PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[PavleR]

Sazvezdje Triangulum:

M 33 - Triangulum Galaxy

M 33 jedna je od tri vodece galaksije nase Lokalne Grupe, pa je samim tim, zbog broja detalja koji se u njoj mogu videti, jedna od najposmatranijih galaksija na nocnom nebu. Do tih detalja nije lako doci, posmatranja umeju da budu veoma zahtevna, a za uspesnu osmotrivost moraju da se poklope mnogi uslovi koji ne zavise uvek od samog posmatraca.

Pre nego sto dam podatke o samoj galaksiji, mislim da je vazno shvatiti sta je to Lokalna Grupa, jer bas zbog svog prisustva istoj i M31 i M33 se pokazuju u ogromnoj prividnoj velicini, sa velikim brojem detalja. Lokalna Grupa galaksija je naziv koji se koristi za galakticko jato koji sacinjavaju tri glavne galaksije: Mlecni Put, M31 Andomeda galaksija i M33 Triangulum galaksija. Uz te tri, u Lokalnu Grupu ulaze i sve njihove satelitske galaksije, plus neke za koje nije jos uvek utvrdjeno da li propadajj Grupi ili ne. Sve tri glavne galaksije Lokalne Grupe su gravitaciono vezane i krecu se jedna prema drugoj. Procenjeno je da ce za oko 4 milijarde godina doci do spajanje galaksija Grupe i formiranja jedne gigantke elipticne galaksije. Stoga su galaksije Grupe nasi najblizi galakticki susedi, sto M 31 i M33 cini dominantnim galaksijama na nocnom nebu. Cak i neki njihovi sateliti, kao sto su M 32 i M110, i pored svoje patuljaste prirode, zbog svoje blizine nadsijavaju mnogo vece i grandioznije galaksije.

M 33 je po mnogim parametrima jedna od najdominantnijih galaksija na nocnom nebu:

- sa magnitudom 5.72, M33 zauima drugo mesto po sjaju od svih galaksija koje mozemo uociti. Ispored nje se nalazi samo Andomeda galaksija, koja sija nenadmasnom magnitudom od 3.44. Medjutim, ta svetla magnituda moze da zavara, jer je povrsinski sjaj M33 izuzetno mali i iznosi nesto vise od 14 mag/arcmin². Ta vrednost je cak i za galaksije izuzetno mala. Mali povrsinski sjaj galaksija ne duguje samo svojoj velikoj prividnoj velicini vec i svom skoro face-on polozaju na nasu liniju pogleda. To znaci da mi M33 posmatramo gledajuci kroz njenu tanku galakticku ravan, sto umnogome smanjuje sjaj galaksije u okularu.

- kao deo Lokalne Grupe, M33 je jedna od nama najblizih galaksija. Od Sunca je udaljena ''samo'' 2.73 Mly. Inace, koliko ja znam, nama najbliza galaksija, a da nije satelit mlecnog Puta, je jos jedna clanica Lokalne Grupe - Andromedin satelit NGC 185.

- i po prividnoj velicini M33 se nalazi na drugom mestu od svih galaksija na nocnom nebu. Sa prividniom precnikom oko 1º, veca od nje je samo neprikosnovena Andromeda galaksija. Koliko je to ogromna velicina govori i da se vidno polje malih uvecanja krece negde oko te vrednosti. Naravno, u oklularu ce se galaksija videti manja od svoje kataloske vrednosti, ali i dalje ogromna.

- i pored toga sto izgleda kolosalno, M 33 je u stvari veoma mala i siromasna galaksija. Unutar sebe sadrzi samo oko 40 milijardi zvezda, sto je minorna velicina u poredjenju sa trillion zvezda u Andromedi ili cak 5 triliona u nekim gigantskim elipticnim galaksijama. I precnik galaksije od samo 60.000 ly stavlja je u red malih galaktickih objekata (upola je manja od Mlecnog Puta).

- taj mali broj zvezda galaksija pre svega duguje svojoj mladosti. Procenjuje se da je M 33 poprilicno mlada galaksija, unutar kojoj se tek desava intenzivna zvezdana formacija. Koliko su zvezde u M33 mlade govori i cinjenica da u galaksiji nije otkrivena nijedna supernova. Smatra se da su naprosto zvezde galaksije toliko mlade da jos nisu dosle do stadijuma da eksplodiraju kao supernove. Stoga je M33 prepuna plavih dzinova, otvorenih jata, zvezdanih asocijacija, globularnih jata i emisionih maglina. Najlepsi deo od svega je sto se neke od tih emisionih maglina mogu teleskopski uociti, a jedna od njih (NGC 604) je toliko velika i svetla da se moze uvek uociti, cak i ako se ne vide same spirale galaksije.

Sama morfologija galaksije idealna je za ovako blizak objekat. Galaksija ima mali centar i siroko razvijene spiralne ruke, od kojih se isticu dve koje sa centrom grade oblik slova S. Medjutim, za razliku od grand-design galaksija (M101), spiralne ruke M33 su flokulentne i nisu kontinuirane. Da pojasnim, pod pojomom flokulente galaksije podrzumeva se galaksija cije su spiralne ruke isprekidane i sastoje se od vise delova ili ''rucica'' koje vizuelno izgledaju kao singularna spiralna ruka. Nasuprot njima stoje grand-design galaksije sa velikim, sirokim i kontinuiranim spiralama (M101 i M74). Flokulentne spirane ruke karakteristicne su za mlade galaksije, kao sto je i M33. Zvezdana formacija u takvim galaksijama je mlada, zvezde su skupljene u mnostva jata i asocijacija, sve je gusto spakovano i asocijacije jos uvek nisu stigle da raspadnu i da posalju svoje zvezde koliko-toliko ravnomerno preko tela objekta.

Lociranje: galaksija se jasno vidi u traziocu kao velika i okrugla maglovita mrlja. Stoga je potrebno samo ''dogegati'' se do njene pozicije i direktno naciljati objekat.

- krenuo sam od zvezde Alpha (𝞪) Trianguli u glavnom asterizmu sazvezdja. Magnitude je 3.42 i vidi se golim okom.
- uocimo zvezdu SAO 74881, koja se nalazi 2.5º severno, upravno na pravac koji spaja 𝞪 i 𝞫 Trianguli.
- produzimo liniju koja spaja 𝞪 Trianguli sa tom zvezdom za jednu njenu duzinu i doci cemo do regije u kojoj se nalazi galaksija. Sama galaksija videce se traziocu.

Opservacija: Pre samog opisa galaksije treba istaci da je M33 izuzetno kompleksno posmatranje. Kvalitet njenog prikaza ne zavisi samo od iskustva posmatraca i velicine teleskopa, vec i od faktora na koje posmatrac ne moze da utice. Ne samo sto su dobar seeing, kvalitetno nebo i mracna pozicija imperativ, vec M33 zahteva i neke dodatne uslove da bi pokazala svoje detalje. Naime, galaksija je notorna po tome sto lose reguje na vlagu u vazduhu i potrebno ju je posmatrati u noci koja je sto vise suva. Cesto se pri visokoj vlaznosti spiralne ruke prosto ''razmazu'' preko lica objekta i sve izgleda kao  ogromna amorfna mrljetina bez ikakve razlucive strukture. Iskustvo takodje igra veliku ulogu jer ovu galaksiju ''treba napasti'' iz svih oruzja iz arsenala posmatraca. Sve pomaze, i periferni vid, i pomeranje tubusa i duzina osmatranja, ali opet ponavljam, ponekad je sve to za dzabe ako je su atmosferski uslovi losi.

Ja galaksiju posmatram pod solidniom nebom sa dobre pozicije. Iskustveno sam se vec navikao na njenu osnovnu formu jer sam je puno puta posmatrao pa mi uocavanje njenih spirala uglavom nije nikakav problem. Izdvajanje H II regija je drugacija prica, za to je potrebno ozbiljno rudarenje (sem za NGC 604).

Dugo sam odlagao da galaksiju stavim na papir jer sam je pri svakom novom posmatranju video sve bolje. Ove sezone sam izdvojio jednu suvu noc i celu je posvetio M33. Objekat sam posmatrao citava 2.5 sata sa malom pauzom i konacno mogu da kazem da sam iz nje izvukao maksimum koji je moguc pod mojim nebom, mojim teleskopom i iskustvom kojim raspolazem.

Galaksiji jako prija povecanje kontrasta i smanjenje izlazne pupile. Stoga ne treba biti skrt na uvecanjima, iako je objekat ogroman. Pojacanje kontrasta drasticno poboljsava kvalitet slike i galaksiju sam uglavnom posmatrao na uvecanju 137x.

Galaksija kao celina

Vec na malom uvecanju galaksija izgleda ogromno. Moja procena je da su joj dimenzije u okularu gigantskih 30' !!! Prikazuje se sa relativno svetlim ovalnim jezgrom iz koga se na sever i jug pruzaju dve spiralne ruke. Spirale se uvijaju na taj nacin da zajedno sa jezgrom obrazuju distinktivan oblika slova ''S''. Spiralne ruke odmotavaju se suprotno od smera kazaljke na satu i obavijaju se oko jezgra.

Galaksija izgleda jako difuzno i mekano. Nista u njoj nema ostre granice i sve je pomalo razmazano.

Jezgro

Iako jezgro nije previse svetlo, njegov sjaj daleko nadmasuje sjaj spiralniuh ruku. Jezgro nije uzareno, ali je gusto i pomalo mlecno. U odnosu na velicinu cele galaksije moze se reci da je jezgro malo, ali to je samo opticka varka. Uzimajuci u obzir da su dimenzije galaksije 30', to malo ''jezgro'' siroko je oko 5', sto je daleko vece od ogromne vecine galaksija koje mozemo videti teleskopima. Blago je ovalno u usmerenju od 11h ka 5h. Samo jezgro je difuzne pojave i nema jasno definisane granice sa ostatkom galaksije. Oko sebe ima bledu i veliku izmaglicu. I sama mesta u kojima iz jezgra krecu spirale galaksije nisu jasno definisana, sve je nekako razmazano i spiralama je potrebno da se malo odmaknu od centra da bi postale jasno definisane.

Jezgro preko sebe sadrzi superimponirane zvezde, koje se mnogo bolje uocavaju na vecim uvecanjima. Najuocljivije su dve zvezde na jugu jezgra, koje su jasno vidljiva vec na 107x. Takodje se mogu videti cetiri superimponirane zvezde preko izmaglice koja okruzuje jezgro.

Juzna spiralna ruka

Juzna spirala je lucna, tanka i dobro izrazena. Izlazi iz jezgra na nekih 7h, brzo se  savije u blagom luku za nekih 90º na jugozapad i produzava dugacko lucno kretanje ka zapadu nekih 15'. Kako se priblizava svom kraju postaje sve tanja, i relativno spicasto se zavrsava u svetloj H II regiji NGC 604. Tu regiju opisacu kao zaseban objekat u daljem delu teksta. Treba samo reci da je NGC 604 daleko svetlija od same spirale i da je njen najproninentniji deo.

Juzna ruka je ostrija i bolje izrazena od severne jer se izmedju nje i jezgra galaksije nalazi sirok ''prazan'' prostor. Jasno je definisana i vide joj se granice sa obe strane ruke. Manje je difuzna od severne, svetlija je, tanja i elegantnija. Ono gde je severna ruka ''jaca'' je  neprozirnost. Sa razliku od severne ruke kroz koju se nista ne probija, juzna ruka je ''redja'' i cak mi se cini da nema podjednaku osvetljenot po sebi.

Severna spiralna ruka

Severna ruka je mnogo deblja od juzne, bledja ali zato i mnogo gusca. Potpuno je neprozirna i nista se ne probija kroz nju. Deluje ujednacenije u sjaju od juzne. Difuzna je, slabije je definisana od juzne i ne mogu joj tacno odrediti granice.

Ova ruka izlazi iz jezgra na nekih 1h, ali ne tako definisano kao juzna. Regija u kojoj pocinje severna ruka je debela i difuzna, recimo 2x sira od regije pocetka juzne spirale. Njen spoj sa jezgrom je mnogo homogeniji i izgled kao ''nastavak'' same centralne regije. Taj pocetak se u svoj svojoj debljini kratko pruza na sever da bi potom odmah savio na severoistok i vidu bledog luka svetlosti se dugacko pruza ka istoku nekih 15'. Na mestu savijanja ruke nalazi se jedna svetla zvezda, a ruka se zavrsava takodje pored jedne zvezde magnitude oko 10. Izmedju spirale i jezgra smestio se lanac od 4 zvezde. Taj lanac zvezda nalazi se tacno u mracnom procepu izmedju jezgra i severne ruke. Za razliku od juzne ruke kojoj je zavrsetak jako dobro definisan H II regijom NGC 604, ja nisam uspeo da jasno uocim zavrsetak severne spirale. Ona se utapa u nebo mnogo difuznije, skoro neprimetno.

Ono sto je meni glavna karakteristika severne spirale je njena neprozirnost i gustina. Cak i u nocima u kojima je teze uociti oblik ruke, severna ruka se lako istakne setanjem objekta po vidnom polju kao regija sirokog ozbiljnog zasijanja okolnog neba.

H II regije unutar galaksije

M 33 je znamenita po tome sto se unutar njenih spiralnih ruku mogu uociti mnoge H II regije. One se vide kao zasijanja i zadebljanja duz spirala. Dok su neke lako uocljive, neke se prikazuju jako tesko i zahtevaju potpunu posvecenost, dobre uslove posmatranja i malo iskustva u izvlacenju ovakvih detalja.

Te H II regije su u stvari mesta intenzivne zvezdane formacije unutar spirala galaksije (emisione magline). Kolosalnih su razmera. Sama cinjenica da se u nekoj galaksiji mogu uociti njene emisione magline dovoljno govori o gigantskim razmerama istih. Mnoge od tih H II regija imaju svoje zasebne NGC i IC oznake, dovoljan pokazatelj koliko su prominentne. Najuocljivija H II regija unutar M 33 je nedvosmisleno NGC 604 koja se nalazi na samom kraju juzne spirale i koju je moguce videti pod bilo kakvim uslovima posmatranja.

Prilikom trazenja H II regija koristio sam se i upotrebom O III i UHC filtera. Taj potez je potpuno logican jer su one nista drugo do gigantske Orionove magline, i filteri bi trebali dodatno da ih istaknu. Medjutim, moja iskustva i sa M33 i sa M101 je da ta tehnika ne pomaze. Predlog za ovakav pristup H II regijama letos sam izneo i svom uvazenom kolegi Vedranu, koji je tom tehnikom pokusao da jos bolje izdvoji H II regije unutar galaksije M101. Koliko sam pricitao iz njegovih izvestaja, ni on nema utisak da ovaj metod pomaze. Neki posmatraci se kunu u ovaj metod, ja nisam utiska da je on nesto posebno koristan, to je bar moje iskustvo.

    - NGC 604

Najveca je i najsjajnija H II regija unutar galaksije. Magnitude je 12 i dimenzija oko 1'. U pitanju je gigantska regija zvezdane formacije, tj. emisiona maglina, 40x veca od Orionove magline.

NGC 604 se nalazi na samom kraju juzne spiralne ruke i lako je uocljiva. Ovalna je u obliku, sa duzom osom usmerenom istok-zapad. Jasno svetli kao izduzeni cvor svetla. Odmah jugozapadno od nje nalazi se prominentan trogao zvezda magnitude oko 9, a nesporedno juzno od magline smestila se zvezda magnitude 9. Maglina dobro reaguje na uvecanja ali zato nisam primetio da filteri znatno poboljsaju pogled na nju. Regija je velika, svetla i lako uocljiva u nefiltriranom pogledu i nema potrebe dodatno je izdvajati filterima.

    - NGC 595

Uzansno tesko vidljiv cvoric u blizini jezgra galaksije. Uocio sam ga na 7h od jezgra, i to teskom mukom. Naime, posle oko sat i po kontinuiranog posmatranja galaksije bacio sam se u lov na elusivnije H II regije. Uspeo sam da, sem NGC 604, ulovim jos tri od njih. Sutradan sam ih kuci identifikovao, i jedino sto postoji na mestu na kome sam uocio cvoric je NGC 595.

Ova regija javlja se kao prebledo cvorasto zasijanje, uocljivo iskljucivo perifernim vidom.  Nalazi se na 7h od jezgra i udaljena je od centra nekih 5'. Maglina se jedva stabillizuje u perifernom pogledu i jako je tesko osmotriva. Siguran sam da sam cvoric uocio, da li je u pitanju NGC 595 ne znam, ali prosto na tom mestu nema sta drugo da bude.

    - IC 142 ili IC 143

Negde posle polovine juzne polovine spiralne ruke uocio sam mutnu cvorastu regiju. Kasnijom analizom shvatio sam da se na tom mestu jedna do druge nalaze dve H II regije: IC 142 i IC 143. Ja sam verovatno uocio IC 143, posto ona sija mnogo svetlijom magnituidom od svog suseda. Pokazuje se kao mutna mrlja, skoro kao zvezda sa oreolom oko sebe.

    - IC 136

H II regija pri pocetku severne spiralne ruke. Blizu nje se nalazi i IC 135 ali kapiram da sam uocio onu svetliju - IC 136. Ova regija je malo veca i svetlija. Jasno se javlja u perifernom pogledu pri pomeranju objekta po vidnom polju. Javlja se kao zadebljanje unutar maglovitosti gornje spiralne ruke, svetlija od same ruke. Maglina dobro reaguje na pomeranje tubusa.

Mapa lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54172792006/in/dateposted-public/

[kruska]

Prilicno "aktuelna" galaksija, u Zenitu je u ovom delu godine, cak i omiljena obzirom na velicinu.
Thanks na kompletnim detaljima.

[Yagodinac]

Svaka ti čast na opisu struktura koje se generalno najčešće svrstavaju u astrofotografsku tematiku.

[PavleR]

Ljudi, hvala na citanju i komentarima.

Svaka ti čast na opisu struktura koje se generalno najčešće svrstavaju u astrofotografsku tematiku.

Ima dosta DSO koje sa osmatracke strane hobija mogu da pokazu detalje koji se smatraju astrofotografskim. Medjutim, za to je potrebno prethodno dobro prouciti objekat i pripremiti se za posmatranje. To je boljka mnogih posmatrackih astronoma i cesto su oni nje itekako svesni. Licno sam pomagao nekim svojim kolegama u pripremama za posmatranje i radio na tome sa njima i rezutati su itekako vidljivi.

Recimo, kod M33, H II regiju NGC 604 moze videti svaki osmatrac sa dovoljno velikim teleskopom cak i ako ne vidi spirale. Ali da bi je video, mora prvo da bude svestan da ona postoji, inace ce je prevideti. Ona je najsvetliji deo galaksije (sem jezgra), izgleda kao da se nalazi izvan nje i vidi se pod bilo kojim uslovima - ako znamo sta trazimo i sta gledamo. Pa recimo kod galaksije M64, tamna traka prasine je jasno vidljiva oko jezgra i vizuelna je meta koliko i astrofotografska. Medjutim, da bi se ona uocila opet posmatrac mora da bude svestan njenog prisustva i da pojaca kontrast i ubledi galaksiju da bi je uocio. Ako galaksiju gleda nepripremljen, posmatrac ce preskociti taj korak i nece primetiti traku. Da ne pominjem M101 koja takodje ima H II regiju NGC 5447 koja se moze osmotriti cak iako se ne vidi nijedna spirala, a ako se spirale primete onda ih ima jos. Ali opet, i za to osmatranje posmatrac mora izvrsiti pripremu posmatranja inace je nece uociti.

Ja volim da kazem da mi na svakih sat vremena osmatranja dolazi 5 sati teorijskog izucavanja. Imam 6 krcatih registara sa izvucenim objektima po sazvezdjima, sa numerickim, morfoloskim, fizickim i osmatrackim osobinama svakog. Slicno je i kod astrofotografije, citao sam kako astrofotografi kazu da pravi posao dolazi posle snimanja. Kod vizuelaca pravi posao se odradi pre gledanja, onda je i posmatranje mnogo kvalitetnije.

[Yagodinac]

Jeste tačno da je priprema najvažniji deo, ja npr isto imam u Favorites toliko objekata koje planiram da snimim da je veoma teško sve to iskrolovati 
Te strukture koje si naveo, HII regioni u okolnim galaksijama, čim imaju NGC oznake znači da su otkrivene vizuelno u XIX veku. Naravno, par je otkrio Herschell a ostale drugi; tvoj teleskop je daleko manji od tadašnjih opservatorijskih refraktora od po preko pola metra aperture, samim tim je uspeh juriti ove objekte veći. Jesi probao zvezdu džina B342, to je kontam negde na granici (15.2mag)?
Evo gde je ona.

[PavleR]

Jesi probao zvezdu džina B342, to je kontam negde na granici (15.2mag)?
Evo gde je ona.

Ma gde sam video, jedva sam video i ovo malo H II regija. To je bas rudarski posao sem NGC 604. U principu magnituda 14 mi je neka granica vidljivosti. Uspevam da vidim usamljene zvezde magnitude 14, galaksije oko 13.5, ponekad malo bledje. A i za te magnitude mora da se dosta radi. Nista od toga nije na izvolte, treba dosta tehnike za tako blede objekte. Uzgred, super je ova mapa ka kojoj si poslao link!