PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[mboskovic]

Odličan izveštaj Pavle.
Slažem se sa Spadejem, priča čini čuda i potpuno promeni percepciju posmatranja.
Svaka čast i hvala!

[Astro_fun_times]

Vrlo detaljni i lepi izvestaji Pavle.
I ja sam ranije voleo da napravim izvestaj odmah nakon zavrsetka posmatranja, dok je jos sveze, samo ni blizu tvojim detaljnim izvestajima.
Svaka cast na trudu
Citam sve iako ne izkomentarisem svaki izvestaj

Samo tako nastavi

[PavleR]

M 16  (otvoreno jato i emisiona maglina)  -  sazvezdje Serpens
NGC 6818 - Little Gem Nebula  (planetarna maglina)  -  sazvezdje Sagittarius
M 75  (globularno jato)  -  sazvezdje Sagittarius

Pozdrav svima. U ovom postu dacu izvestaj posmatranja tri letnja objekta koja se jos mogu videti tokom septembra. Sazvezdje Sagittarius se nagnulo na zapad, a kako se dva objekta iz ovog posta nalaze u severoistocnom delu, to znaci da su jos u povoljnom polozaju, pogotovo NGC 6818. Objekat M16 sam prosle sezone posmatrao ranih septembarskih noci sve do 21:30.

M 16 - Eagle Nebula

Mlado zvezdano jato usadjeno u emisionu maglinu u savezdju Serpens, magnitude 6.4 i dimenzija 70'x50'. Kroz okular se nece videti ta velicina vec nesto oko 30'x30'.
 
Jato se sastoji od dve sjajne grupe zvezda zbijenih duz severne i juzne strane objekta. Zvezde su okruzene oblakom gasa i prasine koji sjaji energizovan zvezdama u jatu. Zvezdano jato je izuzetno mlado, sa staroscu zvezda 1-2 miliona godina.

Jato je usadjeno u emisionu maglinu koja ima oblik orla gde se na astrofotografijama vidi jasno profilisana glava, telo i dva krila ptice. Videcemo da kasnije da je taj oblik jako tesko vizuelno osmotriti. Objekat se nalazi iza tamne magline koja u oblak useca prominenti trougaoni oblik sa severne stvane i time profilise glavu ''Orla''.

Ovaj objekat zauvek je usao u svaki dom zbog toga sto se unutar njega nalaze cuveni ''Pillars of Creation'', jedna od najlegendarnijih fotografija teleskopa Hubble.

Lociranje: Izuzetno lako lociranje. Postoje dva nacina:

1.) Krenemo od zvezde Polis (𝞵 Sagittarii). Severno od nje u trazilac ce ulaziti jedan za drugim svetli Messier objekti - M24, M18 i M17. Kad dodjemo do M17 - Omega (Swan) Nebula, pomerimo se ko 2.5º severozapadno i u traziocu cemo nepogresivo videti blestavo zvezdano jato povezano sa M16.

2.) Brzi ali tezi nacin je da u trazilac lociramo zvezdu Gamma Scuti, najuzniju zvezdu u glavom asterizmu sazvezdja Scutum. Pomerimo trazilac oko 2.5º zapadno i stigli smo do nase mete. Ovaj nacin je tezi jer je sazvezdje Scutum izuzetno bledo i vecini osmatraca nepoznato pa ce se pojaviti problem lociranja zvezde 𝞬 Scuti koja sija bledom magnitudom 4.65.

Opservacija: Ako je cilj opservacije posmatranje jata ovo je izuzetno laka meta. Ako je cilj posmatranje magline onda je izuzetno teska. Za opservaciju maglovitosti potrebani su dobar seeing i koriscenje nebula filtera.

Da krenemo od jata. Ako metu posmatramo bez O III filtera videcemo veliko i lepo otvoreno zvezdano jato sa malim tragovima nebuloznosti izmedju zvezda u centru jata ako je seeing bas dobar. U okularskom pogledu jato je jasno razdvojeno na severni i juzni deo. Juzni deo se sastoji od jako lepe koncentracije zbijenih zvezda, sa usekom na sredini ka jugu u obliku slova V. Severni deo se sastoji od dva lanca zvezda jedan ispod drugog, gde je gornji lanac svetliji a donji bledji. Oba lanca izviru iz jedne tacke na zapadu i sire se krivudavo na istok. Jato je veliko i treba ga posmatrati na uvecanju maksimalno 107x.

Posto sam zavrsio sa posmatranjem jata ucvrstio sam O III filter zbog posmatranja magline. Mogu da kazem da je za ovaj objekat seeing izuzetno znacajan. Ove sezone objekat sam posmatrao cetiri razlicite veceri i svaki put maglovitost se prikazala drugacije. Prosle sezone, sa slabijim okularima, nije se prikazala uopste. Ove jeste ali nekih noci se video samo jedno krilo ''Orla'' a nekih oba.
- U principu juzno krilo je prominentnije i uvek se pokaze i jasno se vidi. Na mestu gde se krilo spaja sa telom ptice jasno se vidi tamna maglina koja se useca duboko u objekat u obliku sirokog slova V.
- Jugoistocno od tamne magline trebalo bi da se nalazi glava ''Orla'' ali nju nisam uspeo da osmotrim nijedno vece.
- Severno krilo je izuzetno bled deo magline i ono se pokazuje u nocima kada su uslovi posmatranja dobri.
- Telo ''Orla'' cini maglovitost izmredju centralnih zvezda jata i ona se vidi ponekad cak i bez filtera a sa O III filetom se vidi uvek.

Pogled na objakat se znacajno poboljsava sa duzinom osmatranja. Posmatrajte polako i strpljivo. Maglina se sastoji iz mnogo delova i mozete ih posmatrati odvojeno i opciono koristiti periferni vid.

Sto se tice ''Pillars of Creation'', naravno da sam pokusao da ih vidim na velikim uvecanjima, i naravno da ih nisam video. Znao sam tacno gde se nalaze, sta treba da vidim, ali mislim da sa svoje lokacije prosto nisam imao nikakve sanse pri bilo kakvom seeingu. Da bi uopste pokusali da trazimo Stubove, neophodno je da jasno vidimo celu maglinu, a to kod mene nije bio slucaj. Stoga necu ni opisivati polozaj stubova i tehnike koje sam koristio jer je osmatranje bilo neuspesno. Osmatranje Stubova je slicno kao i kod pokusaja osmatranje B33 Horsehead Nebula u sazvezdju Orion: kazu iskusni osmatraci da ako jasno ne vidimo Flame Nebula ne treba ni da pokusavamo da nadjemo B33. Nesto slicno je i sa Stubovima.

Sve u svemu, ovo je izuzetno zanimljiva i izazovna meta. Sa svakim novim posmatranjem videcemo nesto sto nam je promaklo u proslom. Cak i ako za neko vece ne planirate da posmatrate ovu metu, ako je seeing dobar uperite teleskop u M16 - mozda cete se iznenaditi i videti nesto novo.

NGC 6818 - Little Gem Nebula

Mala ali prelepa planetarna maglina u sazvezdju Sagittarius, magnitude 9.3 i dimenzija 22''x15''.
Prelep objekat i jedno od najprijatnijih iznenadjenja ovosezonskog posmatranja. Maglina je kompaktna i bez spoljasnje skoljke. Na astrofotografijama se vidi da je obod diska magline svetliji od unutrasnjosti i to se kroz okular itekako vidi. Jedna je od retkih plantarnih maglina za koju mogu da kazem da je pogled na malom uvecanju i najlepsi. Kasnije cu objasniti i zasto.

Lociranje: Objekat se nalazi u velikom predelu nocnog neba lisenog svetlih zvezda izmedju sazvezdja Sagittarius i Capricornus i nije ga lako naci. Ja sam nasao star-hopp koji maglinu nalazi relativno brzo:

- U trazilac lociramo zvezde 𝞺¹ i 𝞺² Sagittarii na krajenjem severoistoku asterizma sazvezdja Sagittarius
- Pomerimo trazilac oko 3.5º istocno dok ne dodjemo do dve svetle zvezde jenda ispod druge.
- Iznad njih cemo videti lanac od tri svetle zvezde koji se pruza na sever: 54 Sgr, 55 Sgr i HD 186185.
- Poslednja zvezda u lancu, HD 186185, gradi jednakokraki trougao sa dve zvezde na severoistoku i severozapadu, sa temenom u HD 186185. Centriramo trazilac na sredinu osnovice tog trougla, pogledamo kroz okular, izostrimo sliku i medju ostrim zvezdama uocicemo kruznu prstenastu maglovitost ostrih ivica - Little Gem Nebula.

Lociranje mozemo da proverimo i umetanjem O III filtera izmedju oka i okulara. Sve zvezde ce ubledeti a maglina nece izgubiti na sjaju.

Opservacija: U proslim postovima obradjivao nekoliko maleih planetarnih maglina visokih magnituda, sto im je davalo ogroman povrsinski sjaj. Ova maglina nije takva, meni je mnogo lepsa. Kod recimo Cat's Eye Nebula ili Emerald Nebula unutrasnjost objekta toliko sjaji da prosto ugusi svaku nadu za osmatranje neke unutrasnje strukture. Kod planetarki manje magnitude i povrsinskog sjaja pogled je mnogo suptilniji, sve izgleda manje dramaticno a opet mnogo lepse. Struktura objekta je vidljivija a bledi sjaj jasno izdvaja maglinu od zvezda. Cat's Eye i Emerald izgledaju kao velike zvezde, Little Gem izgleda bas kao okrugla maglina.

Jedan od najlepsih pogleda koji sam imao ovog leta. Apsolutno fantasticno. Ova maglina ima takvu kombinaciju velicine i magnitude da prosto izgleda savrseno kroz okular srednjeg uvecanja. Da ne bude zabune, objekat je izuzetno mali, oko 20'' u precniku, ali opet je taman dovoljno velik da cak i na uvecanju od 107x jasno mozemo videti koliko je unutrasnjost bledja od ivice, sto joj daje oblik minijaturne verzjie M 57 - Ring Nebula. Maglina je okrugla, relativno bleda, zelenkaste boje i izgleda predivno u zvezdanom polju. Kao neki duh. Izuzetno je ostrih ivica. Na uvecanju 176x vidi se da maglina nije bas kruzna nego vise ovalna i jos jasnije dolazi do izrazaja svetli obod nasuprot tamnije unutrasnjosti.

I sad dolazi deo zbog koga je ovo retka planetarka koja se bolje posmatra na srednjim vecanjima nego na visokim. Naime, uvecanje od 408x je izolovalo maglinu i tada shvatite da je najlepsi deo slike nestao. Ovaj objekat tako prelepo stoji u svom prstenastom maglovitom obliku i sa ostro definisanim granicama medju ostalim ostrim zvezdama. Kada ga veliko uvecanje izoluje sva magija nestaje. Lepota ovog objekta je u njegovoj duholikoj pojavi nasuprot zvezdanog okruzenja. Takodje, pri tako velikom uvecanju gubi se ostrina ivica. Sve u svemu, nisam primetio da sam mnogo toga dobio posmatrajuci objekat na 321x i 408x. Mnogo sam se igrao sa uvecanjima i najbolji pogled imao sam na 188x. Centralnu zvezdu nisam video, za nju su potrebne vece aperture teleskopa jer sija magnitudom 15.

Neposredno pored ove magline nalazi se jedan zaista zanimljiv objekat - Barnard's Galaxy. Ta galaksija deo je Lokalne Grupe galaksija Mlecnog Puta i najbliza je nesatelitska galaksija Mlecnom Putu. Sve galaksije Lokalne Grupe su iregularne galaksije bez centralne kondenzacije i zato su izuzetno teske za opazanje. Naime, galaksije Lokalne Grupe su iregularnog oblika i jako su blizu Mlecnom Putu, te im je prividna velicina velika pa im je povrsinski sjaj brutalno mali. Ja sam zaista ulozio mnogo truda da primetim bledi magloviti sjaj ove galaksije ali nisam uspeo. Pokusacu ponovo u nocima boljeg seeinga. Ako se ova galaksija vidi, onda zaista ima sta da se gleda. Objekat je pun regija zvezdane formacije koje se mogu izdvojiti O III filterom.

M 75

Globularno jato u sazvezdju Sagittarius, magnitude 8.5 i male velicine od 6.5'.

Osmatracka percepcija ovog objekta je potpuno drugacija ako se znaju fizicke osobine jata. Naime, jato je udaljeno ogromnih 67.500 ly od Zemlje i samo 14.700 ly od galaktickog centra. Stavise, jato se nalazi sa suprotne strane centra nase galaksije od Solarnog sistema. Stoga, ako pomislite da je ovaj objekat mali i bled, odmah pomislite i da je cudo sto ga uopste vidite u tom sjaju i toj velicini. I pored svoje udaljenosti i polozaja, mi jato vidimo jer je izuzetno masivno: sasatoji se od 400.000 zvezda !!! Jos nesto cini ovo jato zanimljivim a to je da je objekat Shapley-Sawyer klase I. Ta klasa oznacava najvecu mogucu gustinu ka centru i kao takvo je jedno od najkoncentrisanijih poznatih globulara. Znaci 400.000 zvezda gusto spakovanih oko centara.

Lociranje: Kao i Little Gem Nebula, jato se nalazi u istoj regiji lisenoj svetlih zvezda izmedju sazvezdja Sagittarius i Capricornus. Medjutim, star-hoppovi u ovoj regiji nisu toliko teski. Pocetak star-hoppa je slican kao i kod Little Gem:

- U trazilac lociramo zvezde 𝞺¹ i 𝞺² Sagittarii na krajenjem severoistoku asterizma sazvezdja Sagittarius
- Pomerimo trazila oko 3.5º istocno dok ne dodjemo do dve svetle zvezde jenda ispo druge.
- Iznad njih cemo videti lanac od tri svetle zvezde koji se pryuza na sever: 54 Sgr, 55 Sgr i HD 186185.
- Povucemo simetralu duzi koja spaja 54 Sgr i 55 Sgr na jugoistok i doci cemo do dve relativno sjajne zvezde paralelne sa 54 i 55 samo na vecem rastojanju: 56 Sgr i 57 Sgr.
- Od te dve zvezde nastavimo u istom jugoistocnom pravcu za isto rastojanje i naici cemo na asterizam zvezda slican sazvezdju Corona Borealis.
- Severno od najsevernije zvezde u tom lancu nalazi se nasa meta.

Opservacija: Percepcija ovog jata zavisi od licnih preferenci posmatraca. Ko voli velika, svetla, jasno razluciva jata ova meta mu se nece svideti. Medjutim, ako volite da pogledate duboko u galaksiju i znate da cenite drevne fotone koji dolaze sa druge strane galaktickog centra - ovo je meta za vas. Meni se ovaj objekat jako svideo. Nije mi bilo bitno da ga razlucim - bilo mi je bitno da ga vidim.

Na malom uvecanju meta izgleda malo i maglovito pa sam udmah presao na 176x. Ovaj pogled je nesto potuno drugo od jata koje smo navikli da gledamo. Prvo, jato je smesno malo u odnosu na M13, M15 i ostala jata koja ispunjavaju vidno polje srednjih uvecanja. Objekat izgleda kao magla, centar mu je izuzetno zgusnut a halo je nerazluciv. Periferni vid ne daje rezultate na ovom uvecanju. Medjutim, ono sto moze da se vidi je da se jato siri duboko u svemir i pravi siroku maglu ciji je radijus prstena isti kao i radijus centra. To cini da se jato polako beldi i lepo se utapa u okolino okruzenje. Povecao sam uvecanje na 321x ali sam se brzo vratio na manje. Naime, na 321x centar izgleda jos sjajnije i pri tom sjaju gusi halo.

Ovo jato podseca na NGC 6229 u sazvezdju Hercules, samo je to jato jos udaljenije i pogled je ipak bio lepsi (taj objekat sam vec opisivao).

Meni se ovo jato svidelo. Ja volim da gledam ovako daleke objekte, nesvakidasnji su to pogledi. Stanovista sam da ako se pre posmatranja teorijski pripremimo i razumemo objekat koji posmatramo, da ce i percepcija biti potpuno drugacija. Svako od nas ima svoje sklonosti kakve objekte voli da posmatra, bitno je da se kroz ovu nasu astronomsku strast i zabavljamo i rastemo kao ljudi.

[PavleR]

Sazvezdje Scutum:

Beta (𝞫) Scuti i NGC 6704 (zvezda i otvoreno jato)
Alpha (𝞪) Scuti i NGC 6664 (zvezda i otvoreno jato)
Delta (𝞭) Scuti (zvezda)
Scutum Star Cloud (zvezdani oblak)
M 11 - Wild Duck Cluster (otvoreno jato)
M 26 (otvoreno jato)

Sazvezdje Scutum jedno je od najbledjih sazvezdja letnjeg neba. Sastoji se od izuzetno bledih zvezda, gde cak i cetiri zvezde glavnog asterizma sazvezdja koje predstavljaju ''Stit'' sijaju magnitudom bledjom od 3.8. Ako lokacija sa koje ga posmatramo ima dosta svetlosnog zagadjenja necemo moci da ga vidimo. Sa svoje lokacije ja ga vidim, a za one koji ga ne vide, u odeljku ''lokacija'' ovog posta objasnicu kako da dodjete do njegovih zvezda star-hoppom od najjuznije zvezde u asterizmu sazvezdja Aquila. Takodje, nemojte misliti da je periferni vid rezervisam samo za pogled kroz okular. Kada god zelite da nadjete neku zvezdu na granici vidljivosti golim okom, slobodno koristite averted vision pod vedrim nebom. Iznenadicete se koliko dobro deluje.

Ovaj post ce biti drugaciji po tome sto cu dati i opservaciju tri sjajnije zvezde u sazvezdju Scutum, iako nijedna od njih nije binarni sistem. Dve su zanimljive jer su izuzetno lepih boja i u blizini su dva otvorena jata a treca (Delta Scuti) je bez premca jedna od naucno najbitnijih zvezda na nocnom nebu.

Beta (𝞫) Scuti i NGC 6704

Druga najsjajnija zvezda u sazvedju. Spektroskopski je binarni sistem gde mi vidimo primar magnitude 4.2. Ta zvezda je sjajni zuti dzin G-tipa. Zvezda je na velikoj udaljenosti od Zemlje od 920 ly.

Lociranje: Ako je ne vidimo golim okom lokacija je jako laka ako se krene od najjuznije zvezde u asterizmu sazvezdja Aquila - prelepe 𝞴 Aquilae magnitude 3.4. Kada nacentriramo tu zvezdu u trazilac videcemo da ona pravi blizak lanac sa sa jos dve zvezde: 𝞲 Aquilae i 𝞰 Scuti. Nastavimo taj lanac na zapad i prva svetla zvezda koju budemo primetili je nasa meta - 𝞫 Scuti. Dok budemo star-hoppovali do nase mete neizostavno cemo kroz trazilac primetiti i sjaj otvorenog jata M11, ali o njemu malo kasnije.

Opservacija: Lep pogled na ostru zutu zvezdu. Ali ono sto je zamiljivije je da ako se pomerimo za jedan okularski pogled zapadno doci cemo de lepog i velikog asterizma bledih zvezda u obliku dijamantskog prstena. Jedino sto je kod ovog prstena dijamant okrenut ka unutrasnjosti prstena umesto ka spolja. Taj mali dijamant je u stvari malo, bledo i zbijeno otvoreno jato NGC 6704. Jato je magnitude 9.2 i velicine samo 6'. Sastoji se od gusto zbijenih bledih zvezda u obliku trougla. Ako hocete bolje da ga osmotite povecajte uvecanje na minimum 150x.

Alpha (𝞪) Scuti i NGC 6664

Najsjajnija zvezda u sazvezdju, magnitude 3.83. Evolvirani je dzin K-tipa, stelarne klasifikacije K3 III, sto znaci da sija narandzastom bojom.

Lociranje: ako zvezdu ne vidimo golim okom u trazilac nacentrirmo nasu prethodnu metu 𝞫 Scuti. U istom vidnom polju trazioca sa istocne strane videcemo lanac bledih zvezda kako se pruza na jug. Na kraju tog lanca pa samo malo jugozapadno u pogled ce uci sjajna zvezda - nasa meta 𝞪 Scuti. Zvezda se lako prepoznaje jer su istocno od nje dve sjajne zvezde - 𝟄 Scuti i 𝞭 Scuti.

Opservacija: zvezda sjaji jakom narandzastom bojom i pravi jedan zaista lepo pogled. Po ostrini, boji i sjaju podseca me na zvezdu Eltanin u sazvezdju Draco, za koju sam u ranjim postovima rekao da mi je jedna od najlepsih pojedinacnih zvezda koje sam posmatrao.
U istom okularskom pogledu, istocno od 𝞪 Scuti nalazi se relativno bledo otvoreno jato NGC 6664. Lako cete ga prepoznati jer su mu zvezde raporedjene u obliku sirokog slova W. Magnitude jata je 7.8 a velicina poprilicno velikih 12' sto obogacuje pogled na zvezdu.

Delta (𝞭) Scuti

Varijabilna zvezda sa rasponom magnitude 4.6-4.72. Poprilocno je stara dzinovska zvezda F-tipa bele boje.
Posmatracki necu ni da je obradjujem, jer kroz okular izgleda kao svetla bela zvezda i nista vise od toga. Ali sa stanovista buduce amaterske astronomije i astronomije kao nauke ovo je izuzetno bitna zvezda iz dva razloga.

Prvo, u savzezdju Scutum postoje dve zvezde koje se krecu poprilicno velikom radijalnom brzinom ka Solarnom sistemu i obe ce jednog dana biti najsvetlije zvezde na nocnom nebu. Prvo ce to postati Delta Scuti pa potom Gamma Scuti. Ako se zvezdama ne dese neki veliki gravitacioni lomovi koji bi im promenili kretanje i sjaj, Delta Scuti ce za otprilike 1.2 miliona godina biti samo 10ly udaljena od Sunca. U tom trenutku postace najsjajnija zvezda na nebu sa magnitudom -1.84, sjajnija od trenutno najsjajnijeg Sirijusa magnitude -1.46. Gamma Scuti ce je zameniti za nekih 2.35 miliona godina i bice jos sjajnija. U svojoj najmanjoj udaljenosti bice 20ly daleko od Sunca ali ce sijati neverovatnom magnitudom od -2.1.

Drugo, Delta Scuti je jedna od najbitnijih varijabilnih zvezda jer je kod nje prvi put otkiveno da pulsacija zvezde moze biti uzrok varijabilnosti. Danas znamo da mnogo zvezda svoju varijabilnost duguje jednom tipu pulsacija i sve one se zovu Delta Scuti varijabilne zvezde. Pojasnicu  onima koje zanima, a ako neko ne zeli da ulazi u naucnu pricu nego da ostane na domenu posmatranja, necu se ljutiti ako sad predje na sledecu metu .  Naime, ima zvezda koji svoj sjaj menjaju tokom odredjenog vremenskog intervala i kao takve  nazivaju se varijabilnim zvezdama. Te promene u sjaju mogu biti male (desetinana jedne magnitude) a mogu  biti i ogromne (nekoliko celih magnituda). Period od najmanje do najvece magnitude moze se meriti u godinama a ponekad i samo nekoliko dana. Razlozi varijabilnosti sjaja mogu biti razni i ja cu navesti samo nekoliko od njih:

- Pulsacija zvezde. Zvezde koje pulsiraju jos uvek nisu nasle ravnotezu imedju sile samogravitacije koja tezi da urusi zvezdu samu u sebe usled sopstvene tezine i sile koje proizvodi nukearna fuzija u jezgru zvezde koja tezi da zvezdani materijal izbaci ka spolja. U tom procesu uravnotezenja slila zvezda se periodicno skvrcava i prosiruje sto rezultuje smanjenjem i povecanjem njenog sjaja. Postoje dve vrste pulsacije: kada cela zvezda pulsira ili samo njen deo.

- Eklipticni binarni sistemi. Ako je zvezda binarni sistem gde je orbita primara i pratioca takva da u nasoj liniji pogleda sekundar periodicno zaklanja deo primara jer prolazi tacno ispred njega, to izaziva periodicnu promenu sjaj primara. Svaki put kada sekundar prolazi ispred primara - veca zvezda gubi sjaj,  a kada pratilac vise ne zaklanja glavnu zvezdu - sjaj se vraca na staro. Bez premca najpoznatija zvezda takvog tipa je ''Demonska zvezda"' Algol - sjajna zvezda u sazvezdju Perseus. Zanimljivo je da se isti princip primenjuje i za pronalazenje  egzoplaneta. Traze se mala odstupanja u sjaju zvezde kada planeta prolazi isped nje.

- Mozda najegzoticniji razlog varijabilnosti zvezda su zvezdane pege. Ima zvezda koje imaju gigantske, neravnomerno rasporedjene pege. Kako zvezda rotira oko svoje ose njen sjaj se smanjuje kada je ka nama okrenuto lice zvezde sa vise pega i povecava kada gledamo u stranu zvezde sa manje pega. Najpoznatija zvezda takvog tipa je Cor Caroli - najsjajnija zvezda prolecnog sazvzdja Canes Venatici.

Za svaki od navedenih tipova varijabilnost postoji zvezda kod koje je takvo ponasanje prvo uoceno. Takva zvezda naziva se prototip varijabilne zvezde i sve ostale zvezde zovu se po njoj. Delta Scuti je prototip zvezda koje varijabilnost duguju odredjenoj vrsti pulsacija i sve takve zvezde nazivaju se Delta Scuti varijablnim zvezdama.

Lociranje: Izuzetno lagano ako smo nasli nasu prethodnu metu - 𝞪 Scuti. Kada u trazilac centriramo 𝞪 Scuti.u istom vidnom polju istocno od nje videcemo dve sjajne zvezde koje sa 𝞪 Scuti grade jednakokraki trougao. Juznija zvezda je nasa meta - Delta Scuti.

Opservacija: Nije mi bio cilj da opisujem opservaciju jer sam zvezdu stavio u post pre svega zbog njenog znacaja za astronomiju. Ali kad smo vec kod opservacije, obicna svetla bela zvezda u lepom zvezdanom polju Mlecnog Puta. Zvezda ima dva bleda opticka pratioca i oba sam uspeo da vidim: jedan je na zapad-severozapadu a drugi je na severoistoku. Prvi je zvezda magnitude 12.2 na separaciji 15.2''. Druga je zvezda magnitude 9.2 na separaciji 53''. Obe su daleke pozadinske zvezde nepovezane sa 𝞭 Scuti.

Scutum Star Cloud

Zvezdani oblak koji dominira severnim delom sazvezdja Scutum. Oblak je u stvari svetliji deo trake Mlecnog Puta. Sta se tu u stvari tu desava i zasto postoji  ovo ''zadebljanje'' u traci Mlenog Puta? Ukratko, u letnim mesecima mi gledamo u pravcu centra nase galaksije pa samim tim i u najsjajniji deo Mlecnog Puta, koji vidimo kao usku traku koja prolazi kroz sazvezdja Cassiopeia, pa izmedju sazvedja Cepheus i Delphinus, potom direktno kroz savezdja Cygnys, Vulpecula, Sagitta, Aquila, Scutum i na kraju Sagittarius. Izmedju nas i te trake nalazi se integalakricka prasina koja blokira nas pogled. U nekim delovima trake Mlecnog Puta te prasine ima znatno manje te je broj zvezda koji vidimo mnogo veci. Takvi delovi nazivaju se zvezdani oblaci i Scutum Star Cloud je jedan od najprominentniji takvih oblaka.

Oblak je ogroman. Ne usudjujem se da mu dam dimenzije, znam samo da sam po pomerajima okulara dosao do zakljucka da mu najgusci deo meri otprlike 2º u precniku. U centru oblaka nalazi se fantasticno otvoreno jato M11 koje cu opisati kao zasebnu metu. Kroz oblak vijuga serija tamnih maglina pa je gustina zvezda unutar oblaka neravnomerna a zvezde se pojavljuju u talasima pa potom naglo nestaju. Sa istocne strane M11 tih tamnih maglina je znatno vise pa je stoga zapadna strana oblaka mnogo bolja za posmatranje (sto ce naravno u obrnutom okularskom pogledu znaciti da cemo se uglavnom kretati istocno od M11).

Lociranje: Najpametnije je prvo locirati otvoreno jato M11 pa krenuti odatle. Jato se izuzetno lako locira i najpametnije je krenuti od najjuznije zvezde u astrizmu sazvezdja Aqulila - Lambda (𝞴) Aquilae magnitude 3.4. Kada nacentriramo tu zvezdu u trazilac videcemo da ona pravi blizak lanac sa sa jos dve zvezde: 𝞲 Aquilae i 𝞰 Scuti. Produzimo liniju izmezdju 𝞲 Aquilae i 𝞰 Scuti u pravci 𝞰 Scuti i u trazilac ce uci blestav sjaj jata M11. Nacentriramo, jato, pogledamo kroz okular sirokog vidnog polja i kretanje po oblaku moze da pocne.

Opservacija: Zasad cu zanemariti jato, na njega cemo se vratiti kasnije. Primetice se da je gustima zvezda razlicita u zavisnosti da li se krecemo istocno ili zapadno od M11. To je stoga sto serija tamnih maglina prolazi kroz oblak te cini da okularski pogled istocno od M11 bude mnogo bogatiji zvezdama. Slobodno se krecite kroz ceo oblak ali objekat je najbogatiji zvezdama istocno i severno od M11 (u okularskom pogledu).
Prvo cu nesto reci o kretanju po oblaku a potom od kakvih zvezda se sastoji i kakav je pogled. Naime, oblak je ogroman, nijednim okularem se ne moze osmotriti ceo i moracemo se kretati po njegovim delovima. Jako tesko se moze spreciti da se ne izgubimo, Zato je najbolje koristiti M11 kao tacku od koje polazimo i kojoj je vracamo. Krenemo od jata na istok, posmatramo dok ima zvezda pa se vratimo, Pa onda isti postupak za svaku stranu sveta. M11 se nalazi tacno na krajnoj granici vijugavih traka tamnih maglina pa samim ti i predstavlja granicu izmezdju bogatijeg i siromasnijeg dela oblaka, sto je odlicno za posmatrace.

Sto se tice slike u okularu, oblak je prepun bledih zvezda, razbacanih kao fini pesak po tamnoj pozadini. Odmah treba reci, prizor nije ni priblizno dramatican kao u zvezdanom oblaku M24 - Small Sagittarius Cloud. Taj oblak je prepun gusto spakovanih svtlih zvezda naspram bledog pozadinskog sjaja. Scutum Star Cloud je jedan mnogo mirniji i ujednaceniji pogled. Zvezde su sve blede i tek pokoja sjajna, i sve deluje stalozenije i monotonije. Tamne magline daju zanimljivost objektu jer nisu tamne elipsaste mrlje kako one cesto izgledaju, vec vijugaju kroz oblak. Vodite racuna, ako pratite tamne magline vrlo brzo cete se izgubuti u oblaku i moracete ponovo u traziocu da nadjete M11 da bi se ponovo orijentisali. Juznu granicu oblaka predstavlja zvezda 𝞮 Scuti i taj deo izmedju te zvezde i M11 je jedan od najguscih delova oblaka, pa mozete krenuti i od nje pa ka M11. Taj potez je prepun zvezda i prostire se malo vise od 2.5º u pracu sever-jug.

M 11 - Wild Duck Cluster

Otvoreno jato u sazvezdju Scutum, magnitude 5.8 i prividne velicine 14'.
Za mnoge posmatrace ovo je najvelicanstvenije otvoreno jato na nocnom nebu; i ja sam jedan od njih. Dva razloga su sto se ovo jato toliko urezuje u pamcenje. Prvo, jasne forme zvezda upisane jedna u drugu. Drugo, i mnogo vaznije, ovo jato ima retku kombinaciju ogromne gustine i broja zvezda nasuprot relativno maloj velicini. Naime, objekt broji ogromnih 2.900 zvezda, vise nego bilo koje teleskopski vidljivo otvoreno jato. A opet, sve te zvezde su spakovane u 14' prividne velicine na takav nacin da ne prave neku bledu mrlju vec sjajne i jasno razlucive oblike geometrijskih figura, slova i zivotinja (bar sam ja to tako video). Iako najsjajnija zveda u jatu sija tek magnitudom 11, ima ih toliko na malom prostoru da jato sjaji kao svetionik u moru zvezda Scutum Star Cloud-a.

Lociraje: vec obradjeno u opisu Scutum Star Cloud.

Opservacija: Ovo jato je dobilo ime ''Wild Duck Cluster'' jer je astronom iz XIX veka William Henry Smyth opisao da jato izgleda kao jato divljih gusaka u letu. Ja sam opet bio mnogo mastivitiji i video mnogo bogatiju formu. Mene ovaj objekat podseca na neki srednjovekovni grb, sa orlom u sredini, oko njega slovo V i sve tu upisno u pravougaonik. Naime, u samom centru jata nalazi se gusta grupa zvezda poredjanih u obliku jednoglavog orla, sa kljunom ka isotku i dva krila koja idu na dole. Ta forma potpuno je uokvirena velikim slovom V, ali ne sa ravnim kosim ivicama vec izlomljenim na sredini ka unutra. To slovo V je i dalo ime jatu. Na kraju sve je uokvireno zvezdama u obliku pravougaonika. Sve te tri forme zajedno izgledaju mi kao neki heraldicki simbol. 

Objekat sam najpre posmatrao na uvecanju 62.5x. Kako se M11 nalazi usred Scutum Star Cloud-a, mozete zamisliti kako je lep pogled na malom uvecanju. Prebogati pozadinski sjaj i u njemu kulminacija pogleda u obliku gusto spakovane forme M11. I na tom uvecanju prominentni oblik slova V koji je katakterisika jata je jasno vidljiv. Takodje, paznju privlaci gusto spakovani centar pa sve ima toliku kompresovanost ogromnog broja zvezda da mnogi posmatraci smatraju da objekat moze da se pomesa sa rasejanim globularnim jatom. 

Na uvecanju 107x gube se zvezde Scutum zvezdanog oblaka ali forma koju sam opisao u prethodnom pasusu dolazi do punog izrazaja. Na malom uvecanju vidi se da se tamna maglina useca u objekat sa zapane strane i odvaja zapadni deo centara od slova V. Medutim na 107x, vidi se jos jedna tamna maglina kako sa severa ulazi u istocni deo i sad potpuno odvaja centar od ivica slova V. To centru daje oblik orla koji je jasno odvojen od sopljasnje ivice objekta.

Uvecanje 136x je poslednje na kome se zadrava forma simbola koje formiraju zvezde objekta. Sve preko toga previse siri rastojanja izmezdju zvezda i one pocinju da izgledaju kao random razbacane tacke po povrsini objekta.

Najsjanija zvezda u objektu nalazi se u zapadnoj strani slova V i sija magnitudom 8. Ova zvezda nije deo jata vec je superimponirana preko njega. I pored toga, ta zvezda itekako lepo ucestvuje u pogledu i daje mu na lepoti.

M 11 je fantasticno posmatranje. Velika gustina zvezda i u centru i po obodima objekta;  sam broj zvezda koji cini da, iako blede, objekat sija ogromnim sjajem; smestenost objekta u zvezdanom oblaku Mlecnog Puta; raspored zvezda koji pruza mnogo kombinacija paterna i oblika - sve to cini M11 jednim od najgledanijih objekata u amaterskoj astronomji.

M 26

Otvoreno jato u sazvezdju Scutum, magnitude 8 i prividne velicine 14'. Jato je smesteno u Scutum Star Cloud, na njegovoj juznoj granici.
Ono po cemu je jato zanimljivo je sto je siromasnog centra. Vecina otvorenih jata su najgusca pri centru jer ta gustina gravitaciono drzi sve ostale zvezde jata na okupu. Nauka jos uvek nije nasla fizicko objasnjenje za nedostatak gustine centra ovog obkjetka.

Lociranje: U istom je vidnom polju trazioca sa ranije opisanom zvezdom Delta Scuti. Nalazi se samo 50' istocno od nje. Posto se jato ne vidi u traziocu, samo stavite Delta Scuti u okular i pomerite se samo malo zapadno.

Opservacija: Na uvecanju 62.5x jato deluje jako malo. Vide se cetiri svetle zvezde koje grade oblik zmaja. Ne uvecanju 176x, ono sto je ranije bio samo zmaj dobija drugaciji pogled. Sada se moze osmotriti da se od najistocnije zvezde u zmaju siri lanac od 40-tak bledjih zvezda koji se pruza prvo na istok pa potom zavijuga na jug. Videce se jos tri manja lanca zvezda: jedan krece od zapadne zvezde u zmaju i siri se na jug dok druga dva krecu od juzne zvezde i idu na jugoistok i jugozapad. U principu, objekat izgledao kao zmaj sa trakama prikacenim na uglove. Nije bas najspektakularniji Messier objekat ali je zanimljiv. Jato je bledo i nije lose koristiti periferni vid jer cemo tako videti mnogo vise zvezda nego direktnim pogledom. Kada sam rekao da u glavnom lancu ima oko 40 zvezda, verujete da sam sa direktnim vidom video - osam. Tek posle desetak minuta i perifernim vidom pokazalo se da ih ima mnogo, mnogo vise.

Na kraju nesto o pirkazu sazvezdja Scutum u Stellatiumu. Iz nekog razloga, Stellarium prikazije bas los oblik glavnog asterizma sazvezdja Scutum: 𝞫-𝞪-𝞬-HD 175156. Ta zvezda HD 175156 je potpuno nebitna zvezda - niti sa prve tri pravi oblik ''Stita'' niti je bilo kakav bitan lokator za osmatranja. Mnogo bolji asterizam je 𝞫-𝞪-𝞬-𝞭 - savezdje izgleda manje, sjajnije i ima jasno deifinisan oblik ''Stita''.

Hvala svima koji posecuju topic i citaju ove postove. Ovaj izvezsta bio je malo iscrpniji, ali mislim da  je bio koristan i zbog svog ''teorijskog'' dela. Veliki pozdrav u nadi da ce nam predstojece jesenje noci biti blagonaklone.

[spadej]

Vec mi ponestaje reci kojima bi pohvalio ovako dobre izvestaje. Ne zelim da se ponavljam a opet ne mogu da ne kazem... Zaista je veliko uzivanje citati. Hvala ti, Pavle!

[vasja]

Ovo je fenomenalno.

[mboskovic]

Odlično kao i do sada!!
Hvala Pavle.

[PavleR]

Sazvezdje Aquila:

NGC 6751 - Glowing Eye Nebula (planetarna maglina)
NGC 6709 (otvoreno jato)
B 143 - Barnard's E Nubula (tamna maglina)

NGC 6751 - Glowing Eye Nebula

Izuzetno bleda i mala planetarna maglina u sazvezdju Aqulila. Blede je magnitude 11.9 i velicine 29''. Maglina je izuzetno mlada, sa stroscu procenjenom 2.000-3.000 godina. Takve planetarne magline u principu sijaju visokim sjajem. Medjutim, ova maglina je izuzetno bleda izmedju ostalog jer joj je udaljenost ogromna, citavih 6.500 ly. Za maglinu  bilo koje vrste vidljivu amaterskim teleskopom, ne samo planetarnu, ovo je velika udaljnost. Recimo, jedna od najblizih poznatijih planetarnih maglina je NGC 7293 Helix Nebula i udaljena je 650 ly. Znaci nasa meta je 10x udaljenija.

Sa posmatracke tacke gledista nema nikakve poente pricati o strukturi magline - nikakva struktura se nece moci primetiti u tako maloj, bledoj i udaljenoj planetarnoj maglini. Za to su potrebni teleskopi mnogo vecih aparatura. Cilj opservacije je samo videti je. Kao sto naziv objekta sugrise, maglina je okrugla i moj cilj je bio da od blede flekice na nebu nekako dodjem do tog okruglog oblika.

Lociranje: Izuzetno tesko, iako u Stellarijumu izgleda da samo treba da se spustimo od Lambda Aquilae na dole. Maglina se naravno ne vidi u traziocu i to ozbiljno otezava star-hopp jer je meta izuzetno mala, plus pri toj magnitudi se ne moze cak ni ocekivati da izgleda kao zvezda.

- Krene se od zvezde 𝞴 Aquilae, najjuznije zvezde u glavnom asterizmu sazvezdja.
- Od nje skocimo do Iota Aquilae, malo vise od 1º juzno.
- Severno od 𝞲 Aquilae primeticemo u traziocu zvezde poredjane u dva lanca u obliku polozenog slova V. Poslednja i najsvetlija zvezda u gornjem lancu  je V Aquilae, izrazito crvenog izgleda u oklularu. Nacentriramo je u trazilac i pogledamo u okular uvecnja oko 60-70x. Ne sme manje, inace se maglina nece videti.
- U okularskom pogledu pomerimo V Aquilae na krajnju levu stranu i sa desne ce se pojaviti zvezda HD 177793 magnitude 10. Necete je promasiti jer je to prva zvezda u liniji sa V. Malo istocno od te zvezde primetice se mali bledi maglicasti sjaj - nasa meta NGC 6751.

Opservacija: Sve je u ocekivanjima. Ne mozemo od magline magnitude skoro 12 i velicine 29'' ocekivati nista drugo do da je vidimo u nekoj vrsti koncntrisanog oblika. To je maximum. Sve ostalo je nemoguce, ne samo sa mojom aparaturom nego i sa vecim. Male magline svetle magnitude mozemo gledati i na uvecanjima i do 600x. Blede magline sa malim povrsinskim sjajem ne. I to treba znati da od posmatranja ne bi napravili pakao. Takodje , da bi se videla forma objekta obavezno se mora koristiti O III filter. Na uvecanju 176x ja sam bio zadovoljan pogledom, i to poprilicno zadovoljan. Jer ono sto je pre toga bila sicusna  bleda jedva primetna mrljica sada se pokazala kao skoro savrsena sfera. Kazem sfera a ne krug, jer u poredjenju sa tamnim nebom tog uvecanja maglina skoro da ima 3D izgled. I to je to. Sa vecim uvecanjima objekat je postajao sve bledji, dok u jednom trenutku nisam dosao do toga da ga uopste nisam ni video iako sam znao da je u vidnom polju.

Na kraju posmatranja bio sam jako zadovoljan prikazom objekta. Uspeo sam u onome sto sam i zeleo - da izdvojim kruznu formu a dobio sam jos vise - skoro 3D loptastu formu. Na astrofotografijama ovaj objekat izgleda velelepno - kao oko iz cije zenice izlecu koloricni zraci. Medjutim, brojke koje stoje uz maglinu: magnitude, velicina, povrsinski sjaj, udaljenost - sve to treba uzeti u obziri i napraviti realna ocekivanja od objekta.

NGC 6709

Otvoreno jato u sazvezdju Aquila, magnitude 6.7 i prividne velicine 13'
Ovo jato je jato srednje velicine sa poprilicno velikom brojem zvezda. Jato broji ne malih 305 clanica i porilicno je bogato za NGC jata. Problem je u tome sto necemo videti ni trecinu od tih zvezda jer se objekat sasatoji uglavnom od zvezda bledih magnituda. Tridesetak zvezda sija magnitudom 9-11, sve ostale su bledje. Moja aparatura prikazuje ih otprilike 60-70 ali i to je vise nego dovoljno da prikaze zanimljiv oblik objekta.

Lociranje:

- U trazilac nacentrirano bilo koju od dve bliske zvezde u desnom krilu ''Orla: 𝞻 i 𝞮 Aquilae. U istom pogledu tracioca, odmah ispod njih nalazi se opticki dvostruki sistem 10 i 11 Aquilae.
- Od 11 Aquilae pomarimo trazilac malo manje od 3.5º pravo na jug do prve dve svetlije zvezde u pogledu: HD 175293 (levo) i dupla zvezde Struve 2404 (desno).
- Nacentriramo trazilac na Struve 2404, pogledamo kroz okular malog uvecanja i jato ce se videti u istom okularskom pogledu.

Opservacija: Opservaciju sam vrsio u dva dela: posmatranja jata kao zasebnog objekta i jata kad dela vece okoline okruzujuceg zvezdanog polja.

Kao zaseban objekat, ovo jato me podseca na meduzu. Zvezde severnog dela jata poredjane su ugrubo u polukrug. Od donje ivice tog polukruga na jug idu pet lanaca zvezda, kao pipci meduze. Na uvecanju 176x na zapadnoj strani jata mozemo osmotriti dve lepe svetle duple zvezde. Jedan par cine dva skoro podjednaka crvena dzina, magnituda 9. Zapadnije od njih nalazi se svetla dupla zvezda nejednakih komponenti plave i zute boje, na manjoj separaciji.

Potom sam smanjio uvecanje ne 62.5x jer jato tada, zajedno sa zvezdanom poljem koje ga okruzuje, izgleda kao kometa. Samo jato predstavlja glavu komete. Rep formira ostar usek zvezda u ovliku slova V dugacak celih 3º. Taj usek krece od dva opticka binarna sistma i izgleda kao dva lanca zvezda koja se oba spajaju u jednu tacku tacno u samom jatu. U okularskom pogledu taj klin se nalazi istocno od jata. Velik je i ne moze da stane u jedna okularski pogled. Znaci moracemo okularem da se krecemo tako da jato izadje iz vidnog polja sa zapadne strane.

B 143 - Barnard's E Nubula

Tamna maglina u sazvezdju Aquila prividne velicine 60', na udaljenosti 2000 ly i neprozirnoscu 6. Ima jasno definition oblik slova E, bez srednje crtice, bar na fotografijama.

Tamne magline su gusti intergalakticki oblaci prasine i apsorbujuceg materijala, koji zaklanjaju svetlost objekata koji se nalaze iza njih. Prasini nazalost dugujmo sto mnoge spektakularne objekte vidimo mnogo bledje nego sto bi zaista trebalo ili ih uopste ne vidimo. Uzmimo na primer galaksiju IC 342 u sazvezdju Camelopardalis. Da nema traka prasine izmedju nje i nas ta galaksija bi bila toliko svetla da bi se videla golim okom. Zato se taj objekat i naziva Hidden Galaxy, Tamne magline nisu samo obicna intergalakticka prasina, one su njen ekstremni oblik. U njima, prasina je toliko gusto spakovana da postaje manje-vise neprozirna. Neprozironost (Opacity) tamnih maglina meri su skalom 1-6, gde veci broj znaci vecu neprozirnost.

Sve tamne magline nose oznaku B po cuvenom astronomu Edward Emerson Barnard-u, kojih ih je izucavao i katalogirao.

Tamne magline mozete cesto videti kretanjem po zvezdanom polju Mlecnog Puta ili unutar zvezdanih oblaka (Scutum Star Cloud i Small Sagittarius Star Cloud). Vecina posmatraca ih je puno puta videla a da toga nije ni svesna. Kada god okularem ili dobrim traziocem prelazite preko bogatog zvezdanog polja i odjenom usred njega naidjete na parcence neba potpuno lisenog zvezda, dobra je sansa da ste nabasali na tamnu maglinu. Ono sto jeste problem je identifikovati njihov oblik. Posto su skoro potpune crne ne mogu se identifikovati kao pojedinacni objakti vec pomocu zvezda koje sijaju po njihovim obodima i otkrivaju oblik magline. Jasno je da je za to potrebno idelano nebo i izuzetno tamna lokacija koja ce otkriti sto vise zvezda. Mi ih uglavom vidimo kao mrlje mraka nedefinisanog oblika. Medjutim, ako postoji neka tamna maglina kojoj je moguce identifikovati oblik to je B 143 - Barnard's E Nabula.

Lociranje: Posto ovo nije objekat koji ima sjaj poenta je naci regiju zvezdanog oblaka u kojoj se on nalazi pa unutar njega traziti mesta lisena zvezda. Moj star-hopp za taj zvezdani oblak ide ovako:

- U trazilac naciljamo zvezdu Gamma (𝞬) Aquilae magnitude 2.7. Nalazi se u glavnom asterizmu sazvezdja, u glavi orla, zapadno od Altaira.
- U pravcu koji spaja Altair sa Gamma , na zapadu cemo primetiti sjajnu zvezdu Chi (𝟀) Aquilae.
- Naciljamo trazilac u tacku juzno od linije koja spaja Gamma i Chi, koja predstavlja teme jednakostranicnog trougla koga bi ta tacka gradila sa te dve zvezde. Tu je lokacija zvezdanog oblaka u kome se nalazi B143.

Opservacija: Sa moje lokacije, ovo je izuzetno teska opservacija. Ovo posmatranje mogu slobodno nazvati ''namesteno'' uspesnim, jer da bih uspeo da osmotrim maglinu morao sam pre toga detaljno da proucim izmedju kakvih paterna zvezda se nalazi svaki njen deo.

Pokusao sam da je osmotrim nekoliko noci bez uspeha. Prosto, broj zvezda koje sam video nije dovoljan da jasno ocrta granice objekta. To da postoje veliki delovi oblaka lisenih bilo kakvih zvezda - to je bilo jasno kao dan. Ali da sam uspeo da osmotrim distinktivan oblik slova E koji ova maglina formira - daleko od toga. Stoga sam sacekao noc odlicnog seeinga, proucio u koje vreme je objekat u tranzitu i najvaznije, preko dana detaljno pogledo gde se koji deo slova E nalazi u odnosu na svetlje zvezde u oblaku. Sve je to delimicno dalo rezulata. Da ne sirim sada pricu, maglina vise nije imala random tamni oblik vec koliko-toliko tri ravna dela sa debelom sipkom u sredini i dva tanja dela koja idu na istok od krajeva te sipke. Za takav pogeld odvojte minimum 45 minuta pored okulara. Da bi se broj zvezda povecao oci moraju da budu adaptirane na mrak 100% a itekako pomaze i periferni vid. I uvecanje pravi problem. Maglina je ogromna. Ako je trazimo na premalom uvecanju nece biti dovoljno zvezda da je oukvire. Treba naci uvecanje koje ce je obuhvatiti celu a opet da moze da prikaze sto vise bledih zvezda.

Nisam siguran kojiko sam jasno video oblik magline a koliko je moj mozak video ono sto je zeleo. Iskusni posmatraci znaju o cemu pricam. Ako hocu da budem fer prema sebi ovo posmatranje mirne duse mogu da nazovem neuspesnim. Ovo je meta za bas tamne lokacije sa minimumom svetlosnog zagadjenja. Ali je takodje meta kojoj cu se sigurno vracati jos puno puta da bih je bolje osmotrio. Objekat je jako intrigantan i izaziva posmatraca u nama.

Hvala svima koji posecuju ovaj topic. Ako ste posmatrali neke od meta opisane u njemu i iste videli bolje ili drugacije, slobodno iznesite svoja iskustva. Veliki pozdrav.

[Yagodinac]

Svaka čast, naročito za malu planetarnu.
Ne mogu da se otmem utisku da ovim opisima fali poneka skica radi lakšeg snalaženja, ili možda skrinšot iz Stellarium-a ii nekog sličnog softvera. Tako bi nalaženje bilo dosta lakše, primera radi kad pominješ V-strukturu ja u onom ludilu od Mlečnog Puta u naznačenom regionu odmah nađem nekoliko njih 
Mada i bez skica ovo liči na neki čarobnjački srednjevekovni priručnik: uradi to_i_to, onda očekuj ovo... Pa kad uspeš da slediš uputstva i konačno pronađeš objekat, da vidiš radosti 

[PavleR]

Svaka čast, naročito za malu planetarnu.
Ne mogu da se otmem utisku da ovim opisima fali poneka skica radi lakšeg snalaženja, ili možda skrinšot iz Stellarium-a ii nekog sličnog softvera. Tako bi nalaženje bilo dosta lakše, primera radi kad pominješ V-strukturu ja u onom ludilu od Mlečnog Puta u naznačenom regionu odmah nađem nekoliko njih 
Mada i bez skica ovo liči na neki čarobnjački srednjevekovni priručnik: uradi to_i_to, onda očekuj ovo... Pa kad uspeš da slediš uputstva i konačno pronađeš objekat, da vidiš radosti 

Pozdrav Yagodinac, drago mi je sto posecujes topic.

Razumeo sam da pod skicom mislis na skicu lociranja. Ja to radim za teske objekte, stampam i stavljam u katalog skica lociranja. Screenshot-ujem mapu sa Stellariuma, prebacim je u LibraOffice, invertujem boje i olovkom naznacim pravce.
Sto se tice lociranja pod vedrim nebom to radim na licu mesta. U Stellariumu ispitam pravce, i krenem. Uglavnom sam stekao dovoljno iskustva da iz prve nadjem dobar star-hopp.

Da bi postavljao skice ovde, to bi vec iziskivalo previse vremena sa moje strane. Ako pogledmo neke renomirane autore poznatih astro-magazina, lokacije koje oni daju su mnogo gore od mojih. Recimo, Bakich iz Astronomy.com obozava da kaze ''meta ta i ta nalazi se 12º zapadno od zvezde te i te''. To bas ne znaci nista i ne pomaze nikome.

Kada sam kretao u ove postove, nisam ni mislio da pisem sekciju ''Lociranje'', mnogo ju je tesko napisati. Medjutim, ipak sam je pisao bas da ne bi zvucao kao Bakich. Taj deo zamisljen je kao pomoc pri star-hoppingu a cilj mi je bio da ljudi sami star-hoppuju i tako upoznaju nocno nebo. Moji star-hoppovi nisu najbolji - najbolji su oni koje sami pronadjemo.

Medjutim, predlog je skroz dobar i ja cu se truditi da za teze mete ubacim mapu. Problem je sto apsolutno ne vladam nijednim softverom za te stvari pa se snalazim.

Hvala puno na citanju, na pohvalama i na predlogu. Videcu koliko veceras sta mogu da uradim po tom pitanju.

[PavleR]

Pozdrav.

Evo jedne mape koju ja sebi stampam i tako pravim katalog svojih star-hoppova.

https://yourimageshare.com/ib/yYYKkErXRn

Mapu sam dao bas za malu planetarku koju sam danas opisao.

[PavleR]

Cetiri binarna sistema i jedna opticka dupla zvezda u sazvezdju Capricornus:

Alpha (𝞪) Capricorni - Algedi
Beta (𝞫) Capricorni - Dabih
Rho (𝞺) Capricorni - Bos
Omicron (𝞸) Capricorni
Pi (𝞹) Capricorni


Pojava sazvezdja Capricornus na juznom nebu prvi je astronomski znak da ulazimo u jesen. Sazvezdje se upecatljivo javlja  istocno od letnjeg sazvezdja Sagittarius, i kako ulazimo u septembar, Capricornus zauzima njegovo mesto na niskom juznom nebu. Sazvezdje je lako prepoznatljivo po svom ''rogu'' i ''repu'' - po dva para bliskih zvezda na zapadu i istoku sazvezdja. Iako se smatra da je sazvezdje bledo, ta dva para bliskih zvezda toliko upecatljivo izgledaju na nocnom nebu da ne mozemo promasiti ovog vesnika jeseni.

U ovom postu bavicu se sa pet duplih zvezda u zapadnom delu sazvezdja i svih 5 nalaze je jedna ispod druge u nizu, pocevsi od vrh roga Jarca. Cetiri od njih su binarni sistemi a jedna je opticka dupla zvezda. Svih pet zvezda udaljene su samo jedan pomeraj trazioca od najsevernije do najjuznije.

Alpha (𝞪) Capricorni - Algedi

Gornja zvezda Jarcevog  roga, Algedi, nije binarni sistem vec opticka dupla zvezda. To znaci da joj komponente nisu gravitaciono vezane vec da dve zvezde samo izgledaju bliska jedna drugoj sa nase linije pogleda. I pored toga, Algedi je lep prizor.

Sastoji se od dve fizicki nepovezane komponente 𝞪¹ Cap i 𝞪² Cap.  Obe su zvezde G-tipa, gde je 𝞪¹ Cap bledja, magnitude 4.27 i, dok je 𝞪² Cap sjajnija i sija magnitudom 3.58. Sjajnija zvezda, 𝞪² Capricorni, nosi ime Algedi, mada se to ime odomacilo za ceo sistem. Zvezde se nalaze na ogromnoj separeaciji od 6.3'.

Lociranje: Nalazi se u glavnom asterizmu sazvezdja Capricornus i predstavlja vrh roga Jarca.

Opservacija: apsolutno prelep prizor. Zvezde su  izuzetno siroko razdvojene zvezde, sto samo po sebi nije nista ''prelepo''. Medutim, ono sto daje lepotu ovom paru je zivopisnost boja. Par svetli jasnom zuto-narandzastom bojom. Zvezde sijaju jasno i krupno i leze usamljeno u vidnom polju, koje ce obogatiti jos jedna svetla zvezda - 3 Capricorni.

Beta (𝞫) Capricorni - Dabih

Donja zvezda u rogu Jarca, Dabih, je jedan izuzetno zanimljiv i lep sistem - pre svega zbog svojih fizickih karakteristika. Zveda je u stvari petostruki sistem gde mi teleskopski mozemo da vidimo dve komponente. Primar je narandzasti sjajni dzin K-tipa magnitude 3. Sekundar je takodje dzin samo A-tipa, i sija mnogo bledjom magnitudom od  6.1. Medjutim, sada dolazi zanimljiv deo. Naime, komponente se nalaze na ogromnoj separaciji od 205'' - a ipak su gravitaciono povezane i kruze jedna oko drudge. Da pojasnim, fizicko rastojanje izmedju ove dve zvezde je citavih  21.000 AU !!!!! Da bi stekli utisak koliko je to ogromna razdaljina reci cu samo da je Pluton na prosecnoj udalljenosti od Sunca od 40 AU. I pored toga, nije rec o optickoj dvostrukoj zvezdi vec o pravom pravcatom binarnom sistemu gde dve komponente rotiraju oko zajednickog centra mese. Za jednu rotaciju oko tog centra potrebno im je nepojmljivih 700.000 godina !!!

Lociranje: Nalazi se u glavnom asterizmu sazvezdja i predstavlja donju zvezdu u rogu Jarca. Odmah je ispod nase prethodne mete - 𝞪 Capricorni.

Opservacija: Ovaj sistem vazi za tezak par za osmatranje zbog ogromne razlike u magnitude primara i sekundara. Ja nisam imao osecaj da je osmatranje tesko, verovatno zahvaljujuci poprilicnoj aparaturi kojom sam vrsio posmatranje. Separacija je ogromna i obe zvezde se jasno vide. Prizor sam po sebi nije nista nariocito - velika zuta zvezda i mala plava, na izdasnoj separaciji koja malo gusi zanimljivost prizora. Medjutim, meni je bilo jako stalo da osmotrim ovaj par jer ne znam mnogo zvezda koje su toliko udaljene a da su i dalje binarni sistem.

Sledece tri mete nalaze se ispod 𝞫 Capricorni, i veoma su blizu jedna drugoj. Ako krenemo juzno od nase prethodne mete naicicemo na binarni sistem 𝞺 Capricorni. Odmah ispod 𝞺 Capricorni nalaze se jos dva binarna sistema: oko 40' na jugoistoku je 𝞸 Capricorni a oko 38' na jugozapadu je 𝞹 Capricorni. Ove tri zvezde grade ugrubo jednakostranicni trougao. Sa okularem malog uvecanja prividnog vidnog polja 68º, sve tri zvezde mogao sam da  stisnem u jedan okularski pogled. Nazalost, ovaj trio se ne moze tako posmatrati jer, videcemo, separacije parova idu od ogromnih 256'' do sicusnih 3.4'', pa je neophodno posmatrati svaku zvezdu odvojeno.

Ne znam gde bi pre krenuo sa opisom ovog tria. Cilj mi je bio da pre svega osmotrim Rho, ali sam zavrsio zablenuvsi se u Pi.

Rho (𝞺) Capricorni - Bos

Rho Capricorni je jos jedan siroko razdvojeni binarni sistem u sazvezdju Capricornus. Primar je subdzin F-tipa magnitude 5. Sekundar je  zvezda B-tipa magnitude 6.9. Ali opet kao kod Bete, par se nalazi na ogromnoj separaciji a i dalje predstavlja pravi binarni sistem. Separacija je citavih 256'' a zvezde se ipak obrcu jedne oko druge i za to im treba 278 godina. Jos nesto je zanimljivo kod Rho Capricorni - iako se danas zvezda udaljava od Solarnog sistema, pre 1.6 miliona godina bila je izuzetno blizu Suncu na samo 12.5 ly. Poredjenja radi, to je duplo blize nego sto se danas od Solarnog sistema nalazi zvezda Vega.

Odmah se naravno uocava paradoks - kako sire razdvojena zvezda moze da ima manji oritalni period? To je stoga sto je Rho mnogo blizi od Bete. Fizicki, separacija u AU je manja ali nama izgleda vece jer je zvezda mnogo bliza Zemlji.

Lociranje: Zvezdu nisam video golim okom ali se lako nalazi. U trazilac nacetriramo nase dve prethodne mete - 𝞪 i 𝞫 Capricorni. Pratimo pravac koji spaja 𝞪 sa 𝞫 i oko 3.5º jugoistocno u vidno polje ce uci tri sjajne zvezde koje grade truogao - nase mete 𝞺, 𝞹 i 𝞸 Capricorni.

Opservacija: Na najmanjem uvecanju  𝞺 Caricorni je jasno razdvojiva zbog ogromne separacije. Primar sija sjajnom zuto-belom bojom dok je manji sekundar plavkasto-beo. Zvezdine boje ne mogu sa sigurnoscu da potvrdim usled turbulencija koje su vladale na niskom nebu. Pogled nije ni nezaboravan, cak ni poseban, velika separacija uparena sa prilicnom magnitudnom razlikom poprilicno ubijaju ''dramaticnost'' ovog para.

Omicron (𝞸) Capricorni

Par se sastoji od dve skoro jednake zvezde magnituda 6 i 6.7 na separaciji 21.9''. Obe komponente su zvezde glavne sekvence A-tipa.

Lociranje: U istom vidnom polju trazioca sa 𝞺 Capricorni, 38' jugoistocno od nje.

Opservacija: Najlepsi pogled od svih pet parova. Dve jednake zvezde na ''taman'' separaciji. Ovaj par se moze razdvojiti na najmanjem uvecanju ali, naravno, mnogo tesnije nego prethodna meta. Zvezde sjaju relativnio jednakim sjajem i na malim uvecanjima prikazale su se istih plavih boja. Medjutim , na svim vecim uvecanjima jedna od zvezdi je pocela da se prikazuje zuckasto a druga jos plavlje. Obe zvezde su stelarnog tipa A i trebalo bi da su plave. Medjutim, puno puta sam do sada pomenuo da je osmatranje binarnih sistema jako personalna stvar i da razlicite individue imaju razlicite percepcije boja. To nije nikakva greska u osmatranju ili pogresna percepcija. Nalazio sam primere gde iskusni osmatraci i autori renomiranih astronomskih magazina zvezdu kao sto je Cor Caroli (plava da plavlja ne moze biti) opisuju kao kremasto zutu ili cak zelenu !!!!! Ovakva promena percepcije boje u zavisnosti od uvecanja se desava, i ja sam je iskusio nekoliko puta. Iskreno, malo je ta stvar neprijatna jer ne znate da li se oci ili mozak igraju sa vama.

Pi (𝞹) Capricorni

Pi Capricorni sastoji se od dve komponente ekstremno razlicitog sjaja. Primar sija magnitudom 5 a sekundar izuzetno bledom magnitudom 8. Da stvar bude jos teza, nalaze se na uzanoj separaciji od 3.4''. Ova kombinacija ogromne magnitudne razlike i male separacije napravice od ove mete najzanimljiviji deo veceri.

Lociranje: U istom vidnom polju trazioca sa 𝞺 Capricorni, 34' jugozapadno od nje.

Opservacija: Ova meta ce se pokazati kao veliki izazov koji mi je oduzeo dosta vremena, doneo puno frustracije ali i pruzio puno zabave. 

Oko ovog para sam se mnogo namucio. Napravio sam gresku i iz koje sam puno naucio i kasnije je nisam ponavljao. Nikada do sada nisam posmatrao par magnituda 5 i 8 na maloj separaciji, nisam znao kako takav pogled izgleda i nisam dovoljno pazljivo gledao zvezdu. Optimalno uvecanje za posmatranje ovog para je 220x i ja sam polagano isao ka tom uvecanju. Tu nisam napravio gresku, krenuo sam od najmanjeg i postepeno prelazio na prvo sledece uvecanje - bez direktnog prelaska na optimalno. Medjutim, kada vec na 176x nisam video nkikakvo razdvajanje znao sam da nesto nije u redu. I umesto da stanem i pazljivo pogledam, ja sam nastavio sa podizanjem uvecanja sve dok nisam stigao do 321x i opet nisam video razdvajanje. Tada sam znao da sam napravio previd. U jednom trenutku sam cak pomislio da sam pogresio zvezdu. Vratio sam se na 176x i uradio ono sto sam trebao odmah - da pazljivo posmatram i ne zurim. I to je bilo to - sekundar mi je sve vreme bio ispred nosa samo je bio toliko sicusan da je izgledao kao zrno peska pored sijalice. Naime, kod parova magnitude 5 i 8 na maloj separaciji, sekundar je toliko bled u odnosu na primar, da sija kao mala, jedva vidljiva tackica iznad glavne zvezde. Odmah da kazem, zvezde magnitude 8 kroz okular se vide kao od sale -  ali ako je takva zvezda tako blizu zvezde magnitude 5, sjaj svetlije zvezde potpuno ''pojede'' sjaj manje i svede je na zrno peska.
Pokusao sam da par osmotrim i sa vecim uvecanjima ali je na njima slika postala pomalo pufnasta - najbolji prikaz para bio je na 176x.

Razdvajanje ovog para je veliki izazov za posmatrace duplih zvezda i veliko iskustvo. Mala separacija i ogromna magnitudna razlika pravi sliku u okularu koja nije bas tako cesta. Nije cesta zbog toga sto se ovakvi parovi uglavnom ne posmatraju - bledi su i teski. Meni je jako drago sto sam ga osmotrio jer sam iz njega mnogo naucio. U danima posle ovo posmatranja osmatrao sa jos nekoliko slicnih binarnih sistema i sve je bilo mnogo lakse.

Hvala na citanju svima koji odvajaju vreme za ovaj topic. Meta u njemu nema puno ali je zato svakoj posvecena paznja koju sam im posvetio i pri posmatranju i pri pripremi za posmatranje.

[PavleR]

DSO u sazvezdju Cygnus:

NGC 6826 (Caldwell 15) - Blinking Planetary Nebula (planetarna maglina)
Veil Nebula (Cygnus Loop) - NGC 6960, NGC 6992 i NGC 6995 (ostatak supernove)
M 39 (otvoreno jato)

Pozdrav svima. U ovom postu obradicu tri izuzetno zanimljive mete u sazvezdju Cygnus. Sazvezdje je idealno postavljeno tokom avgusta i septembra i moci ce da se kvalitetno posmatra cak i u oktobru. Objekata u sazvezdju je mnogo. Neki od najlepsih su cisto astrofotografske mete, ali sazvezdje sadrzi desetine maglina, zvezdanih jata i duplih zvezda, od kojih se neki smatraju za najzanimljivije DSO objekte u osmatrackoj astronomiji. U ovom postu opisacu dva takva objekta: Bliniking Planetary i Veil Nebula. Ta dva objekta su apsolutno unikatna na celom nebu i morao sam zaista da se potrudim da ovaj izvestaj napisem sazeto jer su obe mete superiorne.

NGC 6826 (Caldwell 15) - Blinking Planetary Nebula

Mlada planetarna maglina u sazvezdju Cygnus, magnitude 8.8 i velicine oko 25''.
Cuvena planetarna maglina zbog svoje osobine da u amaterskim teleskopima ''blinka'' kada se naizmenicno posmatra direktnim i perifernim vidom.  Maglina ima svetlu centralnu zvezdu magnitude 11 i dva prstena oko nje - unutrasnji i spoljasnji. Zbog visoke magnitude i male velicine povrsinski sjaj joj je izuzetno veliki (6.7 mag/arcmin²).
Kada se informisu o maglini, posmatraci koji nisu gledali objekat cesto stekmu pogresan utisak da se maglina ne vidi direktnim vidom. To nije tako i objasnicu to u odeljku o opservaciji. Na kraju krajeva, samu maglinu cemo naci okularskim putem i direktnim vidom.

Lociranje: Poenta je locirati poznatu duplu zvezdu 16 Cygni magnitude 6. Iako u Stellariumu lociranje izgleda jednostavno, to bas i nije tako jer su zvezde u ovom delu neba poprilicno blede.
- Krenemo od zvezde Iota (𝞲) Cygni, drudge zvezde u krilu labuda koje pokazuje na sazvezdje Cepheus.
- U traziocu cemo istocno od nje videti dve zvezde u nizu: HD 184960 i duplu zvezdu 𝞱 Cygni. Skocimo na 𝞱 Cygni i u okularu proverimo da li je zvezda dupla da bismo znali da li smo na pravom mestu.
- U traziocu, 1º severno od 𝞱 videcemo zvezdu 16 Cygni.
- Naciljamo 16 Cygni, pogledamo kroz okular malog uvecanja i na krajnjem jugu okularskog pogleda jasno ce se videti zvezda okruzena plavim maglicastim sjajem - nasa meta NGC 6826.

Opservacija: Posmatranje ove magline bilo je najzabavnije osmatranje koje sam ikada imao. Unikatan objekat na nocnom nebu i ko ga nije gledao treba da odvoji vremena i da to uradi. Em sto je objekat prelep, em sto je izuzetno zabavno posmatrati ga, em sto mozemo da proverimo kako smo savladali vestinu perifernog vida.

Daleko od toga da se maglina ne vidi direktnim vidom, kao sto se to iz nekih tekstova moze pogresno zakljuciti. Vidi se direktnim vidom kao sjajna centralna zvezda i bleda plava maglovitost koja je okruzuje. Medjutim, tu zabava tek poocinje. Kada se skoncentrisemo na centralnu zvezdu, posle nekoliko sekundi maglovitost oko nje bledi i  nestaje te se vidi samo bledi spoljasnji prsten koji okruzuje zvezdu. Unutrasnjost se vidi kao suplja. Medjutim, kada maglinu potom pogledamo perifernim vidom centralna zvezda nestaje a maglina se vraca u pogled u svom punom sjaju i izgleda mnogo vece nego ranije. Maglovitost potpuno preplavljuje centralnu zvezdu i ona se vise ne vidi, a maglina vise ne deluje suplje. I tako naizmenicno - malo direktno pa malo periferno. Direktim vidom vidi se centralna zvezda a maglina nestaje iz pogleda, a perifernim vidom maglina se pojavljuje a centralna zvezda nestaje. Periodicnim ponavljanjem dobija se efekat blinkanja magline.

Dodatak na zabavu je i boja objakta. Maglina sija sjajnom svetlo-plavom bojom i ne treba nikakav trud da bi se ta boja izdvojila. Nema nikakve potrebe za koriscenjem nebula filtera jer objekat nema spoljasnju skoljku i visokog je povrsinskog sjaja.

Iako meri samo 25'' u precniku, ova maglina pokazuje impresivnu formu za svoju velicinu, Smenjivanjem direktnog i perifernog vida jasno ce se uociti da dve prstenaste strukture okruzuju centralnu zvezdu. Unutrasnji prsten gubi se iz pogleda direktnim vidom i tada se moze lepo osmotriti spoljasnji. Perifernim vidom, sjaj unutrasnjeg prstena se vraca i prepljavljuje centralnu zvezdu pa maglina deluje vise uniformno. Objekat dobro reaguje na uvecanja, a ja sam ga posmatrao na uvecanjima 176x i 321x. Iako se uvecanje u dobrim nocima moze se gurati do 500x, za efekat blinkanja nema potrebe ici na toliko uvecanje. Takodje, na vecim uvecanjima vidi se da maglina nije kruzna vec elipsastog oblika.

Ovo je jedan od retkih dinamickih objekata za nocnom nebu - maglina ne samo da se posmatra nego menja oblik u odnosu na tehniku posmatranja. Posmatrati ga je izuzetno zabavno. Posmatrajte ga i iz razloga da se proveri, usavrsi ili nauci tehnika perifernog vida. Periferni vid tesko da moze neko da vas nauci, mora posmatrac sam da ga savlada, Nije lako i zahteva vreme, ponekad je i frustrirajuce. Medutim, ta tehnika apsolutno je neophodna ako zelimo da u potpunosti iskoristimo mogucnosti nasih teleskopa.

Veil Nebula (Cygnus Loop) - NGC 6960, NGC 6992 i NGC 6995

Ostatak supernove u sazvezdju Cygnus, magnitude 7 i prividne velicine 3º.

Veil Nebula je jedan od najlepsih i najintrigantnijih objekata na nocnom nebu, pre svega zbog svog dugackog, tankog i duholikog izgleda, kao i zbog cinjenice da predstavlja ostatak supernove koja je ekslodirala pre nekih 10.000 godina.  Postoji jos samo jedan ostatak supernove koji se po sjaju i osmotrovosti moze meriti sa Veil Nebula, a to je objekat M1 - Crab Nebula u sazvezdju Taurus. Medjutim, po velicini i obliku, Crab Nebula je daleko inferiorniji objekat u odnosu na Veil. Osmatranje ovog velelepnog objekta moze se vrsiti iskljucivo pomocu nebula filtera (npr OIII).

Iako je po magnitudi ovaj objekat jedna od najsjajnijih maglina, njegova velicina cini da se taj sjaj rasipa po ogromnoj povrsini sto objektu daje relativno mali povrsinski sjaj. Objekat je ogroman i po stvarnoj i po prividnoj velicini: stvarni precnik magline je ogromnih 120 ly, dok je prividni takodje impozantnih 3º (u okularu ce se videti nesto manje).

Da bih uopste preslo na opservaciju, mora se prvo nesto reci o veoma kompleksnoj strukturi ovog objekta. U pricipu, maglina ima oblik koji mene malo podseca na oktopoda:

- Severni deo objekta predstavlja ''glavu oktopoda'' i cini ga dugacka i siroka bleda maglovitost koja je jako tesko uocljiva u okularu. Iz tog sirokog dela na jug se pruzaju tri ''pipka''.
- Istocni pipak naziva se ''Eastern Veil''. On je najsvetliji deo magline i izgleda  tanko i dugacko. Eastern Veil sastoji se od dve regije maglovitosti: severnija i tanja je NGC 6992 a juznija i sira je NGC 6995. Izlazi iz ''glave oktopoda'' siljato i zavrsava se prosirenjem koje se pruza malo na zapad.
- Srednji pipak je dugacak i sirok. Izuzetno je bled i meni neoucljiv u okularu
- Zapadni pipak naziva se Western Veil, Mali je, ostar i tanak nebulzni siljak u sred kojeg je usadnjena zvezda 52 Cygni. Ta zvezda ce  biti polazna tacka naseg osmatranja. Western Veil nosi oznaku NGC 6960. Bledji je od istocnog pipka ali se itekako vidi u okularu.

Zbog nemogucnosti osmatranja srednjeg ''pipka'' i jako slaboj osmotrivosti ''glave'', ova maglina deluje kao velika supljina ogranicena sa dva tanka luka maglovitosti sa zapadne i istocne strane. Strane sveta u opisu izgleda objekta dao sam sa severom gore. Naravno, u okluraskom pogledu, sve ce biti obrnuto.

Lociranje: Zvezda 52 Cygni usadjena je posred Zapadnog Vela, pa se lokacija magline svodi na lociranje te zvezde. Zvezda je sjajnja i sija magnitudom 4.5 i moze se sa taminjih mesta videti golim okom, a ko je ne vidi moze je naci preko zvezde 𝞮 Cygni u glavnom asterizmu sazvezdja. 𝞮 Cygni je prva zvezda u krilu Labuda koje gleda na sazvezdje Pegasus. 52 Cygni nalazi se 3º jugoistocno od nje i moze se naci na sledeci nacin: u trazilac centriramo 𝞮 Cygni i videcemo da on pravi blizak opticki sistem sa zvezdom T Cygni. Spojimo te dve zvezde u pracu ka sazvezdju Sagitta i odmah ce u oklular uci svetla zvezda 49 Cygni. 2º od nje, u pravcu paralelnom sa krilom Labuda, nalazi se nasa meta - 52 Cygni.

Opservacija: Fantastican objekat i unikatna slika u okularu. Maglina je ogromna i ne moze se uhvatiti cela ni u jednom okularu. Stoga je treba posmatrati u delovima. Posmatranje pocinje kada nadjemo zvezdu 52 Cygni. Ako pogledamo kroz okular malog uvecanja videcemo sjajnu zvezdu i ni traga od maglovtosti. Ali sve se transformise upotrebom O III filtera. Kod Veil Nebula filter nije pomoc, kod ove magline on je neophodan.

Prvo sam posmatrao Western Veil. Centriramo 52 Cygni u okular, ucvrstimo filter i damo ocima minut vremna da se naviknu. Pojavice se bleda tanka maglovitost koja pocinje sa malo sirim delom na severu, da bi se poptom kod zvezde 52 Cygni malo slomila i nastavila tanko i spicasto ka jugu. Juzni deo je za nijansu svetliji od severnog jer je manje povrsine i ima veci povrsinski sjaj. Maglina svetli diskretno i bledo. Medjutim, pogled je zaista nesvakidasnji. Severni deo magline nije uniforman, vec se pri kraju racva na dva filamenta koja postepeno blede i lepo se utapaju u pozadinski svemir. Juzni deo je tanak, jedinstvene forme i zavrsava se ostrim spicem. Ovaj oblik tankog stapa koji se na kraju  racva na dva dela ovom delu objekta su dali naziv ''Vesticina metla''.

Potom sam presao na svetliji, istocni deo - Eastern Veil. Posto se izmedju ta dva dela nalazi skoro 2º praznog prostora, moze biti problem pronaci ga okularski. Ja sam ga nasao traziocem tako sto sam locirao tri bliske zvezde koje grade trougao, oko 3º istocno od 52 Cygni. Eastern Veil nalazi se tik uz te tri zvezde. Ovaj deo magline je poprilicno svetliji. U obliku je blago savijenog luka koji je najtanji u sredini. Severni deo luka, NGC 6995, je sirok i jasno su uocljiva dva filameta koja gledaju ka Western Veil. Juzni deo, NGC 6992, je tek malo siri od centra, ali je svetao i zavrsava se jasno uocljivim siljkom.

Izmedju ta dva dela trebalo bi da se nalazi sirok i bled deo maglovtosi ali ja nisam uspeo da ga opazim.

Sto se tice ''glave oktopoda'', sa kojm se sva tri pipka spajaju, tu sam se dota mucio. Maglovitost je vidljiva u delovima, u obliku malih nebuloznih cvorica koji se mestimicno javljaju u vidnom polju. Dva najprominemtnija su katalogirana kao NGC 6974 i NGC 6979. Uz ta dva, vidljivo je jos nekoliko random rasporedjenih amorfnih mrlja maglovitosti.

Maglinu sam posmatrao i sa UHC filetorm i mogu reci da mi se i sa njim pogled jako dopao. UHC filter malo ubledi maglinu u odnosu na O III, ali zato vise istakne zvezde usadjene u nju. Sama zvezda 52 Cygni je jako lep i neujednacen binarni sistem magntruda 4.5 i 9.5, na separaciji 6.5''. Ako je zvezda gleda bez filtera moguce je primetiti narandzasti primar i sekundar koji je toliko mali da mu je teko odrediti boju (trebao bi da bude plav). Zvezda naravno nije deo magline vec je pozadinski objekat - njena udaljenost je veca od udaljnosti Veil Nebula. Mi ih vidimo zajedno jer su nam i zvezda i maglia na istoj liniji pogleda. Takodje, blizu Eastern Veil na severu cemo primetiti tri sjajne zvezde magnituda 7 i 8 koje grade trougao. Taj asterizam naziva se Pickering's Triangle.

Za opservaciju objekta treba koristiti okular sa najsirim mogucim vidnim poljem. Ako je moguce da se svaki deo magline smesti u jedna pogled - to bi bilo odlicno. Ako to nije moguce, moracemo se kretati kroz objekat deo po deo.

Stvarno sam se trudio da ne rasirim previse pricu o ovoj meti. Ali pogledajte je i videcete da to nije moguce. Objekat je izuzetno kompleksan, unikatnog oblika, i sa toliko detalja da nije lako opisati ga u tri pasusa. Iskreno, ovaj izvestaj cak smatram i siromasnim, iako je podugacak. Ako je neko od kolega bolje video delove magline koje ja nisam, neka se slobodno nadoveze na ovaj izvezstaj.

M 39

Otvoreno jato u sazvezdju Cygnus, magnitude 4.6 i prividne velicine 29'.

Sazvezdje Cygnus sadrzi dva Messier otvorena jata: M29 i M39. Oba jata su potpuno zanemarene mete od strane amaterskih astronoma. Ako se za M29 moze reci da je zanemarivanje ,,opravdano'', kod M39 to nikako nije slucaj. M39 je vece, svetlije i interesantnog oblika. Razlog zapostavljanja ovog objekta lezi u nekoliko razloga:

- tezini lociranja
- tezini izolacije jata. Jato se nalazi po sred trake Mlecnog Puta i zbog toga se ovaj objekat tesko izouluje od zvezdane pozadine.
- tezini opservacije jata. Velicina jata smeta osmatracima jer su zbog nje zvezda koje pripadaju jatu izmesane sa bogatim pozadinski sjajem. Tesko je reci koje zvezde cine jato a koje ne.
Na vise mesta sam video da posmatraci navode te razloge zasto ne vole da gledaju ovaj objekat.

Ovo jato je jedno od blizih Solarnom sistemu i lezi na udaljenosti od 1.010 ly.

Lociranje: Poprilicno tesko lociranje, i po meni to je i glavni razlog zasto se jato slabo osmatra. Nalaze se daleko od glavnog asterizna sazvezdja Cygnus i po sred srede trake Mlecnog Puta. Ja ga nisam nasao pocevsi od sazvezdja Cygnus vec pocevsi od bledog sazvezdja Lacerta. Puno posmatraca nikada nije osmotrilo ovo malo sazvezdje, a verujem da ima i onih koji nisu ni culi za njega. Medjutim, ako poznajemo savezdje Lacerta, star hop je vise nego lagan:

- Krenuo sam od najsjajnije zvezde u sazvezdju Lacerta, 𝞪 Lacertae magnitude 3.75. Kada se povuce linija koja spaja zvezdu sa najsajnijom zvezdom u sazvezdju Cygnus - Deneb, u sredini te linije stoje tri najsjajnije zvezde na tom potezu: 𝞺 Cygni, 81 Cygni i 80 Cygni. Ako posmarate pod tamnim nebom sve tri mozete videti golim okom na sredini duzi koja spaja 𝞪 Lacertae i Deneb. Ako ih ne vidite, to su ugubo tri hoda trazioca od bilo koje od te dve zvezde, u pravcu koji ih spaja.
- Namestimo koncanicu trazioca na sredinu duzi koja spaja 𝞺 Cygni i 80 Cygni, pogledamo kroz okular malog uvecanja i na kraju vidnog polja primeticemo nasu metu - M 39. Jato se vidi i u traziocu kao mala maglovitost.

Opservacija: Jato zaista lepo izgleda. Veilko je i sjajno, sa zanimljivom stukturom. Osnovu jata cine 6-7 svetlih zvezda magnitude ugrubo 6-8. U centru jata je dupla zvezda a ostale su rasporedjene oko nje tako da prave neki izobliceni oblik slova W. Taj oblik prave dve praznine koje jato ima u sebi sa zapadne strane. Kroz okular se vidi nekih pedestetak zvezda, ali neke od njih sigurno nisu deo jata vec su pozadinske zvezde preko kojih je jato superimponirano. Te zvezde ispunjavaju prstor izmedju najsjajnijih clanica ali i prostor izvan njih. Od tih zvezda, cenim da nekih dvadesetak sija magnitudom vecom od 12. I to sad sve zaista lepo izgleda. Jato izgleda kao da su zastupljene sve magnitude od 6 pa do limita teleskopa. Na severozapadu okularskog pogleda se nalazi lepa grupacija od tri reda paralelnih zvezda.

Problem sa ovim jatom je sto je jako tesko odrediti u kom trenutku se jato zavrsava. Pozadinski zvezdani sjaj je prebogat  i mnoge pozadinske zvezde ubacuju se u jato. Jato ima samo 30 clanica, ali izgleda kao da ima mnogo vise. Objekat se utapa u okruzenje i jeste problem jasno mu odrediti granice.

[spadej]

Gledao sam Blinking nekada davno, i bila mi je jako zanimljiva. Ali ni priblizno kao sad, u tvom opisu.
I nemam potrebu da postavim teleskop i potrazim je, lakse  mi je da ponovo procitam tvoj tekst.

Zaista redak dar za pisanje o astronomiji.

[Luger]

@Spadej, gledali smo je bas kod tebe i kroz Makijev c8. Dozivljaj za pamcenje.

Pavle, respekt za ovako detaljne izvestaje!