PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[Yagodinac]

Svaka čast. Kakva je bila atmosfera?

[PavleR]

Svaka čast. Kakva je bila atmosfera?

Pozdrav Yagodinac. Posmatrao sam od 19:00 pa do 01:30. Napolju cica-zima, samo ja i zavijanje sakala, svi pametni se greju po kucama i krkaju pecenje za srpsku .

Seenig je bio prosecan, al a se ne naljute kolege posmatraci, mislm da ljudi ponekad preteruju sa uslovima posmatranja. U redu je to na prolece, kad je seeing krucijalan. Ali 80% zimskih objekata su otvorena jata, za njh je bitno da se teleskop dobro ohladi da zvezde ne budu pufnaste, i udri. Ako cekamo savrsene uslove nikad nista necemo gledati. Tako da sam proveo ispunjenu ledenu noc, cesljao sam otvorena jata i po koju planetarku po Aurigi i Blizancima, mucio se sa Lepusom, i jos po nesto. Za Lepus sam ja kriv, trebao sam da odustanem cim sam video da je seeing prosecan i da odmah okrenem teleskop visoko gore. al ne da djavo mira, morao sam da pogledam Spirograph, pa onda ajde ovo, pa ono.....i tako      

[PavleR]

SazvezdjeCamelopardalis:
- NGC 1501 - Oyster Nebula  (planetarna maglina)

Sazvezdje Monoceros:
- NGC 2301 - Hagrid's Dragon Cluster (otvoreno jato)

Sazvezdje Taurus:
- NGC 1807 i NGC 1817 - Poor Man's Double Cluster (par otvorenih jata)

------------------------------------------------

NGC 1501 - Oyster Nebula

Planetarna maglina u sazvezdju Camelopardalis, blede magnitude 11.5 i prividne velicine 52''.

Od ove magline sam ocekivao jako malo, skoro nista, a dobio sam izuzetno mnogo. Maglina se pokazala kao prijatno iznenadjenje i mogu da kazem da mi je bilo izuzetno zabavno i prijano posmatrati je. Naime, sve je protiv ove magline: lokacija na severnom nebu koje je meni svetlosno zagadjenije od juznog, ocajno bleda magnituda uparena sa pristojnom velicinom sto rezultuje ne bas sjajnim povrsinskim sjajem objekta. Medjutim, nekako se sve kod nje skockalo za jedan lep i jasan pogled.

Lociranje: Lokacija moze biti pakao a moze biti prelaka. Sve zavisi koliko poznajemo nocno nebo. Ako poznajemo bledo sazvezdje Camelopardalis i znamo da prepoznamo najsjajnije zvezde u njemu do magline mozemo doci poprilicno brzo.

- U trazilac centriramo duplu zvezdu Struve 385 u glavnom asterizmu sazvezdja Camelopardalis. Ova zvezda se vidi golim okom i moze nas dovesti do nekoliko lepih meta. Zvezda je jako blizu zvezde Gamma Persei u savezdju Perseus i prva je svetla zvezda koja se nalazi blizu linijie koja spaja Gamma Persei sa Polarisom.
- Jugozapadno od Struve 385 nalaze se dve zvezde: Struve 400 i HD 22764. Produzimo liniju koja spaja sve tri zvezde i posle samo jednom pomeraja trazioca u vidno polje ce uci prsten koji gradi pet svetlih zvezda.
- U sredini tog prstena kroz trazilac ce biti vidljiva jedna bleda zvezda HD 25734.
- Nacentriramo tu zvezdu u trazilac, pogledamo kroz okular i odmah pored nje bice jasno vidljiv ovalni maglovit sjaj - nasa meta NGC 1501.

U najnovijem broju casopisa Sky&Telescope autor Don Ferguson dao je potpuno drugaciji star-hopp, krenuvsi od zvezde Beta (𝞫) Camelopardalis. Ja mislim da je moj bolji jer je Struve 385 lakse pronalazi golim okom od Beta Cam, a i dosta je bliza maglini. Maglinu sam posmatrao pre skoro dva meseca, pokusacu da je nadjem i njegovim nacinom pa cu uporediti.

Opservacija: Maglina sija poprilicno sjajno za svoju magnitudu i povrsinski sjaj. Velika je, i poredjena radi skoro je iste velicine kao Jupiter u opoziciji. Sjaj objekta me je bas iznenadio. Maglina se bez problema vidi bez filtera, a sa O III filterom pogled je fantastican. Maglina izgleda kao neki duh u mraku. Ono sto je tipicno za sazvezdje Camelopardalis je odsustvo sjajnih zvezda, tako da u okularu nista nece gusiti sjaj magline i ona ce iskociti jasno i sjajno kao maglovit oval.

Vec na uvecanju 62.5x maglina izgleda duholiko i vidi se da nije kruznog vec elipsastog oblika. Nikakva boja se ne pokazuje jer je maglina isuvise bleda da bi se probila boja. Pored magline nalazi se ranije pomenuta zvezda HD 25734 magnitude 7.5. Ako hocete, pokusajte da je uklonite iz pogleda ne bi li jos vise pojacali sjaj magline. Super je i ako ostane u pogledu jer pravi lep par sa nasim objaktom. Prijatno me je iznenzdilo i to da nije bilo neke preke potrebe za perifernim vidom. Maglina dobro izgleda cak i na ovom uvecanju bez naprednih tehnika posmatranja, jedino ce filter poprilicno pomoci.

Maglina slabo podnosi uvecanja. To je ceh koji pogled placa ako planetarke imaju mali povrsinski sjaj. Kontrast se pojaca ali sam objekat ubledi i izgubi na ostrini. Posle 62.5x po obicaju sam presao na svoje omiljeno uvecanje od 176x jer na njemu imam optimalnu izlaznu pupilu. Medutim, bio sam jako nezadovoljan pogledom. Maglina je ubledela, ostrina se izgubila a unutrasnja struktura je ostala neosmotriva. Stoga sam se spustio na uvecanje 107x i na njemu se i zadrzao. Na njemu se objekat nekako opimizovao: gubitak ostrine i sjaja se nadoknadio sa dovoljno kontrasta da moze da se primeti da je unutrasnjost magline nejednako osvetljena. Odmah da kazem, ta nejednaka osvetljenost ne moze da se primeti odmah. Na ovom uvecanju proveo sam oko 7-8 minuta pokrivene glave da bih mogao da primetim tu osobinu objekta.

Okularsko zvezdano polje je izuzetno siromasno. Zvezda HD 25734 je uvek tu i ona ce praviti drustvo maglini na bilo kom uvecanju. Medjutim, osim nje, u vidnom polju skoro da nema iole sjajnije zvezde. Mozda bas to pomaze da ova maglina zasjaji bolje nego sto brojke indukuju. Maglina i zvezda stoje jedna pored drudge same u totalnom mraku.

Centralna zvezda magnitude 14.5 ne moze se osmotriti moj aparaturom.

Oyster Nebula je odlicna meta. Maglina ima mali povrsinski sjaj ali ipak taman dovoljan da je napravi duholikom. Po meni, ovo je obavezno posmatranje i ako imate dovoljno aparature obavezno pogledajte ovaj objekat. Objekat ne pleni strukturom jer se ona bez bas velikih teleskopa ne moze ni uociti. Stoga lepota ovog objekta ne dolazi iz njega samog vec iz svoje duholike pojave u mracnom praznom nebu sazvezdja Camelopardalis.


NGC 2301 - Hagrid's Dragon Cluster

Otvoreno jato u sazvezdju Monoceros, magnitude 6.0 i prividne velicine 12'.

Ovaj vrhunski posmatracki objekat verovatno je jedno od potcenjenijih otvorenih jata u sazvezdju Monocoreos. Razlozi za to leze u cinjenici da se jato popuno drugacije prikazuje u malim i velikim teleskopima. Naime, jato je bogatom zvezdama magnitude 11 i bledjim nacickanih jedna do drudge i pogled na objekat se znatno razlikuje u zavisnosti koju magnitude zvezda telekop moze da  prikaze. U jednom astronomskom casopisu sam procitao da autor opisuje jato kao ''odrpana linija zvezda'' ili ''eksplozija zvezda'' u zavisnosti od velicine aparature. U mom teleskopu jato je ''eksplodiralo'' i pokazalo se kao jedan predivan objekat.

Lociranje: Ono sto ovo lociranje cini lakim je cinjenica da se cetiri najsjajnije zvezde jata vide u traziocu o obliku male vertikalne linije. Ono sto lociranje cini teskim je sto sam ja odmah krenuo od zvezde Delta (𝞭) Monoceroeis magnitude 4.15, za koju znam da mnoge kolege ne vide golim okom sa svojih lokacija. Kolegama koje ne uspevaju da je vide mozda ce pomoci cinjenica da je Delta Monocerotis prva svetla zvezda jugozapadno od sjajne zvezde Procyon, najsjajnije zvezde u sazvezdju Canis Minor.
Ja sam nasao sledeci star-hopp:

- U trazilac sam direktno nacentrirao zvezdu Delta Monocerotis u glavnom asterizmu sazvezdja. Da sam na pravom mestu potvrdio mi je lanac od tri zvezde iznad nje.
- Pratio sam taj lanac za malo vise od jednog pomeraja trazioca (5º) dok nisam dosao do svetle zvezde HD 49933. Zvezda se lako prepoznaje jer je vrh asterizma koji lici na kucu sa krovom, a podseca i na oblik sazvezdja Auriga.
- U istom vidnom pollju trazica, na samom severu primeticemo zgusnuti lanac od cetiri zvezde - otvoreno jato NGC 2301.

Opservacija: Na prvi pogled kroz okular sam ostao zatecen kvalitetom pogleda. Za razliku od vecine ostalih otvorenih jata cije zvezde grade neku vrstu oblika kruga, zvezde ovog jata grade distinktivni oblik krsta koji najvise podseca na sazvezdje Cygnus ili mozda Aquila. Stoga je jasno zasto ovo jato nosi nazive Hagrid's Dragon i Great Bird Cluster.

Najvise sam se zadrzao na uveacanjima 107x i 136x. Jato je relativno malo ali sa gusto spakovanim zvezdama. Objekat je najgusci u centru. Severno od centra pruza se lanac od cetiri jako sjajne zvezde, juzno od centra krece lanac od sest sjajnih zvezda da bi na kraju dosao dugacki istocni lanac koji formira telo zmaja. Stoga objekat izgleda kao ptica ili zmaj, gde centar predstavlja glavu, severni i juzni lanci predstavljaju krila, dok istocni prikazuje telo i rep.

- Severno krilo je najprominentnije jer je sastavljeno od cetiri relativno sjajne zvezde u odnosu na ostale clanice jata. Tri zvezde blize centru su bele boje dok je najsevernija zuta.

- Juzno krilo sastoji se od sest svetlih zvezda

- Telo i rep, tj. istocni lanac sastoji se od gusto spakovanih bledih zvezda koje zavrsavaju sa jednom svetlom. Zvezde repa gusce su spakovane neko zvezde krila. Na svom kraju rep se savija ka severu pod 90º. Ja sam sve zvezde u repu video belo sem poslednje koja se pokazala crvenkasto.

- Najlepsi deo objekat je centar, tj. glava. On je najgusci deo jata i treba ga posmatrati na vecem uvecanju. Centar ima dve sjajne zvezde jedna do drudge, od kojih se sjajnija pokazuje zuckasto. Oko njih su gusto rasporedjene blede zvezde. Te blede zvezde nisu nasumicno razbacane oko dve svetle vec grade dva paralelna lanca koja polaze severno od dve svetle, da bi se potom oba ta lanca savila na jug. Time formirju neki oblik slova L.
Centar sam posmatrao i na uvecanju 176x ne bi li bolje uocio detalje rasporeda bledih zvezda oko centralnog para svetlih.


NGC 1807 i NGC 1817 - Poor Man's Double Cluster

Par otvorenih jata u sazvezdju Taurus. Centri jata se nalaze na separaciji od oko 20', sto znaci da mogu stati u jedno vidno polje malog uvecanja,

Lociranje: Jata su vidljiva u traziocu kao blago zamagljenje naspram crne pozadine. Star-hopp koji sam ja koristio je malo skakljiv jer zahteva malo duzi hod trazioca u svom prvom koraku.

- Produzio sam liniju koja spaja zvezdu Theta (𝞱) Tauri sa Alpha (𝞪) Tauri - Aldebran u Hijadama. Liniju sam vukao dok nisam udario u zvezdu 104 Tauri. Zvezda se lako prepoznaje jer iznad sebe ima jednakostranicni trougao tri svetle zvezde.
Ovaj potez je malo tezi jer je hod trazicem dugacak 8º.
- Kada dodjemo do 104 Tauri, na juznom kraju vidnog polja trazioca jasno ce zasijati tupougli trougao koji grade tri svetle zvezde - 11 Orionis, 15 Orionis i HD 33554.
- Kada trazilac namestimo oko HD 33554, jata ce se pokazati kao blede maglice neposredno uz tu zvezdu. Alternativno, jednostavno nacentrirano zvezdu, pogledamo kroz okular i jata ce se pojaviti u vidnom polju malog uvecanja.

Opservacija objekta kao par jata: Na uvecanju 62.5x, oba jata se vide u jednom vidnom polju. Sa zapadne strane lezi NGC 1817, dok ce NGC 1807 biti na istoku. Ako posmatramo jata kao par, prvo sto ce se uociti da oba objekta deluju rasuto i izduzeno. Jata deluju porilicno dekoncentrisano i ''neugledno''. Da ne znam da su u pitanju otvorena jata mozda bi ih pomesao sa nasumicno rasuto-grupisanim zvezdama. Taj utisak promenice se pri povecanju uvecanja i koriscenjem perifernog vida, bar kod NGC 1817.

Jata kao pojedinacni objekti:

- NGC 1817

NGC 1817 je bledje od dva i nesto je vece od svog para. Jato sija magnitudom 7.7 i prividne je velicine 15'.

Jato je prastaro i zivi vec oko milijardu godina. To je duboka starost kada su u pitanju otvorena jata. Svoj dug zivot objekt moze da zahvali svom polozaju u galaksiji. Za razliku od velike vecine otvorenih jata koja zive unutar galakticke ravni, NGC 1817 smesten je izvan ravni nase galaksiije i udaljen je od iste sasvim pristojnih 1.300 ly. Na toj poziciji jato je delimicno zasticeno od plimatskih sila Mlecnog Puta koje razaraju otvorena jata, te je vec prozivelo vise od 3 prosecna zivotna veka svojih ''bratskih'' objekata.

Velika vecina zvezda u jatu sija ispod magnitude 10, te jato ima poprilicno mali povrsinski sjaj.

Opservacija: Objekat sam najvise posmatrao na uvecanju 107x. Ono sto je najupecatljivija vizuelna karakteristika su cetiri svetle zvezde koje su daleko sjajnije od svih ostalih clanica jata. Tri od te cetiri zvezde raporedjene su u obliku tupouglog trougla. Cetvrta zvezda nalazi se u pravcu najduze stranice trougla, sto izduzuje objekat.

Objekat izuzetno dobro reaguje na periferni vid. Direktnim vidom izmedju te cetiri sjajne zvezde videce se veci broj sitnih i bledih zvezdica na granici razlucivosti. Medjurim, kada se objekat pogleda perifernim vidom broj zvezda se znatno povecava i moj je utisak da je ukupan broj zvezdica u pogledu prelazi preko stotinak. Blede zvezde ravnomerno su rasporedjene preko lica objekta, sto jatu daje ugrubo kruzni oblik.

Magnitudni raspon tih bledih zvezda nije velik, sve su otprilike istog sjaja, sto ne doprinosi dinamicnosti pogleda. Meni su se sve zvezde prikazle bele boje.  Takdoje, primetio sam nekoliko manjih bezzvezdanih prazninza preko lica objekta.

Jato je veliko i ispunjava lep deo povrsine vidnog polja uvecanja 107x. Pogled je lep i bogat.

- NGC 1807

Ovo jato sija svetlijom magnitudom od 7.0 ali je sa dmenzijama 12'  malo manje od svog pratioca.

Smatra se da je ovo jato gravitaciono vezano za NGC 1817, i da zajedno sa njim pripada nekom vecem otvorenom jatu.

Opservacija: Na malom uvecanju ovo jato ima oblik krsta. U centru jata nalaze se tri zvezde rasporedjene kao temena jednakostranicnog trougla. Kroz centar prolaze dva lanca zvezda koja formiraju krst. Lanac koji se pruza u smeru istok-zapad sastavljen je od 4 sjajne zvezde i tri bledje, dok upravno na njega ide lanac u smeru sever-jug koji je sastavljen od 8 zvezda od kojih su 4 bas svetle a 4 malo bledje.

Pogled na ovo jato daleko je manje ''natopljen'' bledjim zvezdama od NGC 1817. Jato deluje siromasnije, i iako je sjajnije magnitude pogled je daleko oskudniji. Za razliku od NGC 1817 gde je periferni vid i povecanje uvecanja dovelo do drasticnog povecanja broja zvezda u pogledu, kod NGC 1807 te tehnike ne dovode osetnog obogacivanja jata. Sve konstatacije koje sam izneo pri pogledu na malom uvecanju ostaju nepromenjene pri pogledu na vecem. Jedino eto sto se vidi da je jedna od tri zvezde u centru dupla i da ima pratioca. Takodje, broj zvezda u lancima koje formiraju krst se poveca za samo nekoliko. Sve to cini da je prethodna meta NGC 1817 mnogo lepsi prizor za posmatrati.

Mape lociranja:

NGC 1501 - Oyster Nebula:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53465400857/in/dateposted-public/

NGC 2301 - Hagrid's Dragon Cluster:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53466448943/in/dateposted-public/

Mapu za Poor Man's Double Cluster ostajem duzan, stampac mi je na popravci  :-(  ,

[PavleR]

Sazvezde Auriga:

Cheshire Cat Smile  (asterizam)
M 36 - Pinwheel Cluster (otvoreno jato)
M 38 - Starfish Cluster (otvoreno jato)
NGC 1907 (otvoreno jato)

------------------

Cheshire Cat Smile

Cheshire Cat Smile je lako prepoznatljivi asterizam u sazvezdju Auriga. Ne samo sto je asterizam zanimljivo gledati kroz trazilac vec je neobicno bitan jer sluzi kao lokator za nekoliko DSO u sazvezdju, tesko spakovanih oko ovog asterizma. Sva tri objekta koja budem opisao u ovom postu, kao i nekoliko koji ce doci u sledecim postovima nalaze se neposredno uz ovaj asterizam.

Asterizam cine zvezde raporedjene u obliku osmeha Cesirske macke, lika iz romana ''Alisa u zemlji cuda''. Macka ima dva oka i sirok osmeh ispod njih. Oci cine dve zvezde magnitude 6.1 i 6.5, dok se osmeh sastoji od 6 svetlih zvezda Najsvetlija zvezda u osmehu je Phi (𝞿) Aurigae magnitude 5.1. Osmeh je ''od uva do uva'' dugacak 1.5º, sto znaci da komotno staje u jedno vidno polje trazioca.

Lociranje: Nacentriramo trazilac ugrubo na pola linije koja spaja zvezde Elnath (𝞫 Tauri) magnitude 1.65 i Mahasim (𝞱 Aurigae) magnitude 2.7. Obe zvezde pripadaju glavnom asterizmu sazvezdja Auriga. Pomerimo se ugrubo 3.5º (malo vise od jednog hoda trazioca) upravno na tu liniju ka unutrasnjosii sazvezdja i smesak ce se nepogresivo pojaviti u svoj svojoj velicini i sjaju.

Opservacija: smesak izgleda jako zabavno. Mene vise podeca na izdubljeni smesak iz Helloween budeve .


M 36 - Pinwheel Cluster

Otvoreno jato u sazvezdju Auriga, magnitude 6.3 i prividne velicine 12'.

M36 je izuzetno mlado otvoreno jato, relativno male stvarne velicine. Jato je staro samo 25.2 miliona godina, sto znaci da je na manje od 10% zivotnog veka otvorenih jata. Stoga je i sastavljeno od mladih i toplih plavih zvezda. Jato je stvarnih dimenzija 14 ly, sto za otvorena jata nije mnogo.

Lociranje: M36 karakterise izuzetno visok povrsinski sjaj pa je stoga jato nepogresivo oucljivo u traziocu.

Postoje dva nacina lokacije i oba su prelaka:

1. ) Nacentriramo trazilac ugrubo na pola linije koja spaja zvezde Elnath (𝞫 Tauri) i Mahasim (𝞱 Aurigae), obe u glavniom asterizmu sazvezdja. U jednom pogledu trazioca jasno ce zasijati dva objekta: istocni, veci i sjajniji je otvoreno jato M37, dok je zapadniji, manji i bledji nasa meta - M36.

2.) Nadjemo asterizam Cheshire Cat Smile vec navedenim nacinom. U istom polgedu trazioca, istocno od osmeha zasijace otvoreno jato M36.

Opservacija: U mnogim tekstovima autori silom prilika uporedjuju M36 i M38 sa grandioznim jatom M37, pa ispada da su prva dva mala i siromasna. Ja ne volim takvo poredjenje jer me podseca na nepravdu koja se cini globularnom jatu M92 samo zato sto se nalazi u istom sazvezdju sa M13. Stoga sam i odlucio da razdvojim M36 i M38 od M37, jer posmatrana svaka za sebe ova dva jata itekako plene svojim izgledom u okularu.

Jato sam uglavnom posmatrao na uvecanjima 107x i 136x.

U nekim tekstovima citao sam kako autori opisuju da desetak najsjajnijih zvezda jata formiraju oblik krsta. Ja se u zivotu bas nisam nagledao iskosenih krstova, pa krst nisam ni video. Ono sto ja vidim je covek sa dve rasirene uzdignute ruke, kao da se raduje sto je njegov tim dao gol. Vidim glavu, dve podignute ruke i skupljene noge. Ta kontura ''radujuceg coveka'' sastavljena je od 30-40 zvezda sirokog magnitudog raspona.

Ono sto karakterise ovo jato je slabija ispuna objekta, sto znaci da oko tih 40 dominantnih zvezda nema mnogo bledjih zvezda koje bi napravile tepih pozadinskog sjaja. Ni povecanje uvecanja a ni periferni vid nece doprineti da se pogled ispuni bledjim zvezdama. Stoga se moze izvuci konstatacija da je jato relativno siromasno ali ipak gusto. Sam centar jata cini trougao koji formiraju svetle zvezde. Taj trougao je iznutra poptpuno prazan, a od njega na strane sire glave, ruke i noge coveka. Zvezde unutar jata su dosta poredjane u parovima, pa cak i u samom cenralnom trouglu. Konstantan format rasporeda zvezda je: dve bliske - pa razmak - pa ponovo dve bliske, pa opet razmak.

Moj savet posmatracima je da ne posmatraju sva tri Aurigina jata u jednom posmatranju. Razlog je da ne upadnu u zamku uporedjivanja svih ostalih jata sa M37. Ako M36 posmatramo kao potpuno zaseban objekat siguran sam da ce nam utisak biti da je ovo lepo, gusto i sjajno jato. Ono sto ovom jatu fali je dinamicnost pogleda usled nedostatka popunjenosti bledim zvezdama. Iako zvezde jata dolaze u sirokom magnitudnom rasponu 9-14, sve zvezde su sabijene u linije, nema razbacanih zvezdica da objekatu daju peskastu strukturu, pa nista i od onog uvek pozeljnog 3D efekta svetlih zvezda koje stoje ''ispred'' bledjih. Ovaj opis je moj utisak o objektu i kao sto se taj utisak razlikuje od onoga sto sam procitao o ovom jatu, moguce je da ce i drugi posmatraci imati sasvim drugaciju percepciju. To je i lepota posmatracke astronomije.


M 38 - Starfish Cluster

Otvoreno jato u sazvezdju Auriga. Magnitude 7.4 i prividne velicine 21'.

Trece od tri znamenita otvorena jata sazvezdja Auriga. Mereci 26 ly stvarne velicine i sa staroscu od 250 miliona godina, ovo jato je duplo je vece i 10x starije od perthodne mete, M36.

Lociranje: Izuzetno lako lociranje. Jato se nalazi neposredno uz kraj severnog dela osmeha ''Cesirske macke''. Jato se lako vidi u traziocu kao velika bleda mrlja.

Opservacija: Jato sam posmatrao na uvecanjima 62.5x, 107x i 136x. Iako se nalazi usred trake Mlecnog Puta koja prolazi kroz sazvezdje Auriga, jato ima jasno definisane granice i svojom formom i svetlim sjajem jasno se izdvaja iz okruzenja. Jato se sastoji od oko 100 zvezda, od kojih su vecina vidljive kroz moj teleskop.

Prvi utisak o jatu je ocigledano odstupanje od kruznog oblika. Umesto toga uocice se jasnih pet krakova koja posmatrace podsecaju na morsku zvezdu, odakle je objekat i dobio ime. Centar jata sastoji se od jedne svetle zvezde, u cijoj se naposrednoj blizini nalazi mala bezzvezdana praznina koju na severu okruzuje dugacak luk  svetlih zvezda. Iz te centralne regije siri se pet krakova zvezda, gde je naprominentniji i najgusci krak koji se pruza na severoistok.

Mene licno ovo jato mnogo vise podseca na nocnog leptira ili nekod drugog insekta, nego na morsku zvezdu. Naime, ta centralna praznina je ovalnog oblika i okruzena je lukom zvezda na takav nacin da mene podseca ga glavu nocnog leptira. Kako su najduzi kraci idu pravolinijski na jugoistok i jugozapad, tj. suprotno od zaobljenja glave - to mom mozgu jasno lici na polurasirena krila. Dva gornja kraka su kratka i iskosena na severoistok i severozapad  i ne idu pravolinijski vec se savijaju za 90º, pa me stoga podsecaju na antene na glavi. Stoga sam ovaj objkeat za licnu upotrebu krstio kao ''Nocni leptir''. Centralni severni krak je najkraci i njemu jos nisam nasao ''znacenje'' .

U poredjenju sa M36, ovo jato je vece i bogatije. Medjutim, glavna razlika je u ispunjenosti lica jata. Naime, kod M38 svetle i blede zvezde imaju mnogo skladniju distribuciju. Dok svetle zvezde magnitude oko 10 formiraju mali centar i prominente zrake, bledje ispunjavaju prostor izmedju njih. Na vecim uvecanjima se cak i u centralnoj praznini javljaju blede zvezdice na granici razlucivosti.

Ako se M38 stavi na krajnji jug okularskog pogleda, na krajnjem severu ce se pojaviti jedva vidljiva bleda mrljica - nasa sledeca meta otvoreno jato NGC 1907.


NGC 1907

Malo i bledo otvoreno jato u sazvezdju Auriga, magnitude 8.2 i prividne velicine 7'.

Iako se nalazi u istom okularskom pogledu sa M38, NGC 1907 nema nikakve veze sa prethodnom metom. Ovo jato je za 1.000 ly udaljenije od M38, a mi ih vidimo u neposrednoj blizini pukom slucajnoscu da se oba nalaze u istoj liniji pogleda gledano sa Zemlje. NGC 1907 je poprilicno staro jato i nastalo je pre oko 500 miliona godina - sto ce reci duplo je starije od M38 i 20x starije od M36. Iako je fizicki iste velicine kao M38, mi ga vidimo u znatno manjoj dimenziji zbog njegove udaljenosti od Zemlje.

Lociranje: Nalazi se u istom okularskom pogledu malog uvecanja sa M38. Jata su udaljena samo 34'. U poslednjem pasusu prosle mete opisao sam polozaj objekta.

Opservacija: Na uvecanjima na kojima posmatramo M36, NGC 1907 se nalazi postavljen uokviren u trougao tri svetle zvezde i vidi se kao maglovit sjaj sa razlucivih nekoliko najsjajnijih zvezda.

Jato je malo i izuzetno bledo, i za bilo kakvo uspesno posmatranje moraju se koristiti velika uvecanja. Ja sam ga prvo posmatrao na uvecanju 176x, ali sam tek na uvecanju 320x uspeo da ga razlucim i uocim jasnu formu.

Sve zvezde jata su gusto kompresovane unutar malog ostrouglog trougla koji uokviruje sve ostale zvezde. Ne treba taj trougao pomesati sa trouglom koji sam pomenu ranije. Znaci imamo veliki trougao tri svetle zvezde unutar koga se objekat nalazi. Medjutim, kada se jato uveca, vidi se jos jedan mali, izrazito ostrouglo-jednakokraki trougao koji dodatno uokviruje jato. Zvezde jata su jako gusto spakovane i sijaju magnitudama oko 11-12, po mojoj slobodnoj proceni. Na uvecanju 320x uspeo sam da perifernim vidom razlucim desetak zvezda o obliku klina sa tupim vrhom. Vise od toga nisam uspeo da razanam.


Mape za ova tri otvorena jata nisam u mogucnosti da postavim jer mi je stampac jos uvek na remontu  . Hvala na citanju i nadam se da su izvestaji zanimljivi i sadrzajni.

[PavleR]

DSO u sazvezdju Auriga:

M 37 - Salt and Pepper Cluster (otvoreno jato)
NGC 1931 - The Fly (emisiono/refleksiona maglina)
IC 405 (Caldwell 31) - Flaming Star Nebula (emisiono/refleksiona maglina)

Veliki pozdrav. U danasnjem postu izmesacu tri potpuno drugacije mete: jedan posmatracki klasik lako osmotriv u svim teleskopima i dve izuzetno teske mete koje zahtevaju malo veci teleskop i malo iskustva. Razlog tome je sto se zaista trudim da u ovim izvezstajima bude za svaki teleskop i svako iskustvo po nesto, te da mete ne budu sve istog ranga tezine. Mete nisu posmatrane iste veceri, M37 i preostale dve mete zahtevaju drugaciju adaptaciju na mrak. Iskrenom nisam bio siguran da li uopste da kacim IC 405, ali posto sam metu posmatrao, a ovo su posmatracki izvestaji, nema razloga da ne opisem ono sto sam uspeo da vidim. Na kraju krajeva, i prica oko magline je izuzetno zanimljiva i mislim da ce je kolege naci interesantnom.


M 37 - Salt and Pepper Cluster

Otvoreno jato u sazvezdju Auriga, magnitude 6.2 i prividne velicine 24'.

M37 je najlepse, najsvetlije i najbogatije od tri cuvena otvorena jata u sazvezdju Auriga: M36, M37 i M38. Jato nije bogato samo okularski vec i fizicki: sa svojih oko 500 clanica, M37 je jedno od zvezdama najbogatijih jata na nocnom nebu. O lepoti i sjaju ovog objekta dovoljno govori cinjenica da jato sadrzi cak oko 150 zvezda cija je magnitude svetlija od 12.5. Sve te zvezde su vidljive kroz okular, i sa dodatlom bledjih clanova koje mogu razluciti malo veci teleleskopi jasno je zasto se M37 smatra jednim od najlepsih posmatrackih objekata.

Lociranje: Jato blesti u traziocu i ne moze se promasiti. Nikakva posebna vestina nije potrebna da bi se jato lociralo, prosto naciljajte trazilac ugrubo malo juzno od sredista linije koja spaja zvezde Elnath (𝞫 Tauri) magnitude 1.65 i Mahasim (𝞱 Aurigae) magnitude 2.7. Obe zvezde pripadaju glavnom asterizmu sazvezdja Auriga. Jato ce se samo locirati jer njegov sjaj i velicina jasno dominiraju vidnim poljem trazioca.

U jako dobrim nocima jato je vidljivo i golim okom.

Opservacija: Ovo je jedan predivan prizor. Jato apsolutno dominira vidnim poljem svojim sjajem i velicinom. Iako se nalazi u bogatoj zvezdanoj regiji posred trake Mlecnog Puta koja prolazi kroz savzezdje, M37 se jano istice u moru zvezda, sa jasno definisanim granicama.

Ono sto je prva impresija pri pogledu na malom uvecanju (62.5x) je da je jato jako gusto, kondenzovano i peskasto - toliko da ga je moja supruga pomesala sa globularnim jatom.

Najbolji pogled imao sam na uvecanju 107x. Samim centrom jata dominira lucida objekta, zvezda magnitude 9 koja kroz okular svetli narandzasto-crvenkastom nijansom. Oko nje su gusto i ravnomerno razbacane bledje zvezde, ali ne mnogo bledje po sjaju od lucide. Vec sam spomenuo da 150 zvezda u jatu sija sjajnije od magnitude 12.5. Moja 300-tka uspeva da vidi i jos bledje zvezde od te magnitude, sto objektu daje suptilnu svtlucavu prasinastu strukturu.

Uniformnost peskasto razbacanih zvezda ''narusavaju'' tamne, delimicno bezzvezdane praznine koje se pruzaju kroz objekt. Ja sam uocio dve takve praznine, jednu tanju koja prolazi vertikalno, neposredno zapadno od centra i jednu deblju na severu objekta koja stoji otprilike upravno na prvu prazninu. Te dve praznine formiraju neki oblik slova T, sa iskosenom gornjom crtom. Meni je ta siroka severna praznina bas upecatljiva struktura u ovom objektu.  Kada sam uporedjivao svoj pogled sa astrofotografijama primetio sam kako se te praznine mnogo manje vide na fotografijama, zbog debljine zvezda na njima kao i zbog samog broja zvezda u polju. Sledece posmatranje sam se ponovo vratio na M37 i potvrdio postojanje bas prominentne severne praznine. Tu prazninu sa severa okruzuju zvezde jata koje su redje rasporedjene od ostalih clanica jata i zavrsavaju se distinktivnm lancem od 8 svetlih zvezda.

Najbogatiji deo je jugoistok jata, nesto manje zvezda lezi na zapadu, dok je jato najsiromasnije na severu, gde zvezde zaobilaze taj horizontalni tamni usek.

U ovom jatu ima mnogo toga. Kada bih sad krenuo da ispisujem sve forme koje sam primetio ovaj post bi se pretvorio u necitljivi roman. Recimo, primetio sam jos nekoliko malih tamnih praznina na obodima jata oko kojih zvezde vijugaju u lancima, te duplu zutu zvezdu na kraju severne praznine. Takodje, ako cemo u nasitinije detalje, na uvecanju 136x se vidi da istocni, najsvetliji deo jata, izgleda kao biljka od tri lista, recimo kao ljiljan. Ja malo patim od trazenja formi i detalja, ne zamerite mi.


NGC 1931 - The Fly

Daleka, bleda i malecka maglina koja se sastoji i od emisionog i od refleksionog dela. Blede je magnitude od 10.1 i premale prividne velicine od 3'. U maglinu je usadjeno malo otvoreno jato sacinjeno od samo 5 zvezda, ali ce zbijenost tog jata i pomoci u lociranju magline i istovremeno biti centralni osmatracka karakteristika objekta.

Maglina je udaljena citavih 7.000 ly od Sunca, sto je za magline poprilicno veliko rastojanje.

Iako je maglina izuzetno mala, svetli izuzetno malim povrsinskim sjajem, sve to cini ovaj objekat teskim za posmatranje. Kada se sve brojke razumeju, shvata se da je ovo objekat koji se moze samo pronaci i osmotriti, bez ikakvih ocekivanja da ce biti osmotriva neka njegova dublja struktura.

Lociranje: star-hopp i pronalazenje magline je lagan deo, osmatranje ce biti potpuno drugacija pesma. Ja sam pronasano sledeci star-hopp:

- Krenuo sam od asterizma Cheshire Cat Smile u unutrasnjosti sazvezdja.
- Dve centralne i najsvetlije zvezde osmeha imaju par opticki bliskih zvezda koje se pruzaju severoistocno i jugoistocno od njih. Uocimo par zvezda koji se pruza severoistocno oz zvezde Phi (𝞿) Aurigae, najsvetlije zvezde u asterizmu.
- U trazilac nacentriramo poslednju zvezdu u tom paru, pogledamo kroz okular malog uvecanja i maglina ce biti jasno vidljiva, centrirana oko necega sto lici na pojedinacnu zvezde a u strari je malo zvezdano jato.

Opservacija: Na uvecanju od 62.5 maglina se vidi kao zamagljena zvezda.

Kako je emisioni deo i najvidljiviji, sledeci logican korak je bio da na okular koji daje uvecanje 176x ucvrstim OIII filter. Bilo mi je cudno, ali OIII filter nije osetno poboljsao pogled. Uzimajuci u obzir koliko je objekat mali i da OIII ne pomaze, presao sam na uvecanje 320x i tu je pogled bio najbolji. Ono sto sam kroz 320x video su tri zvezde jata okruzenene mlecnom maglovitoscu. Zvezde su oko magnituda 12 i tesno su spakovane. Maglovitost se prikazuje jako kondenzovano i belicasto prozirno. Taj gust sjaj nije uniforman i najgusci je oko tri vidljive zvezde jata, dok na obodima nejednako bledi. Mali refleksioni deo magline, koji se nalazi otkacen od emisionog nisam uspeo da osmotrim.

Iako kratak, za sastavljanje ovakvog izvestaja bilo je potrebno dugotrajno i pazljivo osmatranje. Ima kolega koji mi se zale da bas ne razumeju brojke koje navodim pa cu pojasniti svima poznatim primerom - velicina ove magline od 3' manja je 1.5x od De Mairan magline unutar Orionovog kompleksa. A De Mairan ima vise nego dvostruko vecu magnitudu! Stoga posmatranje ove magline ostavite za dobru noc, aparaturu od minimum 200mm i puno strpljenja.


IC 405 (Caldwell 31) - Flaming Star Nebula

Ogromni kompleks emisione i refleksione magline u sazvezdju Auriga, magnitude 6 i prividne velicine 37'x10'.

Sve oko ove magline je zanimljivo, koliko je i njeno osmatranje tesko. Maglina je centrirana oko zvezde AE Aurigae magnitude 6. Medjutim, ta zvezda nema nikakve veze sa maglinom, niti je originalno uopste bila u sazvezdju Auriga. Naime, AE Aurigae ima ogromno sopstveno kretanje, sto znaci da nije stacionirana oko magline vec samo prolazi kroz tu regiju. Da pojasnim: sopstveno kretanje je razlika u poziciji zvezde (u arcsec) tokom jedne godine. Uprosceno, to je mera promene mesta na nocnom nebu na kome ce se zvezda nalaziti ako je posmatramo istog dana tokom dve uzastopne godine. Medjutim, stvari tek sad postaju zanimljive: proracuni pokazuju da je ista ta zvezda AE Aurigae nekada zauzimala mesto unutar Trapezium cluster-a Orionove magline!!! Pre tri milijarde godina u regiji Trapeziuma se iz nepoznatog razloga desio tezak gravitacioni ''karambol'' koji je izbacio zvezdu iz te regije i katapultirao je na sever. Danas zvezda lezi u sazvezdju Auriga i nastavlja da se krece ogromnom brzinom: svake godine zvezda predje put od oko 8 milijardi km, sto je otprilike jednako rastojanju Plutona od Sunca !!!!! Svake godine !!!!!

I tu zanimljivostima nije kraj. Ono sto je cinjenica je da maglina svetli energizovana bas tom odbeglom zvezdom AE Aurigae. Emisioni deo magline zraci svetlost usled energije aporbovaane od te zvezde, dok refleksioni deo takodje najvise odbija svetlost upravo te zvezde. Uprosceno, dok AE Aurigae nije bila u ovoij regiji nije bilo ni magline, bar ne u obliku koji se danas moze detektovati teleskopom. Ovaj odbegli svemirski putnik slucajno je nabasao na ovu regiju i ucinio da ova gigantaska maglina zasija u svom prelepom obliku i sjaju.

IC 405 je veoma bliska maglina Suncevom sistemu i udaljena  je od njega nesto vise od Orionove magline. Dok je M42 na rastojanju 1.300 ly od nas, IC 405 nalazi se na rastojanju 1.500 ly. Po dimenzijama maglina je ogromna i to ce je uciniti izuzetno teskom za uocavanje. Maglina ima bolno mali povrsinski sjaj i za osmatranje je potrebno da se poklopi mnogo kockica, te malo iskustva u uporedjivanju kontrasta mracnih delova neba.

Lociranje: Lociranje ovog objekta svodi se na pronalazenje zvezde AE Aurigae. Zvezda sija magnitudom 6 i lako ce se videti kroz trazilac.

- Krenuo sam od puno puta pominjanog asterizma ''Cheshir Cat Smile'' u unutrasnjosti glavnog asterizma sazvezdja.
- Samo 2º zapadno od njega nalazi se novi lako uocljivi asterizam - dva paralelna lanca zvezda, gde je donji lanac znatno svetliji.
- 40' severno od tog lanca u trazilac ce uci zvezda koja se sjajem jasno istice od svih ostalih - AE Aurigae. Nacentriramo je utrazilac, pogledamo kroz okular malog uvecanja sa ucvrscenim nebula filterom i ...... srecno.

Opservacija: Za pozmatranje ove magline preporucuje se koriscenje H-Beta filtera, istog kojim se posmatra i B33 - Horsehead Nebula. Kako je meni uvek bilo tesko da se odreknem 100-200 EUR za kupovinu filtera koji cu koristiti samo za nekoliko objekata radio sam sa onim sto imam - a to je kvalitetan OIII filter.

Maglinu treba posmatrati na sto manjem uvecanju jer je objekat veliki i zauzima dobar deo vidnog polja malog uvecanja. Ono sto ce biti odmah uocljivo je otvoreno zvezdano jato cijji centar cini AE Aurigae. Za samu maglinu jako je vazno da se ne odustane odmah i da se pazljivo posmatra ''boja mraka'' u okularu. Ako se strpljivo posmatra samo zvezdano jato primetice se da je okruzenje oko zvezda jata za nijansu bledje od okruzujuceg svemira. Ja sam koristio tehniku polaganog kruzenja okularem preko vidnog polja. Olabave se bocni zatezaci tubusa, tubus se uhvati jednom rukom i laganim kruznim pokretima se blago krece u krug oko regije u kojoj se objekat nalazi. Ta tehnika koristi se da bi se indukovao periferni vid kod izuzetno tamnih objekata velike velicine. Ono sto sam primetio je lepezasta struktura koja je za nijansu svetlija na krajevima nego u sredini. Da ne bude zabune, nikakva mlecna maglovitost se ne moze uociti, samo promena u boji pozadine. Slicnom tehnikom sam uocio maglovitost u unutrasnjosti Helix magline - ikao se cini da je unutrasnjost suplja, ako se dobro pogleda videce se da mrak u unutrasnjosti magline nije isti kao mrak koji okruzuje prsten magline. Tako je bilo i IC 405 - mesto koja zauzima maglina uocava se razlikom u kontrastu nocnog neba u vidnom polju okulara.

Osmatranje ovog objekta potrebno puno prethodnog iskustva, i to u trazenju prebledih objekata kao i u oucavannju ''drugacije nijanse mraka''. Nagrada za trud bice mala, bar za moju aparaturu, nikakva forma se nece uociti sem strukture od dva kraka nocnog neba drugacijeg kontrasta od okruzujuceg. Iskreno sazvetujem da se tehnika osmatranje prvo uvezba na objektima kao sto su Barnard's Galaxy i Helix Nebula, jer oba zahtevaju primenu slicnih tehnika posmatranja.

[PavleR]

DSO u sazvezdju Auriga:

NGC 2281 - The Broken Heart Cluster  (otvoreno jato)
NGC 1664 - Kite Cluster  (otvoreno jato)
IC 2149  (planetarna maglina)

-------------------

NGC 2281 - The Broken Heart Cluster

Otvoreno jato u sazvezdju Auriga, magnitude 5.4 i prividne velicine 14'. Rastojanje ovog jata od Sunca je 1722 ly, sto ga cini nama poprilicno bliskim objektom. Ta blizina i cini da ovo jato sija sjajnom magnitudom iako kroz okular deluje dosta nekondenzovano i pomalo siromasno. Jato je poprilicno staro i sija na nebu vec 610 miliona godina. To znaci da je vec prozivelo skoro dva puna zivotna veka otvorenih jata.

Lociranje: Jato sija izuzetno visokim povrsinskim sjajem i stoga se vidi u traziocu kao zgusnuta grupacija zvezda. Objekat se nalazi neposredno ispod zvezde Psi⁷ (𝟁⁷) Aurigae, i cela poenta lokacije bice ''dogegati se'' nekako do te dve zvezde. Ja sam nasao dva nacina i opisacacu oba:

1.) Prvi nacin je da produzimo liniju koja spaja zvezdu Capella (𝞪 Aurigae) sa zvezdom Menkalinan (𝞫 Aurigae) za tacno jednu njenu duzinu. Na kraju te produzene linije doci cemo do dve svetle zvezde koje leze na  istom pravacu kao i pomenuta linija: 𝟁² Aurigae i 𝟁⁷ Aurigae. Nacentriramo 𝟁⁷ Aurigae u trazilac i jato ce se lako videti kao tesna grupacija zvezda.

2.) Drugi nacin je da u trazilac odmah nacentriramo zvezdu Menkalinan (𝞫 Aurigae). Ona gradi opticki par sa bliskom zvezdom Pi (𝞹) Aurigae. Povucemo normalu na pravac koji spaja te dve zvezde u smeru koji bezi od asterizma ''Petougao'' i posle oko 8º stici cemo do para 𝟁² i 𝟁⁷ Aurigae.

Jato lezi izvan trake Mlecnog Puta koja prolazi kroz sazvezdje Auriga, sto ce umnogome pomoci lociranju jata kroz trazilac. I prividna velicina jata od pristojnih 14' ce pomoci i u lociranju i u opservaciji objekta.

Opservacija: Ovaj objekat sam posmatrao iste veceri u kojoj sam vrsio opservaciju brutalno teskih emisiono-refleksionih i planetarnih maglina u sazvezdju Auriga, pa mi je njegovo osmatranje bilo kao neka vrsta odmora. Jato je svetlo, definisano i lako razlucivo, a u poredjenju sa ''mazohizmom'' posmatranja Flaming Star Nebula iste veceri ovo osmatranje mi je bilo dobrodosao odmor za oci.

NGC 2281 je poprilicno rasuto jato. Ono jeste kondenzovano u samom centru, ali od centra pa na dalje grupisanost zvezda slabi. Centar je najsvetliji deo objekta i od njega sve zvezde beze iskljucivo u istocnu stranu. Centar jata sacinjen je od tri svetle i tri blede zvezde koje ugrubo grade neki oblik paralelograma. Magnitudni raspon tih centralnih zvezda je 8-10. Od tog paralelograma zvezde jata se sire na istok u obliku dva prominenta lanca. Jato je zaokruzeno trouglom svelih zvezda, po jedna na istoku, zapadu i severu.

Meni ovo jato izgleda kao ptica u letu. Centralni paralelogram predstavlja glavu ptice, a dva lanca zvezda koja se sire na jugoistok i severoistok predstavljaju krila. Kraci severoistocni lanac cine pet jasno vidljivih zvezda, dok je jugoistocni lanac duplo duzi i sastoji se od petnaestak zvezda. Isprva, zvezde jugoistocnog lanca beze jedna od druge, da bi se na kraju spojile u jednoj tacki.

Jato sam posmatrao na uvecanju 107x. Jato je svetlo i veliko i nema potrebe ici na veca uvecanja. Naime, objekat se sastoji od svetlih zvezda a povecanje uvecanja nece dovesti jos bledjih zvezda u vidno polje, pa nema ni potrebe zrtvovati ostrinu pogleda zarad prikaza vise zvezda. Po mojoj slobodnoj proceni, ukupan broj zvezda u pogledu je oko 50, racunajuci i zvezde koje se nalaze izvan oblika ''ptice'' a za koje smatram da pripajaju jatu. Objekat izgleda lepo, svetlo i pristojno veliko, a dodatan utisak ostavlja taj trougao od tri svetle zvezde unutar kojih se ovaj objekat nalazi.


NGC 1664 - Kite Cluster

Bledo ali zanimljivo otvoreno jato u sazvedju Auriga. Relativno je blede magnitude od 7.6 i pristojno velike prividne velicine od 18'.

Jato kratakterise izuzetno mali povrsinski sjaj, ali ga zbog svoje velicine i unikatnog oblika nece tesko identifikovati u okularu. Jato je poprilicno staro, sa staroscu od 675 miliona godina.

Lociranje: Zbog jako malog povrsinskoig sjaj objekat se ne moze videti kroz trazilac. I pored toga lokacija je izuzetno laka jer se NGC 1664 nalazi blizu svetle zvezde Epsilon (𝞮) Aurigae - jedne od najmisterioznijih zvezda u poznatom Univerzumu.

- Ja zvezdu 𝞮 Aurigae vidim golim okom i direktno sam je nacentrirao.
- Na krajnjem juznom delu vidnog polja jasno ce se izdvojiti dve zvezde koje sa Epsilon grade trougao.
- Nacentriramo koncanicu trazioca malo juzno od zvezde blize Epsilonu - HD 31069, pogledamo kroz okular i u vidno polje ce jasno uci bleda grupacija zvezda u nepogresivom obliku  zmaja - NGC 1664. Za preciznije lociranje mozemo koncanicu trazioca spustiti 45' na jug od HD 31069 do zvezde SAO 39807. Oznaka te zvezde nije unesena u Stellarium, ali je jasno vidljiva u traziocu i jato se nalazi odmah do nje.

Opservacija: NGC 1664 je potpuno drugaciji pogled od vecine jata ove velicine. Naime, uobicajeno je da su jata srednje prividne velicine najsvetliji prikaz u oklaru malog i srednjeg uvecanjja. Ovde imamo jednu nesvakidasnju i zanimljivu situaciju: zvezde jata su daleko bledje od vecine ostalih zvezda u vidnom polju. Medjutim, distinkitivan oblik zmaja (za pusatanje) koje prave zvezde ovog objekta cini da se jato izdvaja od okruzenja, pa imamo srednje-veliku grupaciju bledih zvezda koje prave jasnu formu zmaja, okurenu sa bar dvadesetak nasumicno razbacanih svetlih zvezda koje okruzuju objekat.

Jato jeste veliko ali ga je lako zanemariti, jer bar dvadesetak zvezda u polju sija sjajnije od najsvetlije zvezde u jatu. Objekat izgleda veoma zanimljivo jer zvezde jata ne prave kruznu formu vec oblik zmaja koji deca (a i odrasli) pustaju sa zemlje u vetrovotom danima. Zmaj ima telo i nit o koju je zakacen. Telo se nalazi na istoku i cine ga cetiri lanca zvezda koje formiraju oblik velikog paralelograma. Vrh patralelograma najdalji od niti sastavljen je od najbledjih zvezda u jatu pa paralelogram izgleda ''okrnjeno'', tj. kao da mu fali vrh. Sa jednog kraja paralelograma pocinje nit o koju je zmaj zakacen. Dve najsvetlije zvezde u niti najblize su paralelogramu dok su ostale bledje. Rep je dvostruko duzi od sirine tala zmaja i blago krivuda kroz polje na jugozapad. Na krajevim duze dijagonale tela nalaze se dva mala lanca bledih zvezda koje izgledaju kao ukrasne tracice koje deca kace za zmaja.

Moj utisak je da se objekat sastoji od 40-50 zvezda. Jato je jako bledo ali mu distinkivan oblik pomaze da se iskaze. Periferni vid nece pomoci da se osetno poveca broj zvezda u vidnom polju.

Pozadinski sjaj u kome se nalazi objekat je bogat i sjajan. Najsvetlija zvezda pozadine bice SAO 39807 magnitude 7.5, preko koje sam i nasao jato. Ona se nalazi tik uz zavrsetak niti.


IC 2149

Malecka planetarna maglina u sazvezdju Auriga, magnitude 10.7 i sicusne prividne velicine od 12''.

Ovu maglinu napravila je centralna zvezda O-tipa male mase. Proucavajuci fizicke osobine objekta dosao sam do tekstova koji sugerisu da bi planetarna maglina koju ce jednom napraviti nase Sunce vrlo verovatno izgledala bas kao IC 2149, samo u manjim dimenzijama.

Lociranje: Maglina sija ogromnim povrsinskim sjajem, i zbog toga se lako locira uprkos svojoj maloj velicini. Ja sam je nasao okularski sledecim star-hopp-om:

- Krenuo sam od zvezde Menkalinan (𝞫 Aurigae) magnitude 1.9, u glavnom asterizmu sazvezdja. Ta zvezda pravi opticki par sa predivnom crvenom zvezdom Pi (𝞹) Aurigae magnitude 4.3.
- Izmedju Menkalinana i 𝞹 Aur nalaze je jos dve svetlije zvezde koje sa 𝞹 Aur grade trougao - zapadnija od njih je HD 39863.
- Nacentriramo koncanicu trazioca na HD 39863, pogledamo kroz okular malog uvecanja i u zvezdanom polju oko te zvezde u severnom delu vidnog polja primetice se maglovita ''zvezda'' bez ostrine - planetarna maglina IC 2149. Rastojanje izmezdju zvezde i magline je samo 18', pa ce maglina i zvezda formirati par na gotovo svim uvecanjima.

Opservacija: Pre opisa magline opisao bih tehniku kako proveriti da li smo pronasli malu planetarku ako nismo sigurni da li je u pitanju nasa meta ili zvezda. Jednostavno uzmite O III filter i umetnite ga izmedju okulara i oka. Sve zvezde ce ubledeti a sjaj magline ce ostati isti. Ako u vidnom polju sve ubledi - na pogresniom smo mestu. Znaci ne treba srafiti filter za okular vec drzeci ga po obodima sa dva prsta prosto umetnuti izmedju oka i okulara. To se moze ponoviti i nekoliko puta, naizmenicnim umetanjem i izvlacenjem filtera. Metod je vrlo efikasan i koristim ga kod provere lokacija maleckih planetarnih maglina koje su zvezdolikog oblika. Pomenuo bi jos jedan mali trik koji ponekad koristim: ako se koristi mali filter od 1.25'' ili okular sa malim eye-relief-om nece biti dovoljno prostora izmedju oka i okulara da se prstima umetne O III filter. Zato u priboru za osmatranje drzim pincetu kojom zahvatim filter i tako ga nesmetano umetnem izmedju oka i okulara. Taj nacin je jos laksi kada se koristi tehnika naizmenicnog umetanja i izvlacenja O III filtera, tehnika koja je odlicna za posmatranje nekih emisionih maglina.
.
Maglina izgleda tackasto ali se zbog svoje sjajno-maglovite pojave moze jasno razlikovati od zvezde.

Maglinu sam posmatrao na uvecanjima 176x i 320x. Objekat ima ogroman povrsinski sjaj i sa te strane je posmatranje lako. Sa strane osmatranae osobenosti objekta, tu velicina magline spusta ocekivanja na minimum ali se opet mogu uociti neke karakteristike. Naime, maglina je amorfnog oblika i izgleda kao zvezda obavijena maglovitoscu. Nisam siguran da li sam video centralnu zvezdu jer pogled izgledao dosta maglovito, a potencijalna centralna zvezda kao da je ''premazana'' oblacicem. Ono sto jeste jasno je da je maglina ovalnog, izduzenog oblika, sa relativno ostrim spojevima ivica. Ako bih smeo da govorim o boji to bi bilo plavkasto-zelenkasta. Zbog visokog povrsinskog sjaja, nisam primetio znatno poboljsanje u kvalitetu pogleda sa i bez O III filtra.

Na kraju bih ohrabrio posmatrace da se vrate na pocetak lokacije ovog objekta i da odvoje vreme da uzivaju u lepoti zvezde 𝞹 Aurigae. Zvezda sija predivnim crvenim sjajem, ostro i dominantno u odnosu na ostale zvezde okruzujuceg vidnog polja. U okularima sireg vidnog polja staje u isti pogled sa Beta Aurigae i pravi sjajan kontrast sa ovom sjajnom plavo-belom zvezdom.

Mape lociranja:

NGC 2281 - The Broken Heart Cluster:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53507623487/in/dateposted-public/
NGC 1664 - Kite Cluster:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53507625297/in/dateposted-public/
IC 2149:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53508512016/in/dateposted-public/

[Astro_fun_times]

Ala si ti Pavle bio vredan, a ne kao neki (ja) hehe
Toliko objekata si posmatrao, eto ideja i za nas koji slikamo da izaberemo neku.

Tako sam i ja mislim za proslu novu godinu, 31.12.2022.
Ja kuci a vedro... Temp oko nule ili mozda malo ispod.
Reko idem na 15min od Mesta gde zivim. Navodno je to Bortle 4 lokacija, na otvorenoj ledini.
Tad sam posmatrao Orion sa UHC filterom koji je poboljsao kontrast i bio sam fasciniran kako se ceo oblik magline video.
A zbog hladnog vremena a i vetra koji je duvao, prsti se sledili, ne mogu okulare da menjam😂
Oko suzi od vetra ali uzivao sam tad.

Citanje tvojih izvestaja je sjajno.
Nadam se da ce motivisati jos ljudi da udju u ovaj prelep hobi, da nas bude što više.

[PavleR]

Pa gde si Magelan, zamrlo na forumu bez tebe  .

Ala si ti Pavle bio vredan, a ne kao neki (ja) hehe
Toliko objekata si posmatrao, eto ideja i za nas koji slikamo da izaberemo neku.

Pogledao sam ih mnogo vise, nego necu sve odjednom da ih opisujem da bi mi ostalo meta kada zaredja mesec dana bez vedrog neba. Tri nedeljno, kako se to i u principu radi.

A zbog hladnog vremena a i vetra koji je duvao, prsti se sledili, ne mogu okulare da menjam😂
Oko suzi od vetra ali uzivao sam tad.

Joj, posmatrao sam i ja 13.01., debeo minus, okacio sam slike na topic kako mi je izgledao teleskop. Led ledeni, ali sam izgurao 6.5 sati posmatranja. Uvukla mi se zima u kosti, ne mogu da se zagrejem koliko zima izlazi iz mene, iznutra ka spolja  .

Tad sam posmatrao Orion sa UHC filterom koji je poboljsao kontrast i bio sam fasciniran kako se ceo oblik magline video.

Bas sam juce pricao sa Vedranom Vrhovcem kako ko posmatra M42. Potpuno je drugacij pogled bez i sa filtera. Ja je posmatram sa OIII i velicina magline se duplira, deo oko Trapeziuma zasija mnogo mlecnije. Negativno je sto maglovitost prekrije Trapezium a i ostrina forme magline se malo izgubi. Ja ipak vise volim sa filterom, Vedran recimo vise voli bez. Ima mnogo toga i oko M42, ako se bas pazljivo gleda sve sija od malih emisionih maglina koje okruzuju zvezde, nekoliko otvorenih jata i dve bas lepe duple zvezde.

[PavleR]

Reko idem na 15min od Mesta gde zivim. Navodno je to Bortle 4 lokacija, na otvorenoj ledini.

Blago tebi, ja vozim sat vremena do lokacije, gledam i onda se vratim. Kad mogu da prespavam tamo to mi je premija al mora da se pogodi moj slobodan dan sa vedrim nebom.

[Astro_fun_times]

Nije nije, drzi se forum dobro. Malo sam bio u "astro down-u" hehe

Nista mi ne pricaj za zimu😂 nesto je ne podnosim.
Nikad mi se tako ruke nisu smrzle kao tad, ne mogu da se popakujem na kraju hahaha

E sad, ko kako posmatra verovatno zavisi od svega(nabrojacu dve stvari jer to je sve sto mi na pamet pada hehe). Svetlosnog zagadjenja neba, velicine instrumenta...

Ja kad sam posmatrao od kuce, Bortle 5, Orion nije bio nesto posebno. Da kazem samo se polovina videla.
E tad kad sam otisao na Bortle lokaciju i ubacio taj (jeftin i kako loš) UHC filter, tad sam uspeo da vidim i taj donji deo magline. Vise detalja.
Celog "krpelja"😂 Ne znam za vas ali meni Orion izgleda kao krpelj i zauvek cu tako da ga vidim😂

Nisam posmatrao za OIII ali isto tako sigurno da tvoja cevka skuplja jos i vise svetla, plus mracna lokacija i plus filter koji blokira LP, mada OIII je najpodložniji propustanju LP-ja.

Tesko je porediti ono stot i vidis sa svojim izvrsnim vizuelnim setupom i ono sto neko sa recimo 130mm Njutnom moze da vidi.
Ali dobro, u tome je lepota kada se unapredi setup pa onda pocnes da vidjas stvari koje pre nisi vidjao.

Sto se tice lokacije, nije svaka Bortle 4 ista, ima tu skala od - do i nisam siguran kada je ta mapa pravljena i da li je skoro updativana. Ima dosta novih LED svetiljni koje sad i tu smetaju.
Najvise volim da odem na Letenku koja je takodje Bortle 4 a ona je meni 50min voznje udaljena pa onda u zoru ili lad se vec pokupimo vozi kuci i nadaj se da neces zaspati.
Ali vredi otici.
Mislim da nikad necu zaboraviti pronalazak M101 na Letenki koji je bio nemoguc iz dvorista.

[PavleR]

Binarni i visestruki sistemi:

Gamma (𝞬) Leporis
31 Orionis
Sigma (𝞼) Orionis i Struve 761
Theta (𝞱) Aurigae - Mahasim
14 Aurigae

-----------------

Gamma (𝞬) Leporis

Binarni sistem u sazvezdju Lepus. Magnitude komponenti su 3.6 i 6.3, a par lezi na sirokoj separaciji od 96''.

Posmatracima binarnih sistema koji love parove malih separacija uzivajuci u izazovnosti takvih razdvajanja ovaj par verovatno nije nimalo primamljiv. Medjutim, posmatracima koji binarne sisteme posmatraju zbog njihove koloricnosti ovaj par bice izuzetno zanimljiv.

Primar sistema je mala i izuzetno bliska zvezda F-tipa, mase i velicine slicne Suncu. Svoj sjaj na nocnom nebu duguje svojoj blizini Suncevom sistemu - zvezda lezi na rastojanju od samo 29.12 ly. Sekundar sistema je mnogo bledja, varijabilna zvezda AK Leporis. AK Leporis je zvezda K-tipa, te spektralne klase ''obecavaju'' zuto-narandzasti par. Medjutim, Gamma Leporis je ''cuvena'' zvezda po igri boja koja se desava, o cemu dalje u opsu.

Lociranje: zvezda se nalazi u glavnom asterizmu sazvezdja i najjuznija je zvezda u telu zeca. Ja je vidim golim okom i direktno sam je naciljao.

Opservacija: Vec kroz trazilac se vidi da je u pitanju binarni sistem sa zutim primarom.

Medjutim, lepota ovog para vidi se u pogledu okularem malog uvecanja. Naime, par sija jasno zuto-zelenom bojom. Naravno da zelene zvezde ne postoje - u pitanju je opticka igra boja koju proizvode kombinacije primara i sekundara. Jos jedan poznati binarni sistem pokazuje istu kombinaciju boja, a to je poznati sistem Lamba (𝞴) Arietis.

Gamma Leporis je idealan sistem za tehniku pojacanog izvlacenja boja defokusiranjem zvezda. Naime, pri defokusiraju zvezde oko nje se stvaraju difrakcioni prstenovi. Boja zvezde preliva se preko tih prstenova, s tim sto se u njima pokazuje mnogo jasnije. Ako je binarni sistem bliske separacije ova tehnika ne pomaze jer se prsetnovi dve zvezde seku i mesaju. Medjutim, ako je separacija para velika, difrakcioni prstenovi ostaju usamljeni svaki za sebe i boja para se znatno bolje opaza nego kada su zvezde u fokusu. Posto je separacija ovog para 96'', Gama Leporis je savrsena meta za tu tehniku: em je sistem kontrastno kolorican, em mu je separacija bas kako treba. Stoga sam zuto-zelenkastu boju para potvrdio i ovom tehnikom. Razlika u boji bila je znatno jasnija u defokusiranom pogledu.

Ovaj par gledao sam i na vecim uvecanjima, cak i na 137x. Ne zato sto to par zahteva, vec zato sto na vecim uvecanjima boja sekundara jace dolazi do izrazaja, pa samim tim i defokusiranje daje jacu obojenost difrakcionih prstenova. Na vecim uvecanjima par se vise razdvoji, sekundar bude obojeniji, te se otklanja svaka sumnja u boju para. Boje su bilo jasno razdvjene, i ono sto je na malom uvecanju bila neznatna razlika u koloricnosti sada se pretvara u dve zvezde obojene jasno razlicitim bojama.

Na jesenje-zimskom nebu postoji jos jedna divna koloricna zvezda koja odlicno reaguje na defokusiranje - Chi (𝟀) Ceti. Ovaj par je jos vise razdvojen, a kvalitet percepcije boja znatno se pojacava stvaranjem difrakcionih prstenova.

Ovo je jedan divan par, i zbog boja i zbog samog prikaza zvezda. Sekundar, iako bled, se ne pokazuje tackasto vec kao ispunjena zvezda jer mu separacija to dozvoljava.


31 Orionis

Binarni sistem u sazvezdju Orion. Magnitudna razlika izmezdju komponenti je izuzetno velika. Primar sija magnitudom 4.7, dok je sekundar magnitude 10.2. Par se nalazi na separaciji 12.7''. Primar je ostareli dzin spektralnog tipa K, dok je sekundar zvezda glavne sekvence F-tipa.

Lociranje: Lociranje je izuzetno lako jer se zvezda nalazi blizu Orionovog pojasa. Nacentrira se zapadna zvezda pojasa Mintaka (𝞭 Orionis). U istom vidnom polju trazioca, juzno od nje, videce se dve svetle zvezde sa kojima Mintaka gradi izrazito ostrougli trougao. Istocnija od te dve zvezde je 31 Orionis. Zvezde ce biti lako uocljive u traziocu kao prve dve iole svetlije zvezde juzno od Mintake.

Opservacija: Velika magnitudna razlika para cini da ce se pratilac uvek videti tackasto, bez obzira na uvecanje. Stoga se meni najvise svideo pogled na prvom uvecnju na kome je sekundar bio jasno vidljiv, a to je uvecanje 107x. Naravno, separacija je takva da bi pratilac trebao da se vidi i na manjim uvecanjima, ali zvog magnitude 10.2 na tim uvecanjima ga je tesko uociti. Sekunar je orijentisan tacno zapadno od primara.

Primar je jasno narandzaste boje dok boju pratioca nisam uspeo da odredim. Naprosto, zvezda se pojavljuje isuvise tackasto i bez ispune pa se stoga boja ne probija. Ni stvaranje difrakcionih prstenova defokusiranjem nije pomoglo jer su zbog slabog sjaja zvezde oni isuvise bledi i odmah se stope sa okruzujucim nebom. Mogao sam da pokusam da indukujem difrakcione prstenove bez defokusiranja odlaskom na visoka uvecanja ali u ovom slucajui ni to ne bi pomoglo jer bi ta uvecanja jos vise ubledila ionako bledi sekundar.

Ovaj par je upecatljiv zbog dva ralzoga: uzbudljive boje primara i neobicno velike razlike u sjaju dve zvezde. Poprilicno je zahtevan, ne za razluciti ga vec za primetiti ga i posmatrati ga. Potrebno je malo ostrije oko i solidna noc.

Bleda magnitudea sekundara od samo 10.2 cini ovaj par nepovoljnom metom za male teleskope. Za kolege sa srednjim i velikim aparaturama ovo je fina stanica kada sledeci put budu krstarili ovom ''turisticki primamljivom'' regijom nocnog neba.


Sigma (𝞼) Orionis i Struve 761

Poznati petostruki zvezdani sistem u sazvezdju Orion. Sistem se sastoji od pet zvezda poredjanih u skoro pravoj liniji, od kojih ce se teleskopski moci razluciti cetiri. Za kolege sa bas velikim aparaturama mozda ce i peta komponenta biti vidljiva.

Komponente sistema su:

  - AB komponenta se u svim, sem u bas velikim teleskopima, vidi kao jedna zvezda. Razlog je sto je separacija izmedju komponenti A i B sicusnih 0.25''.
    Magnitude komponenti su 4.2 i 5.1, a mi je vidimo kao jednu zvezdu integrisane magnitude od 3.9. Stelarne kalse komponenti su O i B.
  - Komponenta C je najbledja zvezda sistema i sija magnitudom od 8.8. U okularu ce se videti sa severne strane glavne zvezde AB i od nje je udaljena 11.4''.
    Stelarne je klase A.
  - Komponta D je zvezda B-tipa, sija magnitudom 6.62 i nalazi se sa juzne strane glavne zvezde, na separaciji 12'' od nje.
  - Komponenta E je magnitude 6.66 i nalazi se na separaciji 41.6'' od zvezde AB, sa iste strane glavne zvezde kao i komponenta D. Stelarne je klase B.

Zvezde su poredje tako da kada bi se spojoli njihovi centri dobila bi se gotovo prava vertikalna linija, pomalo izlomljena. Znaci u okularu dolaze u sledecem redosledu: C-AB-D-E, od severa ka jugu.

U istom okularskom pogledu, istocno od Sigme lako ce se uociti jos jedan biser, trustruki zvezdani sistem Struve 761. Sistem ima zanimljiv raspodored zvezda i opisacu ga u ovoj temi.

Sve zvezde u regiji Sigma Orionis se krecu zajedno kroz svemir, sto ih cini clanovima malog otvorenog jata. Sigma je centar tog jata i obezbedjuje gravitaciju koja drzi ostale zvezde na okupu. Ovo malo jato naziva se Sigma Orionis Cluster.

Lociranje: Izuzetno lagano lociranje. U trazilac se nacilja istocna zvezda Orionovog pojala Alnitak (𝞯 Orionis). U istom vidnom polju trazioca, juzno od njega videce se lanac od tri svetle zvezde, od kojih je daleko najsvetlija zapadna zvezda - 𝞼 Orionis.

Opservacija: Sve cetiri zvezde postale su jasno vidljive na uvecanju 137x. Malo me je zacudilo to sto sam morao da idem na ovo uvecanje da bi jasno i u potpunosti razdvojio sistem. Bio sam ubedjen da cu uspeti na 107x ali u tome nisam uspeo. Sve vreme je problem bio u komponenti C, najbledjoj zvezdi sistema. Ona se tek na 137x jasno pojavila. U vreme mog posmatranja sistem je bio ugrubo postavljen u pravcu sever-jug. Sjajna glavna komponenta AB dominira sistemom i kako je okruzena sa dve manje  zvezde na podjednakoj separaciji sa svojih razlicitih strana, pogled me je malo podsetio na planetu Saturn. Komponenta E, koja nece da se ''druzi'' sa ostale tri, u stvari i daje ovom sistemu na zanimljivosti jer je ona ta koja formira oblik izlimljene prave linije.

Onog trenutka kada u pogledu jasno identifikujemo najbledju komponentu C, ovaj sistem zaista izgleda lepo. U stvari, mozda vise neobicno nego lepo. Cetvorostruki i petostruki gravitaciono vezani zvezdani sistemi su u princupu retkost, a ako su jos teleksopski razlucivi onda je to svako posmatracki kuriozitet. Takvi sistemi su retki jer su nestabilni i brzo se raspadaju u manje sisteme. Kod Sigme, kuriozitet je dodatan jer je to jedini takav sistem koji sam posmatrao sa skoro pravolinijskim rasporedom.

Sto se tice boja, ovo je jedan od onih sistema kod kojih je prisutna igra boja u ocima razlicitih posmatraca. Iako su zvezde O, A i B tipa, i sve su bele ili plavo-bele, posmatraci su prijavljivali zutu, narandastu, crvenu, grejp crvenu, tamno sivu i bledo sivu !!!!! Sto se mene tice, jedina zvezda za koju jasno mogu da kazem boju je najsvetlija zvezda AB koja nedvosmisleno sija belo. Ta boja je i skladu sa stelarnim tipom O sjajnije zvezde tog para. Komponente D i E ja sam video u sivoj boji. Da nije bilo zvezde AB i njene jasno bele boje mozda bih i bio u iskusenju da kazem da su D i E takodje bele - medjutim, ta bela definitivno nije bela kao kod AB. U poredjenju sa glavnom zvezdom, D i E su poprilicno bledje boje, nekako nedefinisane, najblize sto mogu da kazem je siva. Za bledu komponentu C nisam u stanju da kazem boju, posmatrao sam sistem na najmanjem uvecanju koje moze da prikaze zvezdu C, pa se stoga prikazala premalom za odredjivanje koloricnosti.

  - Struve 761

Struve 761 je trostruki zvezdani sistem koji u okularskom pogledu lezi 3.5' istocno od Sigma Orionis. Sistem cine zvezde magnituda 8 u veoma zanimljivom rasporedu. Komeponente su rasporedjene u obliku izrazito ostrouglog trougla. Kraca stranica nalazi se na severu i separacija njenih komponenti je 8.5''. Teme trougla je na jugu i udaljeno je od osnovice 68''. U okularu zvezde izgledaju poprilicno bledo u poredjenju sa Sigma Orionis, ali bas ta raznovrstost magnitude cini pogled dinamicnim. Sve zvezde su mi se prikazale u nekoj sivkasto-beloj boji.

Kako oba sistema, i Sigma i Struve, staju u jedno vidno polje okulara bilo kog uvecanja jasno je da ovde imamo jedan unikatan i neponovljiv pogled. Videti cetvorostruki zvezdani sistem, sa trostukim odmah pored njega ne da je retka vec je jedina situacija meni poznta na nocnom nebu. Zato Sigma Orionis kompleks i jeste toliko poularna meta i smatra se za must-see svakog amaterskog astronoma. Ako se nekome i pogled vizuelno ne svidi, nikad se ne sme smetnuti sa uma astrofizicka retekost ovakvog pogleda. Ona je ta koja daje ovom sistemu vrednost, uparena sa zaista neponovljivim rasporedom komponenti koji  ja jos uvek nisam video ni kod jednog sistema na nocnom nebu.


Theta (𝞱) Aurigae - Mahasim

Binarni sistem u sazvezdju Auriga. Sastoji se od dve potpuno razlicite komponente, i po sjaju i po spektralnoj klasi, sto ce ga zbog male separacije para uciniti izuzetno teskim sistemom za osmatranje.

Primar je zvezda A-tipa magnitude 2.7, dok je sekundar zuta zvezda F-tipa magnitude 7.1. Separacija para ide od 3.6'' - 4.2'', u zavisnosti od izvora. U svakom slucaju, za ovako veliku magnitudno razliku separacija je premala i par predstavlja poprilican osmatracki izazov.

Lociranje: zvezda se nalazi u glavnom asterizmu sazvezdja i direktno sam je naciljao.

Opservacija: Iako su separacije oko 4'' ''najsladje'' za rad jer daju divne poglede, u ovom slucaju magnituda primara je presvetla za ostar i kvalitetan pogled. Naime, ista magnitudna razlika daje drugaciju sliku u zavisnosti od sjaja primara. Na maloj sepraciji, magnitudna kombinacija 4-8 ce se videti mnogo bolje nego 3-7. Naime, ako je primar izuzetno svetao, uvecanje potrebno za separaciju pojacava sjaj primara i od njega pravi svetlecu ''pufnu'' koja ugusi sekundar.

Da je rec o binarnom sistemu prvi put sam uocio na uvecanju 107x. Medjutim da bi se pojavio jasan procep izmedju dve zvezde bilo je potrebno povecati uvecanje na 176x. Na tom uvecanju sjaj primara se vec poprilicno razlio, pa je pogledu falila ostrina. Takodje, posto se ovaj par posmatra zbog svoje koloricnosti, mora se povecati uvecanje da bi mogla da se probije boja sekundara. Na manjim uvecanjima sekundar se pokazuje tackasto i nemoguce mu je odrediti boju.

I pored nezadovoljstva ostrinom slike, zadrzao sam se na ovo paru zbog lepog kontrasta boja. Beli primar i zuti sekundar lepo deluju u okluaru, mada je potrebno dosta sedenja za okularom da bi se boja bledje zvezde probila kroz sjaj svetlije.


14 Aurigae

Ovo je cetvorostruki binarni sistem teleskopski razdvojiv na tri komponente. Medjutim, pre svega da se osvrnem na cinjenicu da o ovoj zvezdi ima dosta oprecnih podataka. Naime, teleskopski, zvezda se moze razluciti na tri komponente: primar A magnitude 5.2, sekundar B magnitude 10.9 na separacij 10'', i tertijar magnitude 7.9 na vecoj separaciji od oko 15''. Detaljnim proucavanjem zvezde dosao sam do toga da je blizi partatilac B samo opticke prirode te da nije gravitaciono vezan za glavnu zvezdu. Sa druge strane, dalji pratilac C deli zajednizko sopsteno kretanje sa glavnom zvezdom te sa njom cini binarni par. Sam pratilc C je ponovo binarni sistem, ali nije teleskopski razdvojiv jer mu je bledja komponenta beli patuljak na separaciji 2''. Stoga par AB na separaciji 10'' cini samo opticku duplu zvezdu, dok par AC na separaciji 15'' cini binarni sistem.

Primar  A je stelarnog tipa A, dok je tertijar C zvezda F-tipa.

Lociranje: Lociranje je izuzetno lako jer se zvezda nalazi uz svetle zvezdane paterne unutar asterizma ''Petougao''.

- Krenuo sam od asterizma ''Cheshire Cat's Smile'' unutar glavnog asterizma sazvezdja.
- Neposredno juzno od njega nalazi se novi svetli asterizam u obliku paralelnog lanca nekolio zvezda, u kome dominira lanac: 19 Aur, IQ Aur i 16 Aur.
- Ako u trazilac nacentriramo najjuzniju zvezdu tog lanca 16 Aur, nasa meta bice jasno vidljiva svetla zvezda 50' juzno od nje.

Opservacija: Sistem se moze razdvojiti vec na uvecanju 62.5x, na kome se vec vidi bela boja svetlog primara. Vidi se i tertijar C, mada zbog svoje tackaste pojave na ovom uvecanju nije moguce utvrditi koje je boje. Sekunar, opticki pratilac B, se zbog svoje blede magnitude od skoro 11 na malom uvecanju ne vidi.

Na uvecanje od 176x isao sam ne zbog bolje separacije, vec da bih osmotrio boje zvezda. Na ovom uvecanju komponenta C se pokazala poprilicno duboko-narandzastom bojom. Takodje boja primara je od cisto bele porpimila belo-plavu nijansu. Zbog lepe separacije od 15'', par dobro reaguje na trik za bolju percepciju boja defokusiranjem zvezda. Zbog relativno malih magnitude zvezde deluju tackasto i ostro.

Na ovom uvecanju pojavila se i bleda komponenta B, sa suprotne strane glavne zvezde od komponente C. Komponenta C je ponovo binarni sistem, sa sekundarom Cb koji je beli patuljak i nalazi se na savladivoj separaciji od 2''. Medjutim, ja nisam uspeo da radvojim par C, niti sam nasao podatke o separaciji i magnitude komponente Cb.

Zvezda je lepa za gledanje zbog svoje koloricne dinamicnosti. Zvezdano polje u kome se zvezda nalazi je lepo i doprinosi pogledu.

Mape cu dati za zvezde koje se ne nalaze u glavnim asterizmima svojih sazvezdja:

31 Orionis i Sigma Orionis (sa Struve 761):  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53524734250/in/dateposted-public/
14 Aurigae:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53523405982/in/dateposted-public/

[spadej]

Kao i svi do sada, i ovaj izveštaj je za svaku pohvalu. Ne samo da se može mnogo naučiti iz njih, već Svemir dobija sasvim novu dimenziju. Postaje mi izuzetno zanimljiv, budi želju za vedrim nebom i posmatranjem, i razbija iluziju da sam sve što je moglo da se vidi (sa moje lokacije i mojom opremom) već video.

[Yagodinac]

Sigma Orionis i Struve 761 su nenadmašne mete, ne sećam se doduše kako su izgledale te zvezde u mom teleskopu, čisto da uporedimo. Verovatno pola od toga što si napisao nije moguće u 150-ici uočiti  Doduše, to sam fotografisao ali fotografija je jedna sasvim druga oblast i nema puno sličnosti sa vizuelnim doživljajem. Npr, sa DSLR-om na moju veliku žalost ne mogu nikad da snimim difrakcione prstenove, što znači da sistem može da posluži za dvojne zvezde ali nije tome namenjen.

[PavleR]

Ljudi, hvala na citanju i komentarima.

Kao i svi do sada, i ovaj izveštaj je za svaku pohvalu. Ne samo da se može mnogo naučiti iz njih, već Svemir dobija sasvim novu dimenziju. Postaje mi izuzetno zanimljiv, budi želju za vedrim nebom i posmatranjem, i razbija iluziju da sam sve što je moglo da se vidi (sa moje lokacije i mojom opremom) već video.

Hvala Dejane, dobice i tvoje dvoriste novu dimenziju kada ti se svi nakacimo u novu opservatoriju  . Drago mi je da izvestaji pomazu da se objekti vide u malo drugacijem svetlu, svaki ima neku pricu iza sebe, neki toliko zanimljivu da je uzivanje samo osmotriti ih, a kamoli videti detalje.

Sigma Orionis i Struve 761 su nenadmašne mete, ne sećam se doduše kako su izgledale te zvezde u mom teleskopu, čisto da uporedimo. Verovatno pola od toga što si napisao nije moguće u 150-ici uočiti  Doduše, to sam fotografisao ali fotografija je jedna sasvim druga oblast i nema puno sličnosti sa vizuelnim doživljajem. Npr, sa DSLR-om na moju veliku žalost ne mogu nikad da snimim difrakcione prstenove, što znači da sistem može da posluži za dvojne zvezde ali nije tome namenjen.

Realno, vise od pola nije moguce uociti u 150mm. Konkretno za dvojne zvezde, nije problem u uocavanju vec u probijanju boja. Sto veca aparatura, veca je i koloricnost. Letos je Spajdej doneso svoju 150-icu kod mene i posmatrali smo Albireo. Razluci taj teleskop zvezdu bez problema, ali boje su mnogo siromasnije. 150mm je pre svega astrofotgtafska i planetarna aparatura, i dobra je za velika i srednja otvorena jata. Kad posmatras Plejade ili M44 kroz moj teleskop, ne mogu ti opisati koliko je pogled razocaravajuc.

Sto se tice fotografisanja duplih zvezda, ja mislim da su to retki objekti koji su bas vizuelne mete. Astrofotografija ''udeblja'' zvezde i pokrije procep izmedju bliskih parova. Evo sad bas gledam astofotografije Sigme Orionis i nijedna nije ni prineti vizuelnom pogledu. Difrakcioni prstenovi kod astrofotografija sjajno izgledaju kod pojedinacnih zvezda gde im pojacaju boju do maksimuma. Kod binarnih sistema vise stete nego sto doprinose.

[Astro_fun_times]

Pre sam sretao ljude koji su opisivali kako su posmatrali binarne sisteme pa sam tako i ja jednu noc da kazem nenadano bez neke pripreme krenuo da posmatram binarne sisteme zvezda. U Stelarijumu sam ih trazio i skakao sa jednog na drugi.
Dok ih nisam sam pogledao mislio sam je to vrlo dosadno medjutim bas mi je prijalo i ostalo kao lepo secanje.

Sjajan izvestaj Pavle.
U pravu si za to da su binarni sistemi pogodniji za vizuelu nego za slikanje.
Oko nema "ekspoziciju" kao senzor pa nije bas moguce videti svetle mete kao sto su DSO mete ali je zato pogodno za binarne sisteme gde su zvezde dovoljno svetle da ih oko vidi a opet sto kazes da ih ne "naduva" kao sto ekspozicija moze.
Samo je stvar mirnog neba, dovoljne aperture teleskopa i odgovarajuceg uvecanja.

Odlican izbor zabave za vizuelne posmatrace.