PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[mitja]

Pavle moracu da aktiviram astromastera za vizuelno posmatranje. Bukvalno sugerises da se treba podsetiti malo i vizuelne astronomije.

[PavleR]

Sazvezdje Cepheus:

VV Cephei (zvezda)
Mu (𝞵) Cephei - Herschel's Garnet Star (zvezda)
NGC 7160 - Bruce Lee Cluster (otvoreno jato)
NGC 40 (Caldwell 2) - Bow-Tie Nebula (planetarna maglina)
NGC 7023 - Iris Nebula (refleksiona maglina)


VV Cephei

Super-dzin M2 tipa magnitude 4.9 i jedna od najvecih poznatih zvezda. Varijabilni je binarni sistem eklipticnog tipa.

Ova zvezda je istikski div. Nesto slicno kao kod Betelgeuse u sazvezdju Orion, njegove fizicke osobine ne mogu se precizno odrediti. Podaci koje sam nasao govore o tome da je zvezda radijusa 770-1000x veceg od Suncevog. Pri toj velicini, kada bi se stavila na mesto Sunca dosegla bi skoro do orbite Jupitera. Takodje, ova zvezda je na ogromnoj udaljenosti od Zemlje - citavih 4.900 ly (poredjenja radi Sirius je udaljen 9 ly od Zemlje).  Kao sto cemo videti, ova udaljenost uopste ne smeta zvezdi da potpuno izdominira unutrasnjoscu asterizma ''Kuca'' sazvezdja Cepheus.

Lociranje: Ja nisam krenuo od zvezda u glavnom asterizmu sazvezdja vec od centralne zvezde u asterizmu - Kurhah (𝞷 Cephei magnitude 4.4). Sa moje loacije ta zvezda si vidi golim okom. Nacentriramo je u trazilac i u istom vidnom polju, malo vise od 1º severno, cak i u traziocu cemo primetiti jak narandzasti sjaj - nasu meti VV Cephei.

Opservacija: Fantastican pogled. Izuzetno ostra slika zvezde jarko narandzaste boje. Zbog svoje udaljenosti zvezda ne izgleda pufnasto kao Betelgeuse, vec mnogo tackastije i ostrije. Narandaste boja prosto isijava iz zvezde.

Zvezda neprikosnoveno dominira vidnim poljem malog uvecanja. Iako se zvezda nalazi u prebogatom zvezdanom polju Mlecnog Puta, VV Cephei se jasno izdvaja u moru bledjih plavih i belih zvezda. Pritom je zvezda udaljenija od svih tih bledjih zveda u vidnom polju. Zamislite da imate 100 ljudi ispred sebe ali vi najbolje vidite dzina koji je udaljen citav kilometar od vas. E, tako je sa VV Cephei. Daleko je najudaljenija zvezda u okolini a daleko najsjajnija.

Zvezde u okruzenju prave citavu seriju paterna. Ispod same VV Cephei nalazi se cetvorougao svetlih plavih zvezda, ispod koga se nalazi otvoreno jato NGC 7160 - Bruce Lee Cluster.  Direktno jugoistocno od zvezde naci cemo na jos jedan patern svetlih zvezda u obliku udice. Severozapadno se nalazi grupa bledih zvezda koje prave oblik vesalice (slicno kao Colliner 339). Ako pomakneo VV Cephei na sam zapad okularskog pogleda, u vidno polje ce ici lep trio svetlih zvezda jedna ispod druge - dve izrazito zute zvezde 18 Cephei i 20 Cephei, i ispod njih plava zvezda 19 Cephei.

Mu (𝞵) Cephei - Herschel's Garnet Star

Cuvena zvezda i jos ekstremanija po velicini i udaljenosti od prethodne mete. Po mnogo toga je zanimljiva i unikatna pa da krenemo redom:

- Velicina joj je impozantna. Poluprecnik zvezde veci je od Suncevog ogromnih 972x. Kada bi se postavila na mesto Sunca prekrila bi orbitu Jupitera.
- Udaljenost je takodje izuzetno velika. Zvezda je od Sunca udaljena 5.250 ly, sto je za zvezde ogromna udaljenost.
- Sto se tice sjaja, Herschel's Garnet Star je primer varijabilne zvezde sa ogromnim varijacijama u sjaju tokom  vremena. Sjaj joj varira 3.43-5.1 magnitude. Vremeski period izmedju pika i dna magnitude iznosi 360 dana. Razlog varijabilnosti je redak tip pulsacija i kao takva Mu Cephei je prototip varijabilnih zvezda svog tipa. Trenutni sjaj zvezde je sasvim dobrih 4.2 i pravo je vreme da se zvezda osmotri.
- Temperatura zvezdine fotosfere je izuzetno mala i iznosi samo 3.750 K, sto je uobicajeno za hiper-dzinove M tipa. Poredjenja radi, temperatura fotosfere plavih zvezda glavne sekvence se krece u rasponu 20.000-30.000 K. Zvezda sjaji luminoznoscu 100.000x vecom od Sunca.
- I na kraju ono najvidljivije kroz okular - boja. Mu Cephei je zvezda M klase sto znaci da sija izrazito narandzasto-crvenom bojom. Medjutim, ova zvezda sija vrlo specificnom dubokom nijansom narandzasto-crvene koja je William Herschel-a podsetila na boju  kristala granat - odakle i dolazi zvezdino ime.

Sve ovo cini Mu Cephei jednom od najvecih i najudaljenijih zvezda vidljivih golim okom.

Lociranje: Krenuo sam od najsjajnije zvezde u sazvezdju, Alderamin (𝞪 Cephei). U istom vidnom polju trazioca, 2.5º zapadno, videce se dve sjajne zvezde jedna pored druge - 9 Cephei i 𝞶 Cephei.
Centriramo zvezde u trazilac, pomerimo ih na sam jug trazioca i na severozapadnom kraju ce se pojaviti crveni sjaj nase mete - Herschel's Garnet Star.

Opservacija: Izuzetan pogled, pre svega zbog boje zvezde. Zvezda sjaji dubokim bakarnim sjajem koji apsolutno dominira vidnim poljem. Postoji trik za posmatranje ove zvezde a to je da se zvezda posmatra blago defokusirana da bi boja bolje dosla do izrazaja. Tako se oko zvezde stvara mali disk koji ce jasnije pokazati boju zvezde. Sam prikaz boje zavisi od posmatraca; prijavljivane su bakarna, rubinska, narandzasta, crvena pa cak i roze. Defokusiranje zvezda zbog bolje opservacije boja ne vazi samo za ovu zvezdu vec i za sve binarne sisteme. Kada god imamo problem sa uocacanjem boje zvezda uvek ih mozemo malo defokusirati i boje ce biti jasnije.

Ova zvezda nalazi se na samoj ivici magline IC 1396, koja je posmatracima poznatija kao Elephant's Trunk Nebula. Centar te magline cini dupla zvezda Struve 2816, koja je jasno vidljiva ako se pomerimo jedan pomeraj okulara malog uvecanja na jug. O ovoj maglini pricacemo neki drugi put.

Pre nego sto zavrsim sa ovom metom smatram svojom obavezom da pomenem giganta astronomije - William Herschel-a, po kome je ova zvezda i dobila ime. Za nas amaterske astronome, Herschel je jedna od najbitnijih licnosti u istoriji astronomije. William Herchel bio je engleski astronom (rodjen u Nemackoj) koji je otkrio i katalogirao ogromnih 7.500 nebeskih objekata (vecinu objekata kasnije smestenih u NGC katalog). Koristio je teleskope reflektore sopstvene konstrukcije, gde je sam grindao ogledala po 16 sati dnevno. Covek je sam napravio teleskop od neverovatnih 48'' (1200 mm), i to sve pre vise od 250 godina. Kroz taj teleskop nebo mu se otvorilo a on je objektima pristupio studiozno, matematicki i svaki ubelezio i opisao. Cak je i putovao u Juznu Afriku ne bi li katalogirao objekte juzne hemisfere. U tom poslu imao je veliku pomoc svoje sestre, jos jednog velikana astronomije - Caroline Herschel. Ne samo da mu je pomagala u izradi ogledala vec je i sama otkrila puno objekata medju kojima je i jedno od najlepsih otvorenih jata na nebu: Caroline's Rose Cluster u sazvezdju Cassiopeia (NGC 7789). Kao takva, bila je prvi zenski profesionalni astronom jer je za svoj rad primala platu od Kraljevskog Astronomskog Drustva.

NGC 7160 - Bruce Lee Cluster

Otvoreno jato u sazvezdju Cepheus magnitude 6.1 i velicine 4.2'.

Jato je malo, siromasno i mlado. Deo je stelarne asocijalcije Cepheus OB2 koja se nalazi u blizini zvezde VV Cephei, sto i sugerise mladost jata koja iznosi samo oko 15 miliona godina. Smatra se da je deo neba u kome se jato nalazi pretrpelo porilican karambol kada su mladi O i B dzinovi iz asocijacije poceli da ekslopdiraju kao supernove. Molekularni oblak iz koga su te mlade zvezde nastale vise ne postoji, ali zato postoji ogroman balon prasine velicine citavih 10º u kome se nalazi i nas objekat. Taj oblak naziva se Cepheus Bubble. Smatra se da su ekspolozije mladih zvezda u supernove rasprsile svoju roditeljsku emisionu maglinu na sve strane, a da se od ostataka materijala magline forirao Ceheus Bubble. Za neke prominentne zvezde jesenjeg neba smatra se da su nekada bili u blizini ove asocijacije. Gravitacioni lomovi usled nasilnih eksplozija bilo su toliko veliki da su im potpuno promenili brzine i kretanje, pa neke od njih danas mozemo naci daleko od ovog dela neba. Za zvezde Nu Cephei, Lambda Cephei pa cak i 61 Cygni smatra se da su nekada pripadale ovej regiiji ali da su ih pomenuta desavanja izbacila iz nje.

Da bi prethodni pasusu bio razumljiviji, mislim da bi trebalo da objasnim sta je OB asocijacija, jer nekoliko objekata koje nameravam da opisem kasnije takodje pripadaju takvoj grupaciji. OB asocijacija je skup gravitaciono nepovezanih mladih zvezda stelarne klase O i A. Sve zvezde unutar asocijacije rodjene su u istom oblaku gasa. Medju takvim zvezdama uvek cemo naci puno O i A dzinova. Takve zvezde, pogotovo O dzinovi, zive kratko, samo petnaestak miliona godina i umiru nasilno, postajuci supernove. Stelarni vetrovi koje generisu ti dzinovi vrlo brzo rasprsuju maticni oblak gasa i ostaju samo zvezde ''sirocici''. OB asocijacije prepune su mladih plavih dzinovskih zvezda. Neke od njih se gravitaciono vezu i postaju otvorena jata, sto je slucaj i sa nasom metom. Takva jata su po pravilu mala ali svetla ako su na pristojnom rastojanju.

Lociranje: Izuezetno laka lokacija. Najbolje je krenuti od zvezde VV Cephei, koju sam ranije opisao. Ako trazilac nacentriramo na VV, jato cemo videti u istom pogledu trazioca, 1º severno. Prepoznacemo ga kao malecku, gustu grapaciju zvezda koja se izdvaja po gustini od ostalih zvezda u vidnom polju.

Opservacija: Jato je malo, siromasno i koncentrisano.

Problem sa opsevracijom je sto jos uvek nije tacno odredjeno koje zvezde su deo jata a koje nisu. Za 17 zvezda u najuzem centru se zna da su gravitaciono vezane. Medjutim, jos 70-tak zvezda okruzuje jato i ne zna se da li su njegov deo ili ne. Ja cu se fokusirati na tih 17 za koje se sigurno zna da formiraju otvoreno jato.

Na uvecanju 176x vidi se da se objekat sastoji od tri grupacije zveda: jatom dominiraju dve sjajne zvezde magnitude 7 i 8; potom imamo 8 zvezda manjeg sjaja i jos otpilike toliko bledih. Bogatiji deo jata nalazi se sa zapadne strane, gde 4 sjajnije zvezde prave polukrug oko dve najsjajnije clanice. Sa istocne strane nalaze se dve zvezde koje sa ove dve glavne formiraju oblik trapeza. Objekat ima toliko malo zvezda da nisam uspeo da prepoznam neki oblik koji clanice jata formiraju.

Oko centralnog dela objekta nalazi se dvadesetak zvezda za koje se ne zna da li su deo jata. Te zvezde formiraju krug oko centralnog dela objekta.

NGC 40 (Caldwell 2) - Bow-Tie Nebula

Planetarna maglina u sazvezdju Cepheus, magnitude 10.7 i velicine oko 35''.

Osmatranje ovog objekta bilo je tesko jer je maglina bleda i pristojne velicine, sto znaci da joj povrsinski sjaj nije veliki. Medjutim nije ni mali, nekih osrednjih 10 mag/arcmin², sa cim se kod planetarnih maglina ''moze raditi''.

Lociranje: Izuzetno tesko lociranje. Zahteva puno iskustva, poznavanje sazvezdja i dobar trazilac. Iskreno, nisam siguran ima li poente opisivati ga. Pokusacu da opisem star-hopp ali cu za ovu metu dati i link sa mapom i koracima na kraju posta. Nisam siguran koliko ce ta mapa stajati na netu pa je skinite.

- Krenuo sam od zvezde 𝞬 Cephei (Errai) u glavnom asterizmu sazvezdja. Ta zvezda oznacava vrh krova asterizma ''Kuca''.
- Nacentriramo je u trazilac. U njenoj okolini videcemo tri jasna lanca svetlih zvezda: dva paralelna i treci upravan na njih.
- Pratimo taj treci lanac dok ne dodjemo do njegove krajnje zvezde vidljive kroz trazilac - HD 225093
- Jugozapadno od nje uocimo par bliskih svetlih zvezda HD 1467 i HD HD 1360.
Takodje, na zapadu oucimo par jos svetlijih zvezda HD 2083 i HD 1731.
- Presecemo duz koja spaja dve prve zvezde sa simetralom duzi koju grade druge dve. Naciljamo trazilac na presecnu tacku. To je regija u kojj se nalazi objekat. Pogledamo kroz okular malog uvecanja i maglina ce se jasno videti i bez filetera. Ako smo malo promasili, prosetamo okularem ukrug i naici cemo na objekat.

Opservacija: Na malom uvecanju, prilikom opazanja objekta, maglina ce se pokazati kao bleda maglovitost oko jedne zvezde. To je centralna zvezda magline magnitude 11.5, koja je jasno vidljiva. Sam objekat smesten je tacno izmedju dve zvezde magnitude 9 i 10.

Kao i sve blede planetarke, i ova se najbolje posmatra nebula filterom, Medjutim, ova maglina mnogo bolje se posmatra UHC nego sa OIII filterom. Za ovu metu filter nije neophodan jer objekt lepo izgleda i bez njega, samo sto se nece moci osmotriti detalji.

Na uvecanju 176x, bez UHC filtera, objekat poprilicno oponasa NGC 6826 - Blinking Planetary u sazvezdju Cygnus. Pri direktom pogledu na centralnu zvezdu maglina gubi na sjaju a kada se prebacimo na periferni vid sjaj magline se pojacava a centralna zvezda nestaje. Samo sto je kod ove magline to ponasanja dosta umerenije. Kod Blinking Planetary periferni vid toliko pojaca sjaj magline da ona potupno preplavi centranu zvezdu koja se vise ne vidi - kod ovog objekta cetralna zvezda se i dalje vidi ali je maglovitost mnogo jaca. Bez filtera ne vidi se da maglina varira u sjaju i deluje ispunjena uniformnim sjajem.

Kada se na okular ucvrsti UHC filter i koristi periferni vid, maglina dobija na sjaju i pokazuju se detalji. Moze se primetiti elipsasti prsten oko svetle zvezde jer je iznutra maglina tamnija nego spolja. Dodatno sam eliminisao spoljsnju svetlost prektivanjem preko glave i dugo posmatrao objekat. Strpljivim posmatranjem primetio sam da se svetli krajevi magline ne spajaju u prsten vec su na severu i jugu suplji.

Na uvecanju 321x mogao sam samo da potvrdim ono sto sam vec opazio: to da je maglina elipsastog oblika; da su ivice spljostenog dela ellipse svetle a da su severna i juzna ivica neosmotrive i da objekat izgled kao nedovrseni prsten.

Uvecanje 408x previse je ubledilo ovaj ionako bledi objekat. Blede ekstenzije koje se pruzaju iz supljih krajeva magline nisam osmotri ni na jednom uvecanu.

Ova maglina bi trebalo da sjaji svetlo-crvenim sjajem. Ja sam pokusao da osmotrim boju i sa i bez filtera ali nisam uspeo. U bledim maglinama boja se tesko probija i objekat sam video kao bezbojan.

Ova maglina je izuzetno teska za osmatranje. Sada kad pogledam audio zapis dnevnika koji vodim tokom osmatranja vidim da sam ispred okulara neprekidno proveo 24 minuta. 24 minuta skoncentrisanog posmatranja perifernim vidom je mnogo naporno - to je veliki napor za oci i psihu. Medjutim, to je ono sto ovakvi objekti traze. Nema dobrih pogleda bez strpljenja i posvecenosti. Pogledajte tri objekta za noc ako treba, ali ih pogledajte kako treba.

U prethodnom pasusu pomenuo sam da vodim audio dnevnik svojih osmatranja i to toplo preporucujem i ostalim posmatracima. Ako se pitate kako su ovi izvestaji ovako detaljmi - to je razlog. Objekte u dnevniku ne opisujem po secanju vec direktno pricam ono sto vidim. Za to koristim Quick Time Player integrisan u MacBook, koji ima skroz crni interfejs koji sam sam napravio - tako da mi ne stvara svetlosno zagadjenje.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------

Na kraju, moram da se osvrnem na navigaciju kroz sazvezdje Cepheus. Kretanje kroz Cepheus je brutalno tesko i treba dobro prouciti savzezdje da bi se uspesno kretali po njemu. Naime, sazvezdje Cepheus rotira oko Polarisa po krugu jako malog poluprecnika i u toku noci polozaj mu se poprilicno promeni. Ako je recimo nase jato u nekom trenutku severno od VV Cephei, za samo dva-tri sata bice istocno. Stoga sa velikom rezervom uzmite sva usmerenja u ovom postu. Ona su napisana onako kako sam ih ja video u trenutku osmatranja. Da sam posmatrao tri sata kasnije ili ranije, usmerenja bi bila potpuno drugacija.

Kroz sazvezdje je nemoguce kretati se tako sto zapamtimo da je neka zvezda zapadno od neke drudge. Za koji sat to nece biti tako. Stoga se moraju pazljivo prouciti paterni koje svetle zvezde imaju oko  sebe, i na koju stranu ti paterni pokazuju. Ako hocete da star-hoppujete po Cepheusu, ili prvo steknite iskustvo na nekim laksim sazvezdjima ili dobro proucite kako su rasporedjene svetle zvezde. Sazvezdje zahteva paznju, vreme i posvecenost.

NGC 7023 - Iris Nebula

Refleksiona maglina u sazvezdju Cepheus, magnitude 6.8 i prividne velicine 18'. Odmah na pocetku da malo ''spustim loptu'' oko velicine: ovih 18' je tacno za astrofotografiju, osmatracki astronomi videce mnogo manju velicinu.

Iris Nebula je refleksiona maglina, sto znaci da maglina nije izvor svetlosti sama po sebi, kao sto je to slucaj kod emisionih maglina. Ova maglina samo reflektuje (odbija) svetlost zvezde magnitude 7 koja se nalazi u njenom centru. Nesto slicno kao kad upalite sijalicu u sobi, pa vidite ne samo sijalicu vec i predmete u sobi. Sijalicu vidimo zato sto je ona izvor svetlosti (emisiona maglina) a predmete u sobi vidimo jer je svetlost sijalice odbija od njih i dolazi do naseg oka (refleksiona maglina). Ovaj izvestaj o savzezdju Cepheus vec je ionako dovoljno opsiran, pa cu detaljnu razliku izmedju emisionih i refleksionih maglina ostaviti za neki drugi put.

U svakom slucaju, ovde imamo zvezdu HD 200775 magnitude 7 okuzenu bogatim oblako sastavljeim od zrna prasine. Svetlost koju emtuje zvezda odbija se od ta zrna i mi vidimo taj pasinasti oblak na isti nacin kao sto vidimo sto i stolicu kada upalimo svetlo u sobi.

Lociranje: Lokacija je lagana i svodi se na trazenje bas te zvezde magnitude 7 koja je u centru magline.

- U trazilac nacentriramo zvezdu Beta (𝞫) Cephei magnitude 3.2, u glavnom asterizmu sazvezdja. Vec sam rekao da se u sazvezdju Cepheus osmatrac lako izgubi. Ovu zvezdu pamtim po tome sto odmah pored sebe ima dve izrazito sjajne zvezde 11 Cephei i 78 Draconis sa kojima gradi trougao. Te dve zvezde ce se u traziocu jasno izdvajati od ostalih.
- Produzimo liniju koja spaja 11 Cep i 𝞫 Cep u pravcu Bete za 3.5 stepena i u trazilac ce uci trapez koji grade cetiri sjajne zvezde: HD 200099, HD 201731, HD 200149 i HD 198737. Na kraku trapeza videcemo svetlu zvezdu magnitude 7 - nasu metu HD 20775.

Ne morate kucati imena zvezda u Stellarium, na kraju ovog posta dacu mapu za lokaciju. Ne znam koliko ce ta mapa stajati na netu, pa je skinite ako zelite.

Opservacija: Ovo je pre svega astrofotografska meta. Kod refleksionih maglina filteri ne pomazu pa nam kod ovog objekta ostaje samo periferni vid kao pomagalo.

Teleskop kojim ja raspolazem neki je granicni instrument za posmatranje ovog objekta. Ispod moje aparature objekat je nevidljiv a iznad pocinje da pokazuje strukturu. Mojih 12'' je tacno aparatura sa kojim se maglina pokaze ali bez strukture. Sta to znaci? Znaci da sam od cele magline uspeo da vidim sjajni cirkularni sjaj oko centralne zvezde ali iskljucivo perifernim vidom. Ekstenzije koje se iz tog centralnog sjaj sire na jug nisam uspeo da osmotrim iako sam se mnogo mucio - toliko da su me oci zabolele.

I pored toga, bio sam izuzetno zadovoljan. Naime, ovaj objekat sam posmatrao i ranije i nisam video nista. U medjuvremenu sam nabavio mnogo bolje okulare i mnogo radio na vestini perifernog vida. Drago mi je da je to urodilo plodom i ovo je jos jedan objaket kome cu se vracati narednih sezona jer sam ubedjen da moze da se vidi jos bolje.

Mape:

NGC 40 - https://yourimageshare.com/ib/YQl1c30PAz

NGC 7023 - https://yourimageshare.com/ib/SMJeTfSb8Q

[spadej]

Kad pomislim samo koliko sam noci potrosio pokusavajuci da vidim nesto sto je nemoguce, sa moje lokacije, u tom trenutku, i mojom opremom ... a u isto vreme toliko zanimljivih zvezda, duplih zvezda, i tako jednostavnih (manje-vise) meta ... Pavle, bre, sto se nisi pojavio pre 15 godina !!? 

Vise nema potrebe ni da hvalim(o) tvoje izvestaje, jer postoji samo jedna ocena za njih. Ona najvisa. Svaka cast i nastavi tako!

[Yagodinac]

Fali nam dugme za "like".

[mboskovic]

Baš kako Spadej kaže, toliko je dobro da se svaki put ponavljam sa pohvalama
Tako, da i ako ništa ne napišem, računaj da imaš puuuno lajkova od mene.

[PavleR]

DSO u sazvezdju Pegasus:

M 15 - Great Pegasus Cluster (globularno jato)
NGC 7814 (Caldwell 43) - Little Sombrero Galaxy (galaksija)
NGC 7769 i NGC 7771 (par galaksija)

Sazvezdje Pegasus dominira visokim jesenjim nebom i istice se svojom velicinom i oblikom. Centralni deo sazvezdja oivicen je sa cetiri sjajne zvezde cini asterizam koji se naziva ''Veliki Kvadrat Pegaza''. Necu posebno navoditi koje zvezde cine kvadrat, sem da se od jednog temena pruza glava Pegaza, od drugog dve prednje noge a na jedno od temena nastavlja se sazvezde Andromeda.

Veliki Kvadrat jasno je vidljiv u kasnim letnjim nocima i tokom cele jeseni, ali je isto tako vidljivo koliko je unutrasnjost kvadrata prazna i tamna. U nocima lose transparencije golim okom  moguce je videti samo dve zvezde unutar asterizma  - 62 Pegasi i 68 Pegasi. Ako vidimo makar jos jednu onda znamo da je noc relativno transparentna. Stavise, broj zvezda koji se vidi golim okom unutar Velikog Kvadrata u amaterskoj astronomiji sluzi kao merilo transparentnosti nocnog neba:

0-2 - slaba transparentnost
3-7 srednja
8-11 dobra
12 i vise oznacava odlicnu transparentost.

Medutim, ja mislim da su za nase lokacije ove brojke isuvise optimisticne. U najboljim nocima video sam samo 5-6 zvezda i takvih noci bilo je samo nekoliko. Uglavnom vidim 2-4 zvezde i ako je tako smatram to za dobru noc. U retkim slucajevima ne vidim ni jednu pa se tih noci drzim svetlijih i laksih meta. Mali broj zvezda istovremeno znaci  i da je kretanje po unutrasnjosti Velikog Kvadrata izuzetno tesko.

U danasnjem postu opisacu cetiri mete - jednu van Velikog Kvadrata i tri unutar njega. Veliki Kvadrat ne samo sto nema svetlih zvezda u sebi vec nema ni svetlih objekata. Svi objekati unutra njega su mali i bledi, sto ne znaci da su nezanimljivi.

Najlepsi objakat u sazvezdju i jedan od lepsih na celom jesenjem nebu - globularno jato M15, nalazi se van asterizma i jedno je od najgledanijih sezonskih meta.

M 15 - The Great Pegasus Cluster

Globularno jato u sazvezdju Pegasus, magnitude 6.3 i prividne velicine 18'.

Jedno je od najsjajnijih, najvecih, najstarijih i po broju zvezda najbogatijih globularnih jata. I ne samo to - jato jedno od najvecih po stvarnoj velicini: jato fizicki meri ogromnih 210 ly u precniku !!! Apsolutna je zvezda jesenjeg nocnog neba i jednan od najpoznatijih globulara uopste. Ovaj objekat je poprilicno daleko od Sunca i lezi na udaljenosti od 33.600 ly.

Jato je Shapley-Sawer klase IV, sto znaci da ima srednje-bogatu koncentraciju ka centru. To ce se u okularu itekako videti. Vec sam govorio o tome da je razlika u klasi izmedju V (M13) i IV (M 15) veliika i treba uporediti ta dva objekta, u kasno leto ili ranu jesen kada su oba osmotriva i lepo pozicionirana na nebu.

M 15 je jedno od najguscih poznatih globularnih jata. Do sada nije nadjeno objasnjenje zasto su zvezde jata toliko zbijeno spakovane. Vec sam rekao da jato ima ogromnu velicinu, ali u tih 210 ly spakovano je neverovatnih 300.000 - 1.000.000 zvezda. Neka od objasenja idu ka tome da u centru jata postoji masivna crna rupa do toga da je jato vec dozivelo tezak gravitacioni lom kroz svoju istoriju.

Lociranje: Jato se nalazi izvan Velikog Kvadrata i vidljivo je u traziocu. Uocimo dve krajnje zvezde u ''glavi'' Pegaza: 𝞱 i 𝞮 Pegasi, u glavnom asterizmu sazvezdja. Ako produzimo liniju od 𝞱 do 𝞮 za samo 4º, u vidno polje ce uci nasa meta M15.

U traziocu M15 izgleda kao pufnasta zvezda. Nemojte da vas zbuni sjajna zvezda magnitude 6.1 koja se nalazi tik uz jato. U traziocu zvezda ce sijati ostro a jato pufnasto.

Ako ne vidimo jato kroz trazilac, pomerite se na naznaceno mesto, samo pogledajte kroz okular malog uvecanja i jato ce se pokazati u svoj svojoj slavi.

Opservacija: Pogled je fantastican i drugaciji od svih ostalih jata, na bilo kom uvecanju,

Na malom uvecanju od 62.5x jato je nerazlucivo ali se vec tu vidi njegov unikatan izgled. Jato je trodelno: sastoji se od malog pregustog centra koji izgleda kao uzarena kugla; dalje sledi beli ''mlecni'' prsten koji okruzuje jezgro, sastavljen od za sada nerazlucivih zvezda; na kraju imamo bledi halo koji se polagano gubi u zvezdanom nebu. Halo ne prestaje naglo vec se  polako utapa u okolno nebo i postaje njegov deo. I ta forma ce se zadrzati na svim uvecanjima: uzareno jezgro, mlecni prsten i utapajuci halo.

Na uvecanju 176x, u pocetku jato deluje samo delimicno razlucivo. Medjutim, periferni vid cini cuda kod ovog objekta. Razlika izmedju direktnog i perifernog pogleda je drasticna. Perifernim vidom mlecni prsten oko jezgra se znatno razlucuje i prizor zaista postaje prelep. Do tada beli prsten postaje tackast umesto maglovit.

Na ovom uvecanju postaje vidljivo da se halo u stvari sastoji od lanaca zvezda koji polaze od centra i pruzaju se izuzetno duboko u svemir. Duzina tih lanaca je oko 3x veca od precnika samog centra i prstena oko njega. Ti lanci nisu zbijeni jedan do drugog vec polaze od centra i krivudaju oko njega, kao spiralne ruke galaksije. Stoga me je ovaj objekat jako podsetilo na face-on spiralnu galaksiju. To objasnjava zasto na malom uvecanju izgleda da se halo stapa sa okolinom.

Posmatrao sam objekat i na uvecanju 321x. Pogled mi se nije svideo mada moram reci da to uvecanje porilicno razluci objekat, dok centar izgleda jos uzarenije. Pogled na ovom uvecanju meni je bio losiji jer se nekako izgubila spiralna struktura hala koja daje na osobenosti ovom objektu.

Samo jezgro se ne moze razluciti ni na kom uvecanju. Koliko je meni poznato centar nije razluciv ni vecim teleskopima od mog. Vec sam pomenuo da ovaj objekat sadrzi 300.000-1.000.000 zvezda i da je neobjasnjivo gust u centru.

U oklularskom pogledu jato ce pratiti dve zvezde. Zvezda magnitude 6.1 koju smo vec pominjali i koja se nalazi uz jato. Ona je locirana 17' zapadno od jata i videce se na malim i srednjim uvecanjima ali ce se izgubiti na velikim. Druga zvezda je mnogo bliza jatu. To je zvezda HD 204712 magnitude 7.6, koja se nalazi samo 6' juzno od jata i pratice jato na bilo kom uvecanju. Zvezda je odlicno uparena sa objektom jer svetli zelenkastim sjajem i lepo se slaze uz jato.

NGC 7814 (Caldwell 43) - Little Sombrero Galaxy

Edge-on spiralna galaksija u sazvezdju Pegasus, magnitude 10.6 i prividne velicine 5.5'x2.3'.

Galaksija je svoje ime dobila jer se na astrofotografijama vidi prominentna traka prasine koja preseca galakticko jezgro - isko kao kod cuvene Sombrero Galaxy M104 u sazvezdju Virgo. Medjutim, u osmatrackoj astronomiji ta traka je osmotriva samo sa aparaturama 20'' i vise. To naravno nije razlog da se galaksija ne pogleda, lep je prizor ako se uhvati dobar seeing. Ono sto ce itekako moci da se uoci teleskopom je neobicno veliko centralno ispupcenje.

Lociranje: Objekat se nalazi unutar asterizma ''Veliki Kvadrat Pegaza''. U trazilac nacentriramo zvezdu Algenib (𝞬 Pegasi) u Velikom Kvadratu Pegaza. U njenoj okolini po sjaju ce se izdvajati dve zvezde sa njenih suprotnih strana: 86 Peg i 87 Peg. Takodje uocimo svetli zvezdu Chi (𝟀) Pegasi magnitude 4.8 koja se nalazi na stranici Velikog kvadrata koja spaja Algenib sa dobro poznatom zvezdom Alpheratz (𝞪 Andromedae).

Kada produzimo liniju koja spaja Chi Pegasi sa 87 Pegasi tacno za njenu duzinu u trazilac ce uci zvezda HD 225001. Nacentriramo trazilac na tu zvezdu, pogledamo kroz okular malog uvecanja i odmah pored zvezde uocicemo mali magloviti sjaj - nasu metu NGC 7814.

Na kraju posta dacu mapu za ovaj star-hopp.

Do ovog star-hopp-a nisam dosao iz prve. Meni licno je Veliki Kvadrat predstavljao problem za navigaciju. Problem sam prevazisao proucavanjem okoline zvezda koja cine temena kvadrata. Kada se nauci koje zvezde iz okoline temena pokazuju na ostala temena navigacija kroz asterizam postaje laksa. Iako vlada misljenje da je Veliki Kvadrat prazan, to je daleko od istine. Veliki Kvadrat u sebi ima lepih galaksija ali je za njihovo opazanje potrebna malo veca aparatura i savladana vestina perifernog vida.

Opservacija: Na malom uvecanju ne vidi se struktura galaksije vec samo bledi sjaj. Perifernim vidom galaksija postaje svetlija ali nista vise od toga.

Uvecanje 176x prvo je koje je dalo dobre rezultate. Naime, blizu galaksije nalazi se par zvezda koje prave dodatnu svetlost i na manjim uvecanjima bilo je nemoguce izolovati galaksiju od njih. Na 176x sam prvi put uspeo da taj par zvezda izbacim iz vidnog polja pa je pojacan kontrast koji donose veca uvecanja dao rezultate.

Vidljivo je da je galaksija izduzenog oblika sa sjajnim i veliki centralnim ispupcenjem. Kada kazem velikim milsim stvarno velikim. Kod vecine edge-on galaksija to ispupcenje je nesrazmerno malo u odnosu na iglicaste ekstenzije koje se pruzaju od njega. Kod NGC 7814 centralno ispupcenje siri se preko cele trecine galaksije i njegov sjaj umnogome otezava opazanje iglicastih krajeva objekta. Centrar nije stelaran vec izgleda kao mlecna kugla pomalo elipsastog oblika. Sjaj centralnog ispupcenja gusi sve ostale delove objekta i za bolje uocavanje uskih krajeva galaksije morao sam koristiti periferni vid i sedeti duze za okularom.

NGC 7769 i NGC 7771

Par spiralnih galaksija udaljenih samo 5' jedna od druge, sto znaci da obe staju u jedan okularski pogled bilo kog uvecanja. Ove dve galaksije su jos jedna meta unutar Velikog Kvadrata Pegaza i, kao sto je vec receno, lociranje nece biti jednostavno.

Ove dve galaksije su izuzetno bledih magnituda 12 i 12.1 i slicnih malih velicina. NGC 7769 dimenzija je oko 3', dok je NGC 7771 izduzenih dimenzija 2.4'x1.1'. Iako male i blede ovaj galakticki par je izuzetna meta zbog polozaja koji zauzimaju u odnosu na nasu liniju pogleda. NGC 7769 je face-on galaksija dok je NGC 7771 edge-on. To znaci da se prva galaksija nama prikazuje sa licem okrenutim ka Zemlji i pokazace se kao kruzna. Sa druge strane, NGC 7771 prikazuje se sa licem upravno na nas pogled i prikazace se ''iglicasto'' i izduzeno. Ovakav galakticki par u jednom vidnom polju okulara je veoma redak (M81 i M82) i itekako vredi potruditi se oko njega iako je osmatranje galaksija izuzetno naporno zbog njihove blede magnitude.

Lociranje: Lokacija je izuzetno teska, pre svega sto se objektni ne mogu primetiti direktnim vidom pa se mora na slepo locirati tacno deo neba u kome se nalaze. Ja cu dati moj star-hopp i plus mapu na kraju ovog posta.

- U trazilac naciljamo zvezdu Phi (𝞿) Pegasi magnitude 5. Zvezda se ne vidi golim okom sa moje lokacije i morao sam da je nadjem ''rucno traziocem''. Nasao sam je tako sto sam krenuo od zvezde Algenib (𝞬 Pegasi) u temenu Velikog Kvadrata i pratio pravac koji tu zvezdu spaja sa zvezdom HD 225073. Od te zvezde pruza se lanac od cetiri svetle zvezde od kojih je cetvrta daleko najsjajnija - Phi Pegasi. Odmah da kazem, naci zvezdu HD 225073 nije lako. Ja je nalazim tako sto znam da se iznad nase prethodne mete NGC 7814 nalazi lucni lanac zvezda koji se zavrsava sa HD 225073.
- Nacentriramo Phi Pegasi u trazilac u na samom  jugoistocnom kraju vidnog polja primeticemo dve bliske svetle zvezde: HD 223954 i HD 223837.
- Produzimo liniju koja spaja bilo koju od te dve zvezde sa Phi Pegasi za tacno jednu njeu duzinu i stogli smo do mesta na kome se nalaze nase mete.
- Kada pogledamo u okulr verovatno necemo videti nista. Medjutim, ako pogledamo periferno odmah ce iskociti dva maglovita sjaja - nase mete NGC 7769 i NGC 7771.

I za ovu metu daci mapu na kraju posta.

Opservacija: Bio sam jako skeptican pred pocetak posmatranja da bih na kraju bio skoro pa egzaltiran. Nisam imao dovoljno poverenja u svojih 12'' da ce moci da prikazu ovako bled par i pretpostavio sam da ako me nesto izvuce da ce to biti periferni vid koji sam poprilicno usavrsio. Moram da se ''izvinim'' svom teleskopu, jer me je prijatno iznenadio i pokazao mi jedan zaista nesvakidasnji pogled.

Kada sam na uvecanju 62.5x locirao mesto gde se galaksije nalaze nisam video nista sem mozda tragove neke blede, blede maglovitosti. Medjutim, iznenadilo me je koliko dobro oba objekta reaguju na periferni vid. Cak i na ovom uvecanju, periferni vid je iz mesta prikazao oba objekta kao maglovite mrlje. Zbog malih dimenzija obe galaksije odmah sam presao na svoje omiljeno uvecanje 176x koje mi daje optimalnu izlaznu pupilu i pravi najbolji odnos izmedju pojacanja kontrasta i gubitka sjaja objekta.

Na uvecanju 176x i konstantnim posmatranjem perifernim vidom obe galaksije iskocile su porilicno svetlije nego sto sam ocekivao. NGC 7771 pojavila se u izduzenom obliku a odmah ispod nje NGC 7769 sjajila je kruzim sjajem. NGC 7771 je svetlija ka jezgru i izrazito je izduzena. Na njenom istocnom kraju mogla se primetiti jedna jako bleda zvezda. Face-on galaksija NGC 7769 prikazala se kao svetlije od dve i sa stelarnim jezgrom. Izraz ''stelano'' ili ''zvezdoliko'' jezgro znaci da centar galaksije nije velika mlecna pufna vec mali kondenzovani kruzic u centru.

Galaksije se mogu osmotriti iskljucivo perifernim vidom i, naravno, nikakvi sitni detalji se ne mogu osmotriti. Obe galaksije ostaju u istom vidnom polju bilo kog uvecanja. Velicine ova dva objekta su male, medjutim, kada oba stanu u isti pogled velikog uvecanja galaksije uopste ne izgledaju malo.

Pogled jeste naporan jer se sve vreme mora gledati periferno, ali sva ta muka itekako vredi. Mogu reci da su mi ove dve galaksije jedno od najlepsih jesenjih posmatranja. Zasjale su mnogo svetlije i videle su se mnogo vece nego sto sam ocekivao. Medjutim, ono po cemu je ovaj pogled poseban je pre svega kontrast u galaktickim tipovima. Face-on i edge-on spiralna galaksija na rastojanju samo od 5' nije bas svakidasnji pogled i ja sam uistinu uzivao u ovom.

Mape:

NGC 7814: https://yourimageshare.com/ib/ngj0f9Rijn

NGC 7769 i NGC 7771: https://yourimageshare.com/ib/Yacc2jMa8g

Hvala svima koji citaju topic i pruzaju podrsku njegovom postojanju.

[spadej]

Moze li iko da procita ovakav izvestaj, i ostane ravnodusan?
Ja ne mogu. Citam ga na pocetku radnog dana i odmah gubim volju za radom. Jedino sto mi se mota po glavi je teleskop, i ogromna zelja da gledam bilo sta. Nema veze sto je dan.

Hvala ti, Pavle, po ko zna koji put.

PS: mogao bi u izvestaje da dodas datum i vreme posmatranja. Da mogu u kalendaru da precrtam jos jednu dobru noc, koju sam prespavao.

[PavleR]

mogao bi u izvestaje da dodas datum i vreme posmatranja. Da mogu u kalendaru da precrtam jos jednu dobru noc, koju sam prespavao.

Pozdrav svima.

Culi smo se u medjuvremenu pa sam ti objasnio kako planiriam da nastavim ove postove, i slozices se da je tako bolje. Umesto da posle svakog posmatranja opisem brdo meta, mislim da je mnogo bolje da jednaput u svakih 6-7 dana opisem po nekoliko meta. Tako ce ovi postovi imati redovan karakter, zanimljive mete se nece ''istositi'' a ljudima ce biti zanimljivo da svake nedelje imaju sta da procitaju. Uostalom, to je praksa i u svim astronomaskim casopisima, pa zasto ne bi bila i ovde. Na taj nacin nece biti velikih razmaka izmedju postova u mesecima losih vremeskih uslova. Samim tim datum i vreme gube na znacaju. Ja svako osmatranje audio snimam, posle ga kuci tekstualno obradim za svoj dnevnik i kada dodje vreme objavim ga. Naravno, trudim se da za forumsku upotrebu uvek dodam malo naucnih detalja ili detalja o velikim astronomima koji su povezani sa tim objektima (do sada sam pricao o porodici Struve, porodici Herchel itd.).

Kao sto se primecuje, mete su sezonske i uvek gledam da ih izaberem tako da posle citanja  posmatraci mogu da izadju i pokusaju sami da ih osmotre. Nema nikakve poente da na jesen opisujem mete koje sam gledao u julu. One ce sacekati sledece lepo pa cu ih tada opisati. Tako mi nikada nece ponestati meta a ljudi ce uvek imati sta da procitaju u redovnim intervalima. Takodje se trudim da uvek dam i lake i srednje i teske mete za osmatranje, pa da za svaki teleskop i svako iskustvo ima necega sto moze da se kvalitetno osmotri.

P.S. I jos jedanput zelim da se zahvalim i tebi i svima koji citaju topic ili ucestvuju u njemu. Iskreno preporucujem i ostalim posmatracima da pokrenu ovakve topice, ili bar da vode dnevnik svojih posmatranja. I ako je neko video neku metu drugacije od mene ili nasao laksi star-hop, slobodno neka se ukljuci, nista mi ne bi bilo draze od toga.

Nazalost, potpuno sam svestan da je posmatracka astronomija disciplina u izumiranju i da postoje razlozi za to, ali ja sto sam dublje u njoj sve vise idem ka njoj. Izuzetno ispunjavajuce iskustvo direktne interakcije oka i drevnog fotona. Kao takva, osmatracka astronomija bledi iz secanja i mora nekako da se zabelezi, skicom ili tekstom. Ovo je moj nacin i nadam se da cu i ja citati izvestaje i proucavati skice drugih osmatraca na ovom forumu.

[ε Aurigae]

Pavle hvala jos jednom.

Bilo bi sjajno jednom ucestvovati uzivo u toj sesiji!

[PavleR]

Binarni sistemi u sazvedju Pisces:

Struve 3009
Struve 3033
35 Piscium
38 Piscium
42 Piscium

U ovom postu bavicu su binarnim sistemima u sazvezdju Pisces (Ribe), ne bas omiljenom sazvedju amaterskih astronoma. Sazvezdje je veliko i bledo, a glavni asterizam mu je tesko uociti - bar se tako smatra. Ja volim ovo savzezdje jer u nocima zagadjenim mesecinom nema bolje regije jesenjeg neba u kojoj bi se radije nasao. Sazvezdje je prepuno binarnih sistema i ako znamo sta trazimo i gde treba da trazimo provescemo mnoge zabavne noci i usput razumeti i oblik sazvezdja kao i lepote koje ovo savzvezdje skriva.

Sazvezdje Pisces predstavlja dve ribe koje vise na krajevima dve ribarske strune koje su vezane u jednu tacku. Ta tacka u kojoj se strune spajaju predstavljena je svetlom zvezdom Alrescha (𝞪 Piscium). Alrescha se nalazi na krajnjem jugu sazvezdja i pokazuje ka sazvezdju Cetus. Od nje se na sever pruzaju dve dugacke strune, ugrubo paralelne sa stranicama Velikog Kvadrata Pegaza. Na krajevim struna nalaze se dve ribe. Zapadna riba je mnogo prominentiija i predstavlja najuocljiviji deo savezdja - asterizam ''Circlet'' (Ogrlica). Asterizam je lako locirati jer se nalazi neposredno ispod stranice Velikog Kvadrata Pegaza koja spaja ''zadnjicu'' i ''vrat'' krilatog konja.

Kao sto sam rekao, sazvedje je prepuno atraktivnih binarnih sistema. U toku nekoliko noci ja sam izvrsio osmatranje nekih dvadesetak njih. U ovom postu predstavicu devet za koje smatram da si najatrakyivniji. Neki su atraktivni zbog svog lepog izgleda kroz okular a neki jer su veoma teski i izazovni za razlucivanje. Svi sistemi koje sam izabrao su na bliskoj ili srednjoj separaciji i vecina njih su koloricni i uzbudljivi parovi.

Da tekst ne bi postao dosadan i predugacak, necu obraditi svih devet sistema u jednom postu. U ovom postu obradicu pet meta a u sledecem preostale cetiri.

Struve 3009

Binarni sistem u sazvedju Pisces, komponenti magnituda 6.8 i 8.8. Par se nalazi na bliskoj ali ne premaloj separaciji od 7''. Par je malih magnituda i na bliskoj separaciji, taman da divno izgleda na malim i srednjim uvecanja.

Lociranje: Nalazi se unutar asterizma Circlet. U trazilac naciljamo najzapadniju zvezdu u asterizmu Circlet - Gamma (𝞬) Piscium magnitude 3.7. Na krajnjem istoku vidnog polja trazioca videcemo dve svetle zvezde jedna do druge. Bliza Gammi je HD 220319 i odmah do nje je nasa meta - Struve 3009.

Opservacija: Ovo je predivan par i sjajan pogled. Sjajni tamno-narandasti primar i mali, bledi sekundar jedva vidljiv na malom uvecanju. Na uvecanju 62.5x sekundar izgleda tackasto i nemoguce mu je odrediti boju. Primar ne dominira vidnim poljem jer u ce u okularskom pogledu biti jos dve zvezde priblizno iste magnitude. Medjutim, ako ne dominira vidnim poljem definitivno dominira nad tackastim sekundarom, koji se ipak izborio za svoje mesto pod Suncem zahvaljujuci separaciji koja je taman dovoljna da ga primar ne ''ugusi''. Zvezde su sitne i ostre.

Na uvecanju 107x primar je zadrzao svoju tamno-narandzastu boju dok je sekundar bojazljivo zasijao bojom koja ide na narandzasto ili crveno. Pokusao sam jasnije da mu odredim boju defokusiranjem zvezda ali na ovom uvecanju to nije uspelo jer su zvezde blizu pa im se difrakcioni prstenovi pri defokusiranju preklapaju.

Iako je uvecanje 107x vise nego dovoljno za lep pogled, posmatrao sam ga i na vecim uvecanjima ne bi li uspeo da odredim boju sekundara. Moj utisak je da boja sekundara ide ka crvenoj.

Zbog velicine, magnitudne razlike i separacije najzanimljiviji pogled bio je na malom uvecanju, gde zvezde izglerdaju blisko ali se opet svaka jasno razlikuje. Par je dinamican i  nije dosadan i zanimljivo ga je posmatrati.

Struve 3033

Par jednakih bledih zvezda , obe magnituda 8.8, na separaciji izuzetno maloj separaciji 3.3''.

Iz nekog razloga ova zvezda u Stellariumu uopste nije zavedena pod oznakom 𝞢3033 kako bi trebalo, vec samo sa HD 222825. Da nisam imao detaljne mape sazvezdja Piscium, preko Stellariuma je nikada ne bih locirao. Stellarim inace nema taj problem, uglavnom sve duple zvezde iz Struve kataolga dolaze najpre sa oznakom 𝞢 ili 𝞞𝞢, u zavistnosti da li je zvezdu katalogirao Friedrich von Struve ili njegov sin Otto von Srtuve.

Lociranje: Ovo lociranje je nesto teze, ne zbog nedostatka svetlih markera, vec zbog lakoce sa kojom se zvezda pomesa sa nekom drugom. To sto zvezde nema pod tim imenom u Stellariumu moze osmatracima sa losim mapama uciniti ovo osmatranje neizvodljivim.

Naciljamo u trazilac zvezdu Omega (𝟂) Piscium u glavnom asterizmu sazvezda i posmatramo prostor izmedju nje i zvezde Iota (𝞲) Piscium, zvezde koja predstavlja spojnicu izmedju zapadne ribe i strune o koju je riba zakacena. Izmedju te dve zvezde primeticemo jasan pravolinijski lanac zvezda. Cetiri najasjajnije zvezde u lancu su 26 Piscium, HD 223292, HD 222919 i HD 222602. Izmedju poslednje dve navedene zvezde kroz trazilac ce biti vidljiva bleda zvezda - nasa meta Struve 3033 (u Stellarijumu HD 222825).

Opservacija: Brutalno tesko osmatranje. Par se moze osmotriti samo u nocima dobrog seeinga. Ja sam ga posmatrao dve noci: prve nisam uspeo da ga razdvojim i zakljucio sam da treba da sacekam noc boljih uslova posmatranja. Druge noci sam uspeo ali uz mnogo truda i utrosenog vremena. Stavise, zvezdu nisam uspeo da razdvojim direktno vec perifernim vidom.

Prve noci posmatranja bio sam toliko zbunjen da sam nekoliko puta proveravao da li sam naciljao dobru zvezdu. Ono sto se vidi je mala zuta zvezda ali nerazdvojiva na bilo kom uvecanju. Pri losem seeingu, na vecim uvecanjima oko zvezde se stvori oreol zute maglovitosti koji pojede eventualni prikaz sekundara. To se desava jer su zvezde poprilicno bledih magnitude 8.8 i separacija se izgubi u zutoj magli koja proguta par.

Sacekao sam noc dobrog seeinga i pokusao ponovo. Na uvecanju 321x po prvi put sam imao sliku koja je potvrdjivala da je u pitanju binarni sistem. Slika nije bila ostra i jasna, vec se zvezda pokazala ne kruzno, vec izduzeno sa zadebljanjima na krajevima. Takva  slika binarnih sistema se u astronomiji naziva ''Osmica''. Medjutim, cim sa skrenuo pogled i osmotrio zvezdu perifernm vidom pokazao se apsolutno prelep prizor dva potpuno podjenaka mala zuta bisera jedan do drugog. Zvezde su se jasno radvojile a  procep izmedju njih opet je bio ispunjem ranije pomenutom zutom imaglicom, ali je to samo doprinelo lepoti pogleda. Prizor je prelep, kao dve zlatne kuglice u izmaglici zlatnih isparenja.

Ovo je jedan od najtezih parova koje sam ikada posmatrao. Mnogo sam se namucio i puno vremena proveo uz okular. Naravno, informisao sam se o ovoj zvezdi i nazalost shvatio da ju je posmatralo jako malo posmatraca koji pisu izvestaje; u stvari, nisam nasao ni jedan izvestaj o posmatranju, samo cinjenicu da je posmatrana. O samoj zvezdi saznao sam iz clanka Bob King-a u casopisu Sky&Telescope, On je zvezdu posmatrao teleskopom od 16'' i njegovo uvecanje razdavajanja je naravno nesto manje. I on prijavljuje da je par razdvojio jako tesko i tek na uvecanju 214x. Ono sto mogu da zakljucim iz svog dosadasnjeg iskustva je da parovi jako malih magnituda (a ovaj je takav) lose reaguju na velika uvecanja pri nepovoljnom seeingu. Pri velikim uvecanjima stvaraju se difrakcioni prstenovi oko zvezda koji raspiaju svetlost zvezda oko sebe. Ako su zvezde svetle to nije toliki problem, ali ako su zvezde blede njihova svetlost ne moze da se probije kroz boju difrakcionog prstena koji ju je obuhvatio. Kod malih separacija nemamo drugu opciju nego da idemo na veca uvecanja, sto zahteva optimalne vremenske uslove posmatranja. Ko je posmatrao cuvenu zvezdu Epsilon Lyrae u sazvedju Lyra zna o cemu pricam - zvezda se ponekad razvoji na oko 200x a ponekad nikakvo uvecnje ne pomaze.

--------------------------

Sledece dve mete, 35 Piscium i 38 Piscium razmaknute su samo 35' i mogu obe stati u jedna okularski pogled.

35 Piscium

Komponente sistema su magnituda 6.0 i 7.6, a zvezde se nalaze na separaciji 11.6''. Obe zvezde su stelarnne klase F.

Lociranje: U trazilac naciljamo zvezdu 41 Piscium u glavnom asterizmu sazvezdja. Ova zvezda sija bledom magnitudom 5.35 i ja je nisam video golim okom pa sam je nasao traziocem. U trazilac nacrentriramo svetlu zvezdu Omega (𝟂) Piscium, prvu zvezdu istocno od asterizma Circlet. Produzimo liniju koja spaja zvezdu Iota Piscioum sa Omega Piscium za jednu njenu duzinu i stici cemo do 41 Piscium.

Kada u trazilac naciljamo 41 Piscium, 1º severozapadno od nje primeticemo dve zvezde jedna do druge - bliza i bledja je 38 Piscium a dalja i svetlija je 35 Piscium.

Opservacija: Jedan od lepsih parova veceri. Par deluje mnogo neujednacenije nego sto to magnitude sugerisu. Zbog separacije od 11.6'', sistem se najbolje posmtratra na malim uvecanjima. Opet jedan lep pogled na zuti primar i narandzasti sekundar. Par deluje veoma atraktivno u okularu. Primar je mnogo svetliji od pratioca ali daleko od toga da je sekundar tackica. Pratilac se pojavljuje kao mala zvezda ispunjena sjajem. Separacija sistema je dovoljno velika da primar ne oduzima sekundaru mnogo od sjaja.

Par je najbolje izgledao na uvecanju od 107x.

38 Piscium

Blizak par sastavljen od dve potpuno jednake zvezde po sjaju. Komponente sistema su magnituda 7.9 i 7.8 i nalaze se na bliskoj separaciji od 4.3''.

Lociranje: Opisano kod lokacije za 35 Piscium.

Opservacija: Vec kroz trazilac se vidi da je 38 Psc dosta bledji od 35 Psc. Pogled na ovaj podjenak par je divan. I pored male separacije par sam uspeo da razvojim na uvecanju 62.5x. Obe zvezde sijaju zutom bojom i cak i na ovom uvecanju vidi se mala praznina izmedju dve komponente.

Naime, par se sastoji od dve zvezde jednakih malih magnitude. To drasticno spusta uvecanje potrebno da se primeti zazor izmenju njiih. Da su magnitude bile vece, pufnasti sjaj bi ispunio taj prostor i moralo bi da se ide na veca uvecanja. Kod malih magnitude, zvezde izgledaju tackasto a ne pufnasto i njihov sjaj ne rasipa se untar precepa izmedju dve komponente.

Na uvecanju 107x pogled se drasticno poboljsao. Onaj mali jedva vidljivi procep se povecao taman toliko da se pojave dve jasno razdvojene male zute zvezde.

Sistem najbolje izgleda na uvecanju 176x. Posto su zvezde male i bledje, nema puno difrakcionih prstenova koje ovo uvecanje inace proizvodi. Zvezde izgledaju kao dva blizanca identicnih boja, velicina i sjaja. Medjitim, ako je seeing los, ovo uvecanje ce od tackastih zvezda napraviti dve male uzarene loptice i to ce poprilicno pojesti razmak izmezdji njih. Stoga ovolika uvecanja treba koristiti samo u nocima dobrog seeinga.

Iako su zvezde relativno malih magnitude oko 8, i dalje su najsjajnije zvezde i vidnom polju okulara. U ovom delu neba u vidnom polju nema nicega ni priblizno istog sjaja kao ovaj par. To ovom pogledu daje na sjaju i izdvaja ga od pozadinskog nemba. Takodje, par pravi jak kontrast sa vidnim poljem, Sve bledje zvezde u okolini su plave i bele boje pa se ovaj zuto-zuti par jos vise izdvaja.

42 Piscium

Komponente ovog sistema imaju veliku magnitudnu razliku ali siroku separaciju, sto je idealna kombinacija za lep i prijatan pogled. Primar je zvezda K-tipa magnitude 6.2 dok je sekundar izrato bledjeg sjaja i magnitude je 10.1. Ono sto ovaj par cini uocljivim je velika separacija - zvezde su razadvojene izdasnih 28.5''.

Lociranje: Iako sistem nominalno pripada sazvezdju Pisces, blizi je glavnom asterizmu sazvezdja Pegasus nego svom maticnom sazvezdju. Stoga je lociranje jednostavno ako se krene od zvezde Algenib (𝞬 Pegasi) u Velikom Kvadratu Pegaza. Kada nacentriramo Algenib u trazilac, oko 3º jugoistocno od njega primeticemo tri sjajne zvezde: 43 Psc, 42 Psc i HD 1375. Srednja zvezda je nasa meta.

Opservacija: Na uvecanju 62.5x sistem izgleda kao pojedinacna zvezda, i to ne zbog male separacije (separacija je velika) vec zbog izuzetno bledog sekundara. Ako je neko od kolega vodio racuna kojih magnitude su zvezde koje ispunjavaju vidno polje na raznim uvecanjima, sigurno je primetio da se na ovako malim uvecanjima zvezde magnitude 10 slabo vide. Medjutim, ono sto se moze uraditi je korisiti periferni vid. Perifernim vidom sekundar se pokazuje kao tackica i binarni sistem se time kompletira.

Zbog svega toga ovo je jako zanimljiv par i nesvakidasnji pogled. Sa jedne stane, separacija je takva da bi sistem trebao da se gleda na malom uvecanju. Sa druge strane, sjaj sekundara je takav da se na malom uvecanju zvezda  ne vidi sem perifernim vidom.

Sistem zaista lepo izgleda. Primar je svetlo-narandzaste boje a boja sekundara se, naravno, ne moze odrediti zbog njegove male velicine i bledog sjaja. Vidno polje je srednje-bogato ostalim zvezdama. Primar sjaji uzareno narandzasto ali ne krupno - nije pufnastog oblika vec je tackast usled svoje male magnitude.

Potom sam presao na uvecanje 107x ne bi li pomogao sekundaru da jace zasija. Medjutim, elusivna zvezda i dalje se pokazivala samo perifernim vidom, samo sto je sada bila nesto sjajnija.

Na uvecanjima vecim od 107x razmak je postao preveliki. Cak mogu da kazem da kada sam nasao uvecanje pri kome se sekundar video direktinm vidom da je pogled izgubio na zanimljivosti. Na manjim uvecanjima, podsetio me je na zabavno posmatranje koju sam imao posmatrajuci Blinking Planetary u sazvezdju Cygnus.

42 Piscium je izuzetan par pre zvega zbog svoje kontrastnosti. Magnitudna razlika od citave 4 magnitude cine da sistem bude zabavan za gledanje jer se smenom direktnog i perifernog vida pogled menja iz usamljene zvezde i binarni sistem. Duholiki i elusivni sekundar smenom pogleda pojavljuje se i nestaje pored stabilnog sjajnog primara.

Na kraju zelim samo da napomenem da iz ovog posta ne treba izvuci zakljucak da se na uvecanjima oko 100x zvezde magnitude 10 ne vide. Itekako se vide. Medjutim, ako takva zvezda ima u svojoj neposrednoj blizini sjajnu zvezdu koja je nadsjajava desetinama puta, sjaj svetlije zvezde deluje kao sto svetlosno zagadjenje grada deluje na transpoarentnost nocnog neba i ugusi sjaj bledjeg pratioca.

[mboskovic]

👍👍👍👏

[PavleR]

Binarni sistemi u sazvezdju Pisces (nastavak)

Alpha (𝞪) Piscium - Alrescha
55 Piscium
65 Piscium
Psi¹ (𝟁¹) Piscium (74 Piscium)

U proslom postu naveo sam da sam izabrao  devet najzanimljivijih i najlepsih binarnih sistema u sazvezdju Pisces kao mete za opis. Prosli put sam opisao njih pet, danas navodim peostala cetiri.

Alpha (𝞪) Piscium - Alrescha

Jedna je od najsvetlijih zvezda u sazvezdju. Izuzetno je blizak binarni sistem sa separacijom od ''bolnih'' 1.8''. Komponente sistema su svetlih magnituda 4.3 i 5.1 i obe zvezde su stelarnog tipa A.

Lociranje: Nalazi se u glavnom asterizmu sazvezdja i najjuznija je njegova zvezda. Predstavlja zvezdu u kojoj se spajaju dve strune o koje su obsene ribe.

Opservacija: Uz Struve 3003, ovo je bila daleko najteza opservacija binarnih sistema u savzedju Pisces. Dok kod Struve-a nisam bio spreman na toliko problema u posmatranju, kod Alresche same brojke govore o izazovnosti opsrevacije. Naprosto, separacija od 1.8'' uz relativno svetle magnitude obe zvezde vec unapred govori da ce biti jako tesko doci do dve pojedinacne zvezde, vec da ce se verovatno osmotriti ''Osmica''.

Razdvajanje zvezde zahteva izizetan seeing. Posmatrao sam je i prosle i ove sezone po nekoliko puta. Svaku noc dobrog seeinga bacio sam pogled na Alrescha bez obzira da li mi je bila u planu za posmatranje te noci. Za ovakve mete ne mozemo planirati posmatranje, one idu u ''spisak'' meta koje cekaju dobru noc. Ovaj izvestaj bice baziran na najboljem osmatranju koje sam izvrsio ove sezone, a bilo ih je nekoliko neuspesnih.

Prvo uvecanje na kome je par razluciv je 321x. Obe zvezde para pokazuju se u beloj boji.

Par nije jasno razlucen i ne mogu se videti dve pojedinacne zvezde. To nije greska u osmatranju vec fizicka pojava koja prati razdvajanje bliskih parova na velikim uvecanjima. Mozda je ovo trenutak da malo objasnim fenomen famozne ''Osmice''. Naime, sto se par gleda na vecem uvecanju, oko zvezda se vise javlju difrakcioni prstenovi. Ti difrakcioni prstenovi svima su dobro poznati kao nacin da se proveri kolimacija teleskopa. Medjutim, ovde nije rec o difrakcionim prstenovima koje sami pravimo defokusriranjem, vec o prstenovima koje se prave oko zvezda na velikim uvecanjma cak i kada su u fokusu. Ti prstenovi ne izgledaju skroz kruzno, vec kao serija isprekidanih lukova koji okruzuju zvezdu. Sto je zvezda svetlija, prstenovi ce biti veci. Kod blisko razdvojenih parova, ti prstenovi prodiru u procep izmedju dve zvezde i ako su obe zvezde svetle oni se seku, mesaju i potpuno ispune svetloscu tu malu prazinu. Stoga se na kraju dobije pogled koji izgleda kao broj 8. Dve zvezde predstavljaju krugove osmice a mesto gde se difrakcioni prstenovi spajaju prestavlja spoj dva kruga osmice.

Pri nocima loseg seeinga difrakcioni prstenovi velikih uvecanja su izrazenji. To je razlog zasto se za ovakve zvezde mora cekati noc dobrih uslova posmatranja. Logicno pitanje koje se moze postaviti je zasto ici na veca uvecanja kada oni straraju prstenove? Ralog je naprosto mala separacija. Ko nije nikada posmatrao binarne sisteme moze biti zbunjen drugacijim uvecanjima na kojima  se parovi razdvaju. Medjutim kombinacija magnituda komponenti i separacija istih su faktori koji diktiraju uvecanje. Na to ne mozemo da uticemo. Treci faktor su vremenski uslovi i na taj faktor mozemo da uticemo. Biranje optimalne noci za osmatranje teskih parova smanjice ce neophodno uvecanje za razdvajanje a i sam pogled na razdvojen par bice mnogo jasniji i lepsi. Recimo, optimalno uvecanje za ovaj par je 421x. U noci odlicnog seiinga ja sam ga razdvojio na 321x. Pri losem seeingu nisam ga razdvojio ni na 528x.

Alrescha vazi za jedan od najlepsih binarnih sistema u sazvezdju Pisces. Iskreno, ja sam se toliko mucio oko njega da na kraju nisam ni imao osecaj za lepotu. Ja licno ne mislim da je par prelep, dve bele zvezde na separaciji koja ne dozvoljava da ih potpuno razdvojimo. Neki bledi bliski parovi koje sam opisao u proslom i danasnjem postu meni su bili mngoo uzbudljivije mete. Isto muku kao sa ovom zvezdom imao sam i kod Struve 3033, ali tamo mi je pogled bio prelep. Dve zute zvezde u kontrastu sa bledim belim pozadinskim zvezdama. Kod Alreche sve je belo i meni je par relativno nezanimljiv Medjutim, to je samo moja posmatracka preferencea, mnogi posmatraci uzivaju gledajuci Alresch-u.

55 Piscium

Nejednak, blizak i zahtevan par. Primar je narandzasta zvezda K-tipa magnitude 5.4, dok je sekundar daleko bledje magnitude 8.7. Par se nalazi na bliskoj separaciji od 6.5''. Vec sama magnitudna razlika od preko 3 magnitude, uparena sa malom separacijom, nagovestilo mi je zanimljivo osmatranje.

Lociranje: Poprilicno teska lokacija posto se zvezda nalazi u velikom medjuprostoru izmezdju sazvezdja Piscium i Pegasus. Najlakse ju je pronaci prateci potez 𝞭 Androemdae - 𝞮 Andromedae - 𝞯 Andromedae - 55 Piscium. Sistem je blizak par sa zvezdom 54 Piscium i ne treba ih pomesati u traziocu (udaljene su samo 14'). 55 Piscium je svetlija od te dve zvezde i to ce se videti u traziocu. 54 Psc mozemo prepoznati i po tome sto se u nju uliiva lanac zvezda koji dolazi sa jugozapada.

Opservacija: Jos jedno divno posmatranje. Meta je poprilicno teska za osmotriti i treba je gledati u uslovima dobrog seeinga.

Na uvecanju 62.5x nisam uspeo da osmotrim sekundar. Na malom uvecanju zbog male separacije primar je potpuno ''pojeo'' manju zvezdu koja se zbog toga nije videla. Prelazak na sledece uvecanje od 107x dalo je rezultate i uz narandzasti primar pojavio se malecki tackasti sekundar na pozicionom uglu 0º. Pogled je bas zanimljiv i slican je sa 42 Piscium, samo su ovde komponente blize sto osmatranje cini jos tezim. Kod ove zvezde periferni vid drasticno poboljsava sliku i pomaze da se istakne bledi pratilac.

Na uvecanju 136x do izrazaja je dosla narandzasta boja primara kao njena tamna nijansa. Boju sekundara nisam uspeo da osmotrim jer se jos uvek prikazivao tackasto kao vrh igle. Ovo uvecanje dalo je mozda i najbolji pogled. Sistemi kod kojih primari nisu bas presjajni su veoma zahvalni - na velikim uvecanjima takve zvezde ne prave toliko velike difrakcione prstenove i onda je razmak izmezdju zvezda mnogo vidljiviji.

Na vecim uvecanjima 136x primar prestaje da bude tackast i difrakcioni prstenovi ga izoblice pa mi se pogled nije svideo. U principu, binarni sistemi najlepse izgledaju na najmanjem uvecanju na kome se mogu razdvojiti i mozda jos jedan stepen uvecanja vise. Dva i vise stepeni nagore treba forsirati samo zbog bolje percepcije boja, na stetu vizuelnog utiska razdvojenosti sistema.

65 Piscium

65 Piscium jedan je od najelpsih binarnih sistema u sazvezdju. Cine ga dve po svemu jednake zvezde na maloj separaciji. Magnitude zvezda su skoro identicne i iznose 6.3 i 6.4 i obe zvezde su F-tipa. Separacija je uskih 4.4'', ali posto je par jednakih magnituda mala separacija nije ''kriticna'' kao kod nejednakih parova.

Lociranje: Zvezda se ne vidi golim okom. Najlakse je krenuti od zvezde Delta (𝞭) Andromedae u glavnom asterizmu sazvezdja Andromeda. Na kraju vidnog polja trazioca, 1.5º juzno, uocicemo sjajnu zvezdu Epsilon (𝞮) Andromedae. Nacentriramo je u trazilac i pomerimo se jedan hod trazioca na jugoistok (oko 3º) i u centar vidnog polja uci ce nasa meta - 65 Piscium. Orijentacija koju dajem moze varirati u zavisnosti u koje doba se vrsi posmatranje.

Opservacija: Prelep par. Iako je separacija mala, jednakost zvezda po velicini i sjaju cine ovaj sistem lako razlucivim, a opet taman bliskim da se zvezde ''dodiruju' na malom uvecanju od 62.5x. Pogled dodirivanja dve jednake zvezde na kome se ne vidi procep jedan je od najlepsih pri posmatranju binarnih sistema. Za takav prikaz sistema potrebno je da zvezde budu jednake a separacija mala. Cesto posmatraci takve parove ni ne zele da uvecavaju jer smatraju da je ovakav pogled najlepsi.

Na 107x par se prvi put potpuno razdvaja i ovo je maksimalno uvecanje na koje treba ici. Sve veca uvecanja rasirice zvezde i izgubice se taj blizak ''dodir'' koji osmatraci love kod ovakvih sistema; takodje, sjaj zvezda pocece da se nepotrebno rasipa. Pogled je dinamican i nije dosadan. Razlog je sto su obe zvezde zute boje a sve ostale zvezde u vidnom polju sijaju belom bojom. Par se pokazuje tackasto i komponente sistema jako malo rasipaju sjaj oko sebe, mada ga rasipaju. Nameravam da se ovom paru vratim u nocima boljeg seeinga jer mislim da moze da izgleda jos lepse.

Ovo je jedan prelep par potuno identicnih zvezda i jedan vrlo dinamican duo jer je nalazi u dosadnom zvezdanom polju i jako iskace iz njega.

Psi¹ (𝟁¹) Piscium (74 Piscium)

Za razliku od ostalih zvezda u ovom postu, 𝟁¹ Piscium nije binarni sistem vec opticka dvostruka zvezda jer komponente ne orbitiraju jedna oko druge. Ipak, par lepo izgleda i zasluzuje da bude u ovom izbru. Par je sastavljen od dve komponente jednake po sjaju i stelatnoj klasi. Magnitude zvezdi su 5.3 i 5.5, sa izdasnom separacijom od 29.8''. Obe komponente su zvezde glave sekvence A-tipa.

Lociranje: Lociranje je jako lako ako se dobro poznaje sazvezdje Andromeda.  Ja sam nasao dva star-hoppa:

Prvi nacin je preko svetlijih zvezda. Krenuo sam od zvezde Zeta (𝞯) Andromedae koju ja vidim golim okom. 2.5º jugoistocno od nje nalazi se jos jedna svetla zvezda Eta (𝞰) Andromedae. Opet 2.5º jugoistocno od te zvezde nalazi se nasa meta - 𝟁¹ Piscium.
Problem koji osmatraci mogu imati sa ovim star-hoppom je sto se polazna tacka, zvezda Zeta Andromedae, nalazi van glavnog asterizma sazvezdja Andromeda, pa osmatraci koji sazvezde ne poznaju bas najbolje mogu imati problem da lociraju tu zvezdu.

Drugi nacin je preko bledjih zvezda ali su zato te zvezde unutar glavnog asterizma sazvezdja Piscium. Produzimo liniju koja spaja zvezde 90 Piscium i Phi (𝞿) Piscium u glavnom asterizmu sazvezdja. Obe zvezde nalaze se u delu asterizma koji predstavlja istocnu ribu. Ako tu liniju produzimo za optpilike njenu duzinu doci cemo do nase mete.

Nasa meta 𝟁¹ Piscium gradi blizak trugao sa jos dve zvezde: 𝟁² Piscium i Chi (𝟀) Piscium, pa pri centriranju mete treba proveriti da li trazilac dobro nacentriran da ne bi pomesali zvezde. To u principu ne bi trebao da bude problem jer je 𝟁¹ Piscium siroko razvojen par i vec ce se kroz trazilac videti da se radi o dvostrukoj zvezdi.

Opservacija: Ja ovakve zvezde nazivam ''Macje oci''. Rec je o siroko razvojenim jednakim zvezdama koje se svojim sajem izdvajaju u okularskom pogledu i dominiraju nad svim ostalim zvezdama u vidnom polju. Ovo je jos jedan par za koji osmatraci prijavljuju razlicite percepcije boja: zuto-belo, plavo-belo, plavo-plavo. Po stelarnim klasam obe zvezde bi trebalo da budu belo-plave, a ja sam ih na uvecanju 62.5x video obe bele. Par lepo izgleda, sa dovoljno velikom separacijom da nema potrebe ici na veca uvecanja. Pogled je miran i skladan i podseca me na zvezdu Theta (𝞱) Serpentis -  Alya.

Okularski pogled je zanimljiv jer okolne zvezde prave razne paterne koji se mogu prepoznati. Bledje zvezde oko nase mete grade oblik vrha strele gde nasa zvezda lezi unutar tog vrha. Severno i juzno od 𝟁¹ Piscium nalaze se dva luka bledih zvezda koji se spajaju u jednoj tacki istocno od nase mete.

Na uvecanja 107x i 136x isao sam samo da bi defokusiranjem proverio percepciju boja, ali sam i na tim uvecanjima ostao pri utisku da se obe zvezde vide belo.

---------------------------------------

Na kraju ovog izvestaja rekao bih nesto o uopstenom posmatranju binarnih sistema. Potpuno sam svestan da je osmatranje binarnih sistema porpuno zapostavljena kategorija. Kao sto se moze videti iz ovih izvestaja, binarni sistemi su izuzetne mete za posmatranje. Kod njih je potrebna itekako velika vestina i nikada vam ne daju da se opustite. Na osmatranje uticu sjaj komponenti, njihova separacija i stelarna klasa i skoro da ne postoje dva sistema kod kojih se svi ti faktori poklapaju. Stoga svaki put mozemo ocekivati nesto novo i drugacije. Nekoliko puta mi se desilo da sam opusteno prisao posmatranju nekog sistema ''uljuljkan'' iskustvom koje imam i da mi se desilo da mi taj sistem opali zestok ''samar''. Svaki je razlicit i to sto smo pogledali 100 sistema ne znaci da ce se 101. lako razluciti. Postoje sistemi koji su iziskivali vise vremena ispred okulara nego neke blede galaksije.

Jos nesto je divno u binarnim sistemima - probijaju svetlosno zagadjenje. Skoro sve ih mozete posmatrati i u nocima pune mesecine i pogled nece mnogo varirati od posmatranja pod tamnim nebom. Idealne su mete za onih 14 dana nepovoljnih za DSO. Ako ih posmatrate u nekoliko takvh cikulsa dobrim teleskopom navucicete se i ja danas mogu da kazem da ih posmatram i kada ima i kada nema mesicine.

[PavleR]

DSO u sazvezdju Cassiopeia:

NGC 281 - Pacman Nebula (emisiona maglina)
NGC 129 (otvoreno jato)
NGC 185 (Caldwell 18) (galaksija Lokalne Grupe)

NGC 281 - Pacman Nebula

Emisiona maglina u sazvezdju Cassiopeia, magnitude 7.4 i prividne velicine oko 30'.

Ova velika maglina nalazi se izuzetno daleko od Solarnog sistema, na udaljenosti od citavih 9.500 ly. To je za magline izuzetno velika udaljenost i da bi napravili neko poredjenje mozemo pomenuti da je udaljenost Orionove magline 1.344 ly. Onda se postavlja logicno pitanje zasto je maglina toliko velika i zasto sjaji tolikim prividnim sjajem? Odgovor je u velicini. NGC 281 fizicki meri velikih 96 ly u percniku. Pri toj stvarnoj velicini i uprkos udaljenosti mi je vidimo u pozamasnoj prividnoj velicini od 30', sto znaci da na nebu zauzim malo vecu povrsinu od povrsine Punog Meseca. Nazalost, ta ista velicina cini da se njen sjaj rasipa preko velike povrsine pa je povrsinski sjaj objekta osrednji, 10.2 mag/arcmin².

Kada sve ove brojke prevedemo u ocekivanja pred okularom, moze se reci da je maglina velika, da se posmatra na malim i srednjim uvecanjima te da je srednje svetla.

U maglinu je usadjeno otvoreno jato IC 1590 magnitude 7.4, sastavljeno od nekih 200 zvezda. Jato je sastavljeno od mladih zvezda O I B tipa i najsjajnija zvezda jata je zvezdani sistem HD 5005, sljasteca mlada zvezda O tipa. Maglina svetli jer ultravioletno zracenje ove mlade, tople zvezde i ostalih zvezda u jatu jonizuju atome unutar magline, koji zauzvrat emituju fotone koji mi vidimo kroz teleskop.

Maglina je dobila ime po liku iz video igara jer svojim oblikom zaista podseca na Pacmana. Kroz centalnu regiju magline prolazi tamna traka koja delu maglinu na dva dela: siri i svetliji koji predstavlja lice Pacmana, te uzi i bledji koji predstavlja usta.

Lociranje: Cini se da je objekat najlakse locirati preko cuvene zvezde Eta Cassioeia, ali meni je bilo lakse da krenem od zvezde Shedar (𝞪 Cass) u glavnom asterizmu sazvezdja. Od nje se prati lanac zvezda svetlih koji ide do Eta Cass i samo 30' zapadno od tog lanca nalazi se nasa meta. Naravno, mozemo odmah krenuti od Eta i pomeriti se 1.3º zapad-jugozapad, ali vise volim da pratim zvezdane paterne i lance da me dovedu pred sam objekat. Mapa lociranja je na kraju posta.

Opservacija: Pogled na ovaj objekat je zanimljiv, lep ali i naporan. Problem sa osmatranjem magline je sto su ''usta'' Pacmana mnogo bledja od glave i ne mogu se lako uociti. Za to je potreban dobar seeing, periferni vid i filteri.  Objekat sam posmatrao nekoliko noci i shvatio da ponekad ni to nije dovoljno pa sam pustio maglinu da se popne sto vise na nocno nebo i posmatrao je kada je priblizno u tranzitu. Kazem priblizno, jer kada je u tranzitu onda je skoro i u zenitu, sto teleskope na Dobson montazi dovodi u nezgodan polozaj posmatranja koji se naziva ''Mrtav ugao Dobsona''. Maglina je velika i sasvim pristojno svetla. Kada sam je ja posmatrao, svetliji i veci deo bio je na severu (glava) a manji i bledji na jugu (usta).

Maglina se ne vidi bez filtera. Na uvecanju 62.5x i bez filtera vidi se zvezdano jato usadjeno u maglinu i njegova najsjnija zvezda HD 5005. Da bi osmotrio maglovitost koristio sam i O III i UHC filter i smatram da je pogled ipak bio malo bolji sa UHC. Razlog je sto je zvezdano jato sastavni deo magline i nije mi se svidelo kako ga je O III ''unistio''. Sa UHC jasno se vidi veliki deo maglovitosti u kome se nalazi HD 5005 i ta zvezda predstavlja oko Pacmana. Maglovitost je jako gusta sa nekoliko bledjih intruzija koje objekatu daju iregularan oblik. Maglina ne svetli podjednako, vec su oucljivi svetliji i tamnij delovi, gde sam najsvetliji osmotrio na severozapadu, Sama unutrasnjost objekta ima ''mrljice'' svetlijeg i tamnijeg sjaja i sve to zajedno pravi retko lep pogled. Kazem retko lep, jer od svih DSO najmanje je teleskopski osmotrivih velikih emisionih i refleksionih maglina.  Nebuloznost je siroka i obuhvata celo zvezdano jato. Kroz okular se vidi nekih desetak zvezda jata rasutih kroz maglovitost.

Ono sto u slici nedostaje je tamniji deo magline koji predstavlja usta Pacmana i usek koji ga pravi. Taj deo magline moze se osmotriti samo uz periferni vid. Koristio sam i blago tapkanje tubusa, tehniku kojom se na grub nacin indukuje periferni vid i odlicno sluzi kada se ne vide delovi objekta vece velicine. Potrebno je vreme i strpljenje, uporno koriscenje perifernog vida i kada zabole oci bledji deo ce se pokazati.

NGC 129

Otvoreno jato u sazvezdju Cassiopeia, magnitude 6.5 i prividne velicine 21'.

Lociranje: Najlakse je reci ''jato se nalazi na pola puta izmedju 𝞫 i 𝞬 Cassiopeia, kako mnogi autori vole da kazu. Ja sam ga lako nasao pocevsi od zvezde Eta (𝞰) Cassiopeia. To je zvezda koju ja poznajem kao i njenu okolinu, i ona mi sluzi kao lokator za nekoliko DSO. Istocno od te zvezde, u traziocu cemo jasno videti klin od sedam svetlih zvezda. Severno od vrha tog klina uocicemo svetlu zvezdu HD 2626. Nacentriramo zvezdu u trazilac, pogledamo kroz okular malog uvecanja i jato cemo lako primetiti tik uz nju. Mapa lociranja je na kraju posta.

Opservacija: Jato je veliko i dovoljno ga je posmatrati na malim i srednjim uvecanjima. Na uvecanju 62.5x, ovo jato mene nepogresivo podseca na cirilicno slovo љ. Jato se sastoji od dva lanca zvezda koji se spajaju u jednoj tacki, kao obrnuto slovo V. Na kraju lanca nalazi se kruzic svetlih zvezda koji kompletira slovo љ. Jedan lanac prave jako blede zvezde. Drugi lanac sastavljen je od svetlijih zveda. Kruzic koji komletira slovo sastoji se od kombinacije svetlih i bledih zvezda u kom apsolutno dominiraju tri svetle zvezde koje grade trougao. Jedna od te tri zvezde je i najsjajnija zvezda jata - DL Cassiopeia magnitude 8.9.

Jato je bogato zvezdama raznih magnituda a kroz okular malog uvecanja se vidi njih pedesetak. Objekat se nalazi u prebogatom zvezdanom polju Mlecnog Puta. Gde god se okrenemo u okularu imamo neku grupaciju zvezda koja lici na otvoreno jato. Pozadinski sjaj je fantastican i sastoji se od mnogo jedva razlucivih zvezda koje izgledaju kao pesak result po okularu.

Severno od jata se nalaze cetiri svetle zvezde koje nisu do jata, magnitude oko 8. Okularskim pogledom nece dominirati jato vec jedena od tih zvezda: HD 2626 magnitude 8, pored koje se jato i nalazi. Problem sa ovim objektom je sto je tesko razaznati gde su mu granice, Zvezde jata si blede i nisu mnogo svetlije od desetina drugih zvezda koje ce ispuniti vidno polje. Tesko je proceniti koje zvezde jesu a koje nisu deo objekta.

Na uvecanju 107x broj zvezda u pogledu se povecava a taj efekat neraznaznavanja granica objekta je jos vise evidentan. Na tom uvecanju izbrojao sam 34 zvezde koje formiraju slovo љ i za koje sam siguran da su deo jata. Oko njih ima jos nekoliko desetina zvezda ali znajuci da je broj zvezda ovog objekta 35, sve te zvezde su verovatno superimponirane ili su pozadinske.

Ovaj objekat je lep i zanimljiv, mozda pomalo i konfuzan. Samo jato sastoji se od zvezda skoro svih magnituda od 9 pa na bledje i bilo je zanimljivo posmatrati kako blede zvezde popunjuju praznine izmedju srednjih. Najlepsi deo jata je triougao koji grade tri najsjajnije zvezde. Oko tog trougla nacinckalo se jos bledjih clanica i okoje  trouglu ublazavaju ostrinu, pa u okularu sve to izgleda kao kruzic. Okolina objekta preti da ga nadsjaji i jato kao da se bori da osdkoci u pogledu i pokaze nam se.

NGC 185 (Caldwell 18)

Patuljasta sferoidalna galaksija u sazvezdju Cassiopeia, magnitude 9.2 i velicine 10'.

Ova galaksija deo je Lokalne Grupe. I pre nego sto nastavim dalje, mislim da je pocetak izvestaja o ovom objekatu pravo vreme da objasnim sta je Lokalna Grupa i zasto je vecina ovih objekata izuzetno teska za opazanje. Ja volim da kazem da je Lokalna Grupa nas najblizi galakticki ''komsiluk'' koji ''nikada nije kod kuce''.

Lokalna Grupa je skup galaksija koje su jako bizu jedna drugoj i gravitaciono intereaguju. Tri najvece galaksije u Lokalnoj Grupi si Mlecni Put, Andromeda Galaksija (M31) i Triangulum Galaksija (M33). Svaka od te tri velike galaksije ima svoje satelitske galaksije, tj. galaksije koje su gravitaciono vezane za njih i dele zajednicko kretanje kroz svemir sa svojim maticnim galaksijama. Te satelitske galaksije su po pravilu izuzetno male i iregularnog oblika. Naime, gravitaciona vuca kojom ove tri galaksije deluju na svoje satellite je toliko velika da mali pratioci ne mogu nikako da formiraju stabilno i masivno jezgro koje bi ima dalo neki od klasicnih galaktickih oblika: spiralni, lentikularni itd. U jezgru tih galaksija nalazi se gusti skup zvezda koji nekako uspeva da zadrzi zvezde oko njih na okupu ali nema dovoljnu gravitaciju da zvezde okupi oko sebe u prepoznatljiv galakticki oblik. Ta jezgra su ono sto mi nazivamo globularnim jatima. Ta jezgra postaju deo Mlecnog Puta ili Andriomede kada na kraju veca galaksija proguta malu. Zvezde satelitskih galaksija stoga se uglavnom rasporedjuju oko centralnog globularnog jata u obliku sfere ili elipsoida pa razlikujemo sferoidalne i elipticne pauljaste galaksije. Naziv patuljaste potice od malih stvarnih velicina satelitskih galaksija.

Pogresno se smatra da je Andromeda najbliza galaksija Mlecnom Putu. Mlecni Put ima desetak satelitskih patuljastih galaksija koje su nama mnogo blize od Andromede. Neke od njih su Sagittarius Dwarf Galaxy, Ursa Minor Dwarf Galaxy, Leo Dwarf, Fornax Dwarf. Sculptor Dwarf, Large Magellanic Cloud, da ne navodim ostale. E sad, pitanje je zasto onda mi tako tesko vidimo te galaksije kada su nam one najblizi susedi. Razlog lezi bas u toj blizini i nedostatku svetlog jezgra. Posto su galaksije jako blizu nama imaju veoma veliku prividnu velicinu. Ta velicina rasipa svetlost galaksija na veliku povrsinu i galaksije zavrsavaju sa brutalno malim povrsinskim sjajem. Kad kazem brutalno, misim bas brutalno. Recimo, Sagittarius Dwaf Galaxy ima ogromnu vizuelnu magnitudu od 4.7, ali kada se taj sjaj raspe na prividnu velicinu od neverovatnih 450'x216' dobijemo povrsinski sjaj od oko 15 mag/arcmin². Kome ove brojke ne znace mnogo reci cu samo da je sa nase linije pogleda Sagittarius Dwarf duplo veci od Andromede i da je bas zato visetruko bledji. Jedini izuzetak je cuvena satelitska galaksija Large Magellanic Cloud koja se moze videti i golim okom. Nazalost, ovo je jos jedan dragulj juzne hemisfere i mi ga ne mozemo osmotriti. Stoga, osmotriti bilo koju satelitsku galaksiju Lokalne Grupe severne hemisfere zahteva veliku aparaturu, tamnu noc, vestinu i strpljenje - i cesto ni sve to nije dovoljno.

Da se sada vratim na nasu metu. NGC 185 je satelitska galaksija Anromeda Galaksije i gravitaciono je vezana za nju. Sfernog je oblika i otprilike je na istoj udaljenosti od nas kao i Andromeda. Iako je pristojne magnitude od 9.2, povrsinski sjaj joj je ''bednih'' 14.1 mag/arcmin². Zasto sam onda bas izabrao ovu metu? Zato sto je objekat ne prevelike prividne velicine od 10' i jer sam vremenom stekao poverenje u svoj teleskop da moze da mi pokaze ovako blede mete, kao i u svoju vestinu perifernog vida.

Lociranje: Metu sam nasao okularski a ne traziocem, pa nema nikakve poente da dajem mapu.

- U trazilac sam nacentrirao zvezdu Omicron (𝞸) Cassiopeiae magnitude 4.4. Ja sam zvezdu video golim okom i nisam star-hoppovao do nje. Ko ne zna gde se zvezda nalazi ili je ne vidi golim okom moze je naci otprilike na polovini linije koja spaja Alpha (𝞪) Cassiopeiae sa Andromeda galaksijom (koju sa svoje lokacije takodje vidim golim okom, ponekad perifernim vidom pod vedrim nebom).
- Pogledamo kroz okularm alog uvecanja i pomerimo Omicron skroz na sever. U centru okulara pojavice se jedna svetla zvezda.
- Sada tu zvezdu pomerimo na sever okularskog pogleda i sada ce u centru biti zvezda SAO 36556. Nasa meta nalazi se odmah pored te zvezde. Znaci ako je SAO 36556 u centru okulara i nasa meta je u centru okulara.

Usmerenja uzmite sa rezervom. Ako metu gledate kasnije ili ranije od mene usmerenja ce biti drugacija.

Opservacija: Sada kada slusam svoj zapis sa osmatranja ne mogu da kazem da li se galaksija vidi direktnim vidom jer nisam ni pokusao tako da je vidim. Cim sam u pogled nacentrirao SAO 36556 presao sam na periferni vid i okrugla bleda mrlja pokazala se istog trenutka. Mogu da kazem da sam bio presrecan. Videti tako bledu patuljastu galaksiju je nekako doslo kao kruna svog truda koji sam do tada ulozio u ovu strast.

Cak i na uvecanju 62.5 galaksija je pokazala svoj kruzni oblik.

Na malo vece uvecanju od 107x moze se osmotriti da osvetljenost galaksije nije jednaka vec se sjaj ravnomerno pojacava ka centru. Sjaj centra je nesrazmerno veci od sjaj oboda, a gubitak sjaja desava se ravnomerno i bez slojeva u osvetljenosti. Bledi obodi galaksije se blago utapaju u mracno okruzenje i galakasija se glatko spaja sa mracnom pozadinom, bez naglih porekida u sjaju. Nikakva unutrasnja stuktura se ne moze osmotriti jer unutrasnje strukture nema, ali i samo opazanje nejednakog sjaja unutar objekta smatram za uspesno osmatranje strukture ovako blede galaksije.

Galaksija uopste ne izgleda malo. Stavise, izgleda sasvim pristojne velicine i ja misli da sam uspeo da uhvatim manje-vise svih 10' prividne velicine.

Sa istocne i zapadne strane galaksije nalaze sve dve svetle zvezde koje bas ne pomazu osmatranju ovog objekta. Nazalost, te zvezde su toliko blizu nasem objektu da se nikako ne mogu izbaciti iz okularskog pogleda. U stvari mogu na velikim uvecanjima, ali ovako blede mete ne mogu se posmatrati na velikim uvecanjima. Veca uvecanja bi pojacala kontrast ali i ubledila ionako prebledu metu, pa se ove dve zvezde moraju ''istrpeti''.

Samo 1º ispod nase mete nalazi se jos jedna satelitska galaksija Andromede - elipticna patuljasta galaksija NGC 147. I nju sam uspeo da osmotrim ali mnogo losije od prethone mete. Ova galaksija se pokazala kao uniformno osvetljen bledi elipsasti sjaj bez razlike u osvetljenosti izmedju centra i perifernih delova galaksije. Sjaj je mnogo bledji i osmatranje je teze. Iskreno, nisam se ni previse trudio oko ove mete. Bio sam toliko preplavljen utiscima prethodne mete a i umoran od dugog posmatranja perifernim vidom. Stoga nisam forsirao osmatranje i ovu galaksiju sam ostavio za neko drugo vece jer sam ubedjen da mogu bolje da je osmotrim kada budem bio odmorniji.

Kada se sve sabere ispadne da sam se bas obradovao sto sam osmotrio bledi kruzni sjaj bez strukture. Ali kada se zna prica sa pocetka ovog posta onda se vidi zasto ovo osmatranje smatram jednim od svojih najboljih momenata.

Mape:

NGC 281 Pacman Nebula  https://yourimageshare.com/ib/DOrExZkYtL
NGC 129  https://yourimageshare.com/ib/BPcgSKCi3m

[spadej]

Svaka cast! Ti vidis stvari koje mnogi od nas nisu uspeli ni da fotografisu.

[PavleR]

DSO u sazvezdju Aquarius:

M 2 (globularno jato)
NGC 7293 (Caldwell 63) - Helix Nebula (planetarna maglina)
NGC 7727 (Peculiar galaksija)

U ovom postu opisacu dva fantasticna objekta u sazvezdju Aquarius, i jedan koji nije atraktivna osmatracka meta ali sam morao da ga osmotrim zbog svojih unikatnih fizickih osobina. Prva dva objekta sam detaljno i dugo posmatrao i dao sam sve od sebe da ih kvalitetno opisem jer su oba jako kompleksne ali fantasticne mete. Trecu metu nisam ni planirao da opisem jer nema mnogo toga da se napise, ali nije sve u pogledu, ima mnogo toga i u zadovoljstvu da smo videli cudan i poseban objekat pa cak i kao bledu flekicu.

M2

Globularno jato u sazvezdju Aquarius, magnitude 6.6 i prividne velicine 16'.

Ovo daleko globularno jato jedan je od najlepsih objekata jesenjeg nocnog neba. Sa magntudom 6.6 i prividnom velicinom 16' spada u jedno od svetlijih i vecih globularnih jata severne hemisfere. Jato je izuzetno daleko i nalazi se na velikoj udaljenosti od 55.000 ly od Sunca. Uprkos udaljenosti, jato izgleda veliko u okularu. Svoju prividnu velicinu objekat moze da zahvali svojoj ogromnoj starnoj velicini - jato se siri u precniku od citavih 175 ly. Sa tom stvarnom velicinom, M2 je jedno od najvecih globularnih jata nase galaksije.

Ovaj objekat je jedno od najbogatijih i najguscih globularnih jata. Shapley-Sawyer klasa koncentracije jata je samo II i to ce se itekako videti u okularu. Jata te klase imaju gustu centralnu kondenzaciju i ovaj objekat je naprominentniji primer jata te klase.

Sa staroscu oko 12.5 milijardi godina jato je drevni clan Mlecnog Puta ali nije nastalo u njemu. Nekada je bio deo patuljaste galaksije Gaia-Enceladus (poznatoj kao Gaia Sausagre). Mleci Put ga je preuzeo kada su se dve galaksije sudarila pre 9-11 milijardi godina. Nukleus galaksije Gaia Enceladus danas zivi u Mlecnom Putu kao masivno globularno jato NGC 1851 u sazvezdju Columba.

Lociranje: Jato se sa lakocom vidi u traziocu. Star-hopp je stoga lagan i samo se treba ''dogegati'' do okoline jata, a objekat ce ''locirati sam sebe''. Potezi traziocem jesu malo duzi ali su lagani jer cemo se kretati upravno na svetle zvezde.

- Krenuo sam od svetle zvezde Sadalmelik (𝞪 Aquarii) magnitude 2.9, zvezde koja predstavlja glavu Vodolije. Odmah ispod nje primeticemo dve svetle zvezde: 31 Aquarii i Omicron Aquarii.
- Pomerimo se 6º zapadno, upravno na pravac koji grade tri gore pomenute zvezde. U vidno polje ce uci dve sjajne bliske zvezde: 26 i 25 Aquarii.
- Od te dve zvezde skrenemo 2º na jug do duple zvezde Stuve 2806. Kada u trazilac budemo nacentrirali Struve, jato ce uci u vidno polje i nepogresivo ce se videti juzno od Stuve 2806.

Opservacija: Reci nemam koliko je ovo lep objekat. Jato je izuzetno svetlo i sasvim pristojno veliko. Na malom uvecanju M2 izgleda svetlije od vecine letnjih jata. Razlog tome je ne samo u magnitudi objekta vec i u kontrastu koji pravi sa skoro potpuno praznim nebom u kome se nalazi. Jato je potpuno drugacji pogled od letnjih globualara. Dok su letnja jata bila utopljena u prebogat zvezdani sjaj, M2 lezi sam u mnogo siromasnijem okruzenju. Ne moze se cak reci ni da jato dominira vidnim poljem jer nema u odnosu na koga da dominira. Pogled je stoga veoma spokojan i nekako miran.

Jato je izuzetno gusto po celoj svjoj povrsini, sa dodatnim povecanjem gustine u centru. Na uvecanju 62.5x objekat deluje kruzno i ujednaceno, ali videcemo da je to uopste nije tako. Pravo zadiranje u ovaj objekat pocinje tek prelaskom na veca uvecanja.

Na uvecanju 176x objekat izgleda fantasticno. Ovo jato je mozda i najbolji pokazatelj krilatice da kod globularnih jata ''aparatura vlada''. Iako mnogi osmatraci prijavljuju da ne mogu da razluce jato, moj teleskop ga je na ovom uvecanju prikazao sasvim dobro razluceno.  Periferni vid pomaze u opservaciji ali ne kao kod ostalih jata. Razlog tome je sto su zvezde jata izuzetno gusto spakovane i u centru i oko samog centra. Za razliku recimo od M15 koji je imao strukturu centar-prsten-halo, M2 ima samo centar i halo. Nema postepenog prelaza u sjaju od jezgra do periferije, cela unutrasnjost jata je toliko gusta da deluje skoro podjednako svetla dok se ne dodje do bledog hala. Centar jata je stoga nerazluciv na bilo kom uvecanju. Centar jeste pregust ali nije velik. Poprilicno brzo od nerazlucivog centra pocinje da se odvajaju razlucive zvezde hala i recimo da je odnos prenika centra i kruznog prstena hala 1:1.

Medjutim, prava zabava dolazi u trenutku kada se skoncentrisemo na halo. Slika ujednacenog kruznog objekta na malim uvecanjima pada u vodu i sada se vidi da halo nije ravnomerno raporedjen oko centra. Na nekim delovima je siri nego na drugim, a iz uskih delova hala izlazi samo po nekoliko lanaca zvezda iz centra. Recimo, na jugozapadnoj  strani objekta halo bukvalno da ne postoji i bas to je razlog cudnog pogleda na izuzetno svetlu izdvojenu zvezdu jako blizu centra, jugozapadno od njega. Odsustvo zvezda u halu na jugozapadnoj strani dalo je toj zvezdi prostora da usamljeno zasija i ona pravi bas kontrastni pogled sa bledim zvezdicama u guscim delovima hala. Sa jedne strane, imamo delove hala koji su toliko siroki i gusti da su jedva razlucivi, a sa druge strane imamo toliko siromasne delove hala da se vidi skoro svaka pojedinacna zvezdica.

Ova iregularnost ''debljine'' hala potpuno transormise oblik objekta iz kruznog u izduzeni. Na velikim uvecanjima vidio se da cak ni centar objekta nije kruzan vec je pomalo ''sipkast''.

Ovo je jato koje nas tera da povecavamo uvecanja i ja sam ga posmatrao i na 321x. Na tom uvecanju halo izgleda brutalno dobro. Naci ostru sliku i dobar ugao gledanja na ovom uvecanju nije lako, ali je nagrada velika. Na 321x halo se razluci u pojedinacne zvezdice i postaje jasno zasto i jato i halo ne deluju kruzno i zasto je u nekim delovima deblji nego u ostalima. Naime, na 321x se vidi da se halo sastoji od klinova zvezda koje izviru iz centra. Nisu to lanci kakve vidjamo kod M13 i M15 vec ostre klinaste formacije. Zato halo ne deluje kruzno: ti klinovi ostro i spicastu izlaze iz centra i na velikm uvecanju vidi se da je halo pun ''iglica'' koje mu narusavaju kruznu strukturu. Takodje, u nekim delovima hala ti klinovi se preplicu i seku i stvaraju gusti i siroki oblak oko centra, dok ih u nekim delovima uopste nema sto izduzuje objekat.

Otplike 5' juzno od centra jata nalazi se divna zvezda koja ga prati na svim uvecanjima i pravi lepo par sa objketom.

Ovo je jedan od najtezih izvestaja koje sam napisao. Objekat je izuzetno kompleksan ako mu se posveti paznja, i na svakm novom uvecanju percepcija jata se promeni. Jato treba posmatrati polako i smireno, ne zuriti i ne prelaziti prebrzo sa uvecanja na uvecanje. Na najmanjim uvecanjima pogled je skoro ''terapeutski'': usamljena svetla kugla koja putuje sama kroz svemir u potpunom mraku.

NGC 7293 (Caldwell 63) - Helix Nebula

Ogromna planetarna maglina u sazvezdju Aquarius, magnitude 7.6 i prividne velicine 25'.

Jedna je od najblizih planetarnih maglina Solarnom sistemu cemu i duguje svoju velicinu od neverovatnih 25'. Od Sunca je udaljena samo 650 ly. Poredjenja radi to je 4x blize od cuvene Ring Nebula u sazvezdju Lyra. Kada se ta blizina iskombinuje sa velikom stvarnom velicinom objketa od 5.7 ly dobije se prividna velicina magline koja iznosi nepojmljivih 25'. To je skoro pa veliko kao Pun Mesec. Za planetarne magline to su nestvarno velike prividne dimenzije. U ovim postovima ja sam opisivao magline sa dimenzijama i po 10'', a neke od najvecih su merile samo nekoliko arcminuta. Nijedna od teleskopski osmotrivih planetrki nema velicinu Helix magline, sto naravno ima i popilicno negativne efekte po osmotrivost ovog objekta. Naime, to znaci da se sjaj magline rasipa preko njegove ogromne povrsine i maglina tako zavrsava sa izuzetno malim povrsinskim sjajem od oko 15 mag/arcmin². Poredjenja radi, to je isti povrsinski sjaj koji imaju neke satelitske galaksije Mlecnog Puta. O njima sam pricao u jednom od prethodnih postova gde sam objasnio koliko su one tesko opazive u okularu.

Jos jedan faktor utice na tezinu osmotrivosti Helix magline a to je njena pozicija na nocnom nebu. Maglina je locirana pri samom dnu velikog sazvezdja Aquarius i pozicionirana je tako da skoro ne menja polozaj tokom noci, kao da se celo sazvezdje okrece oko nje. Stoga cekanje da maglina bude u tranzitu nema nikakve poente i ne moze nam pomoci u osmatranju. Niski deo juznog neba podlozan je turbulencijama vazduha i svetlosnom zagadjenju pa je je zbog svega ranije recenog osmatranje ove magline veliki izazov. Zbog malog povrsinskog sjaj i pozicije na nebu za ovaj objekat se kaze da je ''jedan od najsvetlijih objekata koji se tesko opaza''. Kod mene je juzna strana neba najmanje izlozena svetlosnom zagadjenju, pa cak i donji jug, sto mi je mnogo pomoglo da uspesno osmotrim ovaj predivni objekat.

Lociranje: Magalina se ne vidi nefiltrirana pa ce se lokacija bazirati da okular naslepo navedemo na deo neba u kom se objekat nalazi. To zahteva dosta precizno pomeranje po nebu ali ja vec dve sezone koristim brz i uspesan star-hopp:

- Krene se od zvezde Skat (𝞭 Aquarii) magnitude 3.3. Skat je jedina svetla zvezda u donjem delu sazvezdja i lako ce se uociti jer se nalazi direktno juzno ispod svetlog asterizma ''Krcag''. Provere radi, u traziocu ce praviti blizak opticki par sa svetlom zvezdom 77 Aquarii.
- Pomerimo trazilac za 5º jugozapadno dok u vidno polje ne udje trougao koji prave tri svetle zvezde: 66, 68 i 59 Aquarii. Ovo jeste dugacak potez ali te tri zvezde su jedine svetle zvezde u tome delu neba i ne mogu se promasiti. Ako posle dva pomeraja trazioca ne uocite trougao vratite se na Skat i pokusajte ponovo.
- Nacentriramo trazilac na 59 Aquarii i 3º zapad-jugozapad od nje uocicemo jos jednu svetlu zvezdu - 47 Aquarii. Nasa meta nalazi se na otprilike trecini puta izmedju te dve zvezde, blize 59 Aqr.  Koncanicu trazioca neciljamo na tu trecinu, i stigli smo do mesta u kome se nalazi nas objekt. Kada pogledamo kroz okular videcemo samo mrak. Da bi se maglina uocila mora se koristgiti OIII filter.

Opservcija: Pre nego sto pocnem sa opisom, za one koji su preskocili odeljak o lokaciji, da napomenem da se maglina vidi iskljucivo filtrirana. Ja sam koristio OIII filter.

Objekat je fantastican i ja ga nazivam ''Oko''. Apsolutno neponovljivo iskustvo posmatranja planetarne magline za koju je najmanje uvecanje vise nego dovoljno. To sto je bleda, jedva vidljiva i izuzetno naporna za posmatranje sve pada u drugi plan pred pogledom koji samo ova maglina moze da pruzi - pogled na planetarnu maglinu velicine skoro Punog Meseca!!!

Na uvecanjima 62.5x i 107x maglina izgleda uzasno bledo, ogromno i prstenasto. Obejkat ima oblik pomalo izduzenog prstena sa supljim tamnim centrom i svetlijim obodom, kao ogromno oko. Tamniji deo magline u centru je poprilicno velik i njegov poluprecnik nesto je veci  od poluprecnika svetlog prstena koji ga okruzuje. Medjutim, maglina nije bukvalno suplja. Maglovitst postoji i u sredini, samo je bledja od maglovitosti u prstenu. To pogotovo dolazi do izrazaja ako uporedimo tamnu povrsinu supljine sa nebom koji okruzuje objekat: tada cemo primetiti da je supljina ipak svetlija od okruzujuceg neba. 

Prsten magline svetliji je u svojim severnim i juznim delovima nego na istocnom i zapadnom, a juzni deo deblji je i svetliji od severnog. Disk magline je amorfan: jeste kruznog oblika ali mu ivice nisu ostre. Ni linija gde se spajaju spoljasnji prsten i tamna unutrasnjost takodje nema ostre ivice pa sveukupno maglina deluje mekano i blago.

Maglina preko svoje povrsine ima superimponirane zvezde, ali sa OIII na okularu te zvezde se jedva mogu videti jer ih filter popouno ugusi. Ako skinemo filter da osmotrimo te zvezde maglina ce se izgubiti i bilo mi je jako zao sto nisam uspeo da osmotrim i tu dimenziju objekta.

Ovaj objeklat zahteva mnogo od osmatraca. Kao prvo, da se prepoznaju uslovi pogodni za posmatranje. Posmatranje ne treba forsirati vec treba sacekati noc bez Meseca sa stabilnim atmosferskim uslovima. Drugo, malo naprednije tehnike posmatranja poboljsace kvalitet pogleda. Periferni vid nije neophodan za posmatranje ali ce samo on istaci razlike u sjaju juznog i severnog dela prstena. Ja sam koristio i tehniku ''setanja'' magline po vidnom polju. Prave se blagi kruzni pomeraji tubusa koji maglinu blago pomeraju po vidnom polju. Time se indukuje naizmenicna promena direktog i perifernog vida i delovi magline koji se slabije vide direktnim vidom postaju ostriji i jasnije vidljivi. Trece, objekat zahteva vreme, i to u porilicnoj kolicini. Ja mislim da se bez 20-30 minuta pred okularom ovaj objekat ne moze kvalitetno osmotriti. Maglina je ultra-bleda i ocima treba dati vrmena da se naviknu na pogled i da upiju svaki foton koji mogu.

Za neke ranije objekte sam savetovao posmatrace da mozda iziskuju vise muke nego nagrade. Ovaj objekat nije takav - nagrada je velika. Maglina izgleda kao ogromno svemirsko oko koje gleda u nas dok mi gledamo njega - fascinantan pogled. Sa druge strane, Helix Nebula je najblizi i najveci pogled koji mozemo da imamo na proces umiranja jedne zvezde i destukcije koju taj proces donosi. Gledajuci u nju kao da smo u prvom redu predstave koja pokazuje sta jednog dana ceka i nas Solarni Sistem.

Na kraju ovog opisa hteo bih da se osvrnem na naziv koji ovaj objekat nosi - Caldwell 63. Vec desetak objekata koje sam opisao nosi oznaku Caldwell i veliko mi je zadovoljstvo da kazem nesto o nasem velikom kolegi astroamateru po imenu Patrick Caldwell-Moore. Patrick Moore bio je cuveni astro-amater koji je imao ogroman uticaj na astroamatersku zajednicu. Osim osmatranja bavio se i promovisanjem amaterske astronomije, pisao je clanke, vodio radio i televizijske emisije koje su se bavile nasim hobijem, od kojih se najpoznatija emitovala na BBC. On je uocio da u Messier katalogu nedostaju neki ocigledno divni objekti. Mnoge svetle galaksije, planetarne magline i otvorena jata nisu se nasla u katalogu slavnog Francuza, jer ih je ili ''promasio'' ili nije smatrao mogucim za pomesati sa kometama. Takodje, Messier je svoja posmatranja vrsio iz Pariza, pa mu nisu bili dostupni mnogi biseri koji se mogu videti sa juznijih geografskih sirina severne hemisphere. 1995. godine casopis Sky&Telescope objavio je listu 109 objekata koji nisu u Messier katalogu a trebalo bi da budu koju je sastavio Patrick Moore. Ta lista postala je popularni Caldwell katalog i u njemu se nalaze neki od najprominentnijih objekata nocnog neba kao sto su Hejade, Double Cluster, Omega Centauri, Sculptor Galaxy pa i nasa danasnja meta. Objekti su dobili ime Caldwell po drugom prezimenu Patrick Moor-a, jer nisu mogli da budu obelezeni sa M zbog mesanja sa Messier objekatima.

NGC 7727

''Peculiar'' galaksija u sazvezdju Aquarius, magnitude 10.6 i prvidne velicine 4.7'x3.5'.

Pod pojmom ''peculiar galaxy'' u astronomiji se zavode galaksije neobicnog oblika, sastava i velicine. U pricipu galaksija moze imati oznaku ''Peculiar'' iz nekoliko razloga: ili je intereagujuca galaksija ili je galaksija sa aktivnim nukeusom ili je strukture koja ne odgovara nijednom klasicnom galaktickom tipu.  Inetereagujuce galaksije gravitaciono su povezane sa jos jednom ili vise galaksija tako da im se usled te interakcije menja oblik na nacin da se ne moze klasifikovati nijednom klasom (ni spiralna, ni elipticna, ni lentikularna itd.). Galaksije sa aktvnim nukeusom u svom centru imaju supermasivnu crnu rupu koja visak nagomilanog materijala izbacuje u obliku zracenja, uglavnom preko dva zraka sa obe strane galaksije i upravno na galakticku ravan.

Ova galaksija duguje svoju klasifikaciju cinjenici da ima dva galakticka nukeusa, tj. dve supermasivne crne rupe u svom jezgru. Galaksija je verovatno nastala kao rezultat spajanja dve spiralne galaksije pre milijardu godina, gde se nukleusi tih galaksija jos nisu spojili vec svaki zivi zaseban zivot. Proizvod tog spajanja i gravitacione cudnovitosti unutar galaksije su niz mlazova koje izlaze iz galaksije i nemaju spiralan vec iregularan oblik. Ti mlazovi su ostaci starih galaksija, a sudbina ovog objekta je da jednom u buducnosti postane elipticna galaksija, kao i velika vecina galaksija koje su nastale sudarom dve spiralne glalaksije.

Lociranje: Iako je meta mala i bleda, star-hopp je relativno lako nadje.

- U trazilac nacentriramo tri zvezda 𝟁¹, 𝟁² i 𝟁³ Aquarii u glavnom asterizmu sazvezdja. Zvezde predstavljau deo mlaza vode koji proliva Vodolija iz asterizma ''Krcag''.
- Produzimo pravac koji spaja 𝟁² i 𝟁³ nekih 8º i u trazilac ce jasno uci trapez sastavljen od cetiri zvezde. Gornju osnovicu cine sjajni opticki dvostruki sistem 𝟂¹ i 𝟂² Aquarii.
- Nacentriramo 𝟂² Aquarii u trazilac i severno od nje videce se dve svetle zvezde: HD 222093 i HD 222493. Naciljamo trazilac tacno izmedju te dve zvezde, pogledmo kroz okular i u pogled ce uci nasa meta - NGC 7727.

Opservacija: Po magnitudi i velicini ovaj objekat je trebalo da ima sasvim pristojnu sliku u okularu. Nazalost, pozicija na niskom nocnom nebu je utamnila i smanjila objekat, ali ne dovoljno da ne mogu da kazem da sa izvrsio osmatranje galaksije sa dve crne rupe.

Kao i sve male i blede galaksije, ni ova nece otkriti nikakvu strukturu. Medutim, ono sto jeste zanimljivo je zvezdoliki, pa skoro tackasti nukleus. Taj mali nutrasnji sjaj okruzen je mnogo bledjom spoljasnjoscu koja brzo nestaje u tamno okruzenje.

Ovo nije objekat koji se posmatra da bi se videla lepota ili detalji objketa. Ovo je objekat koji se posmatra da bi se zadovoljio astronom u nama koji zeli da fizicki intereaguje sa fotonima galaksije koja je unikatna  i predstavlja jedinstven objekat u svemiru. Na kraju krajeva, posle nje sebi mogu da kazem da galaksije sa dve crne rupe nisam gledao samo u naucnim emisija i casopisima vec da sam je video svojim ocima .

Mape lokacija:

M2 - https://yourimageshare.com/ib/x8BNA9YGOA
NGC 7293 - Helix Nebula - https://yourimageshare.com/ib/HoHweq0m5c
NGC 7727 - https://yourimageshare.com/ib/GquURCdVvj