PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[Astro_fun_times]

Opsiran izvestaj, i naucni deo i osmatracki, pravo uzivanje

[PavleR]

DSO u sazvezdju Aquarius:

- M 73 (asterizam)
- M72 (globularno jato)
- NGC 7009 - Saturn Nebula (planetarna maglina)

Sazvezdje Aquarius veliko je jesenje ekvatorijalno sazvezdje. Zauzuma veliki prostor na juznom nebu, izmedju sazvezdja Capricornus i Pisces.

Cest problem sa sazvezdjem je uocavanje njegovog glavnog asterizma. Asterizam prikazuje ''Vodoliju'' koji prosipa vodu iz krcaga. Ono sto je International Astoronomical Union odredila za zvanicni oblik asterizma nema sanse da se uoci na nebu. Asterizam je prekolmplikovan, isapajli su million linija a po njihovoj mapi glavni asterizam sadrzi ni manje ni vise nego 19 zvezda i 23 linije! U praksi postoji mnogo jednosatavniji asterizam koji ja uvek koristim i bez problema ga vidim na nocnom nebu. On sadrzi cetiri elementa spojenih sa ne vise od 4 zvezde:

- glava i krcag vodolije (asterizam ''Water Jar'')
- levi mlaz vode
- desni malz vode (ili noga vodolije)
- isruzenu desnu ruku vodolije

1.) Krcag i glava vodolije su najuocljiviji deo sazvezdja i sastoji de od 4 svetle zvezde koje po sjaju apsolutno dominiraju juznim delom srednjeg neba. Sastoji se od cetiri zvezde koje formiraju kratku izlomljenu liniju. Medju njima se nalaze znameniti binarni sistem Zeta (𝞯) Aquarii, te svetla zvezda Sadelmalik (𝞪 Aquarii) magnitude 2.9. Mozda maglituda 2.9 i nije tako svetla ali se asterizam nalazi u toliko praznom delu neba da ce zvezda sljastiti na njemu i bice lako uocljiva golim okom. Ja sa svoje pozicije lagano vidim asterizam ''Water Jar'' cak i u najlosijim nocima.

2.) levo od asterizma ''Water Jar'' na jug se spusta dugacki levi mlaz vode. Tu ne treba mnogo filozofirati - mlaz treba formirati od tri jasno vidljive zvezde - Hydor (𝞴 Aqr), trostrukog sistem 𝟁 Aqr i na krajnjem jugu zvezde 98 Aqr. Sve tri su vidljive golim okom. Iako je 𝟁 Aqr najbledji i sija magnitudom 4.2, njegov sjaj bice pojacan sa dve bliska opticka pratioca slicne magnitude pa ce zvezde cak biti uocljivija od ostalih.

3.) desni malz se jasno istice i tu takodje ne treba komplokovati - treba ga formirati od dve svetle vezde - Skat (𝞭 Aqr) i 88 Aqr. Skat je svetlija zvezda i sija magnitudom 3.3. Lako se uocava jer lezi u potpunom mraku i predstavlja bitnu zvezdu sazvezdja jer je polazna tacka za lociranje nadasve poznate Helix magline (NGC 7293)

4) ispruzena desna ruka vodolije formira se od dve zvezde. Prva je Sadalsuud, najsjajnija zvezda sazvezdja koja sija magnitudom 2.9. Druga je bledja ali je jako bitna - kraj ruke cini zvezda Albali (𝞮 Aqr) magnitude 3.8. Jeste bleda ali bi bilo jako dobro videti je golim okom jer predstavlja polaznu tecku za lociranje dva Messier objekta i jedan poznati NGC objekat: M72, M73 i Saturn maglinu (NGC 7009).

Sazvezdje se nalazi u delu neba koji se naziva ''Voda''. Taj region vuce ime jos iz drevnih vremena jer se u njemu nalaze sazvezdja poznata od davnina a koja predstavljaju bica povezana sa vodom: Cetus, Pisces, Capricornus, Aquarius i Piscis Austrinus. Sazvezdje je povezano sa vodolijom jos od vremena nastjajrijih ljudkih civilizacija Mesopotamije u kojima su dva mlaza vode predstavljale reke Tigar i Eufrat.

--------------------------

Tema danasnjeg izvestaja su tri mete koje se nalaze jedna blizu drudge. Najdalje rastojanje izmedju njih je manje od 3º, sto znaci da se nalaze u istom pogledu trazioca. Takodje, polazna tacka za sve tri mete je zvezda Albali (𝞮 Aquarii). Stoga, ove mete treba posmatrati u istoj posmatrackoj noci jer se nadovezuju jedna na drugu. Mete su takodje zanimljive po tome sto ovde imamo situaciju da je NGC objekat daleko superiornije osmatranje od dva Messier objekta.


M 73

Asterizam u sazvezdju Aquarius, magnitude 9 i prividne velicine 2.8'.

Ovaj objekat je toliko neugledan i nezanimljiv u odnosu na ostale sa Messier liste, da se vodi citava rasprava zasto ga je Messier uvrstio u svoj katalog. Postoje razlicita objasnjenja, od toga da to rezultat ''primitivnosti'' Messier-ovog teleskopa do toga da je pokazatelj koliko je Francuz bio dobar astronom - video je tesnu grupaciju zveda koja se mogla pomesati sa kometom i stavio je u katalog. Ja se ponekad mucim da razumem pojedine autore sa koliko nerazumevanja ponekad govore o ovom velikanu. U traziocu M73 jednostavno izgleda kao maglovita pufna i moze se pomesati sa kometom. Messier je i pravio svoj katalog da bi razdojio DSO od kometa - i uvrscivanjem ovog objekta napravio je dobar posao. Sam Messier zabelezio je da je objekat ''nejasan i maglovit''. Sa nase tacke gledista kao modernih osmatraca DSO - ovo je verovatno potpuno nebitan objekat, sa njegove, kao lovca na komete - itekako je bio bitan. Lako je suditi od Mesijeu gledajuci kroz nase fensi teleskope sa XYmm aparture i sa million cuda nakacenih na njih. On to nije imao, on je nebo uglavnom posmatrao aparaturom od 7.5'' i na uvecanju od makismalono 120x, i belezeci i katalogirajuci svoja posmatranja uveo je svet u doba osmatracke astronomije - istinski velikan.

M73 nije otvoreno jato vec asterizam zvezda. To znaci da zvezde u grupaciji nisu gravitaciono povezane ni na koji nacin i ne dele zajednicko sopstveno kretanje, tj. ne putuju zajedno kroz svemir.

Lociranje: Lociranje ovog objekta je lako ako golim okom vidimo zvezdu Albali (𝞮 Aquarii), zavrsnu zvezdu desne ruke Vodolije.

- krenuo sam od zvezde Albali (𝞮 Aquarii) magnitude 3.8 koju vidim golim okom pa sam je direktno naciljao.
- istocno od nje pruza se lanac od sedam svetlijih zvezda. Lanac je lako vidljiv kroz trazilac.
- tacno izmedju 4-te i 5-te zvezde lanca primeticemo malenu grudvicu zbijenih zvezda - asterizam M 73.

M73 se vidi u traziocu, i to kao pufnasta maglovitost. Kada sam rekao da razumem otkud ovaj objekat u Messier katalogu, sada je jasno. Iako je magnituda asterizma izuzetno mala, zvezde su dovoljno sjajne i na taman separaciji da se u traziocu pokazu kao maglicasti sjaj.

Opservacija: Asterizam je izuzetno mali i nema nikakvog smisla posmatrati ga na malom uvecanju. Ja sam ga posmatrao na uvecanjima 176x i 320x. Objekat cine cetiri zvezde - tri grade jednakostranican trougao i cetvrta se nalazi odmah do jugoistocnog temena tog trougla. Ceo asterizam ima oblik slova ''Y''. Sipka slova ''Y'' usmerena je ka 10h a dve racve ka 2h. I to je to.

Inace, objekti u ovom delu savzezdja Aquarius nalaze se u potpunom mraku i prave potpun kontrast sa letnjim objektima koji su plivali u pozadimskom sjaju bledjih zvezda. Ovaj objekat pliva u totalnoj tami i stoji usamljen u okularu srednjeg uvecanja u potpunoj pustosi. Nema nikakvog pozadinskog sjaja, ni razlucivih ni nerazlucivih zvezda. Leto je proslo, polako pocinjemo da gledamo u sazvezdja koja stoje upravno na galakticku ravan, tj. gledamo u prazan svemir.


M 72

Globularno jato blede magnitude 9.3 i prividne velicine 6.6.

M72 je najbledje Messier globularno jato i mnogo toga i u praksi doprinosi bledom i ''neuglednom'' izgledu ovog objekta:

- sa magnitudom 9.3 najbledji je Messier globular, a cak su u i mnoga NGC jata vece magnitude od njega.

- jato je od Sunca udaljeno dalekih 54.570 ly, sto ga opet cini jednim od najudaljenijih Messier globulara. To znaci da ce njegove zvezdice sijati bledim sjajem sto ce itekako uticati na njihovo razlucivanje - najsjajnija zvezda jata sija tek magnitudom 14.2. Jato se nalazi iza galaktickog centra, pa gledajuci ga posmatramo ''sa druge strane'' galaksije.

- sa velicinom od samo 6.6', M 72 predstavlja mali globular. To opet znaci da ce za osmatranje jata biti potrebna veca uvecanja koja ce dodatno ubledeti njegov ionako mali sjaj. Jato je i fizicki malo i precnika je ''samo'' 100 ly.

'- jato ima mizeran povrsinski sjaj od 13.04 mag/arcmin². Eto jos jedne otezavajuce okolnosti.

Jato je mlad clan Mlecnog Puta. Deo je Helmi strems - potoka zvezda koji su nastali kada je Mlecni Put pocepao patuljastu galaksiju u kojoj je M72 nastao. Sugestije o ranijoj pripadnosti M72 nekoj drugoj galaksiji dolaze i iz njegovog retrogradnog kretanja. Starost objekta procenjuje se na ''samo'' 9.5 milijardi godina sto ga stvalja u jedno od poslednje stvorenih jata koje danas pripadaju Mlecnom Putu. Po ''mladosti' mu je slicno  samo globularno jato M71 u sazvezdju Sagitta.

Lociranje: lociranje je izuzetno lagano i postoje dva nacina: tako sto ponovo podjemo od zvezde Albali ili tako sto krenemo od asterizma M73. Ja cu dati nacin za nezavisno pronalazenje jata, kao da nismo prethodno posmatrali M73.

- krenuo sam od zvezde Albali (𝞮 Aquarii) magnitude 3.8 u glavnom asterizmu sazvezdja, iste one preko koje se trazi M73.
- jugoistocno od nje videce se prominentan ostrouglo-jednakokraki trougao sa vrhom okrenutim na dole. Trougao je udaljen 2.5º od Albali, cine ga zvezde magnitud 6 i 7, te se lako istice u traziocu.
- M72 nalazi se tik levo od vrha trougla. Ja ga ne vidim u traziocu, ali dovoljno je naciljati negde 30' levo od zvezde i jato ce se pokazati u pogledu okularem malog uvecanja.

Opservacija: za posmatranje ovog objekta potrebno je dobro adaptirati se na mrak i sacekati mracnije noci kada ce juzni Aquarius biti sto manje svetlosno zagadjen kupolom svetlosnog zagadjenja horizonta.

M72 je izuzetno tezak objekat za osmatranje. Pojedinacne zvezdice mogu se videti iskljucivo perifernim vidom, i to posle malo duzeg posmatranja. Ovaj izvestaj rezultata je nekoliko osmatranje kroz sezone i mogu reci da se pogled poprilicno razlikuje u zavisnosti od kvaliteta osmatrackih uslova: od blede nerazlucive mrllje do granulirane pozadine sa superimponiranim zvezdama preko sebe. Sveukupno, na uvecanju 176x objekat pokazuje sledece karakteristike:

- pogled je bled i mrljast. I pored toga, M72 se jasno istice iz skoro bezzvezdane pozadine sazvezdja Aquarius. Jato je kruznog oblika i javlja se u solidnoj dimenziji od oko 2'.

- na 5' desno od jata nalazi se svetla zvezda magnitude 9. Ona ce dodatno svetlosno zagadjivati objekt pa je nije lose pokusati izmestiti je iz pogleda.

- povrsina jata je granulirana, i to se jasno vidi perifernim vidom. Ta granulacija je suptilna i fina i meni je to najlepsi deo ovog objekta.

-  Samo u najboljim nocima moze se razluciti nekoliko pojedinacnih zvezdica. Dve se nalaze na juznoj periferiji jata a jedna se nalazi preko lica objekta, severno od sredista. E sad, tu su i dve zvezde na severozapadnoj ivici jata. One nisu usadjene u objekat vec su mu, stojeci jedna iznad druge, nakacene na severnu ivicu. Ja ne znam da li su one deo objekta.

- jato je malo gusce ka centru. Namerno sam iskoristio izraz ''gusce'' a ne ''svetlije'' jer ja centar ne vidim kao regiju viseg sjaja vec samo kao regiju vece koncentracije zvezda. Nije to ni blizu onih ''uzarenih'' jezgra globularnih jata, mozda se moze govoriti o tek pomalo jacem zasijanju centralne regije i to je sve.

Ovaj globular je izuzetno tesko osmatranje. Ako osmatrac zeli da izvuce maksimum iz objekta ceka ga rudarski posao, a sa malo rezultata. Posmatrao sam mnoga NGC jata koja su svetlija od M 72. Ono sto mi se kod jata svidja je suptilna granulacija ali i do nje nije lako doci.


NGC 7009 (Caldwell 55) - Saturn Nebula

Planetarna maglina u sazvezdju Aquarius, magnitude 8 i prividne velicine centalne regije 25''x17''.

Po magnitudi, jedna je od najsvetlijih planetarki na nocnom nebu. Medjutim, maglina je poprilicno udaljena i nalazi se na rastojanju 5.200 ly od Sunca, a fizicki je izuzetno malog precnika od 0.5 ly. Kada se uzme u obzir njena mala i fizicka i prividna velicina, uparene sa velikim rastojanjem, pravo je cudo kako objektat tako svetlo izgleda u okularu. To ima da zahvali svom ogromnom povrsinskom sjaju od cak 6.74 mag/arcmin². Povrsinski sjaj joj je toliko veliki da se maglina cak bez problema vidi i u traziocu.

Saturn Nebula je mala bipolarna planetarna maglina sastavljena od dva elipticna prstena, unutrasnjeg i spoljasnjeg. Spoljasnji prsten ima dve ekstenzije ka istoku i zapadu sto maglini daje izgled planete Saturn. Maglina bi u stvarnosti trebalo da ima zelenkastu boju zbog prirode zracenja centralne zvezde, ali je posmatraci ceto vide i u plavoj boji.

Zanimljiv podatak je da je Saturn Nebula prvo i jedino otkrice koje je William Herschel naprvio teleskopom od 12''.

Lociranje: Maglina ima visok povrsinski sjaj i stoga se vidi u traziocu. Najlakse se locira ako se krene od nase prethodne mete - M73.

- seversozapadno od M73 uocimo svetlu zvezdu 𝞶 Aquarii, magnitude 4.5.
- nacentriramo zvezdu u trazilac i u istom vidnom polju, malo vise od 1º zapadno, videcemo relativno sjajnu ,,zvezdu'' - nasu metu NGC 7009.

Ako nismo sigurni da li je to sto vidimo kroz trazilac maglina ili zvezda nije bitno. Samo pogledamo kroz okular malog uvecanja i elipsasti oblik magline jasno ce je razotkriti.

Opsrevacija: opservacija ovog objekta je prelaka ili izuzetno teska, u zavisnosti sta hocemo da osmotrimo. Ako je cilj vieti maglinu - vidljiva je vec u traziocu. Ako je cilj videti dvostuku strukturu i ekstenzije sa strane - tu mora mnogo stvari da se poslozi. Moje iskustvo je da osmatranje magline zahteva nekoliko ponovljenih opservacija, iskustvo, dobar seeing i mozda pre svega koncenaciju i upornost. Ono sto objektu ne treba je bog zna kakvo tamno nebo jer maglina sljasti.

Vec kroz okular malog uvecanja moze se identifikovati maglovita izduzena pufna plavkaste boje. Na vecim uvecanjima boja ce se izgubiti. Na malim uvecanjima maglina ce se pojaviti kao blago ovalna ali ce se na vecim pokazati da je izrazito elipsasta. Veca osa elipse usmerena je u smeru od 10h ka 4h. Maglina sija izuzetno svetlim sjajem koji je gusto koncentrisan, bez primetnih varijacija u osvetljenosti.

U principu, ako se sve ne poslozi, na vecim uvecanjima maglina ce se prikazati kao presvetli elipsasti disk guste uniformne ispune. Centralna zvezda magnitude 13 ne moze se osmotriti zbog izuzetno kondenzovanog centra objekta.

Medjutim u nocima dobrih atmosferskih uslova i kada je posmatram odmoran i fokusiran, na uvecanju 320x maglina pokazuje fantasticne detalje:

- unutar elipsastog diska primetan je centar manje osvetljenosti od spoljasnjosti. Stoga disk izgleda kao da je oivicen svetlom ivicom pa maglina dobija prstenastu strukturu. To osmatranje je jako tesko i ne uspeva mi svaki put. Takodje, ponekad mi OIII filter pomogne u tom osmatranju a ponekad ne. Ne uspevam da utvrdim zbog cega se to desava, ubedjen sam da je to pitanje skoncentrisanosti pri posmatranju i da nema veze sa filterom. Taj bledji centar je takodje elipsastog oblika i prati usmerenje diska, pa se moze reci da su unutrasnjost i spoljasnji prsten koncentricni.

- od krajeva duze ose elipse pruzaju se dve kratke ekstenzije. Njih iskljucivo uspevam da vidim perifernim vidom. Mozda ime magline ume i da zavara - ekstenzije nisu nista nalik Saturnu. Kratke su, tanke i siljate. Daleko su manjih duzina nego sto su recimo Saturnovi prstenovi u poredjenju sa diskom planete. Ekstenzije se prizaju tako da prate pravac vece ose  diska magline.

Ekstenzije vidim bez filtera i uglavnom bolje uspevam da ih osmotrim na uvecanju 176x nego na 320x. Verovatni razlog tome je sto su one jako blede te se na manjem uvecanju pokazuju svetlije. Medjutim,  ako je noc dobra, vidim ih i na uvecanjima od 440x. Opet mi nije jasno zasto se to desava. Takodje je zanimljivo da su ekstenzije svetlije na krajevima  nego na pocecima, te da su na zavrsecima malo i zadebljane.

- intenzivnim koriscenjem perifernog vida oko cenralnog dela magline moze se primetiti bledi halo. I halo je koncentrcan sa osnovnim usmerenjem elipticnog diska i izgleda bledo i duholiko. Taj halo obuhvata i ekstenzije i samo njihovi krajevi uspevaju da mu ''pobegnu''.

- maglina je osno simetricna i po duzoj i po kracoj osi, bez ikakvih odstupanja od simetrije.

Sto se tice koriscenja filtera, maglina moze da se u celosti osmotri i bez njih. OIII me malo zbunjuje kod ovog objekta jer jos ne uspevam sam sebi da objasnim da li pomaze ili odmaze osmatranju. U principu, sve sto sam osmotrio sa filterom uspevao sam i bez njega pa stoga mislim da filtrirano posmattranje nije neophodno.

Saturn Nebula ume da bude zahtevno posmatranje. Ovaj izvestaj rezultat je nekoliko ponovljenih posmatranja  u rasponu od nekoliko sezona. I dan danas mi se desi da ne vidim nista do jednobrazno popunjeni svetli elipsasti disk. DSO u sazvezdju Aquarius nisu bas na zavidnoj visini u odnosu na horizont i potrebno je sacekati noc bez turbulencija donje atmosfere. Takodje, smatram da su odmor i koncentracija bitni faktori u osmatranju. Slicno mi se desilo i sa Cat's Eye Nebula u sazvezdju Draco: sezonama sam mislio da je maglina svetlo ispinjeni disk i nista vise dok ove sezone nisam na odmoru pogledao maglinu u punom fokusu i ''pao sa stolice''.

Maps lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54001215960/in/dateposted-public/

[Astro_fun_times]

Hvala za izvestaj Pavle.
Sto se tice uocavanja astrizama, imao bih i ja tu svasta da kazem ali cu reci samo ovo "nidje veze" 🤣
Ko je to smisljao pojma nije imao.

[PavleR]

Binarni sistemi:

- Zeta (𝞯) Aquarii
- 12 Aquarii
- Beta (𝞫) Cephei - Alfirik
- Delta (𝞭) Cephei

Zeta (𝞯) Aquarii

Binarni sistem u sazvezdju Aquarius. Cine ga dve po klasi i magnitudi veoma slicne zvezde. Primar je zvezda glavne sekvence F-tipa, magnitude 4.42. Sekundar je subdzin F-tipa, magnitude 4.51.

Separacija sistema je veoma mala i iznosi samo 1.9''. Zvezdama treba 587 godina da naprave jednu orbitu oko zajednickog centra mase.

Lociranje: Deo je glavnog asterima sazvezdja Aquarius. Najsjajnija je i najsevernija zvezda asterizma ''Water Jar'' - ''Krcag Vodolije''.

Opservacija: Ovaj par predivno izgleda u okularu. Podseca me na Mi Draconis sistem u savzedju Draco. Dve skoro potpuno podjednake zvezde na bliskom rastojanju. Par sam prvi put potpuno razdvojio vec na uvecanju 176x. Zvezde su identicne i po sjaju i po boji, i obe se prikazuju zuckasto. Na tom uvecanju par je jedva razdvojen ali zato ima jako malo difrakcije i sve izgleda poprilicno ostro. Na uvecanju 320x pogled nije bolji jer se javljaju izrazeniji difrakcioni prstenovi, ali zato vise dolazi do izrazaja da je jedna zvezda vise belo-zuta nego cisto zuta.

Ono sto je zanimljivo kod ove mete je koliko je malo uvecanja trebalo da se razdvoji par na tako maloj separaciji. Razlog tome je sto su obe zvezde skoro identicnog sjaja. Takvi parovi su mnogo laksi za razlucivanje od parova na istoj separaciji cije se magnitude razlikuju vise od 1. Takodje, zbog efekta dodirivanja zvezda parovi jednakih magnituda najbolje izgledaju na prvom uvecanju koje moze da ih razdvoji.  Recimo, komponente zvezde Mi (𝞵) Cygni nalazile su se na istoj separaciji ali kod nje sam morao da guram sve do 408x da bi je razlucio - sve zbog velike magnitudne razlike primara i sekundara.


12 Aquarii

Binarni sistem u sazvezdju Aquarius. Komponente sistema sijaju magnitudama 5.9 i 7.5, i nalaze se na jako bliskoj separaciji od 2.44''.

Primar sistema je dzin G-tipa, dok je sekundar zvezda glavne sekvence A-tipa. Stoga je koloricna razlika para izuzetno velika. Nazalost, zvezda se nalazi izuzetno nisko na nocnom nebu i da bi se njena koloricnost i primetila zvezdu treba posmatrati iskljucivo u nocima odlicnog seeinga. Sve ostalo dace mutnu sliku izduzene zvezde sa razlikom u boji izmedju krajeva te mutne, male mrlje.

Lociranje: Izuzetno laka lokacija preko sjajnih zvezda koje se lako vide u traziocu. Moj star-hopp mozda jeste malo naokolo, ali sam se drzao kratkih poteza od zvezde do zvezde, koje sve mogu da stanu u isti pogled trazioca.

- Krenemo od zvezde Epsilon (𝞮) Aquarii magnitude 3.8, na krajnjem jugozapadu glavnog asterizma sazvezdja. Ovu zvezdu cemo lako prepoznati jer je odmah do nje jos jedna svetla zvezda - Mi (𝞵) Aquarii.
- Od 𝞮 Aquarii ide sledeci star-hopp: 𝞮 Aqr - HD 198949 - opticki dvostruki sistem 4 i 5 Aqr - 11 Aqr - 12 Aqr. Na kraju posta dacu mapu sa lokacijom.

Opservacija: Opservacija ovog sistema je izuzetno teska. Naime, zvezda se nalazi na niskom delu nocnog neba. U tom delu neba, objekati po pravilu lose reaguju na velika uvecanja usled nestabilne atmosfere, turbulencija vazduha i svetlosne kupole. Vec na srednjim uvecanjima, zvezde ovog dela neba gube ostrinu i prikazuju se pufnasto umesto tackasto. A kao za inat, optimalno uvecanje za posmatranje ovo zvezde je 300x i bilo mi je jasno jos u pripremi objekata za posmatranje da ova zvezda ide na listu meta koje cekaju sto bolji seeing.

Na malim i srednjim uvecanjima, 12 Aquarii deluje kao pojedinacna zuckasta zvezda, koja izgubi ostrinu vec na uvecanju 107x. Iako se na ovim uvecanjima sistem ne moze razdvojiti, vec na njima je jasno da je u pitanju dupla zvezda. Naime, zvezda kroz okular ne izgleda kruzno vec izduzeno, i to je u principu naznaka da je pred nama dvostruki sistem.

Prvo uvecanje na kome sam razdvojio par bilo je 176x. Daleko je taj pogled bio od kvaliteta pogleda kojim se razdvajaju zvezde istih magnituda i separacije na visokom nocnom nebu. Komponente se ne prikazuju tackasto, vec pufnasto i nejsasno, a zuta izmaglica koju primar siri oko sebe popunjava prostor izmedju komponenti. Ta izmaglica obuhvata i bledji sekundar, i sa teskom mukom on nekako uspeva da se pojavi u pogledu. Sekundar se toliko nejeasno pojavljuje da nisam bio u stanju da mu odredim boju. Takodje, desava se da se sekundar naizmenicno pojavljuje i nestaje iz pogleda. U principu, jedan nekvalitetan pogled na nesto sto je trebalo da bude ultimativno kolorican par.

Medjutim, na uvecanju 320x pogled postaje fantastican ali i jako frustrirajuc.  Neverovatno je koliko promena seeinga iz minuta u minut utice na percepciju ovog sistema. Sistem samo u jednoj sesiji osmatranja menja pogled iz ocaravajuceg u razocaravajuc. U principu, na ovom uvecanju pogled na sistem je jako nestabilan: zvezde igraju jedna pored druge a sekundar malo pa malo iskoci van pogleda pa se vrati. Medjutim, u trenucima dobrog seeinga par se pokaze u svom punom sjaju i pogled je jednan od najkoloricnijih koji sam ikad video. Zuti primar uparen sa plavim sekundarom pojam je za koloricnost binarnih sistema, a ovaj je bas takav. Nazalost, ovakav pogled dolazi u mahovima i vec u drugom trenutku se izgubi, pa zvezdi treba posvetiti mnogo vremena. Sa ovom zvezdom samo treba biti uporan: dobar pogled moze da potraje i po nekoliko minuta pre nego sto sekundar iscezne iz pogleda. Na 12 Aquari sam naucio da sedim za okularom i cekam trenutke dobrog seeinga. Nesto slicno kada gledamo planete u turbulentnoj noci: ako dovoljno dugo sedimo dodju momenti kada se slika stabilizuje i detalji se pojave u ostrom pogledu. Binarni sistemi nisu izuzetak. Ovom stregijom sam kasnije razlucio i sistem 𝞭 Cygni (Fawaris).

Ovaj sistem zahteva odlicno nebo, vreme, stpljenje i zivce. Medjutim, nagrada je velika. Nema bas previse osmotrivih zuto-plavih binarnih sistema. Ovaj pogled je redak i lep, te vredi pomuciti se.


Beta (𝞫) Cephei - Alfirik

Trostuki zvezdani sistem teleskopski razluciv na dve komponente. Primar sija magnitudom 3.17 i spektroskopski je binarni sistem. Sekundar je magnitude 8.63 i stoji na separaciji od 13.5'' od svetlije zvezde. Par je gravitaciono povezan.

Primar se sastoji od dve zvezde ali mi ga vidimo kao jednu jer je separacija izmedju njih premala za amaterske teleskope. Veca zvezda sistema je plavi super-dzin stelarne klase B1 IV. Vidljivi pratilac je daleko bledji i zvezda je glavne sekvence stelarne klase A2.

Kao i sve zvezde B-tipa, 𝞫 Cephei je mlada zvezda, s tim sto je u ovom slucaju bas rec o ''nedonoscetu''. Zvezda je stara 8.7 miliona godina i jedna je od najmladjih zvezda vidljivih golim okom.

Inace, treba reci da je 𝞫 Cephei prototip 𝞫 Cephei varijabilnih zvezda. Njih ne treba pomesati sa mnogo ''egzoticnijim'' Delta Cephei varijabilnim zvezdama koje se drugacije nazivaju ''Cepheid variables''. 𝞫 Cephei varijabilne zvezde su mlade zvezde B-tipa koji imaju neznatnu promenjivost sjaja usled pulsacija na svojoj povrsini. Delta Cephei varijabilne zvezde cu opisati u sledecoj meti i one su sasvim ''drugacija zivotinja'', mnogo veca i ekstremnija.

Lociranje: zvezdu sam video golim okom i direktno je naciljao. Nalazi se u glavnom asterizmu sazvezdja.

Opservacija: 𝞫 Cephei je jedan od onih sistema kod kojih se prijavlljene boje znatno razlikuju. Ja primar vidim plavo-beo, sto je skroz OK, ali sekundar vidim narandzasto-zut a na vecim uvecanjima cak i zelenkasto. Nema teorije da zvezda A klase sija tom bojom - ali ja je tako vidim. Kopao sam po magazinima i forumima, i to duboko, i nasao da ja nisam jedini koji vidi tu boju. Sa druge strane, ima isto toliko izvestaja koji sekundar pominju kao beo, kakav bi i trebao da bude. Pokusavao sam da vidim da li je stelarna klasa sekundara drugacija od one koju ja znam ali o tome ima jako malo podataka. Na kraju ispada da je 𝞫 Cephei jos jedan od onih binarnih sistema koji se igraju sa posmatracima i cija koloricnost zavisi od licne percepcije boja.

Par je razluciv vec na uvecanju 62.5x, gde izgleda jako zanimljivo i koloricno. Iako je magnitudna razlika ogromna, malo sira separacija dozvoljava sekundaru da potpuno dodje do izrazaja i da zasija kao sto zvezde magnitude 8.6 inace i sijaju - sjajmo i sa ispunom. To znaci da se pratilac ne pokazuje kao zrno peska vec kao zvezda koja je dovoljne velicine i sjaja da bi joj se odredila boja. On jeste drasticno manji od svetlije zvezde ali je taman toliko udaljen od nje da rasipanje sjaja primara ne utice na njega.

Primar je izuzetno sjajan i pomalo rasipa boju oko sebe. Plavo-bele je boje koja mnogo vise ide ka plavoj. Sekundar se nalazi na 5h u odnosu na primar i sija zuckasto-narandzastom bojom, cak mozda vise narandzastom. To je moj licni utisak, zvezda bi trebalo da bude bela ali meni nije. Boje zvezda daju sistemu jako lepu koloricnost i mogu reci da me je ovaj sistem bas prijatno iznenadio.

Malo me je bio zbunio ovaj par jer sam ocekiva dosadno plavo-belu sliku pa sam otisao na veca uvecanja ne bi li imao jasniju percepciju boja. Takodje, na vecim uvecanjima sam pokusao da defokusiranjem indukujem pojavu difrakcionih prstenova koji bi jasnije prikazali koloricnu ispunu zvezda. Veca uvecanja potvrdila su da je primar skoro plav. Medjutim, difrakcioini prstenovi sekundara su jako teski za indukooanje jer ih popuno prekriju svetli i siroki prstenovi svetlije zvezde Stoga sam morao da se zadovoljim pogledom na fokusiranu zvezdu, koji me je jos vise zbunio jer je sekundar poceo da se prikazuje i pomalo zelenkast u centru.

Alfirik je prelep pogled zbog ekstremne neuskladjenosti. Zvezde se po svemu razlikuju: i po sjaju, i po velicini, i po boji. Pritom obe zvezde dolaze do izrazaja i time doprinose ''neskladu'' i koloricnosti.


Delta (𝞭) Cephei

Binarni sistem u sazvezdju Cephues. Primar je cuvena varijabilna zvezda cija se magnituda menja u rasponu 3.6-4.4 u periodu 5.37 dana. Pri tome joj se cak menja i stelarna klasa, koja ide od F5 do G3. Sekundar je magnitude 6.3 i stelarne je klase B7. zvezde se nalaze na sirokoj separaciji od 40.9''. Medjutim, nemojte da vas separacija zavara: Delta Cephei je vizuelno predivan par, a naucno sistem predstavlja jenu od najznamenitijih zvezdi na nebu.

Uz Algol i Miru, Delta Cephei je sigurna najznamenitija varijabilna zvezda na nebu. Kod nje je prvi put otkrivena varijabilnost zvezde usled pulasacije u jednakim intervalima.  Stoga se ova zvezda naziva protoripom Delta Cephei varijavilnih zvezda. Cesto se u astonomiji za takve zvezde koristi skraceni naziv ''Cepheid variables''. Od spoznaje varijabilnosti zvezde do danas otkrivene su mnoge Cepheid varijabilne zvezde, pa su one jedne od najcescih varijabilnih zvezda na nocnom nebu.

Delta Cepheid zvezde su po pravilu zuti dzinovi koji pulsiraju u jednakim intervalima. Ta pulasacija dogadja se usled disbalansa sile samo-gravitacije i sila koje proizvodi nuklearna fuzija u jezgru zvezde. Da objasnim: kao i kod svake kuce, zgrade ili mosta, sopstvena tezina zvezde pokusava da je urusi samu u sebe - da je skvrci. Sa druge strane, nuklearna fuzija u jezgru stvara sile koje teze da zvezdu prosire ka spolja. Neke zvezde jos uvek nisu nasle ravnotezu tih sila koja bi ih stabilizovala i takve zvezde pulsiraju - periodicno se skvrcavaju i prosiruju. Kako se time smanjuje i povecava fotosfera zvezde dolazi i do promene u njenom sjaju, a moze doci cak i do promene u stelarnoj klasi.

Delta Cepheid zvezde nisu jedini tipovi varijabilnih zvezda koje pulsiraju. Ono po cemu se one razlikuju od ostalih je uvek isti period i krarkoca tog perioda. Recimo, kod Mira varijabilnih zvezdi period je uvek isti ali se meri godinama. Kod nekih drugih varijabilnih zvezda periodi su iregularni, cak toliko da se ne mogu odrediti. Kod nekih pulsirajucih zvezda ne pulsira cela zvezda vec samo njen deo. Delta Cephei varijabilne zvezde su zuti dzinovi kod kojih cela zvezda pulsira i to u veoma kratkom periodu. Konkretno, Delta Cephei menja magnitudu u intervalu 3.48-4.37 u periodu od samo 5.37 dana. Potom se ceo cikuls varijabilnosti ponavlja.

Posto Delta Cephei zvezde imaju stabilnu i predvidivu varijabilnost, one su odigrale kljucnu ulogu u jednom od najvecih otkrica u istoriji astronomije  - da su ''blede maglovite mrlje'' koje su astronomi vekovima videli u okularima u stvari udaljene galaksije a ne magline. 1920. godine u astonomiji se odigrao veliki dogadjaj nazvan ''Velika debata'' (Great debate). U njoj su misljenja sukobila dva velikana astronomije: Harlow Shapley i Herber Curtis (da, to je onaj Shapley iz Shapley-Sawyer klase globularnih jata). Tema debate bila je priroda onoga sto mi danas znamo da su galaksije. Shapley je tvrdio da su one magline unutar Mlecnog Puta, dok je Curtis zastupao stanoviste da su u pitanju udaljeni ekstragalticki objekti tj. gaslaksije. Debata nije dala razjasnjenje ali je zato tri godine kasnije na scenu stupio istinski velikan i resio problem. U pitanju je Edwin Hubble koji je jednom za svagda dokazao van svake sumnje da su u pitanju galaksije - i to preko Delta Cephei varijabilnih zvezda. Hubble je shvatio da uvek jednaki odnosi period-luminoznost cine Cepheid varijabilne zvezde odlicnim stabillnim ''sidristima'' jer im se uvek moze odrediti udaljenost. Hubble je unutar M31 identifikovao Cepheid varijabilne zvezde i odredio njihovu udaljenost. Koliko su udaljene one - toliko je udaljena i galaksija. Ako nekog bas zanima kako i to cu objasniti u posebnom postu inace odoh u roman. 1923. Godine Hubble je objavio da je identifikovanjem Delta Cephei varijabilnih zvezda unutar Andromeda galaksije utvrdio da se one nalaze na rastojanju koje daleko izlazi iz okvira Mlecnog Puta, a samim tim i da je M31 ekstragalkticki zvezdani sistem - galaksija. Time je Hubble stavio tacku na ''Veliku debatu''. Mi danas postojanje galaksija uzimamo ''zravo za gotovo'' ali to je tek od skora tako. Mislim da je ovo veoma zanimljiva prica, kako otkice i proucavanje varijebilnosti zvezde moze da dovede do jos vece spoznaje, mozda i jedne od najsustinskijih ikada u astronomiji.

Lociranje: zvezda nije deo glavnog asterizma sazvezdja ali se veoma lako pronalazi.

- krenuo sam od zvezde Zeta (𝞯) Cephei magnitude 3.35 u glavnom asterizmu sazvezdja. Zvezda predstavlja desni ''temelj kuce''.
- 𝞯 Cephei gradi distinkitivan pravougli trougao sa dve sjajne zvezde u polju: bliza je 𝞮 Cephei a dalja je danasnja meta 𝞭 Cephei. Zvezda je od 𝞯 Cephei udaljena 2.5º.

Opservacija: Prelep prizor ! Ocaravajuc ! Meni je ovaj par kolorican skoro kao Albireo i misljenja sam da je 𝞭 Cephei jedan on najzapostavljenijih binarnih sistema u osmatrackoj astronomiji. Separacija jeste velika ali cilj ovog osmatranja nije razlucivanje parav vec osmatranje magicnog kontrasta sistema.

Par je naravno razluciv vec na uvecanju 62.5x, a sjajne magnitude zvezda cine da par vec na malom uvecanju zasija jasno osmotrivim bojama. Primar je ne zute vec zlatne boje. Ta zlatna boja je jos upecatljivija nego kod Al Saib-a (𝞬 Delphini) a zvezda svetluca kao dukat u fontani. Sekundar se nalazi na 8h u odnosu na primar i sija plavom bojom. Moze se reci i da je plavo-beo, ali ta nijansa upecatljivo vise ide ka plavoj nego ka beloj boji. Stoga u pogledu imamo zlatno-plavi par, na separaciji dovoljnoj da ne dodje ni do kakvog gusenja boje ili sjaja. Predivan prizor.

Na uvecanju 107x boje su jos jace a pocetna opservacija zlatno-belog sistema je jos evidentnija. Na uvecanje 176x isao sam samo radi indukovanja difrakcionih prstenova defokusiranjem radi konacne potvrde percepcije boja.

Zvezda se nalazi u relativno siromasnom zvezdanom polju i apsolutno dominira njime.

𝞭 Cephei smatram za jedno od svojih najvecih uzivanja u binarnim sistemima. Ima jos parova cija je razliku u stelarnim klasam cak 3 nivoa, ali malo njih su magnituda dovoljnih da boje potuno dodju do izrazaja. Jos je manje zutih dzinova koji sijaju zlatnom bojom a da pored sebe jos imaju izrazito plavu zvezdu. I sve se to vidi jasno, svetlo i ostro. Jedan od nalepsih estetskih pogleda na zvezdane sisteme nocnog neba.

Mape lociranja:

12 Aquarii:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54048169588/in/dateposted-public/
Delta Cephei:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54019248780/in/dateposted-public/

[Astro_fun_times]

Odlican lov na dvojne zvezde Pavle.