PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[Astro_fun_times]

Yagodinac, citao sam bas jedan clanak kolege Vedrana iz Hrvatske u kome pise kako mu nije jasno zasto ljudi nameste sve za fotografisanje, udju u kucu i pustaju tehniku da sve odradi.

Evo jednostavnog odgovora, POSAO
Dok sam bio samo vizualac i ja sam slicno razmisljao i na astrofotografe gledao malo sa nekim osudjivanjem tipa "pa to i nije astronomija, samo sedis u kuci, neba ne vidis... itd" Medjutim, jednostavno zivot je takav da se zbog posla nocu mora spavati i to rano tako da je bilo kakva vizuela ili gledanje u nebo nemoguce. E zato sam ja presao u astrofotografiju izmedju ostalog, jer je to jedini nacin da nesto uradim u ovom hobiju.

Ja sam imao 200mm doba bas za to da kad se slika koristim njega za vizuelu ali sam shvatio da od toga nema nista. Koristio sam ga samo jednom godisnje i to na Astro kampu. Ostatak godine je sedeo u kuci i skupljao prasinu. Zato sam i resio da ga prodam. Kajem se ali da ga nisam prodao opet bi samo skupljao prasinu i ne bi se koristio.

[PavleR]

Da, vizuala zahteva vreme pod nebom dok kasno u noc, ja to najbolje znam. Ni Vedran ni ja nismo mislili nista lose, vec da dok kamera snima ti namestis 200mm Dobsona i druzis se sa nebom. Razumem ja da je to tesko, i da svi mi imamo i drugacije bioritmove. Ja u principu jako malo spavam (4-5 sati maksimalno) pa mi nije tesko da posmatram do dva, tri, dodjem kuci oko cetiri i odspavam koji sat. Ali to je samo moja licna osobina, kapiram ja da su ljudima potrebni tih osam sati sna. To malo sna koje je mojem telu potrebno je i razlog zasto mogu da budem posvecen vizuali.

Cesto kazem da je vizuala disciplina u izumiranju. Mnogo toga se urotilo protiv nje. Nemaju svi mogucnosti da u istoj noci ptutuju do mracne pozicije i vrate se, uzurban zivot trazi koncentraciju na poslu i ne moze se ostati do tri ujutru napolju, svetlosno zagdjenje diktira sve dalja i dalja putovanja. Mislim da ce vec sledeca generacija astroamatera na ovo sto mi ovde pisemo da smo osmatrali gledati kao na urbanu legendu: ''bili tamo neki ljudi koju su kao nesto videli na nebu''.

[Astro_fun_times]

Nisam ja ni mislio da si ti ili bilo ko mislio ista lose. Samo eto reko da iznesem razlog zasto verujem vecina ljudi slabo koristi teleskope. Manjak vremena i umor.
Ja sam moj teleskop kupio 2021ve za vreme korone.
Sreca ili nesreca, pa tad nisam imao posla ama bas nikako pa sam mesecima svako vece provodio u dvoristu osmatrajuci do zore.
Sada i kada mi dodje slobodan dan, ili sam umoran, ili sam imao nekog posla a i da nemam nista, bioritam koji je navikao  da je san oko 10 uvece spreci bilo sta.
To je veliki problem.
Jedini nacin da se (za mene) hobi nastavi bio je slikanje i automatizacija svega.
To sam priveo kraju.
Ostaje jos observatorija oko samog teleskopa i da krov bude na dugme🤣

Opet, nije isto imati 300mm GoTo teleskop koji prati metu i mracno nebo i imati mali teleskop iz grada.
To zasiti ljude, brzo se mete potrose a i ne moze se bez pracenja bas uzivati u objektu.
Konstantno mora da se pomera teleskop narocito na velikim uvecanjima.
I to je takodje razlog zasto ljudi predju iz vizuale u AP.
Prevelika ocekivanja da ce videti ono sto je Hubble slikao u okularu pa onda usledi razocarenje.

Široka filozofska tema o kojoj mozemo do u nedogled pricati.

[Yagodinac]

Mislim da nije vizuela u izumiranju, u povlačenju jeste, ali to je samo zbog sledećeg fenomena: nekad su svi bili silom prilika vizuelci jer je astrofotografija na film bila veoma rudimentirana i realno preskupa. Na prste jedne ruke mogu da navedem filmske astrofotografe po celom svetu iz devedesetih koji nešto znaju i koji su nešto uradili. Danas nas ima... Na hiljade.
Pogledajte velike dobsone koji se kupuju i prodaju i to za svakako ne baš male pare, to su sve pokazatelji da vizuela nije mrtva.

[Astro_fun_times]

Nije u izumiranju. Svako ko pocne da se bavi ovim hobijem prvo ide u vizuelu.
Najveci razlog zasto ljudi misle da je vizuela mrtva je zato sto sem Pavla skoro niko ne postavlja izvestaje onoga sto je posmatrao pa se stice utisak da niko nikad nista ni ne gleda.
To sam zakljucio jos na pocetku hobija.
Astrofotografi imaju "rezultat" svoje sesije, stalno nesto pravi problem, sto nekih pitanja oko opreme itd pa je astrofotografski deo hobija prividno "življi" od vizuelnog.

Na Cloudynights imaju teme gde ljudi pisu sta su posmatrali i ja sam tamo cesto postavljao svoje kratke izvestaje koji su se uglavnom sastojali od liste meta koje sam video uz jako malo komentara o njima.

Vizuelac obicno nema nikakve probleme sem komaraca i vrucine ili zime 🤣
Teleskop se brzo i lako postavi i sledi uzivanje koje se upija. Ti se tiga secas i bude ti drago ali to je to. Nakon sesije to sve ostaje u tvojoj glavi uglavnom.
Bas zato su izvestaji koje Pavle pise dragoceni i nesvakidasnji.

[PavleR]

DSO u sazvezdju Cygnus:

- NGC 7027 - Jewel Bug Nebula (planetarna maglina)
- M 39 (otvoreno jato)
- B 168 i IC 5146 (Caldwell 19) - Cocoon Nebula (tamna maglina, otvoreno jato i emisiono-refleksiona maglina)


NGC 7027 - Jewel Bug Nebula

Planetrana maglina magnitude 8 i prividne velicine 16''x12''.

Ovaj objekat je od fudamentalnog znacaj za astrofiziku i najizucavanija je planetana maglina ikada, Sa osmatracke strane objekat je potpuno zanemaren i to sasvim nepravedno. Naime, tesko se mogu naci toliko male planetarke koje mogu pokazati detalje, a Jewel Bug tu upravo moze.

Po mnogo toga Jewel Bug je impozantan obejkat:

- maglina je i fizicki i prividno izuzetno mala. Sa stvarnim dimenzijama od samo 0.2x0.1 ly predstavlja jednu od najmanjih planetarki na nebu. Njen precnik cak je 90% manji od tipicnog precnika planetarnih maglina. Te male dimenzije ima da zahvali svojoj mladosti, ali o tome u sledecoj stavci. Prividne velicina ne zaostaje za fizickom, te ce se sa dimezijama 16''x12'' maglina na malim uvecanjim prikazati kao zvezda.

- maglina je izuzetno mlada. Sa staroscu od samo 600 godina jedna je od najmaladjih poznatih planetarki. U pocetku se, zbog svoje mladosti i velicine,  cak smatralo da je maglina protoplanetarna. Medjutim, danas se zna da je u pitanju prava pravcata planetarna maglina u najranijem stepenu svoga razvoja. U centru magline lezi beli patuljak magnitude 17.

- maglina ima ogroman povrsinski sjaj od celih 6.2 mag/arcmin². To joj pomaze da i pored sicusne velicine jasno iskoci u okularu. Jedni problem bice razlikovati je od ostalih zvezda u polju.

Kao sto sam vec rekao, ova relativno nepoznata maglina naproucavanija je planetarka ikada. Njen znacaj za astrofiziku je enorman i ja cu navesti samo dve najbitnije stvari po kojima je maglina znamenita.

Prvo, proucavnjem ove magline doslo se do znacajnih podataka kolika mora da bude masa zvezde da ona ne bi postala supernova vec da bi formirala planetarnu maglinu. Naime, maticna zvezda magline imala je 3-4x vecu masu od Sunca u trenutku pocetka formiranja planetarke. U ovom trenutku, halo je taj koji je 3x masivniji od Sunca i cak 100x masivniji od centralne jonizovane regije. To je dalo kljucne podatke o gubitku mase centralne zvezde i transferu te mase na spoljasnju regiju.

Drugo, i cak impresivnije, u NGC 7027 po prvi put je identifikovan ''pramolekul'' - prvi molekul ikada nastao u svemiru. Rec je o jonu helijum-hidrida (HeH+) koji vec milijardama godina ne postoji. U zacetku Univerzuma mesavina materije i radijacije bila je isuvise topla da bi dozvolila formaciju atoma i molekula koji danas oblikuju svet. Posle nekih 380.000 godina, svemir se ohladio na 4.000 K, sto je bilo dovoljno protonima i neutronima da se kombinuju u atome, a kasnije i u moleuke.  Kako je svemir bio sastavljen uglavnom od vodonika i helijuma, prvi molekul u Univerzumu bio je helium-hidrid. Medjutim, zivotni vek ovog molekula bio je veoma kratak jer je on izuetno nestabilan. Medjutim, upravo u destrukciji ovog jona leze poceci svega sto danas nazivano vidljivim Univerzumom - u procesu raspada helijum-hidrida po prvi put se pojavio H₂, molekul vodonika, koji je bazicna cigla za izgradnju zvezda, galaksija, DSO i na kraju krajeva samog zivota u Univerzumu. Stoga je HeH+ praotac svega u Univerzumu i zrtva koja je bila potrebna za ono sto danas osmatramo i pokusavamo da razumemo. Ovaj sveti gral hemije i astrofizike bezuspesno je trazen u svim ekstremnim delovima Univerzuma: u kvazarima i supernovama. Na kraju je shvaceno da su jedino mesto na kome se molekul moze javiti mlade planetarne magline na zacetku zivota. Izbor je pao na najmladju - NGC 7027. Istrazivanje i otrkrice je izvrsio Rolf Gusten sa svojim kolegama sa Max Planck Instituta u Nemackoj. Sam nacin istrazivanja bio je impozantan: oni su montirali opservatoriju na vrh modifikovanog Boinga 747 i sa njim uzleteli iznad donje atmosfere koja apsorbuje infracrveno zracenje.

Ako nekoga zanima sam nacin detektovanja HeH+ i razlozi zasto je Rolf Gusten bacio oko bas na ovu maglinu, mozemo o tome da popricamo u nekom drugom postu. Ja bih se sada najradije raspisao o tome ali zelim da ipak predjem na osmatracki deo jer se ''uvek'' bojim da ne preteram sa fizikom. Moja filozofija posmatracke astronomije je da je osmatranje samo pola hobija a da je znanje o tome sta posmatramo ona druga, sustinskija polovina, koja posmatranje cini kompetnim.

Lociranje: ja ovako male planetarke trazim okularski. Moja strategija kod njih je da se dodgegam do najblize zvezde vidljive u traziocu, da je pogledam kroz okular malog uvecanja, a da poptom prerko mape okularskog pokgleda koju sam unpred pripremio i odstampao nadjem maglinu na osnovu njenog polozaja u odnosu na ostale zvezde u polju. Ta taktika se pokazala kao izuzetno uspesna kod prethodnih sicucnih maglina i sa svakim objektom daje sve bolje rezultate.

Cilj mi je bio da dodjem do binarnog sistema Otto Struve 214 magnitude 6.3. Maglina je udaljena 50' od tog sistema.

- krenuo sam od zvezda Xi (𝞷) Cygni i Ni (𝞶) Cygni magnituda 3.7 i 4.1, koje se nalaze odmah pored North America Nebula. Zvezde vidim golim okom i direktno sam ih naciljao.
- Otto Stuve 214 gradi se njima tupougli trougao i jasno je vidljiva u traziocu. Nalazi se na rastojanju 2º od 𝞷 Cygni i 1º od 𝞶 Cygni.
- stavio sam Otto Struve 214 u okular uvecanja 62.5x, pomerio je skroz na sever i dosao do okularskog dela neba u kome se nalazi maglina. Potom sam preko odstampane mape okularskog pogleda izdvojio objekat od mnogih okolnih zvezda.

Opservacija: Maglina sljasti vec na uvecanju 62,5x. Pogled je impozantan jer nisam ocekivao da se objekat pojavi u tolikom sjaju iako sam znao da je visokog povrsinskog sjaja. Sija zelenkastom bojom koja ce se zadrzati cak i na visokim uvecanjima. Izuzetno je mala i bez mape se tesko moze razlikovati od zvezde. Prepuno vidno polje zvezda magnituda od 8 pa ka bjedjem dodatno otezava identifikaciju magline. Medjutim, maglina odlicno reaguje na blinkanje OIII filterom. Filter ubledi sve zvezde u polju ali ni ne okrzne sjaj Jewell Bug; naprotiv, maglina jos malo napupi i jasno se istice u vidnom polju.

Visok povrsinski sjaj dozvoljava posmatracu da objekat posmatra na visokim uvecanjima i ja sam je najvise posmatrao na 320x. Kod ove magline visoka uvecanja su pomalo i imperativ - iako je maglina mala, njen povrsinski sjaj je toliko veliki da zahteva da se smanji sjaj magline a poveca kontrast ne bi li se videli detalji. U suprotnom, videce se samo elipsati disk jednobrazne svetle ispune.

Na uvecanju 320x pogled je fantastican. NGC 7027 je retka maglina ovako malih dimenzija koja moze da pokaze pristojnu kolicinu detalja:

- maglina je presvetla, toliko svetla da i na 320x deluje ostro i cisto, pruzajuci priliku detaljima da se pokazu.

- maglina je generalno pravougaonog oblika. Izduzena je u smeru od 11 ka 4h. Na manjim uvecanjima cini se da je maglina jajasta. Medjutim, na 320x vidi se da to nije slucaj. Ne samo da je maglina pravougaona vec malo podseca i na kosku za pse: na krajevima je sira nego u sredini.

- maglina ima mekane granice prema okruzujucem polju. Iako u svojoj glavnoj konturi objekat deluje ostro, granice izgledaju prasinasto i pomalo amorfno. Taj mekani halo je bled i nije debeo. Dimenzije su mu otprilike duplo manje od dimenzija svetle unutrasnjosti.

- na svojim krajevima maglina ima dva svetla cvorica. Oni cine da maglina izgleda kao ''koska'' i da je svetlija na krajevima nego pri sredini. Gornji crvoric je veci i sjajniji.

- maglina po sredini unutrasnjosti ima tamnu traku koja je deli na dva dela. Ako se malo bolje pogleda videce se da se traka ne pruza bas po sredini vec je malo smaknuta prema levoj ivici magline.

- dati opis opisuje maglinu u nefiltriranom obliku. Objekat sam posmatrao i sa filterima koji nisu pokazali nikakve nove detalje.

Za maglinu dimenzija 12''x16'' ovo je ogroman broj detalja !!! Ako postoji ijedna ''sicusna'' planetarka koju vredi posmatrati - to je bas ova. Ne poznajem nijednu planetarnu maglinu slicnih dimenzija koja pokazuje ni polovinu detalja kao NGC 7027. Zasto je maglina toliko zanmerena od strane amaterskih astronoma - ne znam. Verovartno zbog svoje male velicine koja odbija posmatrace vec pri planiranju posmatranja. I ne samo to, sam znacaj magline za nauku kojom se bavimo stavlja je medju ''must see'' DSO.

-------------------------------

Sledeca dva objekta posmatraju se u toku jedne osmatracke veceri jer leze blizu jedan drugog. Stavise, locirati IC 5146 je poprilicno tesko ako se ne krene od otvorenog jata M39.

M 39

Otvoreno jato u sazvezdju Cygnus, magnitude 4.6 i prividne velicine 29'.

Sazvezdje Cygnus sadrzi dva Messier otvorena jata: M29 i M39. Oba jata su prilicno zanemarene mete od strane amaterskih astronoma. Ako se za M29 moze reci da je zanemarivanje ,,opravdano'', kod M39 to nikako nije slucaj. M39 je vece, svetlije i interesantnog oblika. Razlog zapostavljanja ovog objekta lezi u nekoliko razloga:

  -  tezini lociranja
  - tezini izolacije jata. Jato se nalazi po sred trake Mlecnog Puta i zbog toga se ovaj objekat tesko izouluje od zvezdane pozadine.
  - tezini opservacije jata. Velicina jata smeta osmatracima jer su zbog nje zvezda koje pripadaju jatu izmesane sa bogatim pozadinskim sjajem.

Po mom misljenju svi navedeni razlozi nemaju osnovu.

Ovo jato je jedno od blizih Solarnom sistemu i lezi na udaljenosti od 1.010 ly.

Lociranje: Poprilicno tesko lociranje, i po meni to je i glavni razlog zasto se jato slabo osmatra.

Nalazi se daleko od glavnog asterizna sazvezdja Cygnus i po sred srede trake Mlecnog Puta. Ja ga nisam nasao pocevsi od sazvezdja Cygnus vec pocevsi od bledog sazvezdja Lacerta. Puno posmatraca nikada nije osmotrilo ovo malo sazvezdje, a verujem da ima i onih koji nisu ni culi za njega. Medjutim, ako poznajemo savezdje Lacerta, star hop je vise nego lagan:

- krenuo sam od najsjajnije zvezde u sazvezdju Lacerta, 𝞪 Lacertae magnitude 3.75. Kada se povuce linija koja spaja zvezdu sa najsajnijom zvezdom u sazvezdju Cygnus - Deneb, u sredini te linije stoje tri najsjajnije zvezde na tom potezu: 𝞺 Cygni, 81 Cygni i 80 Cygni. Ako posmarate pod tamnim nebom sve tri mozete videti golim okom na sredini duzi koja spaja 𝞪 Lacertae i Deneb. Ako ih ne vidite, to su ugubo tri hoda trazioca od bilo koje od te dve zvezde, u pravcu koji ih spaja.
- Namestimo koncanicu trazioca na sredinu duzi koja spaja 𝞺 Cygni i 80 Cygni, pogledamo kroz okular malog uvecanja i na kraju vidnog polja primeticemo nasu metu - M 39. Jato se vidi i u traziocu kao mala maglovitost.

Opservacija: Jato zaista lepo izgleda. Veilko je i sjajno, sa zanimljivom stukturom.

- osnovu jata cine 6-7 svetlih zvezda magnitude ugrubo 6-8. U centru jata je dupla zvezda a ostale su rasporedjene oko nje tako da prave neki izobliceni oblik slova W. Taj oblik slova ''W'' prave dve praznine koje prodiru u jato sa zapadne strane.

- kroz okular se vidi nekih pedestetak zvezda, ali neke od njih sigurno nisu deo jata vec su pozadinske zvezde preko kojih je jato superimponirano. Te zvezde ispunjavaju prostor izmedju najsjajnijih clanica ali i prostor izvan njih. Od tih zvezda, cenim da nekih dvadesetak sija magnitudom vecom od 12. I to sad sve zaista lepo izgleda. Jato izgleda kao da su zastupljene sve magnitude od 6 pa do limita teleskopa. Na severozapadu okularskog pogleda se nalazi lepa grupacija od tri reda paralelnih zvezda.

Problem sa ovim jatom je sto je jako tesko odrediti u kom trenutku se jato zavrsava. Pozadinski zvezdani sjaj je prebogat  i mnoge pozadinske zvezde ubacuju se u jato. Jato ima samo 30 clanica, ali izgleda kao da ima mnogo vise. Objekat se utapa u okruzenje i jeste problem jasno mu odrediti granice.


B 168 i IC 5146 (Caldwell 19) - Cocoon Nebula

Nazalost, utiska sam je ovo vizuelno ''najpromaseniji''  objekat na nocnom nebu. Naime, svi amaterski astronomi su culi za znamenitu Cocoon Nebula i ona je pre svega omiljena meta astrofotografa. Medjutim, mislim da je mali broj posmatraca cuo za tamnu maglinu B 168 - a ona je glavna zvezda ovog objekta i po vizuelnom utisku pozamasno ''bije'' cuvenu maglilnu. Cocoon Nebula je pre svega astrofotografska meta i vizuelno deluje jako siromasno cak i u velikim teleskopima i pod tamnim nebom. Medjutim, B 168 izgleda fantasticno u svim teleskopima, cak stavise, ne odgovra joj povecanje aparature.

Sta onda to imamo u ovom izuzetno kompleksom objektu? Tu su otvoreno jato usadjeno u maglovitost emisiono/reflekione magline IC 5146, a oba objekta su superimponirana preko dugacke tamne magline B 168. Kod ovog kompleksa se sve savrseno skockalo. Tamna maglina izgleda kao punoglavac, sa sirokom kruznom glavom, i tankim i dugackim repom koji se pruza duzinom od bezmalo 2º. I bas se potrefilo da otvoreno jato i Cocoon Nebula budu usadjeni tacno preko siroke kruzne ''glave'', i to koncentricno sa njom, pa se oko celog oboda magline i jata vidi bezvezdana praznina u obliku kruznog prstena.

Sama za sebe, IC 5146 je emisiono/refleksiona maglina magnitude 7.2 i prividne velicine 12'. Poprilicno je paradoksalan objekat jer je po magnitudi jedna od najsvetlijih maglina ali opet se jedva vidi jer je izuzetno malog povrsinskog sjaja. Sa staroscu od cak 100.000 godina i stvarnom velicinom od 15 ly, maglina spada u rang velikih i starih maglina.

U maglinu je usadjeno malo otvoreno jato magnitude 9.5 od samo 20 zvezda, od kojih najsjajnja sija magnitudom 9.7. 

Lociranje: Lociranje je izuzetno tesko. Jedini nacin da se maglina nadje je lociranje otvorenog jata usadjenog u nju. Medjutim jato je malo i slabo se izdvaja iz pozadine,  nalazi se u regiji lisenoj svetlih zvezda, pa pronalazenje ovog kompleksa moze biti dugotrajan proces.

Najlaski nacin za pronalazenje magline je ako se krene od otvorenog jata M 39, cije sam lociranje vec objasnio u ovom postu.

- krenuo sam od otvornog jata M39.
- juzno od njega lako ce se primetiti dve zvezde sa kojima jato gradi tupouglo-jednakokraki trougao, sa jatom kao temenom - 𝞹2 Cygni i 𝞺 Cygni. Duzine kraka trougla su oko 2.5-3º, pa ce biti potrebno malo ''setati traziocem''.
- oko 2.5º juzno od osnovice tog trougla u traziocu ce se primetiti bledi ali jasno definisani asterizam zvezda u obliku potkovice.
- stavimo koncanicu trazioca tik severno od druge zvezde severnog luka potkovice i stigli smo do lokacije objekta.

Opservacija: opservaciju cu podeliti na dva dela: posmtranje emisiono/reflesione magline IC 5146 i posmatranje tamne magline B 168.

  - IC 5146

Sama maglina se bez filtera ne vidi, pa cemo morati biti porilicno sigurni da smo na pravom mestu da bi nastavili dalje, tj. mora se pozitivno identifikovati jato usadjenu u maglinu. Na malom uvecanju nece biti lako izdvojiti jato od okruzujuceg neba. Od svih zvezda objekta, na 62.5x jasno ce biti vidljive samo dve najsjajnije zvezde jata magnituda oko 10. Medjutim, ako se malo bolje zagleda ili kada se uvecanje poveca videce se da se izmedju dve najsvetlije zvezde smestio kruzni luk sastavljen od 6 bledih zvezda, sa ispupcenjem luka ka severu.

Samu maglinu osmatrao sam UHC i OII filterom, gde se UHC pokazao kao bolje resenje. On ne ugusi zvezde jata - i dalje su vidljive dve najsjajnije, a od 6 zvezda kruznog luka filter propusta cetiri, a na vecem uvecanju svih 6 zvezda. Maglina se ne vidi kao jasna forma vec preko maglovitog ''oreola'' koji zvezde dobijaju oko sebe. Vidi se da maglovitost postoji ali vise posredno nego sto se sama maglina vidi kao celina. Nesto slicno osmotrio sam kada sam posmatrao otvorena jata u sazvezdju Monoceors usadjena u Seagull maglinu - sama maglina se ne vidi ali se vidi da su zvezde ''okupane'' maglovitoscu, tj, dobijajau maglovitu oblogu oko sebe.

Pogled sa OIII je razocaravajuc. On ubije sve zvezda jata sem dve najsjajnije, a pritom ubije i zvezde juzno od magline pa i B 168 postaje neosmotriva, a ona je  poenta ovog osmatranja.

  - B 168

Ova tamna maglina je u stvari glavna zvezda osmatranja, a ne Cocoon Nebula. Zbog svojih velikih dimenzija treba je posmatrati okularem koji daje sto sire vidno polje al opet sa dovoljno uvecanja da prikaze sto vise zvezdica koje ce oiviciti granice magline.

Dok posmatramo samo jato i Cocoon Nebula bice primetno da je ceo kompleks oivicen tankim bezzvezdanim kruznim prstenom. To su delovi ''glave'' B 168 koji su ''preostali'' za videti jer je Cocoon Nebula superimponirana tacno preko centra ''glave'', koncentricno sa njenim obodom.

Medjutim, glavna atrakcija pocinje ''juzno'' od glave. Maglina se pri jugu ''glave'' suzava i nastavlja kretanje u vidu pomalo vijugave tanke trake mraka - uskog bezzvezdanog kanala koji se useca u zvezdano polje. Taj potez je jako dugacak i pruza se oko citava 2º. Kanal se od ''glave'' odvaja u sirokim dimenzijama ali se ubrzo suzi. U svom kretanju na jug tamna maglina pomalo vijuga i dva puta porilicno ''zalomi'' i zavrsava se spektakularno - na kraju se siri u vidu delte reke u nekolko pravaca u vidu kratkih ali debljih rukavaca. Ja sam uspeo da jasno identifikujem dve ''racve'' na kraju magline. Cini mi se da ih ima jos ali u tu opservaciju nisam siguran.

Kanal uopste nije tesko ouciti ako znamo sta gledamo - ako ne znamo verovatno ga necemo ni primetiti - tamne magline nisu cesta meta amaterskih astronoma pa se cesto percepiraju prosto kao regija lisena zvezda (a one to nisu). Zbog pozamasnih dimenzija kanala nece ga biti moguce osmotriti u jednom FOV-u.

Dok sam IC 5146 posmatrao UHC filterom primetio sam da on uopste ne naskodi tamnoj maglini, stavise, jos vise je istakne. Sa drudge strane, pri posmatranju sa OIII tamna maglina se izgubi u bledilu pogleda.

Uvek sam pun utisaka posle posmatranja ovog kompleksa. B 168 je lako uocljiva tamna maglina retko velikih dimenzija i uvek je zamiljivo gledati je kako useca vijugavi kanal u zvezdano polje. Moj opsti utisak je da izgleda kao reka Nil: IC 5146 su Viktorijina jezera u kojima reka izvire, potom vijuga u dugackom hodu da bi potom grandiozno zavrsila u sirokoj delti od nekoliko rukavaca. Mozda je u ovom komleksu Cocoon Nebula glavna meta astrofotografa, ali za vizualce glavna meta je nedvosmisleno B 168.

Mape lociranja:

NGC 7027 - Jewel Bug Nebula:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53983355544/in/dateposted-public/
M 39:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53983353328/in/dateposted-public/
B 168 i IC 5146 (Caldwell 19) - Cocoon Nebula:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53983535500/in/dateposted-public/

[spadej]

da te ne poznajem, mislio bi da si pisac SF-a. Ovi tvoji izveštaji su zaista inspirativni. Jedva čekam da sredim opsu i da pogledam bar nešto od svega toga...

[Astro_fun_times]

Odlican izvestaj Pavle.
@spadej, gde pravis observatoriju?

[spadej]

@spadej, gde pravis observatoriju?

u dvorištu .  a dvorište je u Sopotu, nedaleko od Kosmaja. Biće objava na forumu, kad je završim, jednom...

[Astro_fun_times]

Zvuci odlicno. Jedva cekamo slike i izvestaj

[PavleR]

Ljudi, hvala na citanju i komentarima.

da te ne poznajem, mislio bi da si pisac SF-a. Ovi tvoji izveštaji su zaista inspirativni. Jedva čekam da sredim opsu i da pogledam bar nešto od svega toga...

Upravo tako, kada covek vidi sta neki Instituti i Univerziteti rade zaista pomisli da je u SF filmu. Zivimo u veoma cudnom dobu astrofizike: istrazivanje slanjem ljudkih posada je uveliko zamrlo iz puno razloga, ali zato teorijski astrofizika grabi ogromnim koracima. Kada smo mi isli u skolu bila je jeres reci da postoje planete van Solarnog sistema a danas se otkriva po jedna nova planeta svake nedelje. Sto se tice razumevanja funkcionisanja Univezuma i prirode uopste postavljaju se jako mocne teroije. I to ne samo teorije vec se ulaze veliki napor da se one i matematicki i empirijski dokazu. Ekipa koju sam pomenuo u pethodnom izvestaju je ladno montirala opservatoriju na vrh Boinga i uzletela da bi ispitala jednu maglinu. To su ogromna sredstva koja se ulazu ali i negovanje ljudi sa znanjem i sposobnostima da ta sredstva i iskoriste. Koliko je samo naziva uvedeno u astrofiziku koji nisu ni postojali pre 20 godina, fotografisu se crne rupe, otkrivaju se nove cestice - i sve to nije nasumicno vec je proizvod ogromnog rada olovkom i papirom koju su genijalni ljudi ulozili da bi uopste imalo sta da se ispituje.

To je neki drugi svet, na zalost. Mi mozemo samo da citamo o tome. Ja licno poznajem Zariju Lukica, koji danas predaje astrofiziku  na Berkeley Univerzitetu, jednom od najprestiznijih Univeziteta za teorijsku fiziku i matematiku. On je danas tamo sef Racunskog Kosmoloskog Centra. Covek je ovde predavao fiziku u srednjoj trgovackoj kao profesor na zameni, otisao u SAD i odmah se zaposloio na Urbana Univerzitetu, odatle u Los Alamos pa potom na Berkeley. To smo mi, o ono je neki drugi svet. Covek koji je tamo dobar za Berkeley ovde je dobar za srednju trgovacku. Bacamo ljude. Danas kada taj Zarija Lukic dodje u Srbiju, nas PMF preko cele strane sajta ponosno objavi da dolazi jedini Srbin koji ima pristup super-kompjuteru. A gde je taj PMF bio pre 20 goidna? Kako nije prepoznao talenat a Amerikanci jesu? Zato negde montiraju opservatoriju na Boing a negde samo citaju o tome.

[ε Aurigae]

Zato smo tu gde jesmo

[Yagodinac]

Principijelno USA ima stav da ulaže u nauku i struku i vredno otkupljuju takve kadrove po svetu. Rezultate vidimo u tehnološkoj i svakoj drugoj dominaciji zadnjih sto godina. Kod nas, uf... Nauka je imala jedan uzlet nakon WWII i to je to, sad se nauka sama snalazi kako zna i ume. U oba slučaja zemlje su nauku gledale kroz prizmu postizanja vojne moći, samo što su Ameri praktično prešli igricu u tom smislu.

[Astro_fun_times]

Ljudi, hvala na citanju i komentarima.

da te ne poznajem, mislio bi da si pisac SF-a. Ovi tvoji izveštaji su zaista inspirativni. Jedva čekam da sredim opsu i da pogledam bar nešto od svega toga...

Upravo tako, kada covek vidi sta neki Instituti i Univerziteti rade zaista pomisli da je u SF filmu. Zivimo u veoma cudnom dobu astrofizike: istrazivanje slanjem ljudkih posada je uveliko zamrlo iz puno razloga, ali zato teorijski astrofizika grabi ogromnim koracima. Kada smo mi isli u skolu bila je jeres reci da postoje planete van Solarnog sistema a danas se otkriva po jedna nova planeta svake nedelje. Sto se tice razumevanja funkcionisanja Univezuma i prirode uopste postavljaju se jako mocne teroije. I to ne samo teorije vec se ulaze veliki napor da se one i matematicki i empirijski dokazu. Ekipa koju sam pomenuo u pethodnom izvestaju je ladno montirala opservatoriju na vrh Boinga i uzletela da bi ispitala jednu maglinu. To su ogromna sredstva koja se ulazu ali i negovanje ljudi sa znanjem i sposobnostima da ta sredstva i iskoriste. Koliko je samo naziva uvedeno u astrofiziku koji nisu ni postojali pre 20 godina, fotografisu se crne rupe, otkrivaju se nove cestice - i sve to nije nasumicno vec je proizvod ogromnog rada olovkom i papirom koju su genijalni ljudi ulozili da bi uopste imalo sta da se ispituje.

To je neki drugi svet, na zalost. Mi mozemo samo da citamo o tome. Ja licno poznajem Zariju Lukica, koji danas predaje astrofiziku  na Berkeley Univerzitetu, jednom od najprestiznijih Univeziteta za teorijsku fiziku i matematiku. On je danas tamo sef Racunskog Kosmoloskog Centra. Covek je ovde predavao fiziku u srednjoj trgovackoj kao profesor na zameni, otisao u SAD i odmah se zaposloio na Urbana Univerzitetu, odatle u Los Alamos pa potom na Berkeley. To smo mi, o ono je neki drugi svet. Covek koji je tamo dobar za Berkeley ovde je dobar za srednju trgovacku. Bacamo ljude. Danas kada taj Zarija Lukic dodje u Srbiju, nas PMF preko cele strane sajta ponosno objavi da dolazi jedini Srbin koji ima pristup super-kompjuteru. A gde je taj PMF bio pre 20 goidna? Kako nije prepoznao talenat a Amerikanci jesu? Zato negde montiraju opservatoriju na Boing a negde samo citaju o tome.

Tuzno za citati ali tako je...

[PavleR]

Binarni sistemi u sazvezdju Cygnus:

- Mi (𝞵) Cygni
- Delta (𝞭) Cygni - Fawaris
- 61 Cygni
- 16 Cygni
- Omicron¹ (𝞸¹) Cygny i 30 Cygni

Mi (𝞵) Cygni

Binarni sistem u sazvezdju Cygnus. Sistem se sastoji od primara, komponente A, magnitude 4.7 i sekundara, komponente B, magnitude 6.1. Par se nalazi na izuzetno maloj separacji od 1.9'', pa ce stoga zahtevati odlican seeing, visoka uvecanja i puno strpljenja. Primar je zvezda glavne sekvence F-tipa, stelarne klase F6V. Sekundar je takodje zvezda glavne sekvence, ali tipa G, stelarne klase G2V. Orbitalni period sistema je 800 godina.

U istom okularskom pogledu moci ce da se vide jos dve zvezde: komponenta C blede magnitude 12.3 koja se nalazi na sirokoj separaciji 76.6'' od para AB, kao i komponenta D magnitude 6.9 na jos vecoj sepraraciji od 197''. Za ove dve zvezde nije utvrdjeno da li su deo Mi Cygni sistema ili su samo opticki pratioci. Podaci idu ka tome da su u pitanju samo opticki pratioci ali ta cinjenica nije do kraja utvrdjena.

Lociranje: zvezda jeste deo glavnog asterizma sazvezdja Cygnus, i treca je zvezda u krilu Labuda koje pokazuje ka sazvezdju Pegasus. Ako je vidite golim okom naciljajte je direktno. Medjutim, posto zvezda sija integrisanom magnitudom 4.5, mnogi je nece videti. Onda je najpametnije da se star-hoppuje do poslednje zvezde u prednjoj nozi Pegaza - Kappa (𝞳) Pegasi. Odmah do nje, u pravu kretanja noge, u traziocu ce se videti zvezda HD 206027. Povucemo simetralu duzi koja spaja te dve zvezde u pravcu sazvezdja Delphinus i prva svetla zvezda koja udje u trazilac je Mu Cygni.

Opservacija: Izuzetno teska zvezda za razlucivanje zbog male separacije od 1.9''. Ja sam sacekao noc odlicnog seeinga i tek tada pokusao da razlucim par.

Malo uvecanje sam koristio da bih osmotrio komponentu D. Ona je lako uocljiva i nalazi se u pravcu jug-jugozapad od glavnog para. Relativno je svetla zvezda u lepom zvezdanom polju.

Bledu komponentu C sam prvi put jasno ugledao na uvecanju 137x.

Potom sam presao na najveci izazov, razlucivanje glavnog para A-B. Prvo uvecanje na kome je bilo jasno da je rec o duploj zvezdi bilo je 320x, a zvezde sam uspesno ralucio tek na 408x. Na 320x prvi put se pojavio pogled takozvane ''osmice''. To su dve delimicno razlucene zvezde koje se u sredini dodiruju pa izgledaju poput broja 8. Na 408x prvi put se pojavljuje praznina izmezdju dve komponente. Mozda nije lose da kazem da na tom uvecanju bliske duple zvezde nikad nece izgledati kao tackice. U okularskom pogledu javice se difrakcioni patern koji ce delimicno ispuniti prostor izmezdju para. Nije to problem sa seeingom, to je normalna pojava pri posmatranju sistema malih separacija. Pratilac je dosta bledji od primara, sto je i ocekivamo zbog velike magnitudne razlike. Sto se tice boje, bilo mi je jako tesko da je utvrdim zbog toga sto zvezde nisu bile ostre vec mrljaste. Po njihovim stelarnim klasama trebalo bi da obe budu zute ili zuto-bele ali ne mogu da tvrdim da sam ih tako i video.


Delta (𝞭) Cygni - Fawaris

Binarni sistem cije komponente sijaju magnitudama 2.9 i 6.6. Separacija komponenti je uskih 2.74''.

Primar je plavo-beli dzin spektralne klase B9 III, dok je sekundar zuto-bela zvezda glavne sekvence spektralne klase F1 V.

Lociranje: zvezda je deo glavnog asterizma, vidljiva je golim okom i direktno sam je naciljao.

Opservacija: Iako su komponente ovog sistema na vecoj separaciji od 𝞵 Cygni, razlucivanje sistema nije nimalo lakse. Razlog je sjaj primara: sa magnitudom od 2.9, primar ovog sistema je mnogo sjajniji nego kod 𝞵 Cygni i svojim sjajem ''gusice'' sekundar mnogo vise nego sto to cini primar prethodne mete. Fawaris se smatra teskim parom za razlucivanje, i kod njega sam primenio taktiku koju sam naucio posmatrajuci par 12 Aquarii. Naime, 12 Aquarii je na niskom nocnom nebu i ono sto sam primetio je da ako je dovoljno dugo posmatram uhavticu trenutke dobrog seeinga u kojima ce se sistem razluciti. To sam primenio i kod Fawarisa, naprosto sam seo za okular, posmatrao nekih dvadesetak minuta i u tom periodu uhvatio sam nekoliko intervala dobrog seeinga da se sekundar pokaze i stabilizuje u pogledu.

Fawaris nije bas zvezda za razlucivanjem reflektorom. Naime, primar sija toliko svetlo da vec na uvecanju 176x ima poprilicne spajkove ,dok se sama zvezda pokazuje pufnasto i rasipa dosta svetlosti oko sebe. Medjutim, ja sam vec na 137x uspeo da razlucim zvezdu i primetim sekundar u smeru 4h u odnosu na primar. Na 176x uspeo sam da stabilizujem sekundar, koji se javio u mnogo manjim dimnezijama od primara ali ne tackasto vec kao zvezda sa ispunom. Manja zvezda jedva ''bezi'' sjaju svetlije i lezi okupana svetloscu koju oko sebe rasipa svetli primar. Sistem se jasno razdvaja i na 320x ali je pogled bolji na 176x. Primar sam video u pretezno beloj boji, dok se sekundar prikazao zuckasto.

Sekundar uposte nije lako primetiti, ali kada sam ga jedanput primetio pratilac se stabilizovao u pogledu od najmanje nekoliko minuta. Pogled nije stabilan i sekundar nestaje u momentima losijeg seeinga. Ubedjen sam da pogled moze da bude i bolji ako se zvezda posmatra u noci stabilnog seeinga i kada je sazvezdje Cygnus nize na nebu. Ja sam sistem posmatrao kada je bio visoko na nebu sto stavlja Dobson u tzv. ''mrtvi ugao''.

Problem sa parom je sto pogled nije stabilan tokom celog posmatranja. Sekundar reguje na promene seeinga u toku jednog posmatranja i ume da nestane iz pogleda u trenutku nestabilnih uslova posmatranja.


61 Cygni

Binarni sistem u sazvezdju Cygnus, koji se sastoji od dva narandzasta patuljka K-tipa. Primar je magnitude 5.2 dok sekundar sija magnitudom 6.05. Par se nalazi na sirokoj separaciji od 30.8''. Zvezdama treba 659 godina da naprave jednu orbitu oko zajednickog centra mase.

Ne znam gde bih krenuo sa znacajem ove zvezde. Po mnogo toga je bitna, iako je rec o maleckim zvezdama oko 60% Sunceve mase i radijusa. To sto je pogled kroz oklular prelep, o tome cemo kasnije. Naucno, ova zvezda je mnogo toga.

- Prvo, izuzetno je blizu Suncu. Nalazi se ne maloj udaljenosti od svega 11,404 ly, sto je stavlja medju dvadesetak najblizih zvezda Solarnom sistemu. I ne samo to, vec zvezda nastavlja da se priblizava i 20.000 godine bice udaljena samo 9 ly od Sunca. To je jednako danasnjeoj udaljenosti Siriusa.

- Drugo, zvezda je izuzetno stara. Sa staroscu od 6.1 milijardu godina sijala je dok Sunce jos nije ni postojalo.

- Trece, i najbitnije, 61 Cygni je prva zvezda osim Sunca kojoj je direktno odredjeno rastojanje od Zemlje metodom paralakse. Njenu udaljenost izracunao je 1838. cuveni nemacki astronom Friedrich Wilhelm Bessel, koji se bavio merenjem paralakse. Paralaksa je prividni pomeraj zvezde nasuprot pozadinskih zvezda kada je astronomi posmatraju sa suprotne strane Zemljine orbite oko Sunca. Iz svojih observacija, Bessel je za 61 Cygni izracunao udaljenost od 10.4 ly. To je poprilicno blizu danasnjoj vrednosti od 11.404y.

Friedrich Wilhelm Bessel velikan je matematike i astronomije. Njegova otkrica u astronomiji i matematici uvela su astrofiziku u novu eru. Ne samo sto je razvio sistem za merenje udaljenosti zvezda vec je postavio neke od fudamentalnih matematickih principa koji se danas koriste u astronomiji. Siguran sam da je mnogim clanovima foruma tokom studija ''zagorcavala zivot'' Besselova diferencijalna jednacina i Besselova funkcija .

- Cetvrto, 61 Cigny je zvezda sa najvecim sopstvenim kretanjem od svih zvezda vidljivih golim okom. Upsrosceno, sopstveno kretanje zvezde je promena njene ugaone pozicije u toku jedne godine u odnosu na nasu liniju pogleda.  Meri se u arcsec/godini. Sopstveno kretanje ove zvezde je 5.3 ''/y. Sta to prakticno znaci? To znaci da je 61 Cygni zvezda koji cemo videti najvise pomerenu od svoje prethodne pozicije kada budemo sledece sezone pozmatrali nocno nebo.

Lociranje: Ja sam je nasao tako sto sam direktno naciljao dve zvezde koje se ne nalaze u glavnom asterizmu sazvezdja ali se vide golim okom. To su Tau (𝞽) Cygni i Sigma (𝞼) Cygni magnituda 3.8 i 4.2. Kroz trazilac  ce se na zapadu videti sjajna zvezda koja sa ove dve pravi jednakokraki trougao - nasa meta 61 Cygni.

Opservacija: Fantastican pogled. Dve ostre, narandzaste zvezde koje apsolutno dominiraju okularskim pogledom. Pogled je prepun zvezda pozadinskog zvezdanog polja koje sijaju magnitudama 7 i  bledje, pa se 61 Cygni ostro izdvaja. Sa svojom sirokom separacijom i narandzastom bojom izgledaju mi kao macje oci u mraku. Zvezdano okruzenje je fantasticno - od dve zvezde magnitude 7-8 do pedesetak zvezda magnitude oko 10. Pozadinski sjaj Mlecnog Puta izgleda kao bledi sneg na televizoru i upotpunjuje dozivljaj. I pored svog tog sjaja, 61 Cygni sija ostro i dominantno i kontroslise ceo okularski pogled. Metu sam posmatrao na uvecanj od 62.5x.


16 Cygni

Trostruki zvezdani sistem u savzezdju Cygnus, teleskopski razdvojiv na dve komponente. Ovo je jedan od najinteresantnijih zvezdanih sistema koji postoje. Intenzivno je proucavan a njegove osobine pruzaju nove nacine trazenja egzoplaneta oko binarnih sistema. Da krenemo polako, pa cu sve objasniti.

Par se sastoji od dve skoro po svemu jednake zvezde veoma slicne Suncu: 16 Cygni A i 16 Cygni B, koje stoje na sirokoj separaciji od 39.5''. Magnitude su im skoro jednake, 6 i 6.2, kao i stelarne klase - obe zvezde su zuti patuljci G-tipa, slicni Suncu. Mase i velicine zvezda su skoro identicne Suncu, gde su zvezde za nijansu vece od njega. Sistem je izuzetno star - kroz svemir putuje vec 7 milijardi godina. Ja ne znam mnogo binarnih sistema tog godista.

Medjutim, ono sto je najzanimljivije je da je potvrdjeno postojanje egzoplanete koja kruzi oko 16 Cygni B. Ta planeta je ''slikovito'' nazvana 16 Cygni Bb. Planeta ima 2.82x vecu masu od Jupitera i na prosecnom je rastojanju od zvezde 1.69 AU - malo vise preko orbite Marsa. Medjutim, orbita planete je krajnje ekscentricna - toliko da je skoro nemoguce da na sebi ima atmosferske uslove koji mogu da podrze zivot kakav poznajemo. U periodu izmedju najmanje i najvece udaljenosti od zvezde, svetlost i toplota koju planeta prima od zvezde razlikuju se  u rasponu 20%-260% svetlosti koja od Sunca prima Zemlja. To cini temperaturne razlike na povrsini ekstremnim. Planeti treba 780 dana da napravi jednu orbitu oko zvezde.

U ovom pasusu cu skroz skrenuti sa posmatranja na nauku, pa koga zanima iskljucivo posmatranje moze da predje na opservaciju. Naime, 16 Cygni je jos po necemu znacajna. Tim Brazilskih i Americkih  naucnika je utvrdio da zvezda oko koje kruzi planeta - 16 Cygni B, ima manje hemijskih elemnata u sebi od zvezde bez planete - 16 Cygni A. Kako su zvezde rodjene od istog oblaka gasa - trebalo bi da imaju potpuno isti hemijski sastav. Razlika u sastavu postoji jer su obe zvezde  pri svom rodjenju imale protoplanetarni disk - isto kao i nekada Sunce. Od tog diska mogu se, a ne moraju, stvoriti planete. Oko komponente A nije se stvorila planeta i sav materijal iz diska vremenom je pao na zvezdu. Medjutim, od materijala iz diska oko komponente B formirala se dzinovska planeta, a na zvezdu je pao samo preostali deo materijala. Otuda razlika u hemisjkom sastavu, i to najvise u teskim elementima od kojih se formira jezgro planete. Najbitnije u ovoj prici je da se tehnike kojim se utvrdilo nedostatak metala u jednoj komponenti binarnog sistema mogu primeniti i na druge binarne sisteme, sto ce olaksati buduce trazenje egzoplaneta. Dakle, proucavanje 16 Cygni otvorilo je nov nacin trazenja egzoplaneta oko binarnih sistema. Taj nacin svodi se na ispitivanje hemisjkog sastava zvezda rodjenih u istom molekularnarnom oblaku - ako je sastav drugaciji takav bianarni sistem je potencijalni domacin egzoplanetama.

Lociranje: zvezda se ne vidi golim okom ali je star-hopp lak. U trazilac se centrira zvezde Iota (𝞲) Cygni u glavnom asterizmu - druga zvezda u krilu Labuda koje gleda na sazvezdje Draco. U istom vidnom polju trazioca odmah jugozapadno videcemo dve svetle zvezde jednu pored druge - HD 184960 i 𝞱 Cygni. U istom vidnom polju, upravno na liniju koja spaja te dve zvezde ka severu nalazi se nasa meta - 16 Cygni.

Postoji i brzi nacin, prosto produzimo liniju koja spaja Iota Cygni sa HD 184960 i u istom polju trazioca nabasacemo na 16 Cygni.

Opservacija: Pogled na par je veoma ostar. Male magnitude para i siroka separacija cine ovaj par ostrim a zuti sjaj obe zvezde cini da izgledaju kao dva macja oka. Ipak, zbog malih magnitude, sjaj ta dva ''oka'' ne moze se po intenzitetu meriti sa 61 Cygni. Zvezde su apsolutno identicne - i po sjaju i po boji i po velicini.

Zvezdano polje Mlecnog Puta u kome leze zvezde je prebogato i prelepo. Iako sam par posmatrao samo dan posle Punog Meseca, to nije sprecilo destine zvezda da ispune vidno polje okulara. Severno od 16 Cygni pruzaju se dva lanca od desetak bledih zvezda, a juzno od 16 Cygni nalazi se jos jedna bleda dupla zvezda identicne separacije kao nasa meta.

U istom okularskom pogledu malog uvecanja, na njegovom krajnjem jugu, pojavice se jedan fantastican objekat - NGC 6826 (Blinking Planetary Nebula). Taj objekat cu opisati nekom drugom prilikom. Ako 16 Cygni posmatrate u noci bez mesecine obavezno skocite do ove mete - posmatranje ''Blinkajuce Magline'' je nesto najzabavnije sto sam iskusio u svojim osmatrackim nocima.


Omicron¹ (𝞸¹) Cygny i 30 Cygni

Ovo je malo cudna meta za analizu ali predivna za pogledati. 𝞸¹ Cygni je dvostuka zvezda za koju jos uvek nije tacno utvrdjeno da li je binarni sistem. Sastoji se od dve komponente magnituda 3.73 i 6.99, na medjusobnoj sepraciji od 105.8''. Samo 338'' od 𝞸¹ Cygny sistema stoji svetla zvezda 30 Cygni magnitude 4.83.

Zasto uvodim zvezdu 30 Cygni u pricu kada je ona potpuno nepovezana sa 𝞸¹ Cyg? Razlog je lepota pogleda na sve tri zvezde zajedno i predivna koloracija tripleta. Ovaj ''trostruki'' sistem jedna je lepsih zvezdanih astro-amaterskih meta u sazvezdju jer prikazuje trostuku koloricnost narandzasta-plava-bela. Zvezde sijaju ostro i sjajno, sa koloricnom ispunom i boje ce se lako probiti u pogled. Predivan triplet, iako nimalo zahtevan za razlucivanje i posmatranje.

Razlog koloricnosti tripleta lezi u stelarnim klasama zvezda:

- primar 𝞸¹ Cygny, zvezda HD 192577, je spektroskopski binarni sistem gde mi vizuelno vidimo zvezdu koja je super-dzin stelarne klase K3. Stoga zvezda sija narandzastom bojom.
- sekundar 𝞸¹ Cygny je zvezda HD 192579 i stelarne je klase B2, te sija plavom bojom.
- zvezda 30 Cygni je stelarne klase A5 i sija belom bojom.

Lociranje: zvezdu sam video golim okom i direktno je naciljao. Iako se ne nalazi u glavnom asterizmu sazvezdja, lako se uoci golim okom jer gradi jednakokraki trougao sa dve zvezde u glavnom asterizmu: sa Sadrom i ranije opisivanim Fawarisom. 𝞸¹ Cygni je teme tog trougla i okrenuta je ka sazvezdju Cepheus.

Opservacija: Prelep pogled prijatan za oko, pre svega zbog jake koloricnosti tripleta. Perfektna meta za estate medju astronomima. U moru belih zvezda sljasti ostri i koloricni narandasto-plavo-beli trio svetlih zvezda.

Primar 𝞸¹ Cygny sija ostro i narandzaste je boje koja ide ka crvenoj. Odmah ispod njega u smeru 4h je sekundar cisto plave boje. Ne plavo-bele nijanse vec potpuno plave boje, duboke nijanse. Na 1h od 𝞸¹ Cygny sistema svetli 30 Cygni. Zvezda je za nijansu bledja od primara 𝞸¹ Cygny sistema. Meni se cini da zvezda sija belom bojom, ali ne prljavo belom kao zvezde okruzujuceg neba vec sjajnijom i cistijom. Sve boje potvrdio sam indukovanjem difrakcionih prstenova defokusiranjem zvezda na vecim uvecanjima.

Ceo triplet je siroko razdvojen i treba ga gledati na malom uvecanju. Vidno polje nema mnogo pozadinskog sjaja ali je prepuno razlucivih zvezdica. I pored toga, trio apsolutno dominira FOV-om, sto sjajem sto bojama. Iznad tria stoji jedan lep asterizam u obliku vesalice koji podseca na mini Collinder 399. Asterizam ima tri zvezde u precki i tri u kuki vesalice.

Triplet je apsolutno predivan pogled. Boje zvezda su ciste i kontrastne. Najlepsi deo oprservacije je nacin na koji se sekundar HD 192579 istice svojom dubokom plavom bojom.

Mape lociranja:

Omicron1 Cygni, Delta Cygni (Fawaris) i 16 Cygni:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54000852268/in/dateposted-public/
61 Cygni:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54000801150/in/dateposted-public/