PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[PavleR]

Sazvezdje Sagittarius:

- M 69 (globularno jato)
- M 70 (globularno jato)
- Minkowski 1-42 - Eye of Sauron (planetarna maglina)

Blizanacka globularna jata M69 i M70 ne samo da se nalaze blisko na nocnom nebu, vec se nalaze jedan pored drugog u samoj galaksiji i fizicki su udaljena samo 1.800 svetlosnih godina. Jata si blizu galaktickog centra sto sugerise da su verovatno deo oboda centralnog ispupcenja Mlecnog Puta. Inace, sva globularna jata smestena su u halu nase galaksije. Neka se nalaze bukvalno na samoj granici galaksije i otvorenog svemira, a neka su sasvim blizu galaktickog centra, kao sto su M69 i M70. Jata ne samo da su bliska vec su i po morfologiji veoma slicna. Oba su Shapley-Sawyer klase V, sto znaci da su srednje koncentrovana prema centru. Oba jata su drevna i samatra se da su bila medju prvim globularnim jatima koje je Mlecni Put ''zagrabio'' od neke svoje satelitske galaksije. Starost im se procenjuje na oko 13 milijardi godina, pa uzimajuci u obzir procenjenu starost Univerzuma, jasno je da gledamo zvezde koje su bile medju njegovim prvim kreacijama. Jata su fizicki mala, oko 90 ly u precniku. Sto se tice okularskog pogleda, objekti su i tu skoro blizanci. Oba sijaju skoro istom magnitudom, sem sto je M69 malo vece prividne velicine.


M 69

Globularno jato magnitude 7.6 i prividne velicine 10.8'.

Bez obzira sto jato ima visok povrsinski sjaj, na njegovu losu vizuelnu percepciju jako utice polozaj pri samom horizontu.

Lociranje: lociranje oba jata je veoma lako jer se nalaze blizu svetle zvezde Kaus Australis koja prestavlja desni kraj dna ''Cajnika''.

- krenuo sam od zvezde Kaus Australis (𝞮 Sagittarii) magnitude 1.8 u glavnom asterizmu sazvezdja.
- 2º istocno od nje kao najsvetlije zvezde u polju isticu se OUD 7 i HWE 43, najsvetlije zvezde dna ''Cajnika''.
- jato sa te dve zvezde gradi pravouglo-jednakokraki trougao sa temenom u HWE 43. Nalazi se severno od te dve zvezde, pa samo naciljamo trazillac na mesto kraja katete tog trougla i sjaj jata ce uci u vidno polje.

Opservacija: na malom uvecanju jato izgleda relativno bledo ali je jasno izdvojivo iz pozadine. Na svojih 7h ima sjajnu zvezdu SAO 210259 magnitude 8 na rastojanju oko 5' od centra globulara. Jato pokazuje mlecnu pojavu i relativno sjajan centar sa tankim bledim halom.

Na uvecanju 176x jato se pokazuje u pristojnoj velicini i pomalo bledo bez ikakvih naznaka pokoje razlucive zvezdice. Jatom dominira mlecni centar a halo mu se jedva razanaje. Cini mi se da halo nije kruzan vec iregularan jer na severu i istoku postoje dva bleda maglicasta produzetka hala ka otvorenom polju.. Ne mogu da stanem iza te opservacije jer jato u principu izgleda kao jedna velika mrljetina sa tesko osmotrivim granicama.

Na uvecanju 320x jato znatno ubledi a i dalje se ne moze razluciti nijedna njegova zvezda, cak ni na periferiji. Perifernim vidom mogu se osmotriti tragovi granuliranosti preko povrsine ali to je daleko od peskaste strukture nekih drugih nerazlucivih jata. Blizina horizontu jako steti ovom objektu i opservacija je teska i frustrirajuca.


M 70

Globularno jato magnitude 7.9 i prividne velicine 7.8'.

Iako je skoro po svemu M 70 blizanac M69, ovo jato ima ostrije koncentrisan centar. Razlog tome je sto se veruje da je jato dozivelo kolaps jezgra, sto je dovelo do vece koncentracije zvezda unutar njegovog centra.

Lociranje: jato je najlakse locirati ako se posmatra posle M69.

- vratimo se na par zvezda OUD 7 i HWE 43.
- istocno od njih primeticemo lanac od tri zvezde magnituda 6, 7 i 8. M 70 nalazi se tik uz poslednju zvezdu, magnitude 8. Naciljamo zvezdu u trazilac, pogledamo je kroz okular i jato ce se naci na desnom kraju vidnog polja.

Opservacija: Iako je ovo jato manje od M69, meni lepse izgleda u okularu. Razlog je svetliji i gusci centar. Tu je i jedan kratki lanac od dve zvezde koji izbija iz jata u smeru 5h, i koji se zavrsava svetlom zvezdom. Da bi se ovaj objekat iole kvalitetno osmotrio mora se posmatrati na sto visem mogucem uvecanju radi povecanja kontrasta jer nebo ovog dela nebeske sfere nije bas preterano mracno.

Na 320x opis jata je poprilicno slican onome sto je receno za M69. Jato je malo, mlecne ispune i bez ikakve granulacije. Ono sto ga izvaja je sjajniji i koncentrisanijiji centar. I ovo jato ima tanak halo sa nejasnim granicama ka okruzujucem nebu. Ima sam utisak da se na severu nesto odvaja od jata ali nisam uspeo da vidim sta. Objekat u principu izgleda kao mlecna iregularna mrlja visokog sjaja.

Jedini detalj je sto se na manjm uvecanjima videla jedna relativno svetla zvezda na 5h u odnosu na centar, smestena tik izvan granice jata. Na visokom uvecanju vidi se da je u pitanju kratki lanac od dve zvezde koji zadire relativno duboko u okruzujjuce polje. Lanac je duzine nesto manje od precnika jata.


Minkowski 1-42 - Eye of Sauron

Planetarna maglina magnitude 13.1 i prividne velicine 9''.

Kao i sve Minkowski planetarne magline i ova je bledi i udaljeni objekat. Planetarka se nalazi na rastojanju od cak 10.000 ly od Sunca i u okularu se pojavljuje premalo i bledo. Nema puno astrofotografija ''krupnog kadra'' Minkowski maglina ali ova je izuzetak. Hubble teleskop uslikao je velelepnu fotografiju ovog objekta na kome ona izgleda kao amorfno izduzeno oko, pa je stoga i dobila popularni naziv ''Eye of Sauron''. Na zalost, niceg velelepnog nece biti u okularu. Mozda bi i bilo da maglina ne lezi nisko na nocnom nebu gde se bori sa svetlosnim kupolama, dimom i visestrukim slojevima atmofere. Maglina lezi na maksimalnoj elevacjli od oko 13º i bukvalni se ''ne mice''. To znaci da je postavljena kao i Helix Nebula - skoro da ne menja polozaj tokom noci. Na takvoj je poziciji da izgleda kao se celo sazvezdje Sagittarius obrce oko nje. Stoga, nikakvo cekanje da maglina dodje u tranzit nece pomoci.

Lociranje: Maglina se mora naci okularski, i tome pomaze cinjenica da je smestena tacno izmedju dve zvezde magniotuda 7 i 8. Poenta star-hoppa je dogegati se traziocem najblize sto mozemo tim dvema zvezdama i onda ih naci okularski.

- krenuo sam od zvezde Alnasl (𝞬 Sagittarii) magnitude 3, u glavnom asterizmu trazioca. Zvezda predstavlja vrh ''slivnika'' asterizma ''Cajnik'' i lako je vidljiva golim okom.
- severno od te zvezde u traziocu ce se istaci dve sjajne zvezde magnituda oko 5: 𝞬1 Sgr i SAO 186328.
- nacentriramo trazilac na SAO 186328 i pogledamo je kroz okular malog uvecanja.
- pomerimo zvezdu na krajnu levu stranu FOV-a i u pogledu ce se jasno izdvojiti jednakokraki trougao tri zvezde, sa vrhom prema SAO 186328.
– osnovicu tog trougla cine svetle zvezde magnituda 8 i 7. Maglina se nalazi tacno na polovini linije koja ih spaja.

Opservacija: Ne znam koji me je djavo uopste terao da posmatram ovaj objekat. Maglina magnitude 13.1, vlicine 9'' i na visini 13º od horizonta je svojevrsni mazohizam. Mnogi svetliji objekti ne izdrze los kvalitet tako niskog neba a kamoli Minkowski maglina. Osmatranje je trajalo celih 48 minuta a opis moze da stane u tri reda.

Maglina se ne moze osmotriti bez filtera, bar ne sa moje lokacije. Identifikovao sam je koriscenjem OIII filtera i intenzivnim koriscenjem perifernog vida. A i taj proces je potrajao. Sjaj magline se bori sa niskom pozicijom, te te se objekat pojavljuje u nestabilnom pogledu perifernog vida, nasumicno uskacuci i iskacuci iz pogleda. Prvi put sam je primetio na uvecanju 176x, u kojem se pojavljuje kao bleda mutna flekica velicine ''mutne zvezde''. Nikako nisam uspeo da je stabilizujem, a maglina se javlja kao zasijanje okruzujuceg neba u minijaturnoj skali. Na uvecanju 320x po prvi put sam video izduzenu formu magline. Sjaj se tesko probija kroz ionako ''svetao'' mrak niskog nocnog neba i fiksiranje objekta u pogledu zahteva bas tesko crncenje za okularom. Maglina ne pokazuje nikakvu unutrasnju supljinu (koju ima) niti centralnu zvezdu (magnitude je 18 pa se ne bi videla ni da je maglina u zenitu).

Ja volim da posmatram Minkowski magline i neke od njih smatram za svoja zanimljivija osmatranja. Medjutim, dosta Minkowski planetarki nalazi se u niskom Strelcu i one su problematicne ne zbog magnitude vec zbog polozaja na kome se nalaze.  Iz iskustva sa M 1-42 mislim da ce sve one sacekati neku mnogo mracniju lokaciju.

Mape lociranja za ove objekte cu postaviti naknadno, posto ovaj izvestaj postujem sa posmatracke lokacije, gde nemam skener i stampac.

[PavleR]

Dodjoh u Beograd, pa da postavim mape za objekte iz poslednjeg izvestaja.

M69 i M70:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54629641359/in/dateposted-public/
Minkowski 1-42:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54629766205/in/dateposted-public/

[PavleR]

Sazvezdje Sagittaris:

- Ascella - Zeta (𝞯) Saggittarii (zvezda)
- M 54 (globularno jato)
- M 55 - Summer Rose Cluster (globularno jato)
- M 75 (globularno jato)

Ascella - Zeta (𝞯) Saggittarii

Zvezda u glavnom astrizmu sazvezdja koja predstavlja levu zvezdu dna ''Cajnika''.

Razlog zbog koga sam odlucio da izdvojim ovu zvezdu je cinjenica da je pre oko 1.2 miliona godina Ascella bila najsvetija zvezda na nebu. Sijala je neverovatno svetlo, magnitudom od cak -2.74 !!!!! To je znatno vise od sjaja kojim danas sija Sirius, i mogu samo da zamislim koliko je krupno i sjajno zvezda izgledala na nebu koje su videli preci danasnjeg Homo sapiensa. Meni je Ascella uvek podsetnik na dinamicnost Univerzuma i njegovu konstantnu promenu. Danas nekadasnji neprikosnoveni vladar nocnog neba i dalje ponosno i svetlo stoji u glavnom asterizmu sazvezdja Sagittarus, jos uvek u zavidnom sjaju.

Danas se Ascella udaljila od Zemlje i lezi na rastojanju 88 ly. Sija magnitudom 2.59 i predstavlja binarni sistem komponenti toliko bliskih da se ne mogu razvojiti nikakvim teleskopima. Par se nalazi na rastojanju od samo 13.4 AU - slikovito, da je primar Sunce sekundar bi se nalazio negde izmedju Saturna i Neptuna! Uz to je rec o dzinu i subzdinu - smesno mala separacija za toliko ogromne zvezde. Glavna zvezda sistema je dzin stelarne klase A2, dok je pratilac subdzin klase A4. Dzinovska priroda sistema i jeste razlog tolikog sjaja Ascelle u vremenu kada je bila mnogo bliza nama i sijala kao najsvetlija zvezda na nebu.

Lociranje: zvezda se vidi golim okom. Nalazi se u glavnom asterizmu sazvezdja i leva je zvezda dna ''Cajnika''.

Opservacija: Zvezda je jako svetla ali se bori sa polozajem na veoma niskom nocnom nebu. Maksimalna elevacija zvezde je samo 12º iznad horizonta, te se zvezda bori sa sa kupolama svetlosnog zagadjenja, te visestrukim slojevima i dimom donje atmosfere. Zbog toga zvezda konstantno treperi u pogledu, i golim okom, a posebno u okularu. Sija plavo-belim sjajem koji vise ide na belo nego na plavo, sto sam i potvrdio defokusiranjem zvezde. Pored sebe ima bledog bliskog optickog pratioca.


M 54

Globbularno jato magnitude 7.6 i prividne velicine 12'.

M 54 je po mnogo toga impozantan objekat:

- jato sija izuzetno sjajnom magnitudom od 7.6 i po toj stavci je medju prvih 20 najsjajnijih globulara na nocnom nebu. Medjutim, okularski je jako tesko razluciti jato a razlog tome je njegova ogromna udaljenost od Sunca.

- sa rastojanjem 87.400 ly od nas, M54 je najudaljenije globularno jato u Messier katalogu. Dugo se smatralo da je udaljenot M54 manja, nehih 50.000 ly. Medjutim, moderna istrazivanja odbacila su tu mogucnost, stavile jato na mnogo vece rastojanje ali i smesile ga van Mlecnog Puta! O tome u sledecoj stavci.

- dugo se smatralo da M54, kao i svi ostali globulari, obitava u halu nase galaksije. Medjutim, istazivanja ciji su rezultati objavljeni 1994. godine dala su zapanjujuce rezultate. M54 uopste nije clan Mlecnog Puta vec je deo Sagittarius Dwarf Elliptical Galaxy, satelitske patuljaste galaksije Mlecnog Puta. M54 najverovatnije predstavlja jezgro te galaksije pa ja rec o jednom od retkih ekstragalaktickih globularnih jata osmotrivih amaterskim teleskopima. Stoga, kada gledmo u ovaj globular mi u stvari posmatramo jezgro galaksije koja orbitira oko Mlecnog Puta.

- jato je gigantsko. Stvarnog je precnika od 306 ly, po cemu ga, koliko ja znam, bije samo NGC 2419 (Intergalactic Wanderer) u sazvezdju Lynx. To je razlog zasto i pored ogromne udaljenosti od Sucna mi u okularu vidimo ovo jato u poprilicno velikim dimenzijama. Takodje, sa prividnom velicinom od 12', M54 spada medju 20-tak vizuelno najvecih globulara na nocnom nebu.

- M54 je najnastanjenije teleskopski osmotrivo globularno hato. Globular predstavlja dom preko milion zvezda.

- jato je Shapley-Sawyer klase III, sto znaci da ima snaznu koncentrisanost jezgra u centru. To ce se itekako videti u okularu posto ce centar sijati toliko sjajno da ce uspostaviti brutalnu dominaciju nad spoljasnjim delom jata.

- kako jato lezi na ogromnoj udaljenosti, i zvezde koje ga sacinjavaju imaju jako malu magnitudu. Najsjajnija zvezda u jatu sija tek magnitudom od 15.4! Stoga je jasno da je razlucivanje jata na pojedinacne zvezdice moguce samo u bas velikim teleskopima.

- istrazivanja obavljena 2009. godine utvrdila su da su unutar jata desava porilican gravitacioni karambol, te da u samom centru postoji crna rupa srednje mase.

Lociranje: lokacija jata je lagana jer lezi samo 1.5º zapadno od svetle zvezde Ascella, leve zvezde u dnu ''Cajnika''.

- krenuo sam od zvezde Ascella (𝞯 Sagittarii) magnitude 2.6 u glavnom asterizmu sazvezdja.
- 1.5º juzno od nje u traziocu ce se lako primetiti lanac od tri zvetle zvezde.
- produzino simetralu duzi koja spaja drugu i trecu zvezdu na gore i posle 30' stici cemo do lokacije jata. Pogledamo kroz okular i ceka nas zaista sjajan i lep prizor.

Opservacija: Na malom uvecanju od 62.5x jato izgleda fantasticno. Objekat se pojavljuje ostro i sjajno. Jatom dominira izuzetno svetli centar koji se toliko jako istice da je skoro nemoguce uociti bilo sta sem njega.

Na uvecanjima 176x i 320x jezgro jata izgleda ''silezdijski''. Centar je toliko gust i svetao da uspostavlja apsolutnu dominaciju u pogledu i ne dopusta halu da dodje do izrazaja. Perifernom vidom moze se videti tanka maglovitost oko centra ali to je bas upitno osmatranje usled teskoca uocavanja bledih struktura ovako nisko na nebu. Jezgro izgleda bas mocno, nekako uzareno i gusto, mlecne ispune. Objekat nema nikakvih znakova granulacije preko svog lica. To odsustvo granulacije i prisustvo svetlog jezgra jatu daje mlecnu ispunu bez vidljive teksture, pa jato izgleda kao gusta lopta. Kod globulara ovako blizu horiznotu tesko je uociti razlucenive zvezdice - pogotovo sto je nasvetlija zvezda ovog jata magnitude 15.4. Objekat je kruznog oblika i javlja se u sasvim pristojnim dimenzijama s obzirom na svoju udaljenost.

Kada sam zavrsio uopsteno osmatranje objekta, vratio sam uvecanje od 176x ne bi li ponovo pokusao da osmotrim da li moguce jasno izdvojiti halo. Intenzivnim koriscenjem perifernog vida mislim da oko jezgra postoji tanki i bledi kruzni prsten koji prestavlja halo. Prsten je jako malih dimenzija i njegov poluprecnik nekoliko je puta manji od poluprecnika jezgra.

M54 je jedan vrlo ''direktan'' pogled bez mnogo ''filozofiranja''. Malo mi je cudno da o ovako sjajnom objektu ima tako malo da se napise. Ali jato je takvo: jezgro brutalno dominira objektom, a kako je sam centar bez strukture - to se prenosi i na ceo objekat. Medjutim, i pored toga, M54 je jedan unikatan prizor - pre svega zbog velicine i sjaja jezgra, odusutva hala i iznenadjujuce visokog sjaja za ovaj niski deo neba.


M 55 - Summer Rose Cluster

Fantasticno globularno jato, svetle magnitude 6.3 i prividne velicine 19'.

Ovo jato najveci je biser medju mnogim globularima u sazvezdju Sagittaruis. I sveukupno M 55 je jedno od najimpozantnijih globularnih jata na nocnom nebu. Ono sto cini da se jato prikaze u mnogo skromnijem obliku od recimo M13 i M10 je njegova bolno niska pozicija na nocnom nebu. Jato dostize maksimalnu elevaciju od 13º i u konstantnoj je borbi sa visestukim slojevima donje atmosfere i njenom zagadjenoscu,  sto svetlosnom, sto cesticnom. Posmatraci sa juznijih pozicija uspevaju da razluce jato na preko stotinu pojedinacnih zvezdica !!!! Sa nasih pozicija taj broj ce biti znatno manji ali jato opet, i tako ''osakaceno'', predstavlja impozantan prizor.

Jato sija magnitudom 6.3 i kao takvo je u samom vrhu medju globularima. Koliko ja znam, samo M22, M13, M4 i M3 sijaju vecom magnitudom od njega. Prividne je velicine od 19', sto ga i u toj kategoriji stavlja u sam vrh.

U relativnoj skali globulara, M 55 je veoma blizak objekat. Udaljen je od Sunca ''samo'' 17.600 ly, sto i pomaze jatu da se istakne po sjaju i velicini.

Jato je Shapley-Sawyer klase XI, sto znaci da je veoma rasuto i gotovo bez osmotrivog centra. I ta karakteristika jata itekako ce se videti kroz okular, a nepostojanje centralne kondenzacije dace objektu jasno uocljiv i distinkivan 3D izgled. O tome malo kasnije.

Lociranje: nasao sam ga malo duzim ali lakim star-hoppom jer sam se drzao najsvetlijih zvezda u polju.

- krenuo sam od zvezde Tau (𝞽) Sagittarii magnitude 3.3 u glavnom asterizmu sazvezdja. U pitanju je donja zvezda u rucke ''Cajnika''.
- od nje sam napravio dugacak horizontalni pomeraj na levo dok nisam dosao do pravouglog trougla koji cine tri svetle zvezde: 𝟂 Sgr, 60 Sgr i 59 Sgr. Potez je dugacak cak 11º ali je lak jer se krecemo horizontalno a trougao se prominentno izdvaja u polju.
- produzio sam hipotenuzu tog trougla na jugozapad za 5º dok nisam dosao do para svetlih zvezda, postavljenih vertikalno jedna ispod druge u polju.
- jato sa te dve zvezde gradi pravougli trougao. Jos lakse, pogledamo gornju zvezdu kroz okular malog uvecanja, pomerimo zvezdu na desno dok ne izadje iz vidnog polja i jato ce jasno uci u FOV sa leve strane.

Opservacija: Objekat je fantastican! Velika je steta sto lezi toliko nisko na nebu. I pored toga, objekat je razluciv u desetine pojedinacnih svetlih zvezdica, razbacanih preko mlecnog pozadinskog tepiha nerazlucivih zvezda.

Vec na malom uvecanju 62.5x pogled oduzima dah. Jato je javlja u velikoj dimenziji i sjaji veoma malim povrsinskim sjajem. Medjutim, objekat izuzetno reaguje na periferni vid. Vec na ovom uvecanju pocinju da se razlucuju pojedinacne zvezde, gde se najvise istice zvezda na 1h od centra, blizu ivice jata.

Na uvecanju 167x jato obara sa stolice. Javlja se u upecatljivom 3D izgledu koji cu sada opsirnije objasniti. Naime, jato ima dva osnovne karakterisatike: veliku i bledu pozadinu nerazlucivih zvezda i desetine sjajnih zvezda razbacanih preko te pozadine.

- osnovu objekta cini velika i bledo-mlecna pozadina nerazlucenih zvezda. Ta pozadina je jako fine teksture, mlecna i blago granulirana, kao najfinijii gusto razbacani pesak.

- preko te pozadine razbacane su svetlije zvezde. Te svetle zvezde dolaze u dve populacije: unutrasnje i spoljasnje. 13 bas svetlih zvezda lezi preko centralnog dela, i jos 12 po obodu, uglavnom smestenih na jugoistok jata. Te svetle zvezde su bas svetle - magnitude oko 11. Stoga one ne deluju kao deo objekta vec kao da su superimponirane na njega i da su mnogo blize nama. Sve izgleda kao da izmedju svetlih zvezda i mlecne pozadine stoji prazan prostor koji mi ne vidimo jer su pozadina i te zvezda na istoj liniji naseg pogleda. Taj efekat daje distinktivan 3D izgled jatu, cak mnogo vise nego sto je on prisutan kod M3.

- jato nema nikakvu centralnu kondenzaciju, sto jos vise pojacava 3D efekat. Da jato ima bar pomalo osmotrivo jezgro ono bi smanjilo sjaj ''superimponiranih'' zvezda. Ovako, one deluju kao klikeri rasuti po tepihu ujednacenog sjaja.

- po obodima jata vidi se granuliranost peskaste pozadine. Kada se jato duze pogleda sa ocima potpuno adaptiranim na mrak cak i ta bleda pozadina uspeva da se razluci na svojim granicama. Na spoju pozadine sa okuzujucim poljem vide se lancici bledih zvezda koji radijalno izviru ka spolja i ti lanci su razlucivi u pojedinacne zvezdice.

- jato se javlja u zavidnoj velicini, po moj proceni oko 4' u precniku. Blago je ovalno i za nijansu je vecih dimenzija po visini nego po sirini.

- kod ovog jata je bitan i ''menadzment'' u uvecanja kao i tehnika posmatranja perifernim vidom. Jato je na niskom nocnom nebu i ima jako mali povrsinski sjaj. Te dve stvari protivurece jedna drugoj po pitanju izbora uvecanja - nisko nebo zahteva veci kontrast i veca uvecanja, a malom povrsinskom sjaju odgovaraju manja uvecanja da objekat ne bi previse izgubio sjaj. Sa druge stane, kako jato ima bledu pozadinu i sjajne zvezde preko nje - pozadini odgovaraju mala uvecanja a svetlim zvezdama sto veca. Mora se malo igrati sa uvecanjima. Moje iskustvo je da pozadina zahteva malo vecu izlaznu pupilu nego sto je to inace slucaj sa globularima pa sam najbolju sliku imao na 136x. Nasuprot tome, za razlucivanje sto vise ''superimponiranih'' zvezda treba ici na sto veca uvecanja - ja sam terao do 320x. Naime, na uvecanju 320x razlucio sam jos vise pojedinacnih zvezdica ali je peskasta pozadine bila ubijena do te mere da je jato izgledalo kao da je suplje iznutra.

Ovo osmatranje je jako tesko. Osmatrac se bori sa previse stvari: nedovoljno mracno nisko nebo, mali povrsinski sjaj, razlicita uvecanja potrebna za osmatranje razlcitih delova objekta i jos dosta toga. Medjutim, sve to je vredno jer je objekat zaista fascinantan.


M 75

Globularno jato u sazvezdju Sagittarius, magnitude 8.5 i male velicine od 6.5'.

Osmatracka percepcija ovog objekta je potpuno drugacija ako se znaju fizicke osobine jata. Naime, jato je udaljeno ogromnih 67.500 ly od Zemlje i samo 14.700 ly od galaktickog centra. Stavise, jato se nalazi sa suprotne strane centra nase galaksije od Solarnog sistema. Stoga, ako pomislite da je ovaj objekat mali i bled, odmah pomislite i da je cudo sto ga uopste vidite u tom sjaju i toj velicini. I pored svoje udaljenosti i polozaja, mi jato vidimo jer je izuzetno masivno: sasatoji se od 400.000 zvezda !!! Jos nesto cini ovo jato zanimljivim a to je da je objekat Shapley-Sawyer klase I. Ta klasa oznacava najvecu mogucu gustinu ka centru i kao takvo je jedno od najkoncentrisanijih poznatih globulara. Znaci 400.000 zvezda gusto spakovanih oko centara.

Lociranje: jato se nalazi u regiji lisenoj svetlih zvezda izmedju sazvezdja Sagittarius i Capricornus. Medjutim, star-hoppovi u ovoj regiji nisu toliko teski.:

- U trazilac lociramo zvezde 𝞺¹ i 𝞺² Sagittarii na krajenjem severoistoku asterizma sazvezdja Sagittarius
- Pomerimo trazilac oko 3.5º istocno dok ne dodjemo do dve svetle zvezde jedna ispod druge.
- Iznad njih cemo videti lanac od tri svetle zvezde koji se pruza na sever: 54 Sgr, 55 Sgr i HD 186185.
- Povucemo simetralu duzi koja spaja 54 Sgr i 55 Sgr na jugoistok i doci cemo do dve relativno sjajne zvezde paralelne sa 54 i 55 samo na vecem rastojanju: 56 Sgr i 57 Sgr.
- Od te dve zvezde nastavimo u istom jugoistocnom pravcu za isto rastojanje i naici cemo na asterizam zvezda slican sazvezdju Corona Borealis.
- Severno od najsevernije zvezde u tom lancu nalazi se nasa meta.

Opservacija: Na uvecanju 176x jato se javlja malo, maglovito i nerazlucivo. Objekat izgleda kao magla, centar mu je izuzetno zgusnut a halo je nerazluciv. Periferni vid ne daje rezultate na ovom uvecanju. Medjutim, ono sto moze da se vidi je da se jato siri duboko u svemir i pravi siroku maglu ciji je radijus prstena isti kao i radijus centra. To cini da se jato polako beldi i lepo se utapa u okolino okruzenje. Na uvecanju 320x centar izgleda jos sjajnije ali se halo potpuno ugusi, pa mi se pogled nije svideo. Jao nema mnogo osbenosti i relativno je siromasan pogled u odnosu na ostala Messier jata u sazvezdju.

Percepcija ovog jata zavisi od licnih preferenci posmatraca. Ko voli velika, svetla, jasno razluciva jata ova meta mu se nece svideti. Medjutim, ako volite da pogledate duboko u galaksiju i znate da cenite drevne fotone koji dolaze sa druge strane galaktickog centra - M 75 je vredno posmatranje.

Mape lociranja:

M 54 - https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54629719250/in/dateposted-public/
M 55 - https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53982370637/in/dateposted-public/
M75:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54629703030/in/dateposted-public/

[PavleR]

Sazvezdje Sagittarius:

- Palomar 9 (NGC 6717) (globularno jato)
- NGC 6818 - Little Gem Nebula (planetarna maglina)
- NGC 6822 - Barnard's Galaxy (iregularna galaksija)

Palomar 9 (NGC 6717)

Globularno jato magnitude 8.4 i prividne velicine 5.4'.

Palomar 9 je najsvetliji predstavnik globularnih jata iz Palomar kataloga. Katalog sadrzi 15 globularnih jata koja su identifikovana u godinama posle znamenite ''Palomar Observatory Sky Survey'' (POSS). U pitanju je snimanje (fotografisanje) nocnog neba kakvo do tada nikada nije radjeno i koje su vrsili najprominentniji astrofizicari tog vremena, a projekat su predvodili Rudolph Minkowski i George Abell. Sva snimanja radjena su iz Palomar Observatory (San Diego, California), a prva takva snimanja izvrsena su 1950-tih godina. Pomenutih 15 globularnih jata rezultat su pregleda fotografskih poloca iz bas te prve serije snimanja. Za snimanje je koriscena Schmidt kamera od 48'', koja je zabelezila brojne objekte koji do tada nisu bili poznati i nisu bili identifikovani od strane ranijih posmatraca. Pri pregledu ploca identifikovano je 15 globularnih jata, od kojih se za 13 utvrdilo da nikada ranije nisu otkrivena, dok su dva (Palomar 7 i 9) bila osmotrena i ranije. Konkretno, Palomar 9 osmotrio je jos Willlam Herschel 1784. godine. Vrti se u glavi od prominentnih imena naucnika koji su ucestvovli u stvaranju Palomar kataloga: Edwin Hubble, Walter Baade, Fritz Zwicky, George Abell, Milton Humason, Halton Arp. Oni su sastavili veoma ''egzotican'' katalog,  koji se sastojao od nekih globulara vidljivih i amaterskim teleskopima, do toliko bledih i udaljenih da je samo kamera od 48'' mogla da ih ''uhvati''. Najsvetlije jato u katalogu je upravo Palomar 9 sa magnitudom 8.4, dok najbledji Palomar 14 svetli bolnom magnitudom od 14.7.

Lociranje: jato se nalazi samo 1.5' od zvezde 𝝼2 Sagitarii, pa je poenta naci tu zvezdu u pogledati je kroz okular. Jato ce se videti tik uz nju.

- krenuo sam od trojca 𝝿-𝝾-𝝽2 Sgr, tripleta svetih zvezda severoistocno od asterizma ''Cajnik''. Trojac se lako vidi golim okom.
- 1.5º juzno od zvezde 𝝽2 Sgr uocice se prominentan ostrouglo-jednakokraki trougao, sa vrhom usmerenim ka dole. Levo teme osnovice je trazena zvezda 𝝼2 Sagitarii magnitude 5.

Opservacija: usmerenja dajem na osnovu opservacije izvrsene 27.06.2025., u 23:57.

Palomar 9 je jedan prelep i unikatan pogled, i zbog teksture jata i zbog bliske uparenosti sa zvezdom 𝝼2 Sagitarii Jato se vidi vec na malom uvecanju od 62.5x, na kome se javlja tik uz zvezdu, na njenih 11h i vidi se kao malecka bleda mrlja. Malo je ali poprilicno svetlo i jasno vidljivo.

Na uvecanjima 176x i pogotovo 320x, jato otkriva svoj jedinstven oblik. Naime, jato izgleda kao da ima tri ''jezgra''. U stari, u pitanju je jedno jezgro ali i jos dve kondenzacije sjaja na 10h i 4h od jezgra. Na astrofotografijama se vidi da su te dve kondenzacije u stvari superimponirane zvezde, ali kroz okular to ne izgleda tako. U okurskom pogledu te zvezde postavljene su preko granulirane maglovite pozadine i uopste ne izgledaju zvezdoliko vec kao kao dve guste regije veceg zasijanja. Od tih kondenzacija srednja je najveca i najsvetlija, potom ide ona na 4h, da bi namanja i najbledja bila kondenzacija na 10h. Sveukupan pogled izgleda kao tri svetle kondenzacije preko maglovitog sjaja.

Zvezdu 𝝼2 Sagitarii nemoguce je izbaciti iz pogleda, ali kad je vec tu onda treba uzivati u divnoj uparenosti nje i jata. Zvezda sija zlatno-zutom bojom i pravi lep estetski dozivljaj posmatranja Palomar 9.

Da budem iskren, nisam se previse trudio da izbrojim razlucive zvezdice u jatu, jer mi se cini da je kod Palomar 9 ta prica u drugom planu. Sama jedinstvena struktura objekta je ono sto me je zaokupilo tokom posmatranja, jer ne mogu da se setim jos nijednog globulara sa tri regije kondenzacije.  Fantasticno posmatranje.


NGC 6818 - Little Gem Nebula

Planetarna maglina magnitude 9.3 i dimenzija 22''x15''.

NGC 6818 je veoma lep objekat koji krasi ''prazno'' parce neba izmedju sazvezdja Sagittarius i Capricornus. Fizicki, maglina je kompaktna i bez spoljasnje skoljke. Na astrofotografijama se vidi da je obod diska magline svetliji od unutrasnjosti i to se kroz okular ponekad moze i videti.

Lociranje: Objekat se nalazi u velikom predelu nocnog neba lisenog svetlih zvezda izmedju sazvezdja Sagittarius i Capricornus i nije ga lako naci. Ja sam nasao star-hopp koji maglinu nalazi relativno brzo:

- u trazilac lociramo zvezde 𝞺¹ i 𝞺² Sagittarii na krajenjem severoistoku asterizma sazvezdja Sagittarius
- pomerimo trazilac oko 3.5º istocno dok ne dodjemo do dve svetle zvezde jenda ispod druge.
- Iznad njih cemo videti lanac od tri svetle zvezde koji se pruza na sever: 54 Sgr, 55 Sgr i HD 186185.
- Poslednja zvezda u lancu, HD 186185, gradi jednakokraki trougao sa dve zvezde na severoistoku i severozapadu, sa temenom u HD 186185. Centriramo trazilac na sredinu osnovice tog trougla, pogledamo kroz okular, izostrimo sliku i medju ostrim zvezdama uocicemo kruznu prstenastu maglovitost ostrih ivica - Little Gem Nebula.

Lociranje mozemo da proverimo i umetanjem O III filtera izmedju oka i okulara. Sve zvezde ce ubledeti a maglina nece izgubiti na sjaju.

Opservacija: usmerenja su data na osnovu posmatranja iz 2023. godine, za koje nazalost nisam zabelezio datum i vreme.

NGC 6818 jedna je od onih planetarki manjeg povrsinskog sjaja, kada je pogled mnogo suptilniji nego kod maglina koje sijaju toliko jako da im se sjaj preliva preko unutrasnje strukture (recimo NGC 6572 Emerald Nebula u sazvezdju Ophiuchus). NGC 6818 jeste mala ali je taman tolikog povrsinskog sjaja da objekat bude jasno vidljiv a da opet pokazuje unutrasnju strukturu. Naprosto, sve se skockalo za jedno fantasticno posmatranje. Maglina je okrugla, relativno bleda, zelenkaste boje i izgleda predivno u zvezdanom polju. Kao neki duh. U dobrim nocima i kada je posmatrac koncentrisan, vec na uvecanju od 136x moze se videti koliko je unutrasnjost bledja od ivice, sto joj daje oblik minijaturne verzjie M 57 - Ring Nebula. Izuzetno je ostrih ivica. Na uvecanjima 176x i 320x vidi se da maglina nije bas kruzna nego vise ovalna i jos jasnije dolazi do izrazaja svetli obod nasuprot tamnije unutrasnjosti. Centralnu zvezdu nisam video, za nju su potrebne vece aperture teleskopa jer sija magnitudom 15.

Ovu maglinu posmatrao sam i na vecim uvecanjima ali moram reci da tada magija nestaje. Naime, ovaj objekat estetski je nerazdvojiv od pozadine u kojoj se nalazi - prstenasti disk koji poput duha plovi u moru sitnih zvezdica. Kada ga veliko uvecanje izoluje pogled nije vise tako ugodan za oko. Takodje, pri tako velikom uvecanju gubi se ostrina ivica a ne posjavljuje se mnogo novih detalja.


NGC 6822 - Barnard's Galaxy

Barnardova galaksija nalazi se samo 40' od prethodne mete, sto znaci da je u istom okularskom pogledu sa NGC 6818. Medjutim, njeno opazanje nije lako jer je u pitanju objekat izuzetno malog povrsinskog sjaja.

Galaksija je deo Lokalne Grupe galaksija i najbliza je nesatelitska galaksija Mlecnom Putu. Iregularna je galaksija bez centralne kondenzacije, a kada se uzme u obzir da je udaljena samo 1.63 Mly zavrsava se sa ogromnom prividnom velicinom od 15.5'x13.5'. Pri toj velicini, iregularne galaksije bez svetlog centra jako su teski osmatracki objekti. Magnituda od 9.3 kod ovakvih galaksija ne znaci apsolutno nista,  jedno sto je merodavno za posmatranje je povrsinski sjaj. Galaksija nosi ime po cuvenom astronomu Edward Emerson Barnard-u, koji ju je otkrio 1881. reftaktorom od samo 6''.

Lociranje: nalazi se u istom okularskom pogledu malog uvecanja sa NGC 6818, 40' severno od nje.

Opservacija: galaksiju sam posmatrao vise sezona. U pocetku nisam uspevao da uhvatim njen bledi sjaj, sto zbog nedovoljno tamnog neba, sto zbog nedostatka u mojim posmatrackim tehnikama. Medjutim, poslednjih sezona uspevam da je vidim, ali nista vise do kao prebledo zasijanje okolnog neba, izduzeno ugrubo sever-jug. Objekat uglavnom hvatam skeniranjem tog dela neba pomeranjem tubusa teleskopa, sa puno koncentracije i strpljenja. Inace, galaksija je puna HII regija, pa su posmatraci sa velikim aparaturama i pod dovoljno tamnim nebom cak pravili i mape corica unutar galaksije. Ja nista od toga nisam uspeo da vidim, samo amorfnu regiju malo svetliju od okruzujuce pozadine.

Mape lociranja cu ostati duzan jer se nalazim van Beograda.

[Yagodinac]

Super opis (kao i uvek) samo greška u kucanju: Bernardova galaksija je 6822 a ne 6882, to je neko jato u Labudu.

[PavleR]

Milane, hvala n citanju i komentarima.

Tako je, napravio sam gresku u kucanju ili u citanju svojih prethodnih zabeleski. Medjutim, posle prvog log-outa ne mogu vise da ispravljam svoje postove pa molim admine ako im nije tesko da isprave NGC 6882 u NGC 6822 ako je moguce. Hvala unapred.

[PavleR]

Mape za objekte iz poslednjeg izvestaja:

Palomar 9 (NGC 6717):  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54659359733/in/dateposted-public/
NGC 6818 i NGC 6822:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54659398594/in/dateposted-public/
 

[PavleR]

Preksinoc sam posle nekoliko neuspesnih osmatranja tokom sezona uspeo da ''uhvatim'' cuveni ''Propeler'' u M13. I kako to obicno biva, video sam ga kada ga nisam ni trazio. Neverovatan osecaj!!! Nalazi se tik levo od najprominentnijeg lanca koji izvire iz M13 na 4h od jezgra. Slovo ''Y'' je u Dobsonu okrenuto uspravno, sa racvama koje se pruzaju levo i desno od jezgra. Primetio sam ga na 176x, pri posmatranju perifernim vidom. Zanimljivo je da ga je mnogo teze primetiti na 320x.

[spadej]

Znao sam da je trebalo da dodjem...

[Astro_fun_times]

Morao sam da guglam da vidim kako to izgleda, svaka čast.

Edit, sad sam pogledao na mojoj slici M13 koju sam davno slikao, i da, vidi se.
Baš zanimljivo.

[PavleR]

Morao sam da guglam da vidim kako to izgleda, svaka čast.

Edit, sad sam pogledao na mojoj slici M13 koju sam davno slikao, i da, vidi se.
Baš zanimljivo.

Sad sam pogledao tvoju fotografiju, vidi se, i to lepo, na 11h od jezgra.

[Astro_fun_times]

Da, ali eto, da ti nisi to spomenuo, ne bih ni obratio pažnju na to. Veoma zanimljivo i jos jedan razlog zašto je jako lepo čitati tvoje izveštaj iz kojih se uvek nešto novo može naučiti.

[PavleR]

Sazvezdje Cygnus:

- NGC 6819 - Foxhead Cluster (otvoreno jato)
- NGC 6811 - The Smoke Ring Cluster (otvoreno jato)


NGC 6819 - Foxhead Cluster

Otvoreno jato u sazvezdju Cygnus, magnitude magnitude 7.3 i prividne velicine 5'.

Jato je otkrila Caroline Herschel, sestra cuvenog Villiama Herschel-a. Ovaj objekat se smartra za jedno od njenih najboljih otkrica.

Ovo jato je zaminljivo po mnogo toga. Sa opservacijske tacke prelep je prizor. Medjutim, i po svojim fizickim osobinama jato je veoma posebno:

- Broj zvezda. Jato broji ogrominh 929 zvezde. Samo 24 od njih su sjajne i sijaju magnitudama 10-12, ali tu je jos skoro 900 bledih zvezda, od kojih su mnoge skrivene od pogleda kroz amaterske teleskope srednjih aparatura. Tih 929 zvezde gusto je spakovano u prividnu velicinu od samo 5' - jato je toliko bogato i gusto da je nekada bilo pogresno kategotisano kao globularno jato.
- Udaljenost. Razlog zasto tako masivno jato vidimo u tako maloj velicini je njegova udaljenost od Solarnog sistema. Jato je od nas udaljeno dalekih 7.200 ly, sto je za otvorena jata ogromna udaljenost. Poredjenja radi, Plejade su od Sunca udaljene samo 444 ly, sto je 16x blize od nase mete.
- Starost. Sa staroscu od 2.5 milijardi godina NGC 6819 je ''dinosaurus''. Pogled na ovaj objekat je tolika retkost, da moze da se poredi kao kada bii u ZOO gledali T-Rex-a koji je nekim cudom preziveo do danas. U svom tekstu u ''Horizontima''  broj 11 opsirnije sam pricao o zivotnom cikusu otvorenih jata i objasnio zasto je ova starost za otvorena jata enormno velika, pa se ovde ne bih ponavljao.

Lociranje: Osrednje tesko lociranje, pre svega jer je potez koji vucemo traziocem malo duzi. Ja sam nasao star-hopp koji brzo nadje jato jer sam koristio pravolinijsko kretanje traziocem od pocetka do kraja:

- u trazilac nacentriramo zvezdu Sadr. U istom pogledu trazioca uocicemo sjajnu zvezdu HD 193092. Spojimo te dve zvezde u pravcu HD i u istom pravcu, posle neka 2 pomeraja trazioca naicicemo na lanac od 4 zvezde: HD 189178, HD 187879, HD 186776 i HD 186465.
- Nacentriramo poslednje pomenutu zvezdu u trazilac i odmah pored nje uocicemo dve zvezde: HD 186307 i HD 186255. Jato se nalazi izmezdju te dve zvezde i tek malo juzno.
- Nacentriramo bilo koju od ove dve zvezde, pogledamo kroz okular malog uvecnja i primeticemo mali, kondenzovani sjaj - nasu metu NGC 6819.

Opservacija: jato sam posmatrao skoro svake sezone, a usmerenja cu dati na osnovu posledjeng osmatranja izvrsenog 23.07.2025., u 23:58.

Jato divno izgleda na malom uvecanju, kada se vidi kao granulirana maglovita mrlja sa dva superimponirana kraka razlucivih zvezda. Jato je smesteno unutar jednakokrakog trougla svetlih zvezda, od kojih je jedna opticka dvojna. Javlja se bledo, gde ga cetiri pomenute zvezde uveliko nadsijavaju. Te zvezde pratice jato na bilo kom uvecanju i doprinece dinamicnosti pogleda, pogotovo sto se zvezde razlikuju i po boji (jednoj sam ustanovio zutu, a jednoj belu boju). Jato se javlja u bogatoj i veoma kompresovanoj pojavi, gde je cak i na malom uvecanju vidljivo da se sastoji od dve grupacije zvezda u obliku slova ''V''. Vrh slova ''V'' nalazi se na severu, a otvor na jugu. Ta gustina i cudan oblik objekta pomazu mu da se jasno istakne u polju prepunom zvezda.

Na uvecanju 176x, postaje jasno da osnovnu formu objektu daju dve guste grane zvezda u gruboj formi slova ''V'', koje se ipak ne spajaju u jednoj tacki. Naime, spoj dve grane je tup, i izgleda kao da je preklopljen malom preckicom zvezda. Taj oblik je neke posmatrace podsetio na njusku lisice, sto je objektu i dalo njegovo popularno ime. U tim dvema granama dominira desetak zvezda magnitude 10-11 (slobodna procena sjaja), dok je ukupan broj zvezda u obe grupacije oko 30. Zvezde unutar grana su poprilicno kompresovane ali je unutrasnjost slova ''V'' relativno suplja.

Jato odlicno reaguje na periferni vid i to je najuzbudljiviji deo ovog osmatranja. Ta tehnika posmatranja u pogled ce doneti mnogo bledih zvezda na granici razlucivosti teleskopa i ispuniti prostor izmezdju i izvan te dve grane peskastom pozadinom. Stoga objekat izgleda pomalo i 3D, jer dve sjajne grane izgledaju kao da leze ispred peskaste pozadine. Ako se u posmatranje ulozi dovoljno strpljena i oci natope sjem sto vise razlucivih zvezda, broj clanica jata se i vise nego duplira.

Neki posmatraci uspevaju da primete sjaj crvenh zvezda unutar jata. To je potpuno u skladu sa prastarim godistem jata, jer su sve plave zvezde unutar njega odavno evoluirale izvan faze glavne sekvence. Ja na zalost nisam uspeo da izvucem nikakvu boju iz zvezda.


NGC 6811 - The Smoke Ring Cluster

Otvoreno jato magnitude 6.8 i prividne velicine 15'x15'.

Trumpler klasa ovog jata je IV 3 p, sto indukuje siromasno zvezdano jato. Medjutim, ovo jato u stvarnosti broji tek nesto manje od 300 zvezda, sto ga stavlja u red bogatijih jata na nocnom nebu. U jednom casopisu sam cak pronasao podatak da objekat broji citavih 1.000 zvezda. Problem je sto je vecina zvezda u jatu isuvise bledih magnituda, pa ce se u teleskopu od ukupnog broja pojaviti samo njih 50-tak.

Lociranje: lociranje je u principu jako lako jer se jato nalazi na udaljenosti od samo 2º od svetlog binarnog sistema Fawaris (𝞭 Cygny). Medjutim,prilikom trazilackog pogleda jato se lako moze pomesati sa tesnog grupacijom svetlih zvezda odmah do njega, pa treba biti oprezan.

- krenuo sam od binarnog sistema Fawaris (𝞭 Cygny), u krilu Labuda koje gleda ka sazvezdju Draco.
- u istom pogledu trazioca zapadno od Fawarisa ne mozemo promasiti dve svetle zvezde jedna do druge.
- sad ide deo gde se moze napraviti greska. U trenutku kada dodjemo do te dve zvezde zapadno od njih u traziocu ce se pojaviti tesna grupacija svetlih zvezda u obliku slova ''U'' kojom dominira blizak trostruki sistem. U tom trenutku lako se pomisli da je u pitanju NGC 6811 ali to nije nas objekat. Jato se nalazi izmedju te grupacije i ranije pomenutie dve zvezde i ne vidi se u traziocu. Prosto nacentriramo trazilac malo levo od te grupacije, pogledamo kroz okular malog uvecanja i NGC 6811 ce se pojaviti u svom divnom izgledu.

Opservacija: izvestaj je sastavljen 2024. godine, nazalost nisam zabelezio datum i vreme posmatranja.

Na malom uvecanju od 62.5x jato se dobro istice iz pozadine, iako nece biti ni priblizno najsvetliji prizor u okularu jer ce njegove zvezde biti bledje od mnogih zvezda u polju. Medjutim, pogled ce biti fantastican. Samo jato izgleda prelepo, a pogotovo upareno sa ranije pomeutom potkovicastom grupaciojom koja sama za sebe izgleda kao rasuto otvoreno jato. Bio sam ubedjen da je i ta grupacija otvoreno jato, medjutim, naknadnim proucavanjem tog dela neba nisam naisao na podatak da su zvezde te grupacije gravitaciono vezane. Grupacija je prelepa: u obliku je potkovice sa krajevima na severoistoku i jugoistoku, a u samom ispupcenju potkovice je divna trostuka zvezda cije su komponente rasporedjene u obliku tupouglog trougla. Gornji krak potkovice je bogatiji, ima u sebi dve svetle zvezde i oko 15 bledjih.

Da se vratimo na nas objekat. Na uvecanjima 107x i 136x  jasno je zasto jato nosi naziv ''The Smoking Ring Cluster'' ili ''Hole in the Cluster'' - jato je u sredini suplje. Objekat se sastoji od zvezda relativno podjenakog sjaja. Pristojno je veliko, dovoljno da lagano moze da se posmatra na uvecanju 107x. Upredjivanjem velicine jata sa rastojanjima izmedju zvezda u polju izracunao sam da se jato u okularu javlja u velicini oko 11'. Od svih zvezda jata isticu se dve na severu, gde je i najsjajniji deo jata. Jenda od njih je i lucida jata magnitude 9.9.

Jato u sredini ima supljinu ali ne moze se reci da ostale zvezde okruzuju i zatvaraju tu rupu. Naime, ta suljina kao da na severu nalazi prolaz kroz koji izlazi u otvoreni svemir. Centar je potpuno mracan i bez ijedne zvezdice i podsetio me je na neku tamnu maglinu visoke neprozirnosti. Zbog tog mracnog otvora mogu reci da objekat ima oblik izoblicenog slova ''V''. Kazem''V'' a ne ''U'' jer je jato na jugu jasno zasiljeno i zarsava se ostro a ne oblo. Taj ovlik slova ''V'' jer dosta sirok pa se moze reci da je po obliku jato blago pravougaono. Levi krak slova ''V'' mnogo je bogatiji zvezdama. Severni deo levog karaka cini potkovicasti oblik 6 sjajnijih zvezda. Desni krak ima manje zvezda i rasutiji jer, ali se na njegovom kraju nalazi najsvetlija zvezda u jatu.

Direktnim vidom na uvecanju 136x izbrojao sam 46 zvezda za koje sam siguran da su deo jata. Periferni vid pomaze u opservaciji i u pogled donosi jos nekolicinu bledjih zvezdica. Sve zvezde su otprilike istog sjaja sem jedne na severu koja odskace po sjaju. Iz opisa se vidi da objekat nema centralnu kondenzaciju ali su ostale zvezde osrednje gusto spakovane.

NGC 6811 je izuzetno lepo jato, i po mom misljenju zanemareno od stane posmatraca. Veliko je, svetlo, relativno bogato i puno geometrijskih formi u koje posmatrac moze redjati zvezde. Moram ponovo da ponovim da ranije pomenuti potkovicast patern zvezda pored jata umnogome obogacuje pogled, pa je predivno krstariti po polju na uvecanjima 62.5x i 107x.


Mape lociranja:
NGC 6819:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54700594329/in/dateposted-public
NGC 6811: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53950576344/in/dateposted-public/

[PavleR]

Sazvezdje Cygnus:

- NGC 7008 - Fetus Nebula (planetarna maglina)
- NGC 7026 - Cheeseburger Nebula (planetarna maglina)
- Zvezdani oblak u blizini NGC 7000

Sva tri danasnja objekta nalaze se u istom delu neba, u prostoru izmedju zvezde Deneb i sazvezdja Cepheus.

NGC 7008 - Fetus Nebula

Planetarna maglina u sazvezdju Cygnus, magnitude 10.7 i prividne velicine 83''.

Ovo je jedan od zapostavljenih objekata od strane osmatraca. Maglina je velika i sa jasno izrazenom, zanimljivom formom. Medjutim, ono sto je kod nje zanimljivo je sto se unutar ivica magline pojavljuju svetli cvotovi koji su veoma dobro teleskopski osmotrivi. Razlog postojanja ovih cvorova nije u kolicini gasa ili njegovoj emisiji, vec u veoma maloj ekstinciji u regiji tih cvorica. Ekstincija je proces smanjenja sjaja objekta usled oblaka gasa i prasine izmedju nas i objekta koji posmatramo. Ona se cesto meri OIII/H𝞪 odnosom. Sto je odnos veci, veca je i ekstinscija. Tipicna vrednost OIII/H𝞪 odnosa kod planetanih maglina je 3:1. Medjutim, kod NGC 7008 ta vrednost je samo 1.3:1. To je veoma mala vrednost sto govori da je esktincija usled prasine veoma mala. To dovodi do neobicno visokog sjaja delova objekta koji se javljaju i vidu sjajnijih regija unutar ivica magline.

Lociranje: poprilicno tesko lociranje Maglina se nalazi usred velike regije neba koja je potpuno lisena svetlih zvezda, izmedju zvezde Deneb i sazvezdja Cepheus. Ja sam maglinu nasaso ''izokola'', drzeci se svetlih zvezda da me do dovedu 3.5º daleko od objekta, a posle sam se snalazio kako znam i umem.

- krenuo sam od zvezde Alderamin (𝞪 Cephei) magnitude 2.5, najsvetlije zvezde u sazvezdju Cepheus.
- 4º severno od nje skocio sam na svetlu zvezdu 𝞰 Cephei
- malo vise od 4º na desno prebacio sam se na jos jednu svetlu zvezdu - HD 198084. Sada se nalazimo 3.5º daleko od magline, ali u isto vreme zalazimo u deo mracnog neba bez ikakvih svetlih orijentira.
- ovaj deo je sad gadan - juzno od HD 198084 u traziocu se bledo vidi niz od dve blede zvezde - juznija je Struve 2751. Odmah desno od nje videcemo tupougli trougao koji cine tri jos bledje zvezde. Produzimo krak tog trougla za jednu njegovu duzinu na desno, pogledamo kroz okular i videcemo mali maglovit sjaj - nasu metu NGC 7008.

Opservacija: iako maglinu posmatram svake sezone, ovaj izvestaj napisan je na osnovu osmatranja iz 2023. godine, sa malim dopunama. Na zalost, tada nisam zabelezio vreme osmatranja.

Maglina se vidi i bez filtera. U polju malog uvecanja objekat izgleda malo ali kada se uvecanje poveca videcemo da je NGC 7008 sasvim pristojne velicine. Ono sto cemo odmah primetiti i na malom uvecanju je lepa dvojna zvezda nakacena na samu jugoistocnu ivicu magline. Takodje, na ovom uvecanju moze se primetiti bleda centralna zvezda magline, kao i jedna zvezda usadjena u levi obod objekta.

Maglina mozda ima malo cudno ime ali kada se dobro pogleda oblik fetusa (ili bubrega)  je nepogresiv. Na uvecanju 320x, maglina izgleda kao obrnuto slovo C, sa svetlim cvorovima maglovitosti na severom i juznom kraju, dok je srediste objekta bledjeg sjaja. Severni svetli deo je ''deblji'' i sjajniji, te izgleda kao glava fetusa, dok je juzni deo 'tanji'' i podseca na nogice savijene bebe. Deo magline koji spaja ova dva cvora je bledji, savijen je kao polumesec i predstavlja telo fetusa.

Maglina odlicno reaguje na posmatranje OIII i UHC filterima, kao i na koriscenje perifernog vida. Filteri dodatno istaknu svetle cvorove na severu i jugu, te upotpune bubrezasti oblik malgine. OIII je bolji za osmatranje cvorica, dok UHC prikaze vise magline.

NGC 7008 je odlicno posmatranje puno forme. Malina je velika, relativno bleda ali sa pregrst detalja. Uvijeni bubreg sa dva svetla cvora na krajevima, vidljiva centralna zvezda i jos jedna usadjena u maglinu, te lepa dvojna zvezda na samoj ivici magline.


NGC 7026 - Cheeseburger Nebula

Planetarna maglina magnitude 10.9 i prividne velicine 24''x12''.

Maglina je izuzetno mlada, pa je stoga male fizicke velicine. Stara je svega oko 1.000 godina i meri samo 0.1 ly u precniku. I prividna velicina objekta je sicusna ali zato maglina obiluje detaljima, pa se itekako vredi pomuciti.

Lociranje: veoma je lako doci do pozicije magline, jer se nalazi tik uz svetlu zvezdu 63 Cygni.

- krenuo sam od zvezde Deneb (𝞪 Cygni) u glavnom asterizmu sazvezdja.
- juzno od nje lako ce se primetiti vertikalni niz tri svetle zvezde: 55-59-63 Cygni.
- pogledano 63 Cygni kroz okular i samo oko 10' desno od nje nalazi se NGC 7026. Medjutm, posto na malom uvecanju maglina deluje zvezdoliko, moze biti problem uociti je. Iskusno oko lako ce je primetiti tik pored zvezde magnitude 10, a moze se i koristiti precizna mapa.

Opservacija: usmerenja dajem na osnovu opservacije izvrsene 21.07.2025., u 00:15.

Na malim i srednjim uvecanjima maglina je premala i osrednje bleda, ali se od zvezda polja razaznaje kao mala maglovita izduzena mrlja.

Minimalno uvecanje na kome se moze opaziti struktura magline je 320x. Iako mala, maglina sija pristojnim povrsinskim sjajem (oko 10 mag/arcmin²) i javllja se u relativno ostroj pojavi. Izduzena je u razmeri 2:1 i usmerena je u smeru od 10h ka 2h.  Na uvecanjima od 440x pa na gore, maglina pokazuje dosta strukture. Sastavljena je od dva svetla cvora, sa tamnim, trakastim procepom izmedju njih. Sve to okupano je u bledu izmaglicu. Taj oblik dao je i maglini svoje popularno ime - cheeseburger. Za ove detalje potrebna su visoka uvecanja i tu sam morao da upotrebim svo svoje znanje. Najvise sam se zadrzao na uvecanju 440x, jer je to neko poslednje uvecanje na kom se moze komotno ''voziti'' Dobson. Maglinu sam posmatrao i na 640x (sa ne malo teskoca) i po onome sto sam video, veca uvecanja na donose mnogo toga novog, vec malo izduze cvorove.


Zvezdani oblak u blizini NGC 7000

Ova meta nema ni ''zvanicno'' ni ''nezvanicno'' ime. U pitanju je prelepi i prebogati zvezdani oblak udaljen nekih 2º od najguscih delova North Amerca Nebula - Meksika, Floride i Meksickog zaliva. Tacnije, oblak se nalazi severno od dela NGC 7000 koji se naziva ''Aljaska''. Medjutim, ja ne lociram ovaj oblak preko NGC 7000 vec preko najsvetlijih zvezda na njegovim obodima, pa je sama NGC 7000 nebitna za ovo osmtranje, a sam oblak se posmatra kao meta nezavisna od Severne Amerike.

Oblak je u stvari mesto ''pukotine'' u tamnoj traci prasine izmedju nas i Orion-Cygnus ruke Mlecnog Puta. Zvezde koje vidimo u njemu se daleke i udaljene su ugrubo 11.000 ly od nas. Sve svetlije zvezde unutar oblaka su u stvari superimponirane preko njega i mnogo su blize nama.

Lociranje: Sam oblak se vidi kroz trazilac kao bogati deo trake Mlecnog Puta. U traziocu ce se javiti kao siroko i granulirano zasijanje okolnog mraka. Za njegovu tacnu lokaciju najlakse je znati sa kojim svetlim zvezdama je oblak ogranicen. Najgusci deo oblaka nalazi se juzno od zvezde SAO 50408, pa cu dati njeno lociranje.

- krenuo sam od klina zvezda koje koristim za lociranje NGC 7000.
- 3º zapadno od klina u traziocu se lako uoce dve najsjajnije zvezde u polju: 63 i 59 Cygni.
- SAO 50408 sa njima gradi skoro jednakostranican trougao i okrenuta je ka klinu. Zvezda sija magnitudom 6.3 i jasno je vidljiva u traziocu.

Opservacija: metu sam posmatrao 2024. godine, noc posle procitanog clanka o zvezdanim oblacima trake Mlecnog Puta u casopisu ''Sky & Telescope''. O tome u poslednjem pasusu.

Spektakl!!! Predivan i svetao oblak, u rangu sa M24 i Scutum Star Cloud. Pre opisa samog objekta jako je vazno reci nesto o kretanju kroz njega. Severna granica oblaka je ranije pomenuta SAO 50408. Oblak se pruza 2º juzno od nje i sirine je oko 1º. Juznu granicu oblaka predstavlja luk od 4 zvezde jasno vidljiv u traziocu. Sve  vrednosti velicine uzmite sa rezervom jer sam ih racunao po broju okularskih poteza potrebnih da se predje oblak.

Sam oblak je fantastican prizor. Stotine razlucivih bledih zvezdica u peskastom sjaju, gusto spakovanih preko pozadinskog sjaja nerazlucenih zvezda. Mozda se isprva moze uciniti da je ceo oblak nerazluceni pozadinski sjaj ali periferni vid pusta zvezde da zasijaju jace i prikazuje ih kao razbacana zrna peska, gusto zbijena jedna do drugog. Zvezdice su jasno razlucive, do svake poijedinacne tackice. Mnoge su magnituda 9 i 10, gde onih magnitude 10 ima mnogo vise. Iza razlucivih zvezdica lezi blagi nerazlucivi pozadinski sjaj. On nije toliko jak jer ga razlucive zvezde umnogome nadisavaju, ali je prisutan i moze se uociti. Prizor je prelep, zvezde su spakovane gusto a opet je svaka od njih jasno vidljiva, pogotovo perifernim vidom. Sve izgleda otprilike kao sneg na starim televizorima, samo jos gusce spakovano.

Kretanjem kroz oblak naici cemo na paterne mnogo svetlijih zveda, magnitude 7 i 8. To su superimponirane zvezde i mnogo su blize nama od zvezdica polja. U nekim delovima oblaka ima ih dosta i meni su ti delovi najmanje impresivni. Naime, te svetle zvezde mi nekako odskacu od peskaste pozadine i kao da kvare opsti utisak. Krajnje licna preferenca, verovatno ce se mnogim osmatracima svideti bas taj deo oblaka.

Meni najlepsi deo oblaka nalazi se oko 30' jugozapadno od SAO 50408. Taj deo oblaka potpuno je lisen svelih zvezda koje ''guse'' granuliranost pogleda i u njemu se javljaju samo sitne jasno razlucive zvezdice magnituda 9 i 10. Taj deo staje u jedno vidno polje okulara od 62.5x i ako se pomerimo makar malo na bilo koju stranu u pogled ce uci neka sjajna zvezda da ''pokvari'' prizor. Cak i u traziocu se vidi da je taj delic bez svetlih zvezda i izgleda kao gusto zasijanje u trazi Mlecnog Puta. Pogled je ocaravajuc jer je u njemu najvildjiviji pozadinski sjaj i prelepa granuliranost usled razlucivosti sitnih zrnastih zvezdica.

Oblak nije nista manje spektakularan prizor od M24 (Small Sagittarius Star Cloud) i Scutum Star Cloud, ali je ipak drugaciji - nesto izmedju ta dva. Kod M24 imamo desetak presvetlih zvezda u pozadini stotinu bledjih i pogled je dinamican i uzbudljiv. Kod Scutum Star Cloud pogled je mnogo mirniji jer se oblak sastoji samo od bledih zvezda. Oblak u Cygnusu je nesto imedju njih - kao Scutum Star Cloud sa superimponiranim zvedama koje su bledje nego kod M24. Nije tako dinamican kao M24 jer mu svetle zvezde nisu toliko sljastece, ali opet ima vise svetlih zvezda nego Scutum Star Cloud.

Posto je oblak ogroman moze biti tesko kretati se po njemu. Same granice oblaka su jasne jer postoji poprilicna razlika izmedju broja zvezda unutar i iza granice oblaka. Medjutim, prilikom posmatranja je jako tesko znati gde smo tacno unutar oblaka. Za to je spas trazilac. Ne samo da je sam objekat vidljiv kroz trazilac, vec i njegovi gusci delovi, kao i delovi sa ili bez superimponiranih svetlih zvezda. To znaci da traziocem mozemo tacno da se smestimo u deo oblaka koji zelimo da posmatramo.

U blizini je jos jedan zvezdani oblak, 2º severno od opisane mete. One se lako pronalazi jer je u njega inkorporiran binarni sistem 𝞫 250. Ta zvezda vidljiva je u traziocu i nalazi se oko 30' istocno od svetle zvezde 55 Cygni. Ovaj oblak je takodje velik ali je manje gustine i sjaja, i daleko je losija meta od prethodne.

Reci nemam koliko me je iznenadio ovaj prizor. Oblak ne da nema ''naucno ime'' vec nema ni ''korisnicko''. Na objekat mi je skrenuo paznju clanak koji je Brian Ventrudo napisao za avgustovsko izdanje casopisa ''Sky and Teleskope'', 2024. godine.  Covek je amaterski astronom i urednik saradnik (contributing editor) casopisa, zivi u Kalgariju (Kanada) i bavi se pre svega vizuelnim osmatranjem i fotografisanjem trake Mlecnog Puta. Ventrudo je u clanku opisivao zvezdane oblake Mlecnog Puta a o ovoj meti napisao samo 4-5 recenica. Sve ostalo sam morao sam, i da nadjem oblak i da mu odredim granice. U svakom slucaju, hvala Ventrudu na ovom clanku. Ja za ovu metu nisam ni cuo i da nije bilo clanka ne bi ni pogledao ovaj prelepi prizor.

Mape lociranja:

NGC 7008 - Fetus Nebula:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54715109768/in/dateposted-public
NGC 7026 - Cheeseburger Nebula:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54714935631/in/dateposted-public
Zvezdani oblak:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54016934601/in/dateposted-public/