PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[PavleR]

Sazvezdje Monoceros:

- NGC 2346 - The Butterfly Nebula (planetarna maglina)
- NGC 2232 - Double Wedge Cluster (otvoreno jato)
- NGC 2353 - Avery's Island (otvoreno jato)

NGC 2346 - The Butterfly Nebula

Izuzetno bleda planetarna maglina u sazvezdju Monoceros. O magnitudi ove magline postoje drasticno razliciti podaci i krecu se od 9.6 pa do 12.5. Konsultovao sam minimum desetak razlicitih kataloga i najcesci podatak na koji sam nailazo je da je magnina magnitude 11.6 ili 11.9. U katalogu planetarnih maglina koji je sastavio Alvin Huey iz FaintFuzzies maglina je katalogirana cak sa magnitudom od 12.5. Sa drudge strane, prvi podatak kada izgulate objekat je 9.6. Stellarium takodje navodi najcesci podatak za magnitudu, a to je 11.6. Bilo kako bilo, najbolji utisak o sjaju daje okular a to je - bledo!!!!!

Dimenzije magline su nominalno 60''x50'', sto je za planetarne magline pristojno veliko. Medjutim u okularu ce se objekat videti u manjoj dimenziji  - mnogo manjoj. Razlog za to je njegov oblik: maglina ima izuzetno izrazen bipolarni oblik, sa centralnom zvezdom u sredini i dva velika bleda reznja koji se pruzaju sa suprotnih strana centra. Ti reznjevi su izuteno bledi i nece se moci videti u celosti aparaturom kojojm ja raspolazem. Stoga u pogledju ostaje samo centralna zvezda, gasovi oko nje i tek pokoja naznaka bipolarnih reznjeva, sto ce objektu dati nekoliko puta manju velicinu od njegovih kataloskih dimenzija.

Prisustvo dva skoro potpuno identicna oblaka gasa sa svake strane centralne zvezde dalo je maglini popularni ime ''Leptir maglina''.

U stvarnoj velicini ova maglina je izuzetno mala: meri samo 0.33 ly u precniku. Nama se prikazuje u velikoj prividnoj velicini jer je jako blizu Suncu: od nas je udaljena samo 2.000 ly.

U centru magline nalazi se spektroskopski varijabilni binarni sistem V651 Monocerotis. Primar sistema je zvezda glavne sekvence stelarne klase A5, dok je sekundar mali, bledi i topli subpatuljak. Bas ta malena zvezda je i odgovorna za sjaj magline. Naime, sekundar nije uvek bio tako ''skroman''. Pre stvaranja magline on je u stvari bio primarna zvezda i to ogromni crveni dzin. U krajnjoj fazi svog zivota, ovaj dzin je poceo da se siri i da odbacuje spoljasnje slojeve svoje atmosfere. Ti slojevi obavili su i manju zvezdu i formirali prsten oko sistema. Komponente sistema obrtale su se sve brze i prilazile jedna drugoj sve blize, a gasovi izbaceni od strane crvenog dzina formirali su dva malaza koja su maglini dala distinktivan bipolarni oblik.

Sama osmotrivost centralnog sistema varira i zavisi od trenutka u kome posmatramo maglinu.  Naime, sistem menja maglitudu od 11.1 do 13.6 u peridu od samo 16 dana, pa je stoga u nekim nocima vidljiv a u drugim jako tesko. Sama zvezda je zbog svoje varijabilnosti predmet intenzivnih proucavanja. Jaka promena sjaja desila se 1981. godine, ulsed prolaska interstelarnih oblaka prasine ispred zvezde.

Lociranje: Objekat je izuzetno lak za lociranje ali poprilicno tezak za opazanje. Nalazi se na udaljenosti od samo 40' od zvezde Delta (𝞭) Monocerotis magnitude 4.2. Znaci u trazilac naciljamo Delta Monocerotis koju ja vidim golim okom. Kada pogledamo zvezdu kroz okular malog uvecanja i pomerimo je malo na jug, maglina ce biti u vidnom polju ali ce biti veoma, veoma tesko primetiti je. Za razliku od ostalih planetarki koje na malom uvecanju izgledaju kao zamaglenje zvezde, ova izgleda kao bas bleda verzija takvih objekata. Centralna zvezda je varijabilna i sija magnitudom 11-13.5, a maglovitost oko nje je mala i bleda. Da ne trazimo maglinu nikada je ni ne bi pronasli. Ja licno sam je video ali samo zahvaljujuci iskustvu u pronalazenju malih bledih flekica. Medjutim, ono kako svako moze da je nadje je koriscenje trika sa OIII filterom. Ako izmedju okulara i oka umetnemo OIII filter, sve zvezde ce ubledeti a jedino ce nasa mala maglica zadrzati sjaj. Ako neko ima problem u gledanju sa filterom preko okulara slobodno nek zasrafi filter, ponovo se vrati na isto vidno polje i maglinu ce lako uociti kao jedinu zvezdu koja nije ubledela.

Mapu lokacije necu dati jer za lociranje ovog oblekta nije potreban star-hopp.

Opservacija: usmerenja su data na osnovu osmatranja izvrsenog 16.02.2024. oko 21:00.

Maglina se pokazuje sicusno i posmatrao sam je na uvecanjima 176x i 320x. Osmatranje je izuzetno tesko i pomalo razocaravajuce. Maglini sam posvetio puno vremena za okularom, gledao je u dve razlicite noci, bolji seeing malo pomaze ali ne menja pogled u znatnijoj meri. U trenutku posmatranja centralna zvezda je bila lako vidljiva.

U nefiltriranom pogledu ne vidi se skoro nista sem blede centralne zvezde i tek pomalo maglovitosti oko nje. Sa OIII filterom, maglovitost oko zvezde se pomalo pojaca, ali ne mnogo. U noci boljeg seeinga moglo se osmotriti da ta maglovitost dolazi u formi izduzenog prstena oko zvezde u ugruboj orijentaciji istok-zapad. Sto se tice bipolarne strukture i dva reznja oni se na uvecanju 320x i upotrebom filtera vide samo u naznakama. U noci boljeg siinga uspeo sam da osmotim pocetke ta dva reznja kako polaze iz centralne izduzene strukture. Ti poceci reznjeva vidljivi su kao bledi produzeci koji polaze iz centra, gde je jedna ekstenzija usmerena na sever a druga na jug. Severni produzetak za nijansu je svetliji ali to nikako ne doprinosi kvalitetu pogleda. I to je to. Iza tih pocetaka kriju se dva dugacka reznja koja nisam uspeo da osmotrim ni u tragovima.


NGC 2232 - Double Wedge Cluster

Otvoreno jato magnitude 3.9 i prividne velicine 36'.

NGC 2232 je idealan objekt za prikaz varljivosti kataolskih vrednosti objekata. Kada se pogleda magnituda od vrtoglavih 3.9, velicina od oko 30', i ogroman povrsinski sjaj od cak 10.95 mag/arcmin², posmatrac bi pomislio da ga u pogledu ceka nebesko cudo za pamcenje. U stvari, u pitanju je siromasno i veoma rasuto jato malog broja zvezda.. Po magnitudi, velicini i povrsinskom sjaju ovo jato spada medju prvih dvadesetak na nocnom nebu. U praksi, imacemo nesto nalik ''mini Hijadama'': svetlo i veliko ali malobrojno i rasuto.

U pitanju je fizicki malo i blisko jato. Objekat broji samo 20 zvezda, a velicina koju zauzima u oklaru je ''opticka varka'' izazvana blizinom objekta. Naime, jato lezi na rastojanju od samo 1.060 ly i jedno je od najblizih Zemlji. To proizvodi da rastojanje izmedju njegovih clanica prividno izgleda mnogo veca nego sto je u stvarnosti. I ne samo to, vec je i fizicki tih 20 zvezda razdvojeno ogromnih 30 ly, sto dodatno rasipa jato u okularskom pogledu. Sto se tice prividne velicine, nailazio sam na podarke od 29' do 36', i kakva god bila stvarna vrednost jato ce u okularu izgledati nesto manje. Verovatno objekat sadrzi i neku prebledu zvezdicu daleko od centra pa stoga i velika prividna velicina. U praksi, centralni deo objekta zauzima oko 25', sto je opet ogromna vrednost.

Ono sto ''vadi'' jato je sjaj njegovih zvezda. Svoju ogromnu magnitudu objekat pre svega moze da zahvali zvezdi 10 Monocerotis magnitude 5. Ta zvezda jeste deo jata, a i ostale zvezde u objektu po sjaju ne zaostaju mnogo od nje i mnoge su magnitude  7-10.

Lociranje: Pronalazenje jata je jako jednostavno posto se njegova najsvetlija zvezda 10 Monocerotis lako istice u traziocu.

- Krenuo sam od znamenitog trostrukog sistema Beta (𝞫) Monocerotis magnitude 3.7. Zvezda predstavlja levo kopito prednjih nogu jednoroga, video sam je golim okom i direktno naciljao.
- 10 Monocerotis nalazi se oko 2º severno od nje i vidi se u traziocu. I ne samo ona vec skoro sve zvezde jata - jato je toliko svetlo i rasuto da mu se kompletna forma vec vidi kroz trazilac.

Opservacija: usmerenja su data na osnovu osmatranja izvrsenog u 16.04 2024., oko 23:30.

Jato je jako lep objekat. Toliko je veliko i svetlo da moze komotno da se posmatra na uvecanju od 62.5x. Vec na prvi pogled jasno je zasto objekat nosi naziv ''Double Wedge Cluster'' - sastoji se od dva lanca svetlih zvezda koji se oba sa severa ulivaju u svetlu 10 Monocerotis koja je i najjuznija zvezda jata. Taj oblik svetle zvezde sa dva repa koja se ulivaju u nju jatu moze dati i oblik komete sa malom glavom.

Opsti oblik jata je seledeci:

- na jugu jata sija svetla zvezda 10 Monocerotis magnitude 5. Zvezda sija sjajno i izrazito svetlo-plavim sjajem.

'- sa severozapada u tu zvezdu ulivaju se dva lanca zvezda - levi i desni. Oba lanca su izrazito dugacka, gde je levi duzi i zakrivljen a desni kraci i pravolinijski. Duzina lanaca je 15'-20', pa je jesano koliko je u stvari jato ogromno. Lanci su dosta blizu jedan drugome pa jato otprilike izglega kao grcko slovo ''𝞶''.

- lanci su sastavljeni od izuzetno svetlih zvezda. Levi lanac sastoji se od 4 zvezde magnitude 8-9, a desni od 5 zvezda takodje magnitude 8-9.

- izmedju dva svetla lanca smestilo se treci, bledi lanac, sastavljen od tri blede zvezde.

- jato se sastoji od tri populacije zvezda: 10 Monocerotis nadsijava sve ostale i dominira pogledom; tu su 10 zvezda srednjeg sjaja  i 9 bledih zvezda. Te blede zvezde uglavnom su koncentrisane uz samu 10 Monocerotis, okruzujuci je sa svih strana.

- jato je u kompletu rasuto i ne sadrzi cak ni naznaku centralne kondenzacije. I ne samo da nema grupisanosti prema centru, vec ne postoji ni jedan par bliskih zvezda, kako to obicno biva u otvorenim jatima.

Okolina jata je takodje puna grupacija svetlih zvezda. Ako se pomerimo NGC 2232 samo malo jugozapadno pri kraj FOV-a u vidno polje cemo pustiti rasutu grupaciju zvezda koncentrisanih oko svetle zvezde 9 Monocerotis magnitude 6.5. Ta grupacija sadrzi tri populacije zvezda: 4 jako svetle zvezde (dve magnitude 6), 8 bledjiih i 10-15 bas bledih zvezda. Najsvetlije zvezda formiraju znak pitanja ''?''. NGC 2232 odvojeno je od ove grupacije sirom bezzvezdanom prazninom.

Jugoistocno od 9 Monocerotis takodje imamo lep prizor zvezda poredjanih u oblik repa komete. Dva dugacka lanca 20-tak bledjih zvezda koja se ulivaju u svetlu zvezdu magnitude 6. Medjutim, ako pratimo taj pogled NGC 2232 ce vec izaci iz vidnog polja pa cu i ja otici off-topic.

Sve opisane formacije zvezda su toliko velike i svetle da se mogu posmatrati na 62.5x. Na 107x isao sam samo radi brojanja zvezda ali se glavna forma jata i okoline nece promeniti.

Da li NGC 2232 lep prizor ili ne? Da li ga vredi gledati? Sve zavisi od licnih preferenci osmatraca. Ko voli ''Hijade'' obozavace NGC 2232. Kome su Hijade suvise rasute i malobrojne da bi se mogle nazvati estetskim lepim nece voleti ni NGC 2232. U svakom slucaju, ovde imamo objekat koji je jedno od najsvetlijih otvorenih jata na nocnom nebu i jasno je da ga kao takvog obavezno treba pogledati
.

NGC 2353 - Avery's Island

Otvoreno jato magnitude 7.1 i prividne velicine 20'.

NGC 2353 nalazi se u neposrednoj blizini Seagull Nebula kompleksa koji sam opisao u proslom postu. Jato se dugo smatralao za deo Canis Major OB1 asocijacije, grupacije zvezda usadjenih u nebuloznost Seagull magline. Medjutim, novija istrazivanja pokaza su da je ovo jato duplo starije od zvezda CMa OB1 asocijacije i da joj ne pripada. I pored toga, sa staroscu od samo 7.6 miliona godina, Avery's Island je jedno od najmladjih jata na nocnom nebu, sa staroscu skoro 15x mladjom od otvorenih jata usadjenih u refleksionu nebuloznost galeba.

Kako je ovo jato neposredan sused objekata posmatranih u okviru Seagull Nebula kompleksa, treba ga posmatrati u istim posmatrackim sesijama sa njim jer se tada i najlakse locira.

Lociranje: vec sam pomenuo da jato treba posmatrati u nocima kada posmatramo Seagull Nebula kompleks. Ja sam ga tako i posmatrao pa cu lociranje dati u odnosu na jato NGC 2343 opisano u prethodnom postu.

- 1.5º severoistocno od NGC 2343 lako ce se primetiti prominentan tupougli trougao cije teme tupog ugla predstavlja svetla zvezda SAO 152598 magnitude 6. Jatom je locarno neposredno uz tu zvezdu i dovoljno je pogledati je kroz okular malog uvecanja u jatoi ce se pojaviti tik uz nju.

Opservacija: usmerenja cu dati na osnovu posmatranja izvrsenog 16.02.2024. oko 21:30.

Pogledom uvecanja 62.5x dominirace tupougli trougao tri svetle zvezde preko koga smo i locirali jato. Najsvetlija zvezda bice teme tupog ugla, zvezda SAO 152598 magnitude 6. Jato se smestilo neposredno uz nju, a kao se nalazi u prebogatom zvezdanom polju moze biti problem izdvjiti ga od pozadine.

Naime, jatom dominira jednakostranicni trougao tri zvezde magnitude 9. Ako se malo bolje pogleda, videce se da su dve od te tri zvezde dvojne. Unutar tog trougla pojavljuje se neka maglovitost za koju je na ovom uvecanju nejsano sta je. Na vecim uvecanjima pokazace se da je to gusta grupacija bledih zvezdica koja cini jezgro objekta.

Ispod tog trougla pruza se siroki luk od 13 srednje-bledih zvezda koji je ozbiljne duzine. Luk krece od severa pa se savije na jugozapad. I to sad nastaje problem u percepciji. Taj luk se jako lepo slaze sa ovim trouglom i stvara lep prizor. Medjutim, moj osecaj je bio da taj luk ne pripada jatu i da su u pitanju zvezda okruzenja. Kasnije proucavanje pokazalo je da sam u pravu.  U principu, uoste nije lako izdviti konketno jato od okruzujucih zvezda jer je pozadina prelepa i prebogata zvezdama, a jato izgleda kao njen sastavni deo. Osecaj da jato cini samo pomenuti trougao zvezda i zvezdice unutar njega pokazao se tacnim, a na vecim uvecanjima jato se pokazuje mnogo izdvojenije jer se trugao ispuni clanicama tesko vidljivim na ovom uvecanju.

Na uvecanju 176x pogled je mnogo bolji, jer ono sto se priazalo kao bleda maglovitost u centru trougla sada se razlucuje u gusto spakovanih 6 zvezda magnitude 11 koje ugrubo grade oblik trapeza. Na manjim uvecanjima taj centar deluje maglovito jer su zvezde centra gusto zbijene. Perifernim vidom pojavlje se dodatna ispuna trougla jos bledjim zvezdicama. Ta ispuna je dosta siromasna a zvezdice su nasumicno rasporedjene preko tela trougla. Tu je jos i luk od 7 zvezda koje grade polukrug kome je precnik jedna stranica granicnog trougla i koji se siri na spolja. Sveukupno se vidi oko 20-tak zvezda za koje sam siguran da su deo jata.

Mape lokacija:

NGC 2232: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54017238209/in/dateposted-public/
NGC 2353:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54332533578/in/dateposted-public/

[PavleR]

Vertikalni galaksticki lanac u srcu Virgi Cluster-a:

M 90 (spiralna galaksija)
M 89 (elipticna galaksija)
NGC 4450/NGC 4451 (galaksticki par lentikularna/elipticna galaksija)

Skoro svi postovi prosle prolecne sezone bavili su se galaksijama u sazvezdjima Coma Berenices i Virgo. Medjutim, i pored opisa od nekoliko desetina galksija, ova dva sazvezdja sadrze toliki broj galaksija da ih je ostalo jos dosta koje nisam uspeo da opisem prosle sezone, pa je logicno da novu prolecnu sezonu nastavim u istom ritmu. U danasnjem postu bavicu se vertikalnim lancem galaksija u srcu Virgo Cluster-a. Lanac se sastoji od sledecih galaksija:

- M90. Galasksija predstavlja najseverniji objekat lanca. Spiralna je galaksija magnitude 9.5, i najveci i najsvetliji objekat u lancu.

- M89. Galaksija se nalazi u sredini lanca, 40' direktno juzno od M90. Stoga se lako moze naci okularski. Kada jednom zavrsimo sa osmatranjem M90, samo pomerimo galaksiju malo juzno i M89 ce uci u vidno polje sa severa. U mom okularu malog uvecanja obe galaksije staju u jedno vidno polje.
M89 je elipticna galaksija magnitude 8.9, i srednja je i po sjaju i po velicini u ovom lancu.

- NGC 4550 i NGC 4551. Blizak galaksticki par na juznom kraju lanca. Nalaze se samo 17' juzno od M89, i bice sa njom u istom vidnom polju okulara malih i srednjih uvecanja.
U pitanju je blizak par male lentikularne i jos manje elippticne galaksije, bledih magnituda oko 12 i 13. Par se nalazi na rastojanju od samo 3'
Iako brojke govore da je u pitanju ''najnebitniji'' deo ovog lanca, prakticni pogled pokazace suprotno - ove dve galaksije bice najlepsi deo iskustva.

Ovaj vertikalni lanac nije nikakava ''zvanicna'' formacija, vec patern rasporeda galaksija koje sam formirao ne bi li se lakse kretao kroz Virgo Cluster. Ovaj niz galaksija nalazi se u srcu Cluster-a i paralelan je Markarianovom lancu sa njegove istocne strane. Ukupna duzina lanca je 1º, sto znaci da sve cetiri galaksije mogu stati u jedno vidno polje okulara malog uvecanja i malo veceg prividnog FOV-a.

Lociranje: Lociranje se svodi na pronalazenje galaksije M90. Od nje se ostale galaksije nalaze okularski, pomeranjem M90 na jug vidnog polja. Ja M90 lociram tako sto prvo dodjem do galaksije M91. Njeno lociranje detaljno sam opisao u jednom od prethodnih postova. M90 nalazi se 1.5º juzno od M91, i obicno je nadjem okularski, prostim spustanjem M91 na jug.
Alternativno, moze se krenuti od galaksije M87-Virgo A, cije sam lociranje takodje opisao u prethodnim postovima. Ako M87 izbacimo iz vidnom polja na istocnu stranu, sa zapadne strane ce u pogled uci M89.


M 90

Spiralna galaksija u sazvezdju Virgo, magnitude 9.5 i prividne velicine 9.3'x4.4'.

M 90 je ogromna galaksija, nastanjena sa isto tako velikim brojem zvezda. Galaksija meri 165.000 ly u precniku i dom je citavih trilion zvezda.

Opservacija:  Dve dominantne karakteristike ove galaksije su izduzenost i jako malo ali svetlo zvezdoliko jezgro. U trenutku posmatranja kada sam pravio ovaj izvestaj duza osa galaksije bila je usmerena od 7h prema 1h.

Na uvecanju 136x, procenio sam da je duza osa galaksija nekih 3x duza od krace. Galaksija je poprilicno bleda ali i pristojno velika. Ono sto najvise karakterise pogled na ovu galaksiju je disproporcija u velicini i sjaju hala i jezgra. Kod vecine spiralnih galaksija prisutan je strukturni patern nukleus-jezgro-halo. Medjutim, kod M 90 pogled je drugaciji i izgleda kao da su se jezgro i nukleus spolili u jednu malu i izrazito svetlu lopticu svetla u sredistu galaksije. Sva ostala povrsina galaksije pripada jako bledom halu. Stoga je kod M90 prisutan ogroman kontrast i u sjaju i u velicini izmedju svetlije sredisnje i blede spoljasnje regije. Sam halo za nijansu je svetliji prema sredistu. Taj svetliji deo hala je tanak i izduzen, i prati usemeronst galaksije. Medjutim, da ne bude zabune, taj deo hala je po sjaju mnogo blizi ostatku hala nego sredistu. Stoga se kao generalni utisak ovog posmatranja moze reci da M 90 izgleda kao velika bleda elipsasta galaksija, sa malim, okruglim i izrazito sjajnim sreditem.

Razlozi ove cudne rasppodele sjaja nalaze se u morfologiji galaksije. Naime, galaksija ima slabiju prstenastu strukturu oko centralnog jezgra nego sto je to slucaj kod velike vecine spiralnih galaksija. To se u okularu vidi kao odsustvo regije veceg sjaja koja okruzuje sam nukleus galaksije. Stoga se za M90 moze reci da ima vrlo cudno strukturu : nukleus - halo, bez sredisnje regije.

Galaksiju nisam posmatrao na uvecanjima vecim od 136x. Dosadasnje iskustvo govorilo me je da posto galaksija nema klasicnu sredisnju regiju na vecem uvecanju od objekta nece ostati nista sem svetle loptice u sredini. I na 136x halo je bio vec prebled i to je bilo granicno uvecanje na kome je imalo smisla posmatrati ovaj objekat.

Meni je ovaj pogled bio malo cudan, i nekako nekompletan. Nisam se bas nagledao galaksija sastavljenih od nukleusa i hala, a da pri tome imaju velicinu koju ima M90. Takodje, nije bas cest slucaj da jako izduzene galaksije imaju skoro loptasto srediste. Sve je kod M90 nesimetricno, i u sjaju i u obliku, prepuno cudnog kontrasta izrazitog sjaja i izrazite bledoce, bez laganih i postepenih prelaza. Veoma cudan pogled.


M 89

Elipticna galaksija u sazvezdju Virgo, magnitude 9.8 i prividne velicine 5.1'x4.7'.

Iako danas zivi zivot kao mirna ostarela galaksija prastarih zvezda, M89 je imala buran zivot u proslosti. Rezultat je najmanje jedne a mozda i vise galaktickih kolizija, a u jednom trenutku svoje istorije bila je i aktivan kvazar ili radio galaksija.  Jos jedan je istinski galakticki dzin u sazvezdju Virgo. O tome govore citavih 7.000 globularnih jata integrisanih u spoljasnje regije galaksije. Poredjenja radi, Mlecni put ih ima oko 200.

Opservacija: Osnovne karakteristike galaksije ma uvecanju 62.5x je da se javlja u skoro savrseno kruznom obkiku, te visok sjaj lako razdvojiv od okruzujuceg neba. Na malom uvecanju, galaksiji ce drustvo praviti bleda zvezda na severoitoku.

Na vecim uvecanjima o ovoj galaksiji se moze reci da je bledja kopija M87 (Vitgo A) galaksije. Isto kao kod M87, i M89 prikazuje trodelnu strukturu nukleus-jezgro-halo, samo sto prelazi sjaja nisu tako sazvrseno ravnomerni kao kod Virgo A galaksije. Kod M87 sredisnja regija se toliko ravnomerno gubila sjaj da je bilo pomalo tesko razaznati gde prestaje srediste a pocinje halo. Kod M89 granica izmedju sredista i hala je jasnija, i sjaj se na toj granici gubi naglije.  Sredisnja regija je velika i zauzima dobar deo povrsine galaksije. Unutar nje nalazi se mali, skoro zvezdoliki nukeus, koji se na vecim uvecanjima prikazuje kao sjajna loptica,

Galaksija nema bas nikakvih detalja u sebi, i jedino sto je karakterise je kruzan oblik i za nijansu neravnomernija raspodela sjaja u odnosu na ostale velike elipticne galaksije u Virgo Cluster-u.


NGC 4550 i NGC 4551

Blizak par galaksija, na rastojanju od samo 3', sto znaci da ce galaksije formirati par cak i na najvecim uvecanjima.

NGC 4550 je svetliji clan para. Lentikularna je galalksija ciji podaci o magnitudi variraju od kataloga do kataloga i krecu se u rasponu 11.7-12.8. Po onome sto sam video u okularu galaksija je oko magntude 12, sto se slaze sa nekim kataloskim vrednostima o magnitudi galaksije od 12.02. O prividnoj velicini galaksije takodje postoje znacajno razliciti podaci, od 1.5'x0.4' do podataka o vise nego dvoustruko duzoj glavnoj osi. Po onome sto sam video u oklularu, skloniji sam da kazem da je kataloski podatak o velicini 2.8x0.8' blizi istini. U svakom slucaju, prividna velicina galaksije je izuzetno mala.

U pitanju je ostarela lentikularna galaksija u kojoj je zvezdana formacija na izdisaju ali se jos uvek desava. Galaksija ima jednu veoma retku osobenost, a to je da joj polovina populacije zvezda rotira oko jezgra u suprotnom smeru od druge polovine. Takvo ponasanje zvezda otkriveno je kod veoma malo galaksija i objasnjava se kolizijom dveju galaksija koja se dogodila tako da je disk jedne galaksije u potpunosti obuhvatio disk drudge. To znaci da nije doslo do velikog mesanja zvezda galaksija te da su zvezde jednostavno nastavile da se krecu kako su se kretale i pre kolizijje.

NGC 4551 je elipticna galaksija, za koju opet postoje poprilicno razliciti podaci o magnitudi, gde se magnitudni rasponi krecu od 12-13.

Opservacija: Na uvecanju 107x galaksije se nalaze u istom vidnom polju sa M89. U zavisnosti u koje doba noci vrsimo opservaciju, mogu biti smestene direktno severno od M89 ili severozapadno od nje. Radi lakseg opazanja galaksija, po zelji mozete ukloniti M89 iz pogleda radi smanjenja svetlosne zagadjenosti vidnog polja.

Galaksije sam lagano uocio perifernim vidom vec na uvecanju 62.5x. Jako su male i smestene su direktno jedna ispod drudge, gde je veca i svetlija NGC 4550 severna galaksija dua, dok je NGC 4551 na jugu.

Iako bleda i mala, NGC 4550 se pokazuje jasno izduzeno, sa usmerenjem duze ose od 7h prema 1h. NGC 4551 deluje poprilicno loptastije od svog para. Par jako dobro reaguje na povecanje kontrasta i na uvecanjima 107x i 136x pogled je izgledao odlicno.  Na ovim uvecanjima galaksije sam vec video i direktnim vidom, a par se pokazao porpilicno svetlo za svoje magnitude. Galaksije su bas malecke ali imaju iznenadjujuce visok povrsinski sjaj i zaista deluju dobro u okularu. Mogu reci da me je pogled poprilicno pozitivno iznenadio. Galaksije svojom formom prave lep kontrast oblika, koji je pojacan njihovim malim rastojanjem. Pogled perifernim vidom je stabilan i jasan, bez ulaska i izlaska galaksija iz pogleda.

Na uvecanju 176x, pogled je jos uvek bio odlican i galaksije su pokazale ono malo detalja sto mogu. Unutar NGC 4550 pokazao se izduzeno svetlo jezgro. Izduzenost jezgra prati izduzenost hala. Sam sjaj jezgra je tek neznatno jaci od sjaja ostatka galaksije, pa se stoga mogao pokazati samo na vecem uvecanju. I sama malecka velicina objekata trazila je ovo uvecanje i veci kontrast za pokazivanje nejednakosti sjaja. Sto se tice NGC 4551, ovo uvecanje je vec pocelo da ''urusava'' galaksiju. Ne mogu da tvrdim, ali mi se ucinilo da mozda vidim sicusno tackasto jezgrace unutar galaksije. Ovo opazanje ne mogu da potvrdim jer je pogled na galaksiju postao nestabilan.

Mozda je malo ''glupo'' da ovo kazem, ali osmatranje ove dve galaksije mi je bilo mnogo zanimljvije od posmatranja M89 i M90. Naravno, to je samo individuali osecaj jer sam od Messier galaksija ocekivao vise, a od ove dve malecke i blede nisam ocekivao nista - a dobio sam mnogo. Za mene, njih dve su zvezde ovog lanca galaksija i jos jednom sam zadovoljan sto sam u pripremi osmatranja ukljucio ova dva objekta u ciljane mete.

Mapa lociranja: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53708396278/in/dateposted-public/

[Astro_fun_times]

Odlican izvestaj Pavle

[bratislav]

Re :
Sazvezdje Monoceros:

- NGC 2346 - The Butterfly Nebula (planetarna maglina)

Kao i obicno, posmatranja kao i zapisi na najvisem nivou. Zaista bih voleo da se ovo pretoci jednog dana u srpsku verziju Burnham-a!

Kad smo kod 2346, ona je zaista vrlo slaba u OIII, sto se vidi iz Hubble-ove slike koja je skoro pa potpuno crvena.
Ja sam pokusao da ovo ilustrujem kamerom - zaista je O3 kanal i slab i bez nekih detalja (seeing i transparentnost jesu bili dosta losi)

NGC2346-O3 by bratislav3162, on Flickr

H alfa sa druge strane pokazuje daleko vise strukture. Da je seeing kojim slucajem bio bolji, jos vise detalja sa Hablovog snimka bi bilo ocigledno. Na zalost osetljivost naseg oka u H-a je manje vise zanemariva.

NGC2346-Ha by bratislav3162, on Flickr

Kao i uvek, Njutn sa Paracorr-2, 300/1362mm, ZWO ASI 1600MM Pro

[PavleR]

Bratislave, hvala na ovim poredenjima i fotografijama. Odlicna zapazanja, analiza i prakticni prikaz.

[PavleR]

Savzezdje Virgo: triplet galaksija u jednom vidnom polju na istoku Virgo Cluster-a:

- M 59 (elipticna galaksija)
- M 60 - Virgo C (elipticna galaksija)
- NGC 4638 (lentikularna galaksija)

Tema danasnjeg posta su tri galaksije koje su clanovi Virgo Cluster-a i dominantno oznacavaju njegovu istocnu granicu. Galaksije su veoma bliske jedna drugoj i okularu ce graditi distinktivni tupougli trougao sa najduzom stranicom duzine samo 24'. To znaci da ce objekti praviti triplet na skoro bilo kom uvecanju.

Galaksije koje sacinjavaju triplet su:

M 59

Elipticna galaksija magnitude 9.6 i prividne velicine 5.4'x3.7'.

Veoma zanimljiv objekat sa strane razumevanja formiranja galaksija. Naime, galaksija ima svetlo jezgro velicine 200 ly koje je interesantno iz dva razloga. Prvo, zvezde u jezgru rotiraju u suprotnom smeru od ostatka galaksije. Drugo, jezgro unutar sebe ima izduzeni disk sacinjen od zvezda koje su ''plavlje'' od ostalih zvezda galaksije, sto znaci da su i mladje. Obe ''anomalije'' objasnjavaju se spajanjem dve galaksije pri kome nije doslo do mesanja zvezda dva objekta vec je jedna galaksija prosto nastavila da zivi unutar drudge. Zvezde manje galaksije zadrzale su smer rotacije koje su imale i pre spajanja i smestile su se u regiju jezgra. Iz same boje zvezda jasno se zakljucuje da je manja galaksija bila mladja, ali sa dovoljno masivnim centrom da zadrzi svoje zvezde na okupu. Ta pojava dvostuke galakticke strukture, sa mladjom populacijom u centru, nije uobicajena niti je ''normalna'' kod elipticnih galaksija. Upravo obrnuto, nedostatak zvezdane formacije u elipticnim galaksijama pocinje upravo iz jezgra i polako se siri ka spolja. Stoga su u velikoj vecini ovakvih galaksije zvezde u centru najstarije. Na kraju, u elipticnim galaksijama zvezdana formacija potpuno prestaje i one se uglavnom sastoje od starih crvenih zvezda. M 59 je izuzetak i stoga je veoma ''egzotican'' objekat.

M 59 je, kao i vecina velikih elipticnih galaksija, bogata globularnim jatima, s tim da je M 59 u tom pitanju otisla korak dalje. Procene su da ih galaksija sadrzi cak 2.200. Poredjenja radi, Mleci put ih ima oko 200. Ako u M 59 ime nekog zivog ko se bavi astonomijom, taj moze ceo svoj zivotni vek da provide samo posmatrajuci globularna jata .

M 59 je elipticna galaksija E5 tipa. To znaci da joj je oblik mnogo slicniji elipsi nego lopti. Klase elipticnih galaksija krecu se u rasponu od E0-E7, gde sa rastom broja raste i izduzenost. Recimo, galaksije E0 tipa su skoro loptaste dok su E7 izrazito izduzene.

M60

Dzinovska elipticna galaksija magnitude 9.8 i prividne velicine 7.4'x6'.

Istinski kolos od galaksije nastanjen sa ogromnih trillion zvezda. Smatra se za jednu od galaksija sa najvecom zvezdanom poluplacijom. U srcu galaksije vreba istinska zver - supermasivna crna rupa 1.000x veca od crne rupe u centru nase galaksije - a Mlecni Put uopste nije mala galaksija.

Galaksija takodje nosi oznaku Arp 116. To znaci da ju je americki astronom Halton Arp uvrstio u svoj ''Katalog cudnovatih galaksija'' koje je objavljen 1966., pa potom doziveo jos jedno prosireno izdanje. Razlog uvrscivanja ove galaksije u Arpov katalog jasno se vidi na astrofotogrfijama, a osmotriv je cak i vizualno. Naime, galaksija na samoj svojoj ivici ima kao ''prikacenu'' spiralnu preckastu galaksiju NGC 4647 magnitude 11.4. Pogled je veoma uzbudljiv i nesvakidasnji, i sasvim je jasno da je to razlog ''cudnovatosti'' ove galaksije. Dugo se smatralo da su galaksije u medjusobnoj interakciji, ali najnovija istrazivanja nisu utvrdila nikakvu gravitacionu povezanost izmedju dva objekta, cak i ako su oba na relativno slicnom rastojanju od Zemlje. Naime, NGC 4647 je 5 svetlosnih godina udaljenija od M 60, slicnom ali na dovoljno velikom rastojanju da ne oseti gravitacioni uticaj vece galaksije. Mi ih vidimo u ovom veoma lepom rasporedu jer se obe nalaze na istoj liniji pogleda sa Zemlje. Stoga, iako se cini da M 60 ''guta'' manju galaksiju, to je samo opticka varka.

Galaksija se takodje naziva i Virgo C galaksija. Veliko latinicno slovo posle imena sazvezdja oznacava da je data galaksija izvor radio talasa. Slovo A nosi prva takva galaksija otkrivena u datom sazvezdju, a u savzezdju Virgo to je galaksija M 87. Sledeca slova abecede onacavaju naredne objekte tog tipa po redolsedu otkrivanja, pa je stoga M 60 treca galaksija u sazvezdju Virgo za koju je utvrdjeno da je radio-izvor. Za razliku od M 87 koja je izuzetno snazan radio-izvor, radio-emisiija M 60 je poprilicno slaba.

NGC 4638

Lentikularna galaksija magnitude 12.1 i prividne velicine 2.2'x1.3'.

U poredjenju sa dva svetla kolosa M 59 i M60, ova galaksija i prebleda i premala. Medjutim, galaksija ima ogroman povrsinski sjaj od cak 11.3 mag/arcmin², sto je za galaksije izuzetno visoka vrednost. To ce joj pomoci da ravnopravno stoji u pogledu sa svoja dva kolosalna suseda.

Ova galaksija je takodje poprilicno cudna. Naime, glavno telo galaksije ima najklasicniji moguci edge-on oblik ''letecih tanjira'' SO lentikularnih galaksija. Medjutim, ono sto nije klasicno je da je taj ''leteci tanjir'' obavijen poprilicno velikim halom karakteristicnim za sferoidalne galaksije. Stoga galaksija ima karakteristike oba tipa galaksija: izgleda kao lentikularna galaksija uronjna u sferoidalnu.

Lociranje: galaksije leze na samom istoku Virgo Cluster-a i nema potrebe locirati ih preko ostalih galaksija jata jer se nalaze blizu svetle zvezde Vindemiatrix.

- krenuo sam od zvezde Vindemiatrix (𝞮 Virginis) magnitude 2.8, najisotcnije zvezde u asterizmu ''The Bowl of Virgo''.
- direktno zapadno od nje jasno ce se ouciti ostrouglo-jednakokraki trougao tri svetle zvezde, sa temenom u 34 Virginis magnitude 6.1. Teziste trougla udaljeno je neka 2.5º od Vindemiatrix.
- produzimo gornji krak trougla u smeu zapada za pola njegove duzine i stigli smo na lokaciju galaksija. Pogledamo kroz okular malog uvecanja i sve tri galaksije jasno ce se pokazati u vidnom polju.

Opservacija: usmerenja cu dati na osnovu posmatranja izvrsenog 04.05.2024., oko 01:00.

       - pogled na triplet kao celinu

Sve tri galaksije vidljive su vec na malom uvecanju, pa cak i mala i bleda NGC 4638, zahvaljujuci svom visokom povrsinskom sjaju. Galaksije su veoma elegantno rasporedjene, praveci skoro jednakokrako-tupougli trougao: levo teme trougla je M 59, desno teme je m 60, a severno od njih je NGC 4638 koja predstavlja teme tupog ugla. M 59 i M60 rasporedjene su u horizontalnoj liniji, dok je NGC 4638 nekih 10' iznad linije koja ih spaja, skoro podjednako udaljena od dve vece galaksije. Raspored galaksija je takav da podesca na krov kuce.

Duzina osnovice trougla je oko 25', dok je visina oko 10', pa je jasno da galaksije formiraju triplet na skoro svim uvecanjima.

Po sjaju se najvise istice M60. Galaksija sija poprilicno visokim povrsinskim sjajem i dominira pogledom. M 59 je bledja, ali se opet vidi jasno. Zanimljivo je i da se NGC 46387 stabilno vidi direktnim vidom cak i na uvecanju 62.5x.

    - pogled na pojedinacne galaksije

 - M 60

Najsjajnija i najveca galaksija tripleta. Iako na malom uvecanju galaksija deluje kruzno, uvecanje 176x pokazace da je galaksija tek pomalo ovalnog oblika, sa blagim izduenjem u pracu istok-zapad. Galaksija ima vrlo jasan i koncenetrisan sjaj u jezgru. Ta centralna regija nije tackasta vec je sireg loptastog oblika sa sjajnom ispunom. Galaksiju okruzuje siroki halo, znatno bledji od centralne regije. Halo nije mlecan vec je proziran i bez jasno definisanih ivica. Jezgro je znatno veceg sjaja od ostatka galaksije i jasno je izdvojeno jer mu se sjaj gubi naglo. Nema niceg postepenog i nijansiranog u M 60 - prelazi sjaja su veoma grubi i nagli, pa su granice prelaska centra u halo jasno definisane. Osim ove jasne razdvojenosti centralne regije i hala, te odsustva blagih prelaza, galaksija ne pokazuje bas nikakve detalje unutrasnjosti. Halo galaksije sija uniformnim i ''retkim'' sjajem, bez postepenog gubitka sjaja, sto je mozda i glavma karakteristika galaksije.

Gaslaksija je velika i u celini, a i u svojim delovima. I centralna regija i halo su zavidnih prividnih velicina, sto uz visok sjaj cini M60 laganim i opustenim osmatranjem. Galaksiji prija duze posmatranje, periferni vid i kruzenje tubusom, jer tada dobija na dimenzijama.

Najlepsi deo osmatranja je definitivno uocavanje ''pratilacke galaksije'' NGC 4647. Ona se na uvecanju 176x vidi na 7h od tela galaksije, udaljena nekih 2' od jezgra. Vizuelno ona izgleda kao odvojen objekat koji se dodiruje sa ivicom hala M 60. Iako je sasvim pristojne magnitude, NGC 4647 se vidi poprilicno bledo. Uniformnog je sjaja i nekako je ''cupava'' u obliku. Ne mogu da kazem ni da je kruzna, ni izduzena, jer su joj ivice mekane i iregularne. Osnovni oblik jeste kruzan, ali sa cestim odstupanjima od glatke linije obima. Galaksija je vidljiva direktnim vidom ali periferni vid stabilizuje galaksiju u pogledu.

 - M 59

Prvo sto se je primeti da galaksiju prate dve bliske zvezde magnitude 12 istocno od nje, jedna na jugoistoku i jedna na severoistoku. Manja je i bledja od M 60, ali je meni zato lepsi pogled od svog svetlijeg suseda. Galakisja je mnogo nijansiranija, sa finim prelazima u sjaju i mnogo je suptilniji pogled og grube i bezlicne M 60. Galaksija u sredini ima malecko loptasto jezgro posle koga sjaj bledi u nijansiranom opadanju ka spolja.

M 59 se javlja u izduzenijem obliku od M 60, usmerenja od 7h ka 1h. Jezgro je manje nego kod M 60, ali i dalje gusto i koncentrisano. Takodje postoji jasna granica iznedju jezgra i hala, a halo potom lagano gubi sjaj po svojoj povrsini. Iako je ova galaksija bledja, deluje mi ''gusce'' od M60 i manje prozirno. Osim toga, ne postoje nikakvi ostali detalji unutrasnjosti.

 - NGC 4638

Iako je najmanja i cak preko 3 maglitude bledja od svoja dva suseda, galaksija se vidi jasno i svetlo. Izrazito je izduzena, i to u smeru od 8h ka 2h. Galaksija se stabilno vidi direktnim pogledom na bilo kom uvecanju.

Galaksija ima svetlo jezgarce u u sredini i oko njega nejasan i mekani halo.

Galaksiji prija veliko uvecanje koje njen visok povrsinski sjaj dobro trpi. Uvecanje 320x bas transformise pogled i na njemu sam uocio cak i centralno zadebljanje ''leteceg tanjira'' i pomalo spicaste zavsetke.

Mapa lociranja:
https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54378737459/in/dateposted-public/

[Astro_fun_times]

Pavle, zvacemo te enciklopedija 🤣
Toliko znanja i stvari u ovim izvestajima ima...

[ε Aurigae]

@Pavle, jesi razmisljao da napravis neku svoju stranu gde bi kacio sve ovo?
Mogao bi i da stavis patreon link kako bi te ljudi podrzai u tome, a sa danasnjim alatima, lako bi se sve prevelo na engleski.

Mislim da bi imao prilicno lep auditorijum s'obzirom na to da cesto objavljujes.
Razmisli o tome (naravno ako te to uopste zanima) da sada dok je lepo vreme izdvojis jedan ceo dan gde bi snimio kako se pripremas za posmatranje od postavljanja i pripreme opreme, preko priprema za posmatranje, samog posmatranja i na kraju vodjenja dnevnika. Ne moras da snimas sebe uopste, cak i glas koji prati sve to ne mora biti tvoj. Sa tim nekim materijalom bi komotno mogao da napravis neki udemy kurs koji bi prodavao za 10-20$ nije mnogo, ali bi ti bio izvor konstatnih prihoda, malih, ali redovnih.

[PavleR]

Ljudi, hvala na citanju i komentarima. Lepo je znati ne neko cita i naucni deo, a ne samo posmatracki, ja smatram da je on podjendako bitan, ako ne i bitniji deo izvestaja.

Urose, nisam nikada razmisljao u pravcu bilo kakve finansijske konstrukcije oko svega ovoga. Ovo je moja strast,ja imam svoj posao koji volim, i u njemu se bavim naukom, ovo je bas moja licna stast koja mi donosi veliku radost u zivotu. Medjutim, definitivno razmisljam da napravim sajt na kome ce svi ovi izvestaju biti poslozeni po sazvezdjima, i gde ce sve biti sredjeno. Voleo bih da imam svoj kutak na netu. Imam jos oko 100 vec napisanih izvestaja koje jos nisam objavio, i jos vise snimljenih audio izvestaja koje tek treba da pretocim u tekst. Sve bi to islo na sajt. Poradicu na tome obavezno. A na sajtu mi niko ne brani da stavim Patreon link, pa ako neko hoce da podrzi, slobodan je, ali to mi nije neophodno.

Sto se tice videa, ni u tom pravcu nisam razmisljao. Ti si Urose mag za tehnologiju i zajednicka okupljanja ne netu, pa ako skupis neki broj ljudi koje zanima da cuju nesto o posmatrackoj astronomiji ja sam uvek spreman da pomognem nekom svojom pricom.

[ε Aurigae]

E pa onda se bacam na to!

[PavleR]

Sazverdje Virgo: jednakokraki trougao bliskih galaksija na jugu Virgo Clustera:

- M 49 - Virgo B (elipricna galaksija)
- NGC 4535 - McLeish Object (spiralna galaksija)
- NGC 4526 (lentikularna galaksija)

Danasnji post bavice se sa tri bliske galaksije koje pripadaju Virgo Cluster-u i nalaze se na njegovom jugu. Galaksije grade ostrouglo-jednakokraki trougao kraka duzine oko 1º i osnovice dizune oko 30'. Stoga galaksije mogu cak stati u jedno vidno polje okulara malog uvecanja malo sireg FOV-a. Teme trougla je i najsvetlija galaksija od tri: Messier 49.

Usmerenja su data na osnovu opservacije izvrsene u noci 4/5.maj.2024., izmedju 0:00 i 1:00.

Lociranje: kako galaksije mogu stati u jedno polje malog uvecanja dovoljno je locirati jednu od njih, a ostale se mogu pronaci okularski. Najlakse je locirati galaksiju NGC 5426.

- krenuo sam od zvezde Auva (𝞭 Virginis) magnitude 3.4, zvezde u asterizmu ''Bowl of Virgo'', lako vidljive golim okom.
- 4º severozapadno od nje uocice se ostrouglo-jednakokraki trougao zvezda magnituda 5 i 6, sa vrhom okrenutim na dole.
- produzi se desni krak tog trougla na severozapad za 2º i dolazi se do maleckog ostrouglo-jednakokrakog trougla zvezda magnituda 7. Tacno na pola osnovice tog trougla nalazi se NGC 4526, a njen sjaj ce se nepogresivo pokazati u okularu.


NGC 4526

Lentiklularna galaksija magnitude 9.7 i prividne velicine 7.2'x2.4'.

Jedna je od najsvetlijih lentikularnih galaksija na nocnom nebu, i ta cinjenica ce se itekako videti kroz okular. Mi je vidimo skoro u edge-on orijentaciji, sto jos dodatno pojacava njen sjaj. Medjutim, da nije galaksijine morfologije njen sjaj bi bio cak i veci. Naime, oko centra galaksije rotira veliki prasinasti disk koji umnogome zaklanja njegov sjaj. Polozaj diska je takav da se siri daleko izvan jezgra galaksije, skroz do njenih ivica.

NGC 4526 je galaksija koja zivi veoma brzim zivotom. Pojam ''brzo'' cesto se odnosi na kratak zivotni vek zvezda, ali kod NGC 4526 brzo zaista znaci - brzo. Naime, taj prasinasti disk koji sam spomenuo u prethodnom pasusu rotira izuzetno brzo oko jezgra galaksije. Cak je i brzina samih oboda diska nenormalno velika, a galaksija pokazuje trend dodatnog ubrzavanja. U pokusaju da se objasni tako velika brzina objekata na samom obodu galaksije, proucavana su globularna jata u galaktickom halu. Ona pokazuju nenormalno brzo kretanje oko galaktickog centra, sto se objasnjava neobicno velikim nedostatkom tamne materije u halu galaksije. Tamna materija, koja je jedna od retkih gravitaciono uticajnih masa u halu galaksija, usporava objekte u njemu, stvarajuci kontragravitaciju jezgru galaksije - uprosceno, pokusava da spreci globularno jato da rotira oko jezgra. Sa druge strane, proracuni pokazuju da je tamna materija NGC 4526 umnogome smestena uz samo jezgro jer ono pokazuje trend ubrzavanja - opet uprosceno receno, u centru tamna materija gravitaciono pomaze jezgru. U samom centru galaksije vreba ogromna super-masivna crna rupa od cak 450 miliona solarnih masa. Poredjenja radi, masa crne rupe Mlecnog Puta je 4.3 miliona solarnioh masa. Stoga, uz pomoc tamne materije blizu nje i sa odsustvom iste u halu, crna rupa u jezgru NGC 4526 pravi nenormalno brzi kosmiscku vrtesku.

Opservacija: vec na malom uvecanju vidi se da galaksija veoma lepo izgleda i da se javlja u edge-on orijentaciji. Mala ali izuzetno svetla, i smestila se na sredinu osnovice jednakokrako-ostrouglog trougla zvezda magnituda 7. To su bas zvezde onog trougla preko koga sam i locirao galaksiju, i one se sve tri vide na malom uvecanju. Stoga je pogled pun geometrijske simetrije i veoma ugodan za oko.

Na uvecanju 176x, galaksija pokazuje elipsast oblik sa izduzenjem vece ose u smeru otprilike istok-zapad. Galaksija se pokazuje malo i ima veoma svetlo i pomalo izduzeno jezgarce, od koga se krecu dva zraka bledje svetlosti ka krajevima galaksije. Ta dva zraka su razlicitih duzina, gde je desni osetno kraci. To pravi asimetricnost u pogledu. Ivice galaksije nisu jasne vec se se mekano stapaju sa okruzujucim poljem, a krajevi nisu spicasti vec zaobljeni. Uvecanje 320x ne donosi nikakve nove detalje.

Na oko 2' od centra i na 1h od njega, na ovom uvecanju se moze primetiti jako bleda zvezdica. Ta zvezda pokazuje se nekako nejasno i mutno i pri osmatranju nisam bio siguran da li je u pitanju zvezda ili galaksija. Tek dodatnim radom kod kuce zakljucio sam da nema nikakve galaksije na tom polozaju.


NGC 4535 - McLeish's Object

Velika preckasta spiralna galaksija magnitude 10. O prividnoj velicini sam nailazio na popricno razlicite podatke, od precnika 12' do 7'. Te vrednosti su u principu nebitne za vizuelno osmatranje jer se sve galakse opservacijski javljaju u daleko manjim dimenzijama od kataloskih, ali po onome sto sam video u okluaru mogu samo da kazem - veliko!

Galaksija je nagnuta na nasu liniju pogleda pod 43º, sto znaci da je negde na pola puta izmedju face-on i edge-on galaksije. Medjutim, u okularskom pogledu galaksija mnogo vise podseca na face-on galaksiju zbog kruznog oblika i veoma malog povrsinskog sjaja.

Galaksija nosi svoje ime u cast astronoma David McLeish-a, koji je napravio nekoliko okrica u Cordoba Observatory u Argentini. Drugo ''narodno'' ime galaksije je i ''The Lost Galaxy od Copeland''. Ovo ime dobila je zbog svoje zaista duholike pojave u okularu. Naime, americki amaterski astronom Leland Copeland napisao je da galaksija ''ima maglicastu, fantomu-slicanu pojavu u amaterskim teleskopima''. I zaista je tako.

Opservacija: ovo cudo je veliko - bledo ali zaista veliko. Galaksija se nalazi 30' juzno od NGC 4535 i moze komotno stati sa njom u jedno vidno polje. Medjutim, galaksija je toliko bleda da je ja nisam primetio na malom uvecanju vec tek pri pojacanju kontrasta odlaskom na veca. Galaksiji izuzetno prija povecanje kontrasta i slika postaje bolja kako se uvecanja postepeno povecavaju.

Galaksiju sam primetio na uvecanju 107x i prikazala se veoma bleda ali veliko. U direktnom pogledu galaksija ne pokazuje svu svoju velicinu ali zato odlicno reaguje na kretanje tubusom preko vidnog polja. Mogu reci da je kod NGC 4535 pomeranje tubusa dosta ucinkovitija metoda od perifernog vida, mada kombinacija ta dva daje odlicne rezultate.

Ni ne usudjujem se da procenjujem velicinu jer je pogled veoma cudan: galaksija se pojavljuje kao neki duh koji se pri pomeranju tubusa prikazuje u svom velikom amorfnom obliku, pa potom nestaje kada se teleskop smiri. Galaksija je generalno kruznog oblika, sa malim izduzenjem u smeru sever-jug. U samom centru galaksije vidi se malo jezgro koje dobija na dimenzijama sa povecanjem uvecanja. Galaksija najbolje reguje na uvecanje 176x koje je nekav 'sweet-spot'' izmedju gubitka sjaja i pojacanja kontrasta. Na njemu se bolje pokazuje jezgro galaksije a dodatno pojacani kontrast prikazuje galaksiju u ogromnoj velicini. Takodje, na ovom uvecanju, strpljivim posmatranjem vidi se da galaksija ipak poprilicno odstupa od kruznog oblika a izduzenje sever-jug postaje prominentnije. Telo galaksije je istackano bledim zvezdicama superimponiranim preko nje. Negde u toj velikoj prebledoj mrlji skrivene su dve razvijene spiralne ruke galaksije, ali ja nisam uspeo da uocim ni traga promeni sjaja unutar objekta koji bi licio na odmotane spirale.

NGC 4535 je izuzetno tesko posmatranje. Velicina i oblik objekta, uparena sa jako malim povrsinskim sjajem, navela su me da uporedim posmatranje ovog objekta sa lovom na spiralne ruke M 101. Medjutim, mogu da kazem da sam zaista uzivao u ovom posmatranju. Veoma neobican objekat zbog same svoje velicine, a njegova duholika pojava poput nekog velikog zasijanja okolnog neba zakucava posmatraca na stolicu. Naprsoto, galaksije cas ima - cas nema, u zavisnosti kojom tehnikom je posmatramo. Bas kao fantom iz Coplenandovog opisa.


M 49 - Virgo B

Elipticna galaksija magnitude 8.4 i prividne velicine 10.2'x8.3'.

Istinski gigant medju galaksijama, M 49 dominira svojom luminoznoscu ne samo Virgo Cluster-om vec i skoro celokupnim nocnim nebom. Po magnitudi, M 49 je jedna od nasjajnijih galaksija severne hemisfhere i najsjajnija je galaksija Virgo Cluster-a (neki izvori pak navode da je to M87). Ako se po magnitudi i bori sa M87 za prvo mesto unutar jata, po samoj luminoznosti koja izvire iz galaksije M 49 dominira ne samo Virgo Cluster-om vec i nad svim galaksijama koje su blize nama. Takodje, M49 je bila prva galaksija koju je Charles Messier otkrio unutar Virgo Clustera 1777. Godine.

M 49 je ogromnih razmera i jedna je od najvecih poznatih galaksija. Precnik joj iznosi citavih 170.000 ly, ali je distribucija zvezda unutar galaksije potpuno disproporcionalna. Velika vecina zvezda smestena je u jezgru galaksije precnika cak 85.000 ly. To znaci da jezgro zauzima polovinu ukupnog precnika galaksije. U centru jezgra vreba prava zver - supermasivna crna rupa mase cak 565 miliona solarnih masa. Medjutim, masa ostatka galaksije procenjuje se samo na 200 miliona solarnih masa, sto znaci da je zvezdana populacija galaksije umnogome koncentrisana oko same crne rupe.

Galaklsija je izuzetno stara. Ovaj drevni dzin postoji vec 10 miliardi godina. Usled starosti galaksije unutar nje je poptuno prestala zvezdana formacija jer su sav gas i prasina u objektu odavno nestali. Jednostavno, nema vise ko da pravi nove zvezde. Sve plave zvezde odavno su eksplodirale kao supernove ili formirale vec rasprsene planetarne magline, pa galaksiju danas nastanjuju stare zute i crvene zvezde. Naprosto - M 49 je teska ''gerijatrija'' bez ikakvog ''nataliteta''.

Crna rupa u centru galaksije je izvor radio talasa, zbog cega je M 49 i dobila naziv Virgo B. O latinskim oznakama pored imena sazvezdja i njihovom poreklu pricao sam u proslom postu.

Kao i mnoge elipticne galaksije, i M49 je dom mnostvu globularnih jata. Ako sam za metu koju sam obradio prosle nedelje, M 59, rekao da ih ima ekstremno mnogo (oko 2.000), M49 je onda jos veci ekstrem jer sadrzi citavih 5.900 takvih objekata !!! Poredjenja radi, Mlecni Put ih sadrzi oko 200. Kao sto sam rekao prosli put, ako ima nekog zivog tamo sa teleskopom, celu svoju astronomsklu karijeru mogao bi da posveti globularnim jatima i opet da ih ne pogleda sve. Globularna jata M 49 su proucavana koliko je to moguce, i u najmanje dva od njih je postvrdjeno postojanje crne rupe unutar samog jata.

Po obliku, M49 je E2 tip elipticne galaksije. To znaci da joj je oblik blizi lopti nego elisoidu. O tipovima elipticnih galaksija po izduzenosti takodje sam pricao u proslom postu.

Opservacija: galaksija se moze naci okularski tako sto povucemo simetralu duzi koja spaja prethodne dve mete na levo za jedan stepen. U malo vecem vidnom polju, sva tri objekta se mogu videti u jednom pogledu.

Koliko je ovo cudan pogled na malom uvecanju! Da ne znam da je u pitanju galaksija pomislio bih da posmatram neko cudno i nerazluceno globularno jato. Secam se da sam kada sam je prvi put odsmotrio bio poprilicno zaprepascen sa onim sto vidim.  Zaista odlican pogled, ne samo zbog visokog sjaja vec zbog nekako granuliranog izgleda koji podseca na globular. Zasto se stvara takav utisak objasnicu u sledecem pasusu.

I na uvecanju 176x galaksija zadrzava svoj izgled globularnog jata. Naime, objekat ima veoma veliko i sjajno jezgro i bledji halo oko njega. Jezgro je izuzetno svetlo, gusto i izrazito mlecno. Kruzno je i velike je velicine koja zauzima minimum polovinu galaksije. Nasuprot njega stoji nekao nejasan i neformiran halo koji izgleda kao da je granuliran. Isao sam i na uvecanje 320x ne bih li nekako ubio tu granulaciju i dosao do onog karakteristicnog izgleda hala elipticnih galaksija ali M49 to naprosto nema - na svim uvecanjima halo izgleda granuliran i nedovrsen, bas kao kod globulara. Na ovom uvecanju uocava se da galaksija bas nije potpuno dvodelne strukture jezgro-halo, vec da postoji neki tanki prelaz u vidu prstena izmedju jezgra i hala.

Galaksija sija izuzetno viskom sjajem i na prvu ruku bih rekao da je najsvetlija clanica Virgo Cluster-a. Javlja se u ovalnom obliku, ali sa malom razlikom u duzinama izmedju velike i male ose. To izduzenje ide u smeru od 7h ka 1h, ali sam oblik galaksije se lako zanemari u odnosu na veoma specifican izgled tela objekta. Galaksija inace nije velika i njene dimenzije osetno su manje od duholike NGC 4535.

Na 4h od centra, tik uz galaksiju osmotriva je zvezda magnitude oko 11 koja izgleda kao da samo sto nije dodirnula halo.

M 49 mi je jedno od drazih prolecnih posmatranja, pravo osvezenje medju elipticnih galaksijama bez strukture i detalja. Iako i sama elipticna, M49 debelo odskace od uobicajenog pogleda na takve objekte.

Mapa lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54393693546/in/dateposted-public/

[PavleR]

Sazvezdje Virgo:

- Arp 286 (NGC 5566, NGC 5569 i NGC 5560) (galakticka grupa tri spiralne galaksije)
- NGC 5746 - Blade & Pearl Galaxy (spiralna galaksija)
- NGC 5634 (globularno jato)

Najzad su na red stigli objekti u sazvezdju Virgo a koji nisu clanovi Virgo Cluster-a. Stavise, sva tri objekta nalaze se daleko od asterizma ''The Bowl of Virgo'', u delu sazvezdja koji oznacava noge Device.

U trenutku kada su objekti u sazvezdju u tranzitu, Devica je obicno postavljena ,,lezeci'', tako da su joj se noge postavljene horizontalno. Stoga se umesto leve i desne noge pre moze govoriti o gornjoj i donjoj nozi. Noge se nalaze na istoku sazvezdja i gledaju ka sazvezdju Serpens Caput. Sastoje se uglavnom od zvezda magnitude 4, pa iako bledje od tela i cinije Device, mogu se bez problema uociti pod solidnim nebom. Najdesnija zvezda donje noge je znamenita Spica (𝞪 Virginis), najsjajnija zvezda sazvezdja. Ona predstavlja mesto gde se donja noga spaja sa telom Device.


Arp 286 (NGC 5566, NGC 5569 i NGC 5560)

Prelepa galakticka grupa koja se sastoji od tri intereagujuce galaksija na veoma bliskom rastojanju. Galaksije grade trougao cija najduza stranica ne prelazi dimenziju od 7', sto znaci da su u pitanju tri gusto spakovane galaksije koje mogu stati u jedno vidno polje i najvecih uvecanja. Dodatak na lepotu pogleda cine razlicite morfologije objekata, kao i drugacije dimenzije i sjaj. Unikatan prizor!

Grupa se sastoji od seledcih galaksija:

- NGC 5566 - preckasta spiralna galaksija magnitude 10.6 i prividne velicine 4.4'x1.1'. Najveca je i najsvetlija clanica grupe. U pitanju je galaksija ogromne fizicke velicine. Sa precnikom od 150.000 ly, jedna je od dve najvece spiralne galaksije u sazvezdju Virgo. Ispred nje se nalazi samo neprikosnovena NGC 5746, takodje jedan od objekata iz danasnjeg izvestaja.

- NGC 5569 - spiralna galaksija sicusne prividne velicine 1.7'x1.6'. Podaci o magnitudi objekta varijaraju od kataloga do kataloga i krecu se u rasponu 13.7-15. Iz okularskog pogleda zakljucio sam da je magnituda galaksije verovatno nasvetlija moguca vrednost od navedenih posto se galaksija jasno videla perifernim vidom. Kroz teleskop 12'' opazanje galaksije magnitude 15 je skoro nemoguca misjija, pogotovo ako pored sebe ima jak izvor svetlosti kao sto je NGC 5566. Stoga sa poprilicno ubedjenja mogu da tvrdim da je galaksija najbliza magnitudi oko 13.7.
Galaksija se nalazi tik uz NGC 5566, na rastojanju od samo 4.5', u u okularu ce se nalaziti sa njene zapadne strane.

- NGC 5560 - Spiralna galaksija magnitude 12.4. Najegzoticnija galaksija tripleta zbog svog neobicnog izgleda. Galaksija je fizicki veoma izduzena sa zakrivljenjima na krajevima - izgleda kao veoma izduzeni propeler. Javlja se u prividnoj velicini 3.6'x0.9'. Astrofotografije otkrivaju prelep oblik objekta, ali taj oblik bice jako tesko uociti u okularu, ali ne i nemoguce.
Galaksija je udaljena 5.5' od NGC 5566, i u okularu ce se nalaziti sa njene jugoistocne strane.

Sve tri galaksije gravitaciono intereaguju i usled toga je doslo do ozbiljne izoblicenosti u njihovoj morfologiji. To je narocito vidljivo kod NGC 5560. Iz tog raloga Halton Arp je ovaj galakticki trio ukljucio u svoj ''Atlas of Peculiar Galaxies'', objavljen 1966. Arpov atlas sadrzi galaksije koje se iz raznih razloga mogu podvesti pod pojam ''cudnovatih'' (peculiar) galaksija, i svaka takva galaksija ima indeks ''p'' u svojoj oznaci.

Lociranje: Lociranje moze biti lako ili tesko, i to zavisi da li pod nebom pod kojim posmatramo vidimo ceo glavni asterizam sazvezdja Virgo. Ja sa svoje pozicije vidim ceo asterizam sazvezdja, i u slucaju Arp 286 bice nam potrebne ''noge'' Device.

- Krenuo sam od zvezde Tau (𝞽) Virginis magnitude 4.2, koja predstavlja koleno gornje noge Device.
- Kada nacentriramo tu zvezdu u trazilac, videcemo da se istocno od nje pruzaju dva lanca zvezda koji se ulivaju jedan u drugi. Lanci se spajaju u paru svetlih zvezda: FS Virginis i Struve 1819.
- 1º istocno od tog para po sjaju ce se istaci zvezda SAO 120388 magnitude 7. Nacentriramo tu zvezdu u trazilac, pogledamo je kroz okular malog uvecanja, pomerimo zvezdu na krajnji istok vidnog polja i bledi sjaj najsjajnije galaksije tria uci ce u vidno polje sa zapada.

Opservacija: Usmerenja su data na osnovu opservacije izvrsene 04.05.2024. oko 22:00.

Ovaj galaticki trio je jasan pokazatelj koliko brojke cesto malo znace u vizuelnoj astronomiji. Dok se ne pogleda u oklular nista ne mozemo ni da se pretpostavlja ni da se prejudicira. Naime, iako se ova grupa sastoji od galaksija magnitude 11.2, 12.4 i 13.7, u okularu ce jasno biti vidljive galaksije najsvetlije i najbledje magnitude, dok galaksija magnitude 12.4 zahteva ozbiljan rad za okularom. Isprva sam mislio da je u pitanju povrsinski sjaj, medjutim i te brojke pokazuju da je galaksija sa najmanjom magnitudom ujedino i sa najmanjim povrsinskim sjajem. Ali eto, okularski pogled pokazuje drugacije i o tome detaljno u nastavku izvestaja.

Inace, ovo je jedan od najtezih i nazanimljivijih galaktickih posmatranja koje sam imao. Osmatranje zahteva potpunu koncentraciju i posvecenost, inetnzivno koriscenje perifernog vida, pa cak ni to nije dovoljno pa sam koristio i tehniku tapkanja tubusa koja je dala osetno dobre rezultate kod ovih galaksija.

Na malom uvecanju od 62.5x, jasno se vidi jezgro galaksije NGC 5566, i zapadno od njega je jedva vidljivo jezgarce najbledje galaksije NGC 5569. Galaksija NGC 5560 se ne vidi uopste, cak ni njeno jezgarce. Pretpostavio sam da ce se to promeniti odlaskom na veca uvecanja.

    - NGC 5566

Na uvecanju 176x, vidi se da povecanje kontrasta godi triu jer je najveca galaksija pocela da pokazuje i oblik i strukturu. Naime, NGC 5566 se pokazala veoma izduzeno, sa duzom osom usmerenom u smeru od 11h prema 5h. Takodje, ovo uvecanjane je strukturu galaksije podelilo na jasno vidljivo svetlo jezgro i bledi halo koji ga okruzuje. Jezgro je takodje izduzeno ali u manjoj razmeri od izduzenosti same galaksije. Naime, ako se za celu galaksiju moze reci da je izrazito izduzenog elipsastog oblika za jezgro se moze reci da je blago ovalno. Jezgro je vidi jasno i nije samo bezlicna fleka u unutrasnjosti hala vec pokazuje mlecnu strukturu, izrazito svetliju od ostatka galaksije.

    - NGC 5569

NGC 5569, najbledja galaksija tria, nalazi se na 4h od NGC 5566. Iako sija prebledom magnitudom od 13.7, bio sam poprilicno iznenadjen koliko se galaksija lako vidi u okularu. Galaksija pokazuje svoje mutno zvezdoliko jezgro i blagu maglinu oko njega. Dimenzije galaksije su sicusne i objekat vise deluje kao bleda planetarna maglina. Opet ponavljam, objekat je magnitude 13.7 i pre posmatranja sam realno ocekivao da cu ovu galaksiju jako tesko osmotriti. Tome doprinosi i njena blizina svetloj NGC 5566. Medjutim, to je i lepota ovog naseg hobija, okular uvek iznenadi, nekad negativno a u ovom slucaju pozitivno. Galaksiji se ne moze odrediti nikakav oblik ili struktura jer sija premalim mutnim zvezdolikim sjajem.

    - NGC 5560

Frustracije pocinju sa trecom galaksijom - NGC 5560. Galaksija sija magnitudom 12.4 i trebala bi da se vidi, makar perifernim vidom. Medjutim, od nje nije bilo ni traga u okularu. Znaci, situacija je bila veoma cudna: jasno vidljiva galaksija magnitude 13.7 i ''nevidljiva'' galaksija magnitude 12.4. Resenje je donelo strpljenje i blago tapkanje tubusa. Tupkanje tubusa je tehnika koja se koristi ne bi li se bolje osmotrili bledi detalji objekata. Naime, ljudsko oko bolje vidi objekte u pokretu nego stacionarne objekte. Tapkanjem po tubusu ili okularu cinimo da se cela okularska slika pokrece i time se mogu uociti detalji koji su do tada bili izvan zone opazanja. Tehnika ponekad daje rezultate a ponekad ne. Kod ovog tria ta tehnika je bila spas. Ne samo sto se pojavila galaksija NGC 5560, vec se i halo najvece galaksije znatno prosirio, bolje reci izduzio. Do tada nevidljiva NGC 5560 prvo je pokazala malo jezgarce. Nakon toga, u ovo osmatranje sam uneo svo strpljenje i vestinu koje imam. Trio sam posmatrao izuzetno dugo i smireno dok se bledi, bledi, jedva vidljivi kraci galaksije NGC 5560 nisu pojavili u pogledu. Galaksija se pokazala u smeru 7h u odnosu na NGC 5566, u obliku jedva uocljivog jezgarceta i dva dugacka prebleda tanka kraka koji izlaze iz jezgra. Kraci se krecu sa dve suprotne strane sredista galaksije i usmereni su u smeru od 7h ka 1h. Pogled na dva kraka je vise nego nestabilan i nikako nisam uspeo da ih fiksiram u pogled. Kraci su se nasumicno pojavljivali pa potom nestajali, a njihovo osmatranje bilo je izuzetno naporano. Ono sto se kroz okular vidi su u stvari izoblicene spiralne ruke glalaksije, disruptovane od strane gravitacione interakcije sa ostale dve galaksije. Ta izoblicenost galaksiji daje prelep oblik, i zaista sam bio presrecan sto sam tu ''cudnovatost'' uhvatio u okularskom pogledu.

Iako je ovo bilo jedno od tezih galaktickih posmatranja, bilo je i jedno od najzanimljivijih. Arpov katalog prepun je pekuliarnih galaksija ali jako mali broj njih kroz okular pokazuje razloge svoje ''cudnovatosti''. Veliko je zadovoljstvo amaterskog astronoma kada moze bar malo te cudnovatosti i da osmotri. Arp 286 preporucujem kao metu svakome ko voli da ulozi bas mnogo a da zauzvrat dobije mali detaljcic koji ce pamtiti celog zivota.


NGC 5746 - Blade & Pearl Galaxy

Preckasta spiralna galaksija magnitude 10.3 i prividne velicine 6.9'x1.2'.

Mlada i ogromna spiralna galaksija, fizickog precnika od cak 195.000 ly. Jedna je od najvecih i najmladjih spiralnih galaksija na nocnom nebu, i ubedljivo najveca spiralna galaksija u sazvezdju Virgo. I pored procenjene starosti od samo nekoliko milijardi godina, iz nekog razloga galaksija pokazuje nizak nivo zvezdane formacije.

Sa udaljenoscu od 95 Mly, NGC 5746 je duplo udaljenija od galaksija Virgo Cluster-a. Medjutim, i te udaljene galaksije u sazvezdju Virgo stoje nanizane po grupama na istoku sazvezdja i formiraju distinkivni lanac galaktickih grupa koji se naziva Virgo III. Unutar Virgo III galakticke asocijacije ima izuzetno kvalitetnih galaksija za osmotriti, pa dobrom pripremom ovaj deo sazvezdja postaje sasvim dobro parce nocnog neba za astronome sa srednjim i vecim aparaturama.

Sa vizualne tacke gledista NGC 5746 je divno posmatranje. Tome doprinosi morfologija i orijentacija galaksije. Naime, osim ''Blade & Pearl'', galaksija nosi jos jedno ''narodno'' ime, a to je ''Mini Sombrero Galaxy''. Iz samog nadimka je jasno da je u pitanju minijaturna verzija cuvene M 104, ali sve sto nema u velicini NGC 5746 nadoknadjuje sjajem i ostrinom. Naime, kada bi galaksija bila postavljena face-on prikazala bi veliku centralnu precku, a po obodima debo prsten prasinastih spiralnih ruku. Medjutim, posto je NGC 5746 postavljena skoro potpuno edge-on, ta velika centralna precka prikazuje se kao centralno ispupcenje a prsten prasinastih ruku kao traka prasine koja preseca jezgro. Sve te karakteristike mogu se i vizuelno osmotriti, pa pa galaksija podseca na klasican ''leteci tanjir'', plus traka prasine preko centra. Jedan kompletan pogled.

Lociranje: prelako lociranje jer se galaksija nalazi samo 20' zapadno od zvezde 109 Virginis magnitude 3.7, najistocnije zvezde u gornjoj nozi Device. Stoga je dovoljno pogledati zvezdu na malom uvecanju i sa desne strane zvezde zasijace prelep sjaj NGC 5746. Ja 109  Virginis vidi golim okom i direktno sam je naciljao.

Opservacija: usmerenja su data na osnovu posmatranja izvrsenog 04.03.2025 u 02:46.

Vec na uvecanju 62.5x galaksija izgleda veoma lepo. Javlja se u izrazito izduzenom obliku, sa izduzenjem u smeru od 1h ka 7h. Pokazuje se u ociglednoj edge-on orijentaciji, i to veoma ostro i iglicasto. Vec na malom uvecanju jasno je izdvojivo centralno ispupcenje i ostri iglicasti zavrseci.  Pretpostavljam da se ''Blade'' u imenu galaksije odnosi na ostar izgled objekta koji podseca na dvostrano secivo.

Iako galaksija nosi naziv ''Mini Sombrero'', na vecim uvecanjima mnogo me je vise podsetila na galaksiju NGC 4565 - Needle Galaxy, cuvenu edge on galaksiju u sazvezdju Coma Berenices. Naime, na uvecanju 136x, galaksija se pokazuje jako tanko i iglicasto, sa vidljivo zasiljenim vrhovima. Centralno ispupcenje je svetlo i prominento, i prelazi preko ivica iglicaste forme. To galaksiji daje prepoznatljiv oblik leteceg tanjira. Sjaj je veoma fino raspodeljen, gde jezgro sija dominantnim sjajem, a sjaj iglicastih nastavaka postepeno se smanjuje ka krajevima. Centralna regija nije velika i javlja se u izduzenom obliku koji prati izduzenost galaksije. Ceo pogled je simetrican, sa centralnim ispupcenjem koje u jednakoj razmeri prelazi preko obe strane igle, pa je iz svega navedenog jasno zasto me galaksija vise podseca na NGC 4565 nego na M 104.

Galaksija sjaji relativno sjajno, ali dovoljno da istrpi visoka uvecanja. Razlog prelaska na 176x i 320x bio je u trazenju trake prasine koja preseca jezgro. Tu sam se bio dosta fokusirao ali mogu sa sigurnoscu da kazem da traku nisam uocio. Ako mi se na malo manjim uvecanjima i ucinilo da se naziru njeni tragovi, na vecim uvecanjima je nije bilo, sto nema logike, jer traci bi trebalo da prija povecanje kontrasta. Stoga sam sasvim siguran da mi je traka ostala izvan percepcije.

Ispod galaksije nalazi se lep patern zvezda koji podseca na sazvezdje Aries.

NGC 5746 je galaksija koje se smatra za jedno od boljih prolecnih posmatranja i cesto je zanemarena u korist pregrst svetlih galaksija unutar Virgo Cluster-a. Medjutim, Virgo nije samo njeno galakticko jato, po obodima sazvezdja ima mnogo toga lepog i egzoticnog, stavise, sve tri danasnje mete su posmatranja koja su itekako vredna vremena.


NGC 5634

Globularno jato u sazvezdju Virgo, magnitude 10.05 i prividne velicine 4.9'.

NGC 5634 je prava ''egzotika'' prolecnih posmatranja. Globurlarno jato u sazvezdju Virgo, objekat najmanje ocekivan u ovom galaksijama prebogatom sazvezdju. Stavise, zanimljiv je podatak da od 200 DSO u sazvezdju koji su svetliji od magnitude 13 samo jedan nije galaksija, i taj jedan je bas globularno jato NGC 5634. Da je NGC 5634 deo letnjeg neba verovatno bi se ovaj lepi objeat zanemario u korist nebrojanih velikih i razlucivih letnjih Messier globulara. Ovako, NGC 5634 ima srece sto se zadesio u prolecnom sazvezdju pa mu se moze pridati paznja koju ovaj objekat svakako zasluzuje.

Kada se pogledaju brojke ovo jato ''plasi'' posmatraca svojom bledom magnitudom i malom velicinom. Medjutim, pogled kroz okular pokazuje jedan pristojno sjajan i lep objekat koji se jasno istice iz pozadine. Taj pogled rezultat je velikog povrsinskog sjaja jata od 10.7 mag/arcmin². To je za globularna jata mnogo, bas mnogo, pa se ovo ''bledo i malo'' jato lako uocava i posmatra.

Jato je Shapley-Sawyer klase IV, sto sugerise srednje bogatu koncentraciju prema centru, ili prevedeno poprilcno gusto spakovano jato.

NGC 5634 je nekada verovatno bio clan Sagittarius Dwarf Spheroidal Galaxy, satelitske galaksije Mlecnog Puta. Jato se nastanilo halo nase galaksije kada je Sagittarius Dwarf rastrgnuta plimatskim silama Mlecnog Puta.

Lociranje: Pod mracnim nebom lociranje je prelako. Naime, jato se nalazi tacno izmedju dve zvezde koje oznacavaju potkolenicu donje noge Device: Mu (𝞵) Virginis i Iota (𝞲) Virginis. Problem mogu imati kolege koje nemaju dovoljno mracno nebo da vide ceo asterizam sazvezdja Virgo, jer su noge Device sastavljene od zvezda magnitude koje se cesto ne vide golim okom zbog svoje pozicije nisko na nocnom nebu. Ja sa svoje pozicije vidim ceo asterizam i jato sam nasao izuzetno brzo.

- Naciljao sam trazilac tacno na sredinu potkolenice donje noge device. U tom podrucju u trazilac ce jasno uci distinktivan tupougli trougao koji grade tri svetle zvezde magnituda 5-7.
- NGC 5634 nalazi se tacno na sredini osnovice tog trougla. Namestimo koncanicu trazioca ne sredinu najduze stranice, pogledamo kroz okular i u vidnom polju ce se jasno pokazati sjaj jata.

Opservacija: Na malom uvecanju od 62.5x, jato se vidi kao mrljasto zasvetljanje pored jedne jako svetle zvezde. Jato je okruglog oblika, malo je, svetlo je i jasno se uocava.

Na uvecanju 176x odmah upada u oci glavna karakteristika jata. Naime, odmah do samog centra jata, na udaljenosti samo 1' i usmeru 2h, nalazi se sjajna narandzasta zvezda magnitude 8. Ta zvezda je SAO 139967 i ona nije deo jata vec je superimponirana preko njega. Zvezda sija krupno i sjajno i nalazi se prikacena na ivicu hala. Zvezda se stoga nikako ne moze izmestiti iz vidnog polja. Sa jedne strane ona smeta pogledu jer svetlosno zagadjuje objekat. Medjutim, ta ista zvezda takodje obogacuje pogled, daje mu koloricnu dinamicnost i njenom prisustvu treba pristupiti sa pozitivne strane i gledati je kao ''ukras jatu''.

Direktnim vidom jato deluje svetlo, ali mutno i nerazlucivo. Objekat nema jasnu centralnu kondenzaciju, tj. centralna kondenzacija se vidi ali ona nije onako sjajna i mlecna kao kod drugih globularnih jata. Vise se moze govoriti o za nijansu svetlijem centru o odnosu na periferiju ali je to daleko od mlecne kugle i prstena oko nje kao recimo kod M15. Taj skoro uniforman sjaj jata vise podesca posmatraca na elipticnu galaksiju nego na globularno jato. Nedostatak granulacije jata samo doprinosi tom utisku. Periferni vid na 176x ne uspeva da razluci jato ali ga zato tek pomalo granulira, te pojaca prisustvo tankog i bledog hala koji je znatno bledji od centralnog dela. Halo zauzima mali deo povrine objekta i vidi se kao tanka bleda opna oko relativno uniformnog sjaja jata.

SAO 139967 nije jedina zvezda blizu jata, ona je samo ona koje ne mozemo da se resimo. U vidnom polju jatu pravi drustvo jos zvezda, od kojih se po sjaju isticu dve zvezde magnituda 9 i 10 severoistocno od jata, od kojih je svetlija bas blizu jata, na nekih 3-4' od centra.

Na uvecanju 320x jato jos uvek ne uspeva da pokaze pojedinacne zvezdice. Moze se reci da toliko uvecanje ne samo sto ne donosi nista novo u pogled, vec mu i steti jer SAO 139967 postaje pufnasta i vise siri svoj jak sjaj, sto steti opservaciji.

Iako je ovo jato nerazlucivo ja sam uzivao u pogledu. Njegova nebulozna pojava je prijatan prizor, a objekat izgleda kao da je sastavljen od zgusnute magline ili me mozda cak vise podseca na svetlu elipticnu galaksiju. Lepoti opservacije doprinosi i psiholoski efekat da NGC 5634 predstavlja ''odmor'' i ''distrakciju'' od konstantnog napora posmatranja galaksija tokom lepe ali posmatracki naporne prolecne sezone.

Mape lociranja:
Arp 286:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53708417968/in/dateposted-public/
NGC 5746:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54408036561/in/dateposted-public/
NGC 5634:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53713358357/in/dateposted-public/

[Astro_fun_times]

Jeste da ima lajk dugme ali ne moze samo lajk, mora da se pohvali recima izvestaj.

[Night Walker]

Svaka čast! Dugo sam bio neaktivan na "društvenim mrežama" pa sam mnogo propustio. Dobra stvar je to što sad imam šta da čitam duže vrijeme. Izvještaji su ti odlični, kao da sam bio s tobom. Takođe, može se uvijek nešto novo naučiti od tebe s obzirom da napišeš i neke podatke o objektima koje posmatraš.

[PavleR]

Kolege, hvala na citanju i komentarima.