama ali je za njihovo osmatranje potrebno nabiti uvecanje u nocima koje to dozvoljavaju. M82 je galaksija visokog povrsinskog sjaja, sto znaci da dobro reaguje na uvecanja, pogotovo za osmatranje ovakvih detalja. Na malim uvecanjima sitni detalji M82 ne mogu se uociti jer je galaksija presvetla. Velika uvecanja ubledice objekat a pojacace kontrast - idealna kombinacija za posmatranje M82. Isto vazi i za sve objekte koji su presvetli u okularima malog uvecanja, kao sto je Orionova maglina M42.

Halo galaksije je nejdanako osvetljen. Na istoku je deblji ali se brze utapa u okolno nebo, dok je na zapadu duzi, spicastiji i postepenije se spaja sa okruzenjem. Takodje, jos jedna osobenost M82 su pomalo ''hrapave'' ivice. Iako je galaksija svetla i ima ostar prelaz u okruzujuci mrak, ako se malo bolje zagleda relativno lako se vidi da na je na nekim mestima ivica objekta ''zasecena''. Ta ''hrapavost'' je vidljiva na juznom delu ivice.

Duzina gledanja osetno poboljsava kvalitet pogleda, pa galaksiji treba posveti vreme. Da ne govorim da je treba promatrati iznova i opet iznova. Detalji iz ovog opisa nisu svi uoceni u jednom dobrom posmatranju, oni su reziultat visestrukih dugotrajnih posmatranja objekta.


NGC 3077 - Garland's Galaxy

Elipticna galaksija u sazvezdju Ursa Major, magnitude 9.9 i prividne velicine 5.4'x4.5'.

Galaksija je izoblicena gravitacionom interakcijom sa M81. Od M81 udaljena je samo 200.000 ly,  i verovatno je satelitska galaksija iste. Usled gravitacione vuce od strane M81, Garlandova galaksija nema klasican oblik elipticnh galaksija vec su joj ivice pretvorene u vlaknaste i rasute oblake prasine. Takodje, zbog aktivnog nukleusa galaksije, objekta je uvrsten u katalog Seyfert galaksija.

Lociranje: Galaksija se nalazi 45' severozapadno od M 81. Najlakse je staviti M81 na severozapoad vidnog polja okulara i NGC 3077 pojavice se na jugoistoku vidnog polja. Galaksije menjaju usmerenja tokom noci tako da pravci i smerovi koje sam dao ne moraju biti tacni u trenutku posmatranja.

Opsrevacija: Da ova galaksija ne pravi triplet sa M81 i M82, vec da je posmatramo kao usamljeni objekat, verovatno bi pogled na nju vise cenili. Ovako, Garlandova galaksija pada u zapecak pored svoje dve komsijske galaksije. Ipak, ako se skoncentrisemo samo na nju i ne zurimo da se vratimo dvema gigantskim komsinicama, naci cemo da je pogled na NGC 3077 ako nista onda bar lep.

Kao i vecina elipticnih galaksija, NGC 3077 nece pokazati mnogo detalja jer ih elipticne galaksije uglavnom nemaju. Medjutim, galaksija sija svetlo i relativno ostro, te ju je zanimljivo pogledati. Okruglog je oblika, sa sirokim i sjajnim jezgrom, te bledim spoljasnjim slojem koje se lako vidi. Srediste joj nije okruglo vec ovalno i dominantno sjaji u odnosu na spoljasnjost. Sto se duze gleda perifernim vidom galaksija dobija na velicini, pa se posle duzeg posmatranja poakazala  dosta veca nego pri imicijalnom pogledu. Halo se pokazao siri, sa karakteristikom da se siri uglavnom ka severu.

Uz samu galaksiju nalaze se dva svetla binarna sistema integrisamih magnitude od po 8: Stuve 1398 na rastojanju 10', i Struve 1400 na rastojanju samo 4' od jezgra galaksije. Obe zvezde nalaze se okvirno na liniji koja spaja NGC 3077 sa M81. Struve 1398 sastoji se od komponenti magnituda 6 i 11.3 na separaciji 4'', dok komponente Struve 1400 sijaju magnitudama 8 i 9.8 na separaciji 3.5''. Zbog malih separacija, slabog sjaja sekundara i blizine svetle galaksjie ovo su zahtevni parovi, pa ljubitelji binarnih sistema mogu imati trostruko zadovoljstvo pri posmatranju ove galaksije - jedna galaksija i dva binarna sistema u istom pogledu. Ta dva sistema se ne mogu promasiti jer ce biti najsvetlije zvezde u okularu i nalazice se tik uz galaksiju. Ja sam uspeo da na uvecanju 176x razdvojim Struve 1400 ali nisam uspeo da osmotrim bledog pratioca Struve 1389. Naprosto, zvezda je preblizu svetloj galaksiji, pri pokusaju da uklonim NGC 3077 zvezda se nasla u nepovoljnom polozaju u okularu, pred sam kraj vidnog polja. Realno, nikada se nisam previse ni trudio jer mi je prioritet bio posmatranje galaksije. Dok ovo pisem malo me sramota da to kazem pa cu sledece posmatranje NGC 3077 dati sve od sebe da razdvojim ovaj binarni sistem.

----------------------

Sva usmerenja u ovom postu su okvirna, i njih uzmite sa rezervom. Savezdje Ursa Major krece se oko Polarisa po krugu malog pouprecnika i orijentacija objekata se dosta promeni u toku jedne noci, pa usmerenje sever-jug ce za nekoliko sati biti severozapad-jugoistok.

Mapa locirnja: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53570649744/in/dateposted-public/

[PavleR]

Sazvezdje Leo:

Leo Triplet (M65 Grupa. Arp 317):
- M65
- M66
- NGC 3628 (Hamburger Galaxy)

Jos jedan prolecni klasik. Posto smo se dopisivali na forumu o najboljim prolecnim galaksijama, odlucio sam se da opisem ovu metu. Ove mala grupa galaklsja mozda ne pokazuje previse detalja, ali je zato jedan od najlepsih prolecnih prizora. Sa malo aparature, vestine za okularom i najvise sa malo srece da se uhvati dobra i mracna noc, mogu ove galaksije itekako da pokazu suptilne detalje. Medjutim, ''hvatanje'' detalja nije poenta posmatranja Tripleta, vec unikatan raspored i oblici galaksija koje nam donose tri velike galaksije u jednom vidnom polju okulara. Dve se izdvajaju visokim sjajem, a jedna po cudom i neobicnom obliku.

Triplet sam posmatrao puno puta u vise sezona i mogu da kazem da su atmosferski usolvi, seeing i transparencija krucijalno bitni faktori za osmatranje ove grupe. Triplet se moze pokazati neugledno i bez posebnih osobenosti, a moze i zasijati u svojoj punoj formi. Ipak, galaksije treba pogledati i u losim nocima da bi se familijarizovali sa bazicnim izgledom objekata. Tako cemo lakse znati da prepoznamo kada je pogled dobar i kada je trenutak da se Triplet napadne iz ''svih oruzja'' i da mu se posveti dobar deo osmatracke noci.

Lociranje: Lociranje je izuzetno lako, jer se grupa nalazi blizu svetle zvezde Chertan (𝞱 Leonis) magnitude 3.3.

- Krenuo sam od zvezde Chertan koja se lako vidi golim okom.
- Chertan neposredno ispod sebe ima cetiri zvezde koje grade distinktivni oblik deltoida (zmaja). Najsvetlija i najjuznija je 73 Leonis, dok levo teme deltoida predstavlja binarni sistem Struve 1527.
- 73 Leonis i Struve 1527 grade jednakokraki trougao sa zvezdom HD 98388, koja je od obe zvezde udaljena oko 50'. Triplet se nalazi odmah uz tu zvezdu, tako da je dovoljno pogledati zvezdu kroz okular i Triplet ce biti lako uocljiv u istom vidnom polju.

Opservacija: Trio se sastoji od tri galaksije: M65, M66 i NGC 3628. U okularu malog uvecanja galaksije ce biti poredjane u obliku jednakokrakog trougla, sa vrhom prema dole. Levo teme osnovice cini M65, desno teme osnovice je M66, dok je vrh trougla u galaksiji NGC 3628. Duzina osnovice je 25', dok su duzine krakova 35'. Dakle, na uvecanju 62.5x i sa okularem koji daje prividno vidno polje od 68º, sve tri galaksije staju u jedno vidno polje. M65 i M66 ce sijati sjajno i obe su ovalnog oblika. Donja galaksija, NGC 3628, mozda najvise trpi od losih atmosferskih uslova, te pati zbog male aperture. Ja je sa 305mm svaiu put uocim direktnim vidom, ali velicina i oblik u kome se galaksija prikazuje dosta vraira od posmatranja do posmatranja.

U ukupnom pogledu M65 deluje svetlo, izduzeno i sa sjajnom centralnom regijom i nevidljiim nukeusom. M65 izgleda ovalnije i ima mnogo sjajnije jezgro. Deluje zaokrugljenije i manje od M65. NGC 2638 je daleko najbledja, i to podosta bledja od ostale dve. U losim nocima videce se kao bleda dugacka traka, ali ce u dobrim nocima galaksija dobiti ispunu i shvatice se zasto nosi ime Hamburger. Pojavljuje se bez osobenog sjaja centralne regije.

Sto se tice zvezdanog polja, poljem ce dominirati zvezda HD 98388, koja se nacrtala malo levo od sredine linije koja spaja M65 sa NGC 3628. Imedju M65 i M66 se usekao klin od 5 bledjih zvezda, ali dovoljo svetlih da me malo ''nerviraju''.

Za posmatranje pojedinacnih galaksija mora se povecati kontrast, tj. uvecanje.


M 65

Spiralna galaksija magnitude 9.6 i prividne velicine 8.7'x2.5'.

Iako se prikazuje u slicnoj velicini kao susedna M66, znatno se razlikuje u obliku. Naime, oblik joj je izrazito izduzen, gde je galaksija u duzini oko 3x vecih dimenzija nego u sirini. Duza osa orijantisana je u ugrubom smeru jugoistok-severozapad, a u zavisnosti od vremena posmatranja moze se javiti i ''uspravno''.

Galaksija ima pristojan povrsinski sjaj, koji pre svega duguje velikom i svetlom jezgru. To jezgro bice dominantna karakteristika galaksije, i njegov sjaj videce se pri svim uslovima posmatranja. Jezgro M65 je drugacijeg oblika i vrste sjaja od onog kod M66. Naime, centralna regija M65 pokazuje se izduzenije i vece, ali manje svetlo od jezgra M66, te ce se u vecini noci pokazati bez detalja. Kada kazem ''bez detalja'' mislim da se u jezgru tesko moze uociti nukleus, tj. sam centar jezgra koji sija sjajnije od okoline. U principu, sjaj jezgra deluje uniformno i bez naglog povecanja sjaja kako se ide ka centru. Medjutim, u dobrim nocima, kada se perifernim vidom dobro zagledam u jezgro, uspevam da osmotrim nesto sto bi moglo da lici na mali nukleus. Sam oblik jezgra je dosta amorfan i ne postoji jasna prelazna ivica izmedju jezgra i hala.

Kao i uvek, najizazovniji, najtezi i najlepsi deo osmatranje galaksija je pokusaj osmatranja hala i detalja u njemu. Sto se tice M65, za osmatranje njenog hala potrebna je bas dobra noc i dugo sedenja za okularom. Dimenzije galaksije se povecavaju sa duzinom posmatranja, a veoma bledi halo dolazi do izrazaja. U njemu je jako tesko uociti detalje. Po formi, halo prati oblik jezgra i pokazuje se izrazito izduzeno. Ja sam u svojim posmatranjima uspeo da osmotrim samo dva detalja hala:

- Prvi je da je njegov sjaj najveci uz samo jezgro, i to sa njegove leve strane. Sa desne strane halo je za nijansu bledji, dok se su izduzeni delovi hala bledi i nejasnog oblika, tj. tesko mi je da procenim u kom trenutku se galaksija spaja sa okruzujucim nebom.

- Drugi  detalj koji sam uocio je bleda zvezda usadjena u severoisticni deo hala. Ta zvezda je navarno superimponirana preko galaksije i mi je vidimo samo zato sto lezi u istoj liniji pogleda sa galaksijom gledano sa Zemlje.


M 66

M66 je najsjajniji clan Tripleta. Preckasta je spiralna galaksija, magnitude 8.9 i prividne velicine 9.1'x4.2'.

Ova galaksija je poprilicno ''druga zivotinja'' u odnosu na M65, i meni je nekako ''draza''. Ovu galaksiju ''favorizujem'' o odnosu na M65 iz razloga sto ona u dobrim nocima jasno pokazuje centralnu precku. Ako je vec galaksija preckasta, onda ja kao osmatrac uvek dajem sve od sebe das tu preceku i osmotrim, a M66 je sa te strane veoma zahvalan objekat. Da ukratko pojasnim: ''preckaste'' galaksije u jezgru nemaju ''kuglu'', vec se od nukeusa na dve njegove strane sire dve ekstenzije sastavljene od gusto napakovanih zvezda. Te dve ekstenzije, zajedno sa nukeusom, nazivaju se ''precka'' a galaksije sa takvim sredistem nazivaju se ''preckate'' spiralne galaksije (barred spyrals). Najpoznatiji primer preckaste galaksije je bas nas Mlecni Put. Spiralne ruke kod takvih galaksija  uglavnom ne pocinju iz samog centra jezgra vec iz dva kraja precke. Postoji puno tipova ''precke'', neke su takve da su teleskopski neosmotrive, a mnoge galaksije su toliko udaljene da im se precka ne moze osmotriti zbog mizernog povrsinskog sjaja objekta. Medjutim, kod nekih blizih galaksija, sa izrazenijom centralnom preckom, opazanje je moguce i jedna od njih je M66.

Kroz okular, M66 je slicne velicine kao M65, ali se pojavljuje dosta zaobljenije. Galaksija je i dalje izduzena, ali sa manjom razmerom osa nego kod M65, tj. izgleda vise ovalno. Najzanimljiviji deo galaksije je jezgro, tj. centralna precka.. Ono sto ga razlikuje od jezgra M65 je pre svega jasnoca i sjaj u kome se prikazuje.  Izduzeno jezgro deluje izrazeno, sa jasnijim ivicama i mnogo manje amorfno nego kod M65. Ta centralna izduzena regija koji sam opisao je u stvari centralna precka galaksije. Druga razlika u izgledu jezgra je sto ce se kod M66 lako uociti mali svetli nukleus. Njegov sjaj bice jasno veci od ostatka jezgra, a sam nukleus pokazace se kao loptica unutar izduzene precke.

Sto se tice hala, ja nisam mogao da osmotrim nikakvu spiralnu strukturu, ni pod kakvim uslovima. Halo sam za sebe pokazuje malo detalja. Ono sto je mu je mozda najupecatljivij osobina je ostrina. Ivice M66 su mnogo ostrije nego kod M65 i jasnije se vidi granca izmedju objekta i okruzujuceg mraka. Isto kao kod M65, halo je svetliji u svojim uzim delovima (levo i desno od jezgra) i bledji na severu i jugu.

Ono sto sam kroz sezone mogao da uocim je da se sam pogled na galaksiju znatno menja u zavisnosti od kvaliteta neba pod kojim posmatramo. Los seeing i transparencija umeju da potpuno upropaste ovaj objekat, pa je za osmatranje bilo kakve strukture hala zaista potrebno izabrati dobru noc.

Galaksija ima pet svetlih zvezda jugoistocno od sebe, medu kojima dominira jedna zvezda magnitude 10.

Kada se uporedi pogled na M65 i M66, moze se reci da M65 deluje vece ali suptilnije. Jezgro je manje izrazeno i sjaj preko objekta je nakako uniformno rasporedjen. Kod M66 jezgro dominira pogledom, a galaksija deluje dinamicnije i ''zivlje''.


NGC 3628 - Hamburger Galaxy

Spiralna galaksija magnitude 9.5 i prividne velicine 14'x3.6'.

Ova predivna galaksija je mozda i najbolji primer koiko prasina ume da umanji sjaj objekta. Naime, po magnitudi ova galaksija je svetlija od M65, ali ce se u oklularu pokazati neuporedivo bledje. Cak i sam oblik galaksije, koja se prikazuje potpuno edge-on, trebao bi jos vise da podigne povrsinski sjaj, slicno kao kod M82. Zasto se onda Hamburger vidi toliko bledo u okularu? Razlog je ogromna i siroka traka prasine koju galaksija poseduje. Traka prolazi celom duzinom galaksije i tacno preko jezgra. Prasina u njoj apsorbuje svetlost koju emituje galaksija i umnogome smanjuje njen sjaj. Za raliku od M104 ili NGC 4565 koje takodje imaju ovu traku, kod Hamburgera je traka tolike sirine da skoro prekriva celo jezgro i zaklanja sve unutrasnje spiralne ruke. Stoga ju je u srednjim aparaturama mnogo tesko uociti i traku prasine i jezgro ove galaksije, i ona se obicno zbog toga prikazuje kao dugacka, skoro pravougaouna traka bledog uniformnog sjaja.

NGC 3628 je sigurno jedna od ''najegzoticnijih'' galaksija na prolecnom nebu. Toliko toga ''nije u redu'' sa ovom galaksijom da objekat sigurno spada u unikatnije koji se mogu osmotriti.

- Da krenem od velicine i polozaja: Galaksija je izrazito izduzena i javlja se sa oko 4x vecom duzinom nego sirinom. Po dimenzijama vece ose skoro da prestize M65 i M66. U okularu ce se javiti u skoro polozenom obliku, u vecini vremena nakrivljena je u smeru istok-severoistok ka zapad-jugozapadu (mnogo jednostavnije od 10h ka 4h).

- Sledeca osobenost galaksije je definitivno sjaj. Usled apsorpcije sjaja jezgra i spiralnih ruku od stane gigantske trake prasine galaksija se pojavljuje izrazito bledo. Cuo sam de se u manji teleskopima ponekad moze uociti samo perifernim vidom. U 305mm objekat je bez problema uocljiv direktnim vidom, ali mu je sjaj osetno manji od M65 i M66. Traka prasine je toliko velika i siroka da se kroz nju ne moze uociti nikakav sjaj jezgra. Stoga objekat izgleda uniformno bledo, sa jako malim ralizkama u nijansama sjaja. Ta monotona bledoca galaksije vrlo cudno izgleda i u velikoj je koliziji sa opstim pogledima na galaksije - sjajnije ka centru a bledje ka spolja. Tek pri krajevima objekta vidi se da galaksija dodatno bledi, kako se utapa u okruzujuce nebo.

- Kontast galaksije sa okuzenjem je jako mali. To ce praviti problem jer ce biti potrebna veca uvecanja da poprave kontrast. To ce sa druge strane jos vise ublediti objekat, pa savetujem posmatrace da se izigraju sa svim uvecanjima koje imaju dok ne najdu optimalan pogled. U principu, treba ici na sto optimalniju izlaznu pupilu; kod mene je to uvecanje 176x i na njemu sam imao najbolji pogled na objekat. Posmatranje je izuzetno tesko - kada se popravi kontrast objekat ce ubledeti i potrebno je konstantno ga posmatrati perifernim vidom.

- I na kraju mozda i najzanimljiviji deo pogleda - oblik galaksije. U kom ce se obliku ova galaksija javiti umnogome zavisi od kvaliteta neba pod kojim posmatramo i atmosferskim uslovima u posmatrackoj noci. U losim i prosecnim nocima galaksija ce se javiti u obliku sabirnog sociva, deblja ka sredini i tanja na krajevima, sa dva skoro spicasta zavrsetka. U osrednjin nocima primetice se da ti zavrseci nisu bas skroz spicasti ali se uglavnom nece moci prozreti u njihov pravi oblik. Medjutim, u dobrim nocima i sa intenzivnim koriscenjem perifernog vida ti zavrseci ce se transfomisati u zadebljane krajeve bledog sjaja i galaksija ce uzeti pravougaoni oblik. Galaksija tada jos vise dobija na duzini, a moze se primetiti da se ti bledi zavrseci sire u okruzujuce polje umesto da postaju tanji. To objektu daje oblik ''koske''. U jednom tekstu nekog astronomskog magazina naisao sam na clanak u kome autor kaze da ''u teleskopu 24'' galaksija deluje deblje na krajevima nego u sredini''. Nemojte da vas uplase ti tekstovi, autor je verovatno zaboravio dane kada je gledao Hamburger manjim teleskopima - pravougana forma se itekako moze videti u 12'', samo da su uslovi dobri.

------------

Iz prilozenih opisa moze se videti da svaka galaksija pojedinacno nece pokazati mnogo detalja. Ali ako se sve tri galaksije posmatraju u jednom vidnom polju pogled je predivan ! Stoga je moj savet posmatracina da ako poseduju teleksope 12'' i manje pre svega posmatraju ovaj objekat kao Triplet. Uporni pokusaji izvlacenja detalja iz objekata koji ih realno ne mogu pokazati u tim aparaturama samo ce nas izmoriti i skrenuti koncentraciju sa unikatnog pogleda koji je pred nama. Po meni, u malim i srednjm aparaturama (u koje ubrajam i svoju) ovo je pre svega trio galaksija i tako mu treba i prici. Sa drudge strane, ko poseduje teleskope preko 12'' moze slobodno da uroni u pojedinsti svake galaksije jer one u velikim aparaturama itekako mnogu da pokazu mnogo detalja.

Da bih oslikao ovo o cemu sam govorio u prethodnom pasusu, ali i da bih pomogao kolegama da uoce kolika je razlika u pogledu na Triplet sa srednjim i velikim teleskopima, dacu link ka poslednjem tekstu kolege Vedrana Vrhovca u kome je detaljno opisao kako izgleda pogled na Triplet kroz teleskop od 508mm (20''). Vedran se rado slozio da svoje izvestaje upoptunim i njegovim posmatranjima istih objekata, sto ce citaocima ovih izvestaja dati priliku da na jednom mestu uporede posmatranja kroz razlicite teleskope. Kod Triplerta, velicina aperture mnogo znaci i to ce videti u ovom odlicnom Vedranovom tekstu:

https://zvjezdopisi.com/2024/03/05/lav/


Takodje, dacu i link ka skici koju je Vedran napravio kada je Triplet gledao identicnim teleskopom kao i ja. Na toj skici moci ce jasno da se vide mnogi detalji koje sam opisao. Skica je izuzetna i recimo kod M65 sadrzi neke detalje koje ja nisam uspeo da osmotrim:

https://zvjezdopisi.com/wp-content/uploads/2020/04/20200423_M65-M66-NGC3628_143x_public-1.jpg

Levo gore je M65, desno gore je M66, dok je na dnu NGC 3628. Primetite razliku u jezgrima M65 i M66. Takodje, na skici se jasno vidi precka M66 na koju sam dosta obratio paznju u ovom tekstu. I najlepse, pogledajte krajeve NGC 3628. I posle kazu porebno je 24'' da bi se osmotrili zadebljani krajevi

Ovim bih zavrsio ovaj opis. Iskreno nije ga bilo lako napisati, potrudio sam se da dam sto vise detalja koje sam uspeo da osmotrim. Njih nema puno ali iz svakog stoji veliki trud pri posmatranju ovih meta. Takodje, zahvalio bih se Vedranu na kolaboraciji na ovom izvestaju, kao i na pomoci koji mi je pruzio i licno i kroz tekstove u ''Zvjezdopisima''.

Mapa lokacije:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53581345892/in/dateposted-public/

[PavleR]

DSO u sazvezdju Coma Berenices:

Melotte 111 - Coma star Cluster (otvoreno jato)
NGC 4494 (elipticna galaksija)
NGC 4559 - Caldwell 36 (spiralna galaksija)

Sazvezdje Coma Berenices jedino koje nosi ime po nekome ko je bio prava istrijska licnost. Ime je dobilo po supruzi egipatskog kralja Ptolomeja III, vladaru Egipta u helenistickom periodu. Kako se ratni pohod koji je Ptolomej vodio oduzio, kraljica Berenisa II je kao zrtvu bogovima prinela svoju kosu, ne bi li joj se muz bezbedno vratio. Kako je dvor helenistickog Egipta bio poznat kao srediste astronomske nauke svog doba, dvorski astronomi su u cast Berenisine zrtve jedan patern zvezda na nebu nazvali ''Berenisina kosa'' - danasnje sazvezdje Coma Berenices.

Coma Berenices je relativno malo i bledo sazvezdje koje u svom glavnom asterizmu ima samo tri zvezde. Te tri svezde su rasporedjene u obliku pravouglog trougla. Na oba temena ostrih uglova nadovezuje se po jedno jato zvezda, koja predstavljaju Berenisine pletenice. Jedana od te dve ''pletenice'', otvoreno jato Melotte 111, dominantan je objekat u sazvezdju. Kao sto posmatrac golim okom prvo uoci otvoreno jato M44 pa tek onda sazvezde Cancer, tako se golim okom u savzezdju Coma Berenices najvise istice Melotte 111, pa tek onda samo sazvezdje.

Ono sto mu fali u svetlim zvezdama, savzezdej Coma Berenices nadoknadjuje u galaksijama. Sazvezdje sadrzi 6 Messier galaksija i jedno Messier globularno jato, kao i na desetine teleskopski atraktivnih NGC galaksija. Takodje, 5 Messier galaksija u sazvezdju predstavljaju severni ulaz u Virgo Cluster i njegov su sastavni deo.


Melotte 111 (Collinder 246) - Coma Star Cluster

Otvoreno zvezdano jato u sazvezdju Coma Berenices, magnitude 1.8 i privivdne velicine 5º.  Melotte 111 jedno je od najvecih, najsjajnijih i najblizih otvoreniih jata na necnom nebu:

- Sa magnitudom 1.8, po sjaju zaostaje samo za Hijadma i Plejadama. Ipak, zbog svoje ogromne velicine povrsinski sjaj jata je daleko manji od pomenuta dva, pa stoga mnogi osmatraci i ne primete da se u trougulu koji ogranicavaju tri prominente prolecne zvezde golim moze primetiti bledi rasuti sjaj ovog jata. Naime, jato lezi blizu sredista trougla koji formiraju tri svetla prolecna lokatora: Vindemiatrix (𝞮 Virginis), Denobola (𝞫 Leonis) i Cor Caroli (𝞪 Canes Venaticorum). Precizno, jato se nalazi tik uz jednu od tri zvezde u glavnom asterizmu sazvezdja Coma Berenices - Gamma (𝞬) Comae Berenices magnitude 4.4.

- Po prividnoj velicini, ovo jato je drugo na nocnom nebu, odmah iza Hijada. Medjutim, iako je nomminalna velicina objekta navedena kao 5º, u realnosti teleskopski ce biti zanimljiv dosta manji deo. Najsvetlije zvezde jata prave trougaonu formu u onliku jednakokrakog trouga, ciji kraci imaju dimenzije oko 3º a osnovica oko 1.5º. I pored toga, cak i sa tim dimenzijama Melotte 111 je gigantsko jato i kao takvo je pre svega meta za dvogled ili trazilac.

- Velicina i sjaj u kome se jato pokazuje pre svega su rezultat njegove blizine: sa rastojanjam od 280 ly od Sunca, Melotte 111 po blizini zaostaje samo za Hijadama.

Iako na prvi pogled jato deluje preveliko i cini se da pre predstavlja skup slucajno rasporedjenih zvezda, Melotte 111 je pravo pravcato zvezdano jato u kome su zvezde gravitaciono vezane i krecu se zajedno kroz svemir.

Meni licno, kao osmatracu, ovo jato je od velikog znacaja. Odlucio sam da ga opisem ne samo kao objekat vec i kao, za mene, jedan od najbitnijih lokatora na prolecnom nebu. O tome cu malo kasnije, ali kroz sezone posmatranja ja sam ovaj objekat prihvatio kao ''sidriste'' ove regije prebogate galaksijama. Takodje, Melotte 111 sam prisvojio kao startnu tacku i referencu polozaja za ulazak u Virgo Cluster galaksija.

Lociranje: Jato se vidi golim okom i direktno sam ga naciljao. Nalazi se tik uz zvezdu Gamma Comae Berenices, jednu od tri zvezde pravougla sazvezdja, ali ja nikada tu zvezdu nisam vizuelno trazio jer je Melotte 111 daleko nadsjajava.

Opservacija: Deo o opservacji ovog objekta podelicu na dva dela: deo o samoj strukturi objekta i deo o znacaju cinjenice da se Melotee 111 vidi golim okom i kako to iskoristiti da se usidrimo i krecemo po galaksijama Virgo Cluter-a.

Melotte 111 nije objekat za posmatranje teleskopom. Ja sam jato kao celinu posmatrao traziocem, a teleskopom sam ispitivao zanimljivije zvezde u njemu. Sa samo malo maste lako se moze doci do zakljucka da rapored zvezda u jatu podseca na bozicnu jelku sa ''savijenim vrhom''. Otprike kao kad na vrh jelke stavimo pretezak ukras, pa se gornji deo jelke nakrivi na jednu stranu.

- Vrh jelke cini zvezda Gamma (𝞬 Comae Berenices) magnitude 4.4. Od nje se na dve strane pruzaju dva lanca svetlih zvezda koji predstavljaju strane jelke.

- Levi lanac u sebi ima tri prominentne zvezde: 15, 16 i 17 Com, respektivnih magnituda 4.9, 5.0 i 5.2. Odmah kroz trazilac se vidi da je 17 Com dvostruka zvezda. U pitanju je pravi binarni sistem na sirokoj separaciji 146''.

- U desnom lancu isticu sve tri svetle zvezde: Struve 1663, SAO 82260, i SAO 82237, respektivnih magnituda 7.1, 6.6 i 6.4. Vec iz magnituda glavnih zvezda u lancima moze se zakljuciti da je levi lanac sjajniji od desnog. Medjutim, ta cinjenica nece smetati desnom lancu da se lepo istakne jer je sastavljen od dovoljno svetlih zvezda. Desnom lancu nedostaju zvezde u delu u kome se uliva u vrh jelke. Stoga ovaj lanac deluje dosta ispunjeniji u delu koji ide ka bazi, pa jelka izgleda kao da je neko skinuo ukrasne trake sa gornje desne polovine drveta.

- Baza jelke sastoji se od skoro pravolinijskog lanca zvezda u kome se isticu dve: 12 Com i 13 Com, respektivnih magnituda 4.8 i 5.2.

Opsti utisak je da jatom dominira 6 najsjajnijih zvezda magnitudnog rapsona 4-5. Ono sto daje lepotu pogledu je magnitudni raspon ostalih zvezda u jatu: tu je oko desetak zvezda magnitudnog raspona 6-7, pracene sa jos 50-tak zvezda sjajnijih od magnitude 10. Sama velicina jata cini da su zvezde dobro razdvojene, pa se cak i one bledjeg sjaja dobro isticu. To cini da su oba lanca i baza jelke popunjeni bledjim zvezdama koje se nadovezuju na 6 najsjajnijih sto jatu daje nepogresivu formu jednakorakog trougla. Nema kompresovanosti niti pozadinskog sjaja nerazlucivih zvezda, sve je ostro i jasno razluceno, svaka pojedinacna zvezdica se jasno istice i ima svoje ''parce nocnog neba''.

Posle osmatranja traziocem presao sam na teleskopsko osmatranje zanimljivijih zvezda u jatu:

- Prvo je na red dosao binarni sistem 17 Comae Berenices. Sistem se sastoji od komponenti magnituda 5.2 i 6.6, na velikoj separaciji od 146''. Zbog relativno svetlih magnituda i velike separacije, zvezde sistema sijaju svetlo i ostro, i prave jako lep pogled. Sistem je kolorican jer komponente sijaju jasnom plavom i belom bojom. Par potuno domiira u okularu malog uvecanja.

- Sledeca meta bila je dzinovska zvezda Gamma (𝞬) Comae Berenices koja predstavlja sam vrh jelke. Ona je istovremeno i jedna od tri zvezde u glavnom asterizmu sazvezdja i najsjajnija je zvezda u jatu. Zvezda u okularu izgleda zuto i tackasto. Sa svoje zapadne strane ima dva opticka pratioca sa kojima gradi jednakokraki trougao. Boje optickih pratioca su plava i bela, pa tri zvezde prave lep trio ostre  koloricnosti.

- Potom sam izvrsio posmatranje nekoliko svetlijih zvezda u jatu i dosao do zakljucka da nema nikakve poente teleskopski prelaziti preko objekta. Samo zvezdano polje u kome se nalaze sest svetlih zvezda objekta je siromasno i poprilicno nezanimljivo pa sam se tekeslopom brzo prebacio na sledecu pojedinacnu metu, binarni sistem Struve 1633.

- Struve 1633 divno izgleda. Sastoji se od dve u svemu poptupno jednake zvezde na separaciji 9''. Obe zvezde su magnituda 7.1, i obe su zute zvezde stelarne klase F. Par izgleda kao ''macje oci'' u potunom mraku. Sijaju potpuno podjenakim tackastim zutim sjajem, i grade jednakokraki trougao sa dve bliske blede zvezde jugoistocno i jugozapadno od sebe. Par izgleda prelepo u svojoj identicnost i dominira vidnim poljem. Bas ta dominacija para Struve 1633 u odnosu na okolinu je mozda i glavno merilo koliko je Melotte 111 ogroman objekat. Neverovatno je da unutra jednog otvorenog jata jedna njegova zvezda moze biti usamljena u vidnom polju.

Drugi deo opservacijskog izvestaja o Melotte 111 odnosio bi se pre svega na znacaj koji sam ja tokom sezona pridao ovom objektu. On meni sluzi kao jedno od najbitnijih sidrista na prolecnom nebu. Naime, Melotte 111 se vidi golim okom i u nocima najgore transparencije. Kao takav, najsvetliji je i najveci lako uocljiv objekat u ovom svetlim zvezdama siromasnom delu neba. Medjutim, koliko je ovaj deo neba siromasan zvezdama toliko je prebogat galaksijama. Najznamenitije galakticko jato na nebu - Virgo Cluster, nalazi se u delu neba koje je u potpunosti lisen svetlih zvezda i posmatraci uvek pomalo muce muku kako da mu pridju, a jedanput kada se zadje u galakticko jato, izuzetno je lako izgubiti orijentaciju u mnostvu galaksija. U Virgo Cluster obicno se ulazi sa juga ili sa zapada, od Vindemiatrix-a (𝞮 Virginis) ili Denobole (𝞫 Leois).  Medjutim, ja sam razvio svoj metod ulaska u Virgo Cluster sa severa i kao pocetna tacka mi sluzi bas Melotte 111. Naime, ako iz vrha jelke (𝞬 Com) povucem visinu na bazu jelke i produzim je na jug, posle jednog dugog poteza traziocem kroz prazno nebo udara se tacno u 11 Comae Berenices, zvezde pored koje se nalaze galaksije M85 i M100, objekti koji predstavljaju severni ulaz u Virgo Cluster. Odatle je kretanje u Cluster-u lako, ali to je tema za neki drugi post. Sa drudge strane, Melotte 111 mi je polazna tacka i za puno galaksija u sazvezdju Coma Berenices koje nisu deo Virgo Clustera, od kojih su neke NGC 4565, NGC 4559 i  NGC 4278.

-----------------

U okolini Melotte 111 nalazi se bar desetak teleskopski zanimljivih galaksija, od kojih je najznamenitijija NGC 4565 - Needle Galaxy. Medjutim, ja ove sezone nisam potanko posmatrao tu galaksiju i nisam napravio audio zapis sa detaljima. Posto ne zelim da pisem izvestaj po secanju iz proslih sezona, ova galaksija sacekace vedro nebo pa cu je sa zadovoljstvom opisati jer je objekat spektakularan. Ove sezone posmatrao sam, ja mislim, osam galaksija u okolini Melotte 111 i u ovom postu dacu opis dve od njih, od kojih NGC 4559 ne zaostaje mnogo u atrkativnosti za ''Iglom''.


NGC 4494

Elipticna galaksija u sazvezdju Coma Berenices, magnitude 9.8 i prividne velicine 4.5'.

Ovu elipticnu galaksiju sa posmatracke strane karakterisu dve osobine: visok povrsinski sjaj i skoro loptasta pojava. Iako same elipticne galaksije pokazuju malo, a uglavnom nimalo detalja, meni su one uvek drage mete. Ne bih sada da pisem o prirodi elipticnih galaksija, to cemo neki drugi put, ali dovoljno je reci da one predstavljaju poslednji stadijum galakticke formacije - rezultat su kolizije dve ili vise spiralnih galaksija, cije su se zvezde izmesale i na kraju preuzele elipticnu formu bez osobenosti oblika. Stoga su elipticne galaksije jedne od najstarijih galaksija i mesta su gde je zvezdana formacija uglavnom zamrla. One su uglavnom dom starim crvenim zvezdama u ''dubokoj penziji''.

Po svom obliku elipticne galaksije mogu biti vise ili manje elipticnog oblika i to se vidi u njihovoj oznaci. Da je rec o elipticnoj galaksijij prepoznacemo po oznaci E, posle koje stoji broj zapisan arapskom cifrom. Taj broj moze da se krece od 0 do 7, sto znaci da oznake dolaze u rasponu E0 - E7. Sto je broj manji to znaci da je galaksija zaokrugljenija, a sto je broj veci znaci da je galaksija spljostenija (elipticnija). NGC 4494 nosi oznaku E 1-2, sto znaci da je blizu obliku sfere.

Takodje, ova galaksija ima izuzetno visok povrsinski sjaj od oko 11.9 mag/arcmin², sto je za galaksije mnogo. Taj povrsinski sjaj pomoci ce joj da se izbori sa bliskom zvezdom pored sebe, ali o tome u sekciji o opservaciji. Isto tako, usled visokog povrsinskog sjaja NGC 4494 dobro podnosi uvecanja, sto nije bas cesto kod galaksija.

Lociranje: Izuzetno lagano. U trazilac nacentriramo svetli binarni sistem 17 Comae Berenices, koji je deo Melotte 111 i koji sam opisao u prethodnoj meti. Pogledamo zvezdu kroz okular malog uvecanja, pomerimo je na levu stranu okulara i u vidno polje ce jasno uci sjaj elipticne galaksije NGC 4494.
Alternativno, od 17 Com mozemo skociti samo 30' na istok do zvezde SAO 82354 jer se galaksija nalazi tik uz tu zvezdu.

Opservacija: Galaksije je od zvezde SAO 82354 udaljena samo 5', sto znaci da ce na svim uvecanjima zvezda praviti blisko drustvo galaksiji. Zveda sija ostom zuto-narandastom bojom i magnitude je 7.9. U principu, kod vecine drugih galaksija to bi osmatranje samog galaksije ucinilo jako teskim, ali tu u igru ulazi ogroman povrsinski sjaj nase mete koji sa lakocom uspeva da se izbori sa svetlom pratecom zvezdom. Cak i ako je samo 5' od zvezde magnitude 7.9, NGC 4494 sija izuzetno svetlo i tako se lako izdvaja u vidnom polju da kao da se podsemva zvezdi - ''ne mozes mi nista''.

Sto se tice detalja, kod elipticnih galaksija njih nema mnogo. Kod ovakvih objekata detalji se svode na to da li sjaj bledi ka spoljasnosti ravnomerno ili naglo, da li je oblik objekta kruzan ili eliptican i da li galaksija pokazuje nuklus i kakvog je on oblika. Iako na manjim uvecanjima NGC 4494 deluje potpuno kruzno, na uvecannju 176x pocinje da se vidi blaga izduzenost galaksije u smeru sever-jug. Na tome uvecanju galaksija jos uvek deluje poprilicno loptasto, pa sam presao na uvecanje 320x da ispitam izduzenost objekta. Na 320x pokazalo se da galaksija jeste izduzena, i to u smeru sever-jug. Takodje, kombinacija uvecanja 176 i pogotovo 320x pokazalo je galaksija ima malo i svetlo zvezdoliko jezgro koje je osetno veceg sjaja od okruzujuceg dela galaksije. Posle tog pocetnog naglog pada sjaja izmedju jezgra i hala, halo se stabilizuje u sjaju i fino i ravnomerno bledi  u ka okruzujucem nebu. Sama velicina u kojoj se galaksija pokazuje zavisi od uvecanja i tehnika posmatranja. Iako na malom uvecanju jezgro dominira objekatom i stoga se cini da je galaksija mala, kombinacijom velikih uvecanja i perifrnog vida halo poprilicno dobija na velicini i galaksija se prikazuje pristojno velikom.


NGC 4559 - Caldwell 36

Spiralna galaksija u sazvezdju Coma Berenices, magnitude 10.1 i prividne velicine 10.7'x4.4'.

Kada sam prvi put pogledao ovu galaksiju znam da sam izgovorio nesto u smislu ''Au Sunce ti Bozje''. NGC 4559 je klasican primer kako galaksiji ne trebaju spirane ruke da bi bila izuzetan pogled u okularu. Da ne pomislie citaoci da je ovo neka ogromna svetla galaksija laka za posmatranje, naprotiv. Galaksija jeste prilicno velika ali zato joj je povrsinski sjaj veoma mali. Objekat je izuzetno tesko posmatrati ali u okularu ova galaksija lici na sve sem na klasicnu spiralnu galaksiju i to je pravi unikatnim pogledom.

Lociranje: Lociranje ove galaksije je iznenadjujuce tesko. Iako se galaksija nalazi blizu Melotte 111, blizu objekta nema nijedne iole svetle zvezde pa se mora imati malo vestine u pogeldu kroz trazilac ne bi li se primetilo ono malo zvezda magnitude 8-9 koje su blizu galaksije. Najbliza iole svetla zvezda galaksiji je SAO 82380 magnitude 8.6 i ja sam uspeo da je vidim kroz trazilac. Do nje sam dosao sledecim star-hoppom:

- Na sredini linije koja spaja dve zvezde u glavnom asterizmu sazvezdja (𝞫 i 𝞬 Com) nalaze se dve jasno vidljive svetle zvezde: 30 i 31 Com. Kada krenemo od  𝞬 Com ka te dve zvezde, u tom smeru odmah posle 1.5º naici cemo na poslednju iole svetlu zvezdu na toj liniji: SAO 82380. To je otprilike pola hoda trazioca. Zvezda jeste izuzetno bleda ali izdvojice je to sto posle nje u duzini od citava 2.5º nema apsolutno nijedne zvezde u polju.
- Nacentriramo  SAO 82380 u trazilac, pogledamo kroz okular malog uvecanja, pomerimo zvezdu samo malo ulevo u i vidno polje ce uci veliki i bledi sjaj galaksije NGC 4559.

Opservacija: Sad kad slusam audio zapis posmatranja, prva stvar koju cujem posle nalazenja objekta je ''Koliko je ovo dobro''. NGC 4559 je sve samo nije klasicno posmatranje spiralne galaksije. Naprotiv, galaksija deluje potpuno iregularno, i po obliku, i po nejednakom sjaju po svom telu, i po smaknutom jezgru, i po potpunoj asimetricnosti ivica. Galaksija je poprilicno velika i bleda. Ta velicina, uparena  sa ne bas ''prvorazrednom'' magnitudom rezultuje malim povrsinskim sjajem od samo 14 mag/arcmin². To je cak dve magnitude manje po jedinici povrsine od prethodne mete NGC 4494. Kad se te brojke prevedu u okularski pogled to znaci da je osmatranje galaksije poprilicno tesko i da objekat zahteva mnogo, mnogo truda.

Da krenem od orijentacije. Galaksija se pokazuje izduzeno u smeru jugoistok-severozaoad. Vec na malom uvecanju vidi se ''isaranost'' po telu galaksije, tj. da je objekat celom svojom povrsinom protkan razlikama u sjaju po licu galaksije, te da u galaksiji postoje nasumicno rasporedjena mesta svetlijeg i bledjeg sjaja.

Galaksiju sam najvise osmatrao na uvecanjima 137x i 176x i ovo su neke od glavnih karakteristika objekta:

- Asimetricnost oblika. Galaksjja ne izgleda ni kao oval, ni kao elipsa ni kao krug. Najblize sa cime bih mogao da je uporedim je semenka suncokreta. Naime, kraj galaksije koji ide na severozapad brze bledi od kraja koji ide na jugoistok. Stoga severozapadni kraj deluje krace i zaobljenije, a jugoistocni duze i spicastije, dok sama galaksija deluje jako izduzeno. Galaksija izgleda ''polomljeno'', kao da joj je neko odlomio jedan kraj.

- Nejednakost sjaja po povrsini objekta. Sjaj galaksije nije uniforman vec se po telu objekta javljaju regije manjeg i veceg sjaja. U principu, duzi deo galaksije se javlja svetlije u odnosu da kraci, polomljeni deo. Medjutim, i unutar samih delova galaksije postoje razlike u nijansi sjaja. Ta isaranost preko tela je recimo meni bio prvi utisak kada sam video objekat. Tek posle toga sam uocio asimetricnost oblika.

- Jezgro galaksije je takodje prica za sebe. Sredisnja regija galaksije se jedva razlikuje u sjaju od okruzenja, stavise, bas oko nje je javlja malo jaca ''isaranost'' povrine, pa cak ponekad deluje da je u nekim delovima sredisnja regija bledja od periferije. U principu, sredisnja regija se vidi, ali daleko da svojim sjajem dominira pogledom. Sama sredisnja regija je velika, ali se slabo istice u odnosu na okruzenje ostatka galaksije. Ne mogu sa sigurnoscu da kazem da sam uocio nukleus centralne regije. Pojacani sjaj u samom centru postoji, ali ne mogu da potvrdim da galaksija ima centralni nukleus.

- Izmestenost centralnog dela galaksije. Kako galaksija deluje asimetricno i ''polomljeno'', tako i centar nije smesten u srediste objekta vec se nalazi pomeren ka kracem i oblijem delu galaksije. To duplira utisak asimetricnosti koji ovaj objekat ostavlja.

- Galaksija ima nekoliko zvezdi superimponiranih preko sebe. Te zvezde nisu nimalo blede i jasno su vidljive direktnim vidom. Sve zvezde smestile su se u kraci deo galaksije na severoaapadu. Po sjaju se isticu tri zvezde, dve superimponirane u halo na njegovom juznom i severnom delu, a jedna neposredno na ivici hala.

- Galaksksiju odlikuje ostar i jasan prelaz u okruzujuce polje.

NGC 4559 je jedno naporno ali zahvalno posmatranje. Posle silnih posmatranja spiralnih glalaksija posmatrac mozda malo ''ogugla'' na cesto slicne forme u kojima se takvi objekti javljaju, pa tada pogled na NGC 4559 zaista ''izuje iz cipela''. Ja ovu galaksiju smatram za jedno od boljih prolecnih posmatranjea, ali za nju treba vreme, dobra tehnika posmatranja, solidna aparatura i strpljenje. Objekat je velik i bled, i trazi ''zrtvu'' ali zato daje jedno zaista fantasticno posmatranje.

Mapa lokacije:: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53595786192/in/dateposted-public/

[Yagodinac]

Odličan prikaz. Kad sam video Coma Berenices pomislio sam "ovde ima da se osmatra i piše još jedno 50 godina".
Mala ispravka ako dozvoliš, pošto za astronomske ispravke ovde nisam kvalifikovan a i da jesam - nema se šta dodati ovako detaljnim opisima; onda gramatičke 
Kraljica je bila Berenika na srpskom, pošto je to starogrčki onda Berenike, Berenis je engleska/američka interpretacija, kao i mnoge njihove netačna. Smejem se kad svi ameri Meseršmit uporno pogrešno izgovaraju kao Mešersmit - pa nije to nuklearna fizika  Ali izgeda da jeste za njih...
E sad, ako gledamo latinski onda bi trebalo Berenica-Berenices odnosno Berenika, Berenices pošto k ide u c ispred e i i, ako se dobro sećam toga, mada nisam ni 100% siguran da to važi za imena. Odatle je verovatno ušlo u engleski.
A za kralja važi da se zvao Ptolemej (Ptolemeus) a ne Ptolomej, mada u našim starim knjigama i literaturi se redovno navodi Ptolomej, ne znam zašto.
Eto, sad postadoh i (ko)lektor