Forum Astronomskog Magazina

Dosta ljudi kod nas ima dobri stari Dobson dizajn, a opet ne vidim da postoji tema o ekvatorijalnoj platformi za Dobsona.
Da li to kod nas nije bilo primamljivo do sada?

Ne deluje tesko za napraviti a trebalo bi da omoguci pracenje objekta od nekih 20 do 60min, zavisno od konstrukcije.

Da li neko ima iskustva sa ovim?
Da li je neko pravio vec?

Prilicno jednostavan dizajn a omogucava pracenje objekta u okularu, cak i snimanje.

Nisam pravio ali sam 100% za.

Mislim da je to dobro rešenje i da je vrlo jednostavno napraviti u samostalnoj izvedbi.

Pa da, bilo bi dobro da se udruzimo, nadjemo sve sto nam treba, skupimo se kod nekog ko ima radionucu kakva je potrebna i napravimo za male pare platforme i poboljsamo nase dobsone a i uzivanje.
Zima je pa su nocu za gledanje retke, a ovo je super projekat da spremno docekamo prolece

Quote from: vlaiv on January 10, 2022, 10:14:36 pmMislim da je to dobro rešenje i da je vrlo jednostavno napraviti u samostalnoj izvedbi.

Ja imam potpuno oprecno misljenje o tome. Mislim da nije "dobro", a takodje mislim da nije ni jednostavno za izradu kako se na prvi pogled cini, odnosno da treba uloziti vise truda nego sto ce biti nagrada. Na tim fokalnim duzinama, nemam neka ocekivanja od tog dizajna za astrofotografiju. Radije sam za motorizaciju dobsona na obe ose sa derotatorom polja (time bi dobio i GoTo) ali se pokazalo da je i u tom slucaju balansiranje dobsona jako nezgodno.

Quote from: CyberianIce on January 11, 2022, 09:16:28 am

Quote from: vlaiv on January 10, 2022, 10:14:36 pmMislim da je to dobro rešenje i da je vrlo jednostavno napraviti u samostalnoj izvedbi.

Ja imam potpuno oprecno misljenje o tome. Mislim da nije "dobro", a takodje mislim da nije ni jednostavno za izradu kako se na prvi pogled cini, odnosno da treba uloziti vise truda nego sto ce biti nagrada. Na tim fokalnim duzinama, nemam neka ocekivanja od tog dizajna za astrofotografiju. Radije sam za motorizaciju dobsona na obe ose sa derotatorom polja (time bi dobio i GoTo) ali se pokazalo da je i u tom slucaju balansiranje dobsona jako nezgodno.

Nisam siguran da je ovde iko mislio na ozbiljnu astrofotografiju. Trebalo bi da je dovoljno dobro pracenje da drži planetu u vidnom polju ili na senzoru za planetarno. Ja sam to radio sa EQ2 i običnim DC motorom - nije čak bio ni steper, pa se moralo gađati koja voltaža najbolje prati.

Što se tiče izrade - nacrta se šablon i ode se kod ovih što prodaju medijapan / lesonit za nameštaj. Oni seku po meri i kantuju.

Jedino se moraju naći zglob, točkići i vođica. Ovo zadnje ima kod opreme za 3d štampače recimo, a ovo ostalo po gvožđarama / uradi sam.

Ko voli da posmatra planete, praćenje umesto gurkanja je stvarno veliki bonus.

Za posmatranje da, za astrofoto - ne. Nivo preciznosti koji je potreban za jedan, npr, 1600mm teleskop od 40kg je daleko veći nego što ijedna ekvatorijalna montaža ispod 10 000e može da pruži, i to ne računajući samo problem balansa, vođenja i nosivosti (zamislite fleksije u dobsonu). Ali ako neko može da uradi veliki broj kratkih ekspozicija od po 10-30sec i složi ih, možda nešto i bude od toga.
Poenta je da sa manjim reflektorskim tubusom i nekom jačom montažom čovek može da dobije bolje rezultate nego dobsonom i platformom.

Ne znam zašto se svi hvataju za taj astro foto na EQ platformi - ona je prevashodno za vizualno, ali da, određenim tehnikama se može dobiti dobra fotografija i sa platformom.

Evo primera:



Autor Emil Kraaikamp (AutoStakkert je njegov software)

16" F/5 dobson na ekvatorijalnoj platformi

No, to nije poenta izrade jedne. Ona se prevashodno pravi zbog vizuelnog dela i ako neko hoće, može da radi lucky planetarno ili DSO sa njom i odgovarajućom kamerom.

Ne verujem da iko misli da radi dugu ekspoziciju sa takvom platformom.

Upravo, platforma bi drzala planete ili bilo koji drugi objekat u okularu bez potrebe za pomeranjem obe ose svakih 3-4 sekunde.
Uzivanje bi bilo vece. Takodje pokazivanje drugim ljudima bi bilo lakse jer objekat ne bi pobegao iz vidnog polja tako brzo.

A sto se tice astrofotografije itekako je moguca.
Naravno da nije savrsena.
Ljudi rade astrofotografiju sa daleko vecim dobsonima, na platformi, od ovih koje mi imamo i to uspesno.

GoTo je daleko skuplja varijanta s tim da ja licno ne zelim GoTo.
Za mene to oduzima zabavu trazenja i pronalaska objekta.
Ali zato kad ga pronadjem mislim da bi bilo korisno upaliti motor i pratiti objekat u okularu.

Koliko sam shvatio postoje dva dizajna.
Jedna kod kojeg se "klizaci" stavljaju pod uglom zavisno od latitude
I drugi kod kojeg su klizaci vertikalni.
Da li to znaci da taj drugi dizaj sa vertikalnim klizacima radi na bilo kojoj latitudi?

Quote from: Magelan118 on January 11, 2022, 12:29:24 pmDa li to znaci da taj drugi dizaj sa vertikalnim klizacima radi na bilo kojoj latitudi?

Mislim da ne, ali nisam siguran.

Jel imaš neki link na tu drugu varijantu da vidim tačno o čemu se radi.

Evo principa na kojoj radi EQ platforma:



Na toj slici - ugao alfa mora da bude jednak visini severnjače - što je ovde kod nas 45°.

Jedini način da se platforma koristi na drugoj geografskoj širini je da se platforma "nagne" - bilo mehanizmom na nogarama bilo nekim sistemom na samoj platformi - zglob i tamo gde se gornji deo oslanja. Ovo drugo je teže jer se menjaju parametri te kružnice.

http://www.reinervogel.net/index_e.html?/Plattform/plattform_VNS_e.html (http://www.reinervogel.net/index_e.html?/Plattform/plattform_VNS_e.html)
Sa leve strane izaberi EQ platform
Moras dosta da skrolujes dole do dna stranice pa ces naci likove za obe verzije

Jasan mi je princip te prve verzije jer se koriste uglovi.
Ovaj drugi princip gde su prednji klizaci vertikalni (vns) ali malo su zakrenuti, za njih mi nije jasno da li fukcionisu na bilo kojoj latitudi.

Na toj slici sto si stavio se vide oba principa, krug je standardna prva verzija sa uglom zavisno od latitude, a drugi, crvenom bojom "VN segment" je vertical north segment, ta druga verzija.

Razumem razliku.

Razlika je samo u tome kako stoje točkići - da li pod uglom onda je isečak kružnice ili stoje "normalno" odnosno bez iskošenja - onda je ugao prenet na kružnicu pa je onda ona zapravo elipsa a ne kružnica.

No nije ni bitno - odgovor na tvoje pitanje: oba pristupa zavise od latitude i realno praviš za jednu latitudu a u principu se može koristiti u malom rasponu oko te latitude tako što malo nakriviš platformu da je bolje useveriš.

A ne ne, evo vidi se na slici, zavisno od ugla pod kojim je glavno krug, sa njega se spusti vertikalno dole segment koji korespondira uglu kruga za tu latitudu.

Da da, skontao sam.
Ipak zavisi od latitude.

Onda je lakse iseci kruzne segmente nego te vertikalne.

Sto se tice pogona tj motora, e to su za mene spanska sela.
Video sam da ljudi koriste motor za pokretanje eq1 ili eq2 montaze.
Ne znam kolike su oni snage ali su prilicno zgodni.

https://mehatron.rs/step-motori-nema-17#/pageSize=10&viewMode=list&orderBy=0 (https://mehatron.rs/step-motori-nema-17#/pageSize=10&viewMode=list&orderBy=0)

Ne znam da li neki od ovih motora ima slicnu snagu, a nije mi ni jasno na kojoj voltazi rade.

Mislim da je bolja varijanta ići sa steper motorom nego sa običnim DC jer steper motor može da kontroliše brzinu lako.

Pored steper motora ti treba i drajver, recimo ovaj:

https://mehatron.rs/tb6600-drajver-za-step-motore

On kontroliše napon i jačinu struje koju daje motoru.

Na kraju je zgodno to sve povezati na mikro kontroler tipa arduino koji se jednostavno isprogramira da pokreće steper odgovarajućom brzinom.

Evo kratak video koji demonstrira sve to:

https://www.youtube.com/watch?v=FggSRQqB_a4

Broj stepova u sekundi se lako računa. Potrebno je znati sideralnu brzinu kao i obim glavne kružnice i točkića koji je pogoni.

Uzmimo "King rate" kao sideralnu brzinu - 15.034"/s

Recimo da je prečnik glavne kružnice (ovde odoka dajem vrednosti samo da pokažem računicu) 1.5m a da je prečnik pogonskog točkića 15mm

Prenosni odnos je 100:1

Ako uzmemo 0.9° steper, onda je jedan step motora zapravo

(360 / 0.9 = 400) 100 x 400 = 40000

1/40000 cele kružnice odnosno 0.009° odnosno 0.54 lučna minuta ili 32.4 lučne sekunde.

Ako podesimo 32 mikrostepa, onda će svaki mikro step biti 32.4 / 32 = 1.0125"

Potrebno je da pređemo 15.034" svake sekunde, onda se svaki step okida 1.0125 / 15.034 = ~0.067347346s odnosno 67.347346ms po mikrostepu.

Ako se koristi arduino, onda nema potrebe za mikro prekidacima, to se uprogramira u arduino posle koliko sekundi da se motor iskljuci pa kad se platforma pomeri u pocetni polozaj, ponovo se startuje program.

Da li bi jedna baterija od 9v pokretala to sve? Motor, driver i arduino?

Oni motorici sto sam poslao link, oni rade na 9v? Tj driver im daje struju sa baterije koliko je potrebno, ali dovoljna je ta jedna baterija?

Ne zelim da vukljam razne akumulatore.

U principu bi trebalo da 9V radi posao.

Napajanje za taj drajver je 9-40V, i koliko vidim za arduino može 7-21V, tako da 9V radi za oba.

Jedino je pitanje jačine struje prema motoru i potrošnje. 9V neće proizvesti baš veliku struju a ne znam ni za kapacitet.

Ako se ne varam motor koji je recimo 1.68A i 1.65 oma može da troši 4.65W po navoju, znači oko 9W total. Baterija mora da može da pruži minimum 1A na 9V.

Doduše ja baš nisam siguran da znam šta pišem, tako da ako mašim - valjda će me neko ispraviti :D

Mislim da bi mi bolje bilo da se vodim principom sto jednostavnije to bolje.
Ako se koristi stepper motor, drajver, arduino, tu bi trebao i jaci izvor struje. Plus trebao bi neki set zupcanika da se prenos smanji i prenese sa motora na platformu.

Sa druge strane imamo ovo
(https://postimg.cc/jLFnRSg5)

Veoma jednostavno za izradu. Sve je vec podeseno, samo se montira na osovinu na kojoj stoji platforma.
I na ovim gotovim motorima ima koliko sam razumeo opcija da se nesto malo koriguje motor.

Za moje sposobnosti koje su skoro nikakve ovo deluje kao nesto izvodljivo.

Ok je opcija ali brzina zavisi od toga kolika je temperatura napolju i koliko je jaka baterija.

Takođe, pronađi koliki je prenosni odnos za RA puž na EQ2 montaži i onda napravi isti prenosni odnos na glavnom krugu i tom točkiću koji će da ga pokreće.

Zar brzina ne bi trebalo da je konstantna?
Ako temp utice na brzinu, da li onda ljudi koji ovakve motore stavljaju na eq montaze imaju probleme sa pracenjem kad je hladno?

Temperatura utiče na to kakav je izlazni napon baterije.

Brzina običnog DC motora zavisi od napona - različit napon, različita brzina.

Ti mali motori imaju potenciometar da se "našteluje" brzina da bude kako treba za dato veče. Ja se sećam kad sam imao Eq2 da sam prilikom snimanja planeta morao da "vijam" pravu brzinu da bi mi planeta ostala na senzoru jer nikad nisam mogao da ubodem pravu da planeta ne beži.

Zato su bolji motori ili sa kvarcnim kristalom ili steperi jer je brzina kod njih konstantna.

Onda ipak mora komplikovanija opcija.

Da li bi jos neko zeleo da pravi, neko ko je strucniji od mene a to nije tesko biti
Pa da se zajedno upustimo u ovo.
Ti odnosi zupcanika, uglovi, elektronika, kodiranje...
Ja sam vise obučen za čekic i pajser hehe
Delovalo je jednostavno medjutim kad se udubis u detalje nije bas prosto.

> Napajanje za taj drajver je 9-40V, i koliko vidim za arduino može 7-21V, tako da 9V radi za oba.

> Jedino je pitanje jačine struje prema motoru i potrošnje. 9V neće proizvesti baš veliku struju a ne znam ni za kapacitet.

Ja koristim nesto ovako za napajanje, mnogo veci kapacitet od 9V baterije. A puni se preko dana na suncu.

https://www.gembird.rs/artikal/hrd-t12---gembird-solar-power-bank-12000mah-2xusb--led-899

plus USB to 12V adapter. Tipican adapter daje oko 800mA na 12V sto je dovoljno.
Moja platforma ima 2 motora (RA plus Dec, NEMA 17 i NEMA 11) i to radi bez problema.

Hteo sam i ja da pomenem nešto slično, ali računam komplikacija.

Ima sad tih powerbank-ova za telefone koji imaju i brzo punjenje. To brzo punjenje znači da može da daje i više od 5V, jedino što treba malo elektronike da komunicira preko USB-a pa da se odabere "mod" punjenja, odnosno da se odabere voltaža.

Evo jedan video koji demonstrira kako to radi, nije komplikovano ali treba nabaviti QC trigger modul (što znači naručivanje i čekanje ako ga nema ovde da se uzme):

https://www.youtube.com/watch?v=_U28cASPLgc

Uzimajuci u obzir da se sve vise projekat komplikuje i nove stvari se nadovezuju na potrebnu opremu, odlucio sam da se okanem ovoga i pocastio sebe sa okularom.
Praticu rukom kao i do sad...

Do sledeceg puta kad se vise odvazim na ovaj projekat...

Мени је Добсонов телескоп папирна цев, шпер плоче, летвице од гајби за воће, парче гране, грамофонска лп плоча и мало тефлона. Никако не могу да замислим покојног Добсона како са размевањем и одобравањем чита о моторима, зупчаницима, батеријама, напону...Једноставно ми то није у складу са његовом основном идејом.

Quote from: vlaiv on January 11, 2022, 12:22:58 pmNe znam zašto se svi hvataju za taj astro foto na EQ platformi - ona je prevashodno za vizualno, ali da, određenim tehnikama se može dobiti dobra fotografija i sa platformom.

Evo primera:



Autor Emil Kraaikamp (AutoStakkert je njegov software)

16" F/5 dobson na ekvatorijalnoj platformi

No, to nije poenta izrade jedne. Ona se prevashodno pravi zbog vizuelnog dela i ako neko hoće, može da radi lucky planetarno ili DSO sa njom i odgovarajućom kamerom.

Ne verujem da iko misli da radi dugu ekspoziciju sa takvom platformom.

Velika većina nas kad kažemo veliki dobson obavezno zabalavimo pri pomisli šta bi ta cev mogla da prikaže u astrofotografiji... Zato sam to i napisao. Platforma deluje primamljivo, ali nažalost, ne i rezultati. Ovaj gore primer pokazuje da jeste moguće koristiti kraće ekspozicije čak i sa 400m aperture, kao što je i navedeno, ali da dublje strukture nikako nisu vidljive.

Primera radi, evo šta prikazuje 130mm njutn na ekvatorijalnoj montaži:



Ali dobro, platforma ume da bude itekako korisna, nego su mi komercijalne pomalo skupe.

Quote from: DraganTesic on January 12, 2022, 03:57:13 pmМени је Добсонов телескоп папирна цев, шпер плоче, летвице од гајби за воће, парче гране, грамофонска лп плоча и мало тефлона. Никако не могу да замислим покојног Добсона како са размевањем и одобравањем чита о моторима, зупчаницима, батеријама, напону...Једноставно ми то није у складу са његовом основном идејом.

A da uzmemo veker, par vijaka i nabudžimo na platformu od šperploče? :D

Prati a ne treba struja :D

Quote from: Yagodinac on January 12, 2022, 04:10:09 pm

Quote from: vlaiv on January 11, 2022, 12:22:58 pmNe znam zašto se svi hvataju za taj astro foto na EQ platformi - ona je prevashodno za vizualno, ali da, određenim tehnikama se može dobiti dobra fotografija i sa platformom.

Evo primera:



Autor Emil Kraaikamp (AutoStakkert je njegov software)

16" F/5 dobson na ekvatorijalnoj platformi

No, to nije poenta izrade jedne. Ona se prevashodno pravi zbog vizuelnog dela i ako neko hoće, može da radi lucky planetarno ili DSO sa njom i odgovarajućom kamerom.

Ne verujem da iko misli da radi dugu ekspoziciju sa takvom platformom.

Velika većina nas kad kažemo veliki dobson obavezno zabalavimo pri pomisli šta bi ta cev mogla da prikaže u astrofotografiji... Zato sam to i napisao. Platforma deluje primamljivo, ali nažalost, ne i rezultati. Ovaj gore primer pokazuje da jeste moguće koristiti kraće ekspozicije čak i sa 400m aperture, kao što je i navedeno, ali da dublje strukture nikako nisu vidljive.

Primera radi, evo šta prikazuje 130mm njutn na ekvatorijalnoj montaži:



Ali dobro, platforma ume da bude itekako korisna, nego su mi komercijalne pomalo skupe.

Uuu mislim da imam objekat za test.... 130mm na altaz montazi i m51... imamo referentan objekat sa EQ montazom....

Quote from: mitja on January 12, 2022, 04:56:54 pmUuu mislim da imam objekat za test.... 130mm na altaz montazi i m51... imamo referentan objekat sa EQ montazom....

Samo vodi računa da ti detalji u pozadini na 130mm slici nisu IFN ili tako nešto nego loša flet kalibracija :D

Quote from: vlaiv on January 12, 2022, 04:53:21 pm

Quote from: DraganTesic on January 12, 2022, 03:57:13 pmМени је Добсонов телескоп папирна цев, шпер плоче, летвице од гајби за воће, парче гране, грамофонска лп плоча и мало тефлона. Никако не могу да замислим покојног Добсона како са размевањем и одобравањем чита о моторима, зупчаницима, батеријама, напону...Једноставно ми то није у складу са његовом основном идејом.

A da uzmemo veker, par vijaka i nabudžimo na platformu od šperploče? :D

Prati a ne treba struja :D

Ха, ха, ха. А шта прати?

Jeste ovde loš flet, doduše... Ima dobrih (dubokih) fotki M51 i sa 80mm refraktorima. Ali dobro, poenta je da veća dužina izlaganja ima prednost nad kraćom. EQ platforma bi u suštini bila uporediva sa nevođenom EQ montažom, kao ja što snimam sve ove godine i nisam ni na 50% potencijala mog teleskopa i kamere.

Quote from: DraganTesic on January 12, 2022, 05:13:31 pm

Quote from: vlaiv on January 12, 2022, 04:53:21 pm

Quote from: DraganTesic on January 12, 2022, 03:57:13 pmМени је Добсонов телескоп папирна цев, шпер плоче, летвице од гајби за воће, парче гране, грамофонска лп плоча и мало тефлона. Никако не могу да замислим покојног Добсона како са размевањем и одобравањем чита о моторима, зупчаницима, батеријама, напону...Једноставно ми то није у складу са његовом основном идејом.

A da uzmemo veker, par vijaka i nabudžimo na platformu od šperploče? :D

Prati a ne treba struja :D

Ха, ха, ха. А шта прати?

Kako šta - pa prividno kretanje neba odnosno kontrira rotaciji zemlje.
A kako to radi? Pa na oprugu, pošto su veker satovi oni na navijanje, a imaju zgodnu osobinu da im se mala kazaljka okreće jedan krug na 24h :D

Prve EQ montaže su zapravo imale motore koji su se zvali "clock drive" :D

https://en.wikipedia.org/wiki/Clock_drive

Inače ima toga i danas, vidi ovu "montažu" za astrofotografiju:

https://www.youtube.com/watch?v=I4-HqafrceI

Очекивао сам неки песнички одговор као пролазак младости, љубави, живота, да нам поглед усмери ка небу и побуди сетне мисли, наше безначајности и слично. :)

Не заборави и на могућност увођења живих помагача. Један врти један шраф, други други, трећи даје такт и командује, а ти гледаш и уживаш и повремено, реда ради, негодујеш. :)

Сад за озбиљно, ти сатни механизми на које си ми указао су интересантни.

Quote from: DraganTesic on January 12, 2022, 03:57:13 pmМени је Добсонов телескоп папирна цев, шпер плоче, летвице од гајби за воће, парче гране, грамофонска лп плоча и мало тефлона. Никако не могу да замислим покојног Добсона како са размевањем и одобравањем чита о моторима, зупчаницима, батеријама, напону...Једноставно ми то није у складу са његовом основном идејом.

Dizajn koji je kreirao Dobson ima za cilj da tezi teleskopi mogu da budu stabilni i laki za upotrebu.
U sustini, dizajn Dobsona se ne menja, samo se unapredjuje i omogucava ponistavanje rotacije planete Zemlje i lakse pracenje objekata neba.
Ocigledno da je nemacka ekvatorijalna montaza potrebna za velike i teske teleskope preteska i preskupa.
GoTo sistemi za dobsona se takodje prodaju ali su takodje skupi. Nema nista sporno u tome.
Ovo je samo jedna "jednostavna" i jeftinija varijanta koja dopunjava vec dobar sistem.

Ne mislim da je Dobson bio Ted Kaczynski (Unabomber) koji se protivio modernizaciji i svemu sto to donosi
Ne vidim nista sporno u tome.

Quote from: Yagodinac on January 12, 2022, 04:10:09 pmAli dobro, platforma ume da bude itekako korisna, nego su mi komercijalne pomalo skupe.

Tako je, cene su cini mi se trostruko vece nego sto bi kostalo da se tako nesto napravi

Ништа Магелане није спорно. Сваки хоби је задовољство и тога се треба првенствено држати. Ако ти прављење платформе чини задовољство, направи је. Што је више тешкоћа које савладаш, то је више задовољства и среће на крају. Баш те брига за мишљење других.

Добсон је био сиромашни калуђер, али није зато правио телескоп од папира,  шпера, дашчица, водоводних цеви. И дан данас многи, погледај слике са њихових сусрета, праве идентичну копију његовог телескопа. Зашто?

Зашто мотоциклисти воле Харли Дејвисон? Зашто му не замене, рецимо, мотор, ставе тиши ауспух?

Култни предмети имају своју идеју, савршени су такви какви су, за то зашто су направљени. Добсонов телескоп је, по мени, такав. Савршен, али ко каже да сам ја у праву?

Negde se slazemo, negde ne, sve je to deo diskusije i razmene misljenja.
Nema tu nista lose.
Nesto novo cujes, nesto novo naucis.
Dobson montaza sluzi odlicno svrsi kojoj je namenjena.

Komercijalni teleskopi koji se prodaju rade na principu koji je smislio Dobson, mozda ne koriste iste materijalne kao on ali to je deo napretka.
Svakako cenim tvoje misljenje i doprinos temi.

Quote from: vlaiv on January 11, 2022, 02:51:47 pmMislim da je bolja varijanta ići sa steper motorom nego sa običnim DC jer steper motor može da kontroliše brzinu lako.

Pored steper motora ti treba i drajver, recimo ovaj:

https://mehatron.rs/tb6600-drajver-za-step-motore (https://mehatron.rs/tb6600-drajver-za-step-motore)

On kontroliše napon i jačinu struje koju daje motoru.

TB6600 je jedan od najgorih drajvera u smislu preciznosti i mogucnosti pogotovo u astronomiji. Za pogon vam je najjednostavnije solderless resenje da idete sa sledecom konfiguracijom:

MCU: Arduino Nano (800 din)
Daughterboard: CNCv4 (500 din)
Drajver: DRV8825 (300 din)
Stepper: 17HS4401 (1500 din)


Umesto DRV8825 bi bilo mnogo bolje naci drajver sa interpolacijom (moja preporuka svkako za TMC2209 ali tesko cete ga naci).  Sa accelstepper bibliotekom je relativno lako isprogramirati za najosnovnije mogucnosti. Treba vam i regulisano napajanje 12V ili olovna baterija. Troskovi i vreme se gomilaju a jos nismo do mehanickog dela dosli. Razumem da bi ovo bilo jako zabavno za nekog ko se inace ne bavi tim stvarima pa bi prvi put imao prilike da nauci razne nesto novo ali mene bi poprilicno smorilo posle izrade jedne mehanike, jednog trekera i tri konverzije EQ montaza u OnStep...

Ne mogu da nađem forum sad.... jedan kolega astroamater iz Francuske se baš namučio da napravi dobru EQ platformu za dobson u kućnoj radinosti ko moj 250/1200 i na kraju nije bio zadovoljan praćenjem i nalaženjem objekata... kako kaže, (stisnuo sam se i kupio polovnu EQ6-R Pro GOTO i rešio problem).... naravno ima to svoju finu cenu ali voleo bih i ja da moj bojler nakačim na jednu ovakvu montažu jednog dana :)

Da da, kad se ovako laički, grubo pogleda...
"Par šperploča, par lezajeva i elektro motor, nista tesko"
Medjutim kad se udubi u materiju tj kad ti ljudi koji znaju i razumeju se u to objasne sta je potrebno da bi rezultat bio dobar... Shvatis da si zagrizao vise nego sto mozes da sažvaćeš.

Ali dobro, da nisam pokrenuo pricu o ovome, i dalje bih mislio sperploca, par lezajeva i elektro motor hehe.
Uvek se nesto novo nauci.

Mnogi ljudi su je pravili, citao sam na stranim forumima i dobro im sluzi. Ali potrebno je znanje i majstorluk za tako nesto. Kod mene bi ti bilo "trial and error" proces.

Taj francuz je bio verovatno samo malo bolje informisan od mene hehe
I daleko vise je hteo da se "stisne" i kupi pravu stvar

Ja sam nešto eksperimentisao sa nekim (polufunkcionalnim) idejama da uz pomoć mobilnog telefona i određenih aplikacija SW 200/1200 radi po principu push to go.

Verovatno svi znate koji je to princip i svakako, on je nešto između zadovoljstva samostalnog pronalaska zahvaljujući mapama i goto sistema. Što neko reče gore, zadovoljstvo pronalaska objekta bez goto pomoći ima svoju draž i čar...

E sad, da li zbog blizine metalne cevi teleskopa ili nečeg drugog, nakon "zaključavanja" telefona na određenim zvezdama, koordinate na telefonu bi pobrljavile pa bi npr. pomeranje teleskopa nekih 20-30 stepeni na drugu stranu radi pronalaska nekog objekta dovodilo do greške od 4 do 8 stepeni od zadatog cilja... Više frustracije nego zadovoljstva.

Druga, možda i bitnija stvar, možda sam pogrešno i shvatio, ali nešto mi se učinilo da je izneta sumnja u kvalitet astrofotografija ovog teleskopa 200/1200 što dolazi na Dobson montaži.

Da li ste to mislili na fotografije uz ovu homemade budževinu ili generalno nevezano za montažu? Pitam iz razloga što merkam EQ-6 za ovaj moj tubus...

Quote from: ubootwaffe on February 05, 2022, 08:26:42 pmDa li ste to mislili na fotografije uz ovu homemade budževinu ili generalno nevezano za montažu? Pitam iz razloga što merkam EQ-6 za ovaj moj tubus...

Mislim da je to više zbog dobson montaže i ekvatorijalne platforme.

Ja imam taj teleskop i u par navrata sam ga stavljao na Heq5 montažu. On radi posao za astro fotografiju, naravno tu je koma i osvetljeno polje nije veliko. Heq5 nije baš u stanju da ga nosi kako treba.

Quote from: vlaiv on February 05, 2022, 09:21:47 pmMislim da je to više zbog dobson montaže i ekvatorijalne platforme.

Ja imam taj teleskop i u par navrata sam ga stavljao na Heq5 montažu. On radi posao za astro fotografiju, naravno tu je koma i osvetljeno polje nije veliko. Heq5 nije baš u stanju da ga nosi kako treba.

Hvala na odgovoru vlaiv. Stekao sam utisak da ovaj tubus 200/1200 generalno nije dobar za astrofoto  :o  :o  :o
 
Po svemu sudeći sve ispod EQ-6 bilo bi frustrirajuće...

Ma to zavisi od slučaja do slučaja, neki dobsoni su odlični tubusi za astrofoto, neki su horor. Iako je  200/1200 malo sporiji (f6) od proseka za foto-reflektore koji obično idu f4-5, ima i bržih (f2,8) ali su to specijalizovane naprave, obično za brze pretrage velikih površina neba - i naravno preskupe za ono što nude prosečnom amateru.
Problem u astrofotografiji sa nekim dobson tubusima može da bude:
- 1.25" fokuser, često plastičan, često letva i često nedovoljan za T ring, koma korektor i još ponešto;
- često sekundarno bude malecko radi opstrukcije i boljeg vizuelnog kontrasta, pa onda teleskop vinjetira na kameri;
- fokus ume da bude nedostižan za DSLR, odnosno položaj ogledala je optimizovan za vizuelno pa mora da se prepravlja;
- f6 je pomalo sporo; razlika između f5 i f6 je pola f-stopa, dakle biće duže eksponiranje oko 50% na f6 teleskopu nego na f5 (a jedno 120-130% duže nego na f4);
- meni lično 1200mm žižne daljine je ohoho, ali ako dune iole jači vetar na EQ6 svi ti veliki tubusi u astrofotografiji postaju neupotrebljivi, praćenje se prekida zbog vibracija itd. To su idealne opservatorijske sprave ili ako imaš neki od onih astronomskih šatora koji se reklamiraju, onda za tu cifru dobijaš zaista najviše neba.

Zaključak: dobson tubusi mogu da budu korisni u astrofoto, ali vrlo često traže prepravke pa je onda pravo pitanje zašto ne uzmeš nešto što je već prilagođeno tome (foto-njutn) za slične pare. S druge strane taj 200/1200 bi trebalo da razbija na planetama pa stavljanje njega na EQ6 i snimanje itekako ima smisla.

Quote from: ubootwaffe on February 05, 2022, 08:26:42 pmJa sam nešto eksperimentisao sa nekim (polufunkcionalnim) idejama da uz pomoć mobilnog telefona i određenih aplikacija SW 200/1200 radi po principu push to go.

Push-to je sistem napravljen za lakse pronalazenje objekata nocnog neba, koji se rucno gura u poziciju objekta koji je selektivan (na telefonu u ovom slucaju) dok se kod go-to koriste motori koji to automatski odrade.

Ekvatorijalna platforma ima za cilj pracenje objekta u okularu kada je vec pronadjen.

Telefon moze biti koristan, ukoliko je kompas u telefonu ispravan.
Moj isto brlja ali ja ga ne koristim kao kompas niti za precizno odredjivanje tipa uperi na nebo i vidi sta je.

Tebe verovatno isto kompas zeza.

Quote from: Yagodinac on February 06, 2022, 10:54:40 am- f6 je pomalo sporo; razlika između f5 i f6 je pola f-stopa, dakle biće duže eksponiranje oko 50% na f6 teleskopu nego na f5 (a jedno 120-130% duže nego na f4);
- meni lično 1200mm žižne daljine je ohoho, ali ako dune iole jači vetar na EQ6 svi ti veliki tubusi u astrofotografiji postaju neupotrebljivi, praćenje se prekida zbog vibracija itd. To su idealne opservatorijske sprave ili ako imaš neki od onih astronomskih šatora koji se reklamiraju, onda za tu cifru dobijaš zaista najviše neba.

Ove dve stavke stvarno nisu bitne.

F/odnos nije merilo brzine što se tiče astrofotografije, i fokalna dužina nije merilo da li će neki teleskop da ima problem sa praćenjem ili ne.

Ja bez problema koristim F/8 instrument sa 1600mm fokalne dužine.

Brzina sistema se nabolje definiše kao veličina aperture na radnoj rezoluciji, dok je za vođenje bitna radna rezolucija - ark sekundi po pikselu.

8" F/6 instrument sa 12µm pikselima ima istu radnu rezoluciju kao 80mm F/5 sa 4µm pikselima. Daleko je brži - više od x4 a greška vođenja će imati isti uticaj.

Naravno, u potpunosti si u pravu za uticaj vetra i veličinu tubusa, ali ako vetra nema, preciznost montaže će imati isti uticaj na oba instrumenta u gornjem slučaju.

Itekako je f-odnos bitan ako imaš na umu ono za šta je inicijalno i namenjen: za određivanje dužine eksponiranja. Tvoj f8 teleskop ako snima neku galaksiju 8h, neki f4 će dobiti taj isti signal za dva sata - malo li je? Za istu aperturu f4 teleskop snimi 4 objekta dok ti snimiš jedan, naravno ti dobiješ fotku na duplo većoj žižnoj daljini, pa kome šta više odgovara. Takođe ja ovo govorim iz ugla astrofotografa-kampera, koji kad ode negde da snima itekako vodi računa o potrebnom vremenu. Za opservatoriju je to uglavnom od sekundarnog značaja.

Quote from: Yagodinac on February 06, 2022, 04:22:51 pmItekako je f-odnos bitan ako imaš na umu ono za šta je inicijalno i namenjen: za određivanje dužine eksponiranja. Tvoj f8 teleskop ako snima neku galaksiju 8h, neki f4 će dobiti taj isti signal za dva sata - malo li je? Za istu aperturu f4 teleskop snimi 4 objekta dok ti snimiš jedan, naravno ti dobiješ fotku na duplo većoj žižnoj daljini, pa kome šta više odgovara. Takođe ja ovo govorim iz ugla astrofotografa-kampera, koji kad ode negde da snima itekako vodi računa o potrebnom vremenu. Za opservatoriju je to uglavnom od sekundarnog značaja.

Nisi u pravu.

Polaziš od pretpostavke da oba teleskopa F/8 i F/4 rade sa istom veličinom pikesla a to ne mora biti tačno.

Ljudi koji se bave redovnom fotografijom uglavnom vide F/odnos kao zatvaranje blende. Kada se objektiv sa F/4 zatvori na F/8 on onda pušta manje svetlosti i naravno da je sporiji.

Uzmimo na primer dva teleskopa iste aperture - 4" F/5 i 4" F/10 - to su realni teleskopi - Skywatcher ST102 i Evostar 102. Oba sakupljaju istu količinu svetla jer imaju isti prečnik objektiva.

Ako se F/10 upari sa kamerom koja ima x2 veće piksele - ili se pikseli binuju x2, oba teleskopa će raditi na istoj rezoluciji, odnosno svetlo od mete će se podeliti na isti broj pikesla.

Znači - dva sistema - sakupe isti broj fotona i taj isti broj fotona razdele na isti broj pikesla. Svaki piksel dobije isti signal u jedinici vremena - oba sistema su jednako brza a jedan je F/5 a drugi F/10.

Jedina razlika između njih je širina vidnog polja, i ako meta ne može cela da stane u vidno polje, onda "brži" teleskop (odnosno onaj sa manjim F/brojem) ima prednost, ali ako je meta takva da u oba slučaja staje na senzor - nema razlike u brzini.

Na isti nači se može napraviti da je i "sporiji" (u smislu F/broja) teleskop zapravo brži ako se upari sa odgovarajućom kamerom.

Quote from: vlaiv on February 06, 2022, 06:36:01 pmNisi u pravu.

Polaziš od pretpostavke da oba teleskopa F/8 i F/4 rade sa istom veličinom pikesla a to ne mora biti tačno.

Pa kad tako postaviš problematiku naravno da nisam u pravu i da onda ispada drugačije - ali problem je u postavci. Ja polazim od toga da na oba teleskopa imamo iste kamere i iste veličine piksela, što je po meni fer za upoređivanje teleskopa a ako to nije slučaj onda nemamo ni šta da poredimo. Inače matematički si u pravu da ćemo sa 4x većim pikselima na 4x sporijem teleskopu da skupimo istu količinu fotona, ali bi onda rezolucija bila ista, jel da? I ništa nismo dobili kao razliku  ;D

Ako izuzmemo kamere iz priče, pošto postoji milion različitih, od 350d do mono_CCD koje koštaju po 15 hiljada evra; mi teleskope u astrofotografiji primarno možemo podeliti po f-odnosu. Meni lično brži teleskop znači puno, nadalje ću verovatno zbog toga ići na f4 reflektor, a neko ko snima na većim žižnim daljinama ili ima opservatoriju može ići i na f8 ili više. Njemu nije problem da jednu galaksiju ili planetarnu maglinu eksponira cele noći. Sve je stvar individualnih potreba.

Quote from: Yagodinac on February 06, 2022, 09:35:37 pmAko izuzmemo kamere iz priče, pošto postoji milion različitih, od 350d do mono_CCD koje koštaju po 15 hiljada evra; mi teleskope u astrofotografiji primarno možemo podeliti po f-odnosu. Meni lično brži teleskop znači puno, nadalje ću verovatno zbog toga ići na f4 reflektor, a neko ko snima na većim žižnim daljinama ili ima opservatoriju može ići i na f8 ili više. Njemu nije problem da jednu galaksiju ili planetarnu maglinu eksponira cele noći. Sve je stvar individualnih potreba.

Da, ali upravo smo videli da ako uzmemo 8" F/8 i 8" F/4 i uzmemo istu kameru, i binujemo piksele kod prvog teleskopa a kod drugog ne - biće isto brzi.

Ne moraš da eksponiraš čitave noći - pola sata jednim - isto što i pola sata drugim.

Zaboravljaš da i f4 možemo da binujemo i opet budemo 4x brži od f8...  ::)

Fundament astrofotografije je f-odnos. Ako snimaš planete i dvojne zvezde ima smisla tražiti optički bolji ali i sporiji teleskop, sve tamo negde do f15. Ako juriš magline i galaksije, koristiš LP filtere ili CCD kroz raznorazne narrowband kanale, brz teleskop mnogo više znači. Ionako već negde sa 10" f4 njutnom dolazimo do granica atmosfere sa prosečnom veličinom piksela.

Quote from: Yagodinac on February 06, 2022, 10:14:06 pmZaboravljaš da i f4 možemo da binujemo i opet budemo 4x brži od f8... 

Možeš da ga binuješ ali onda dobiješ drugu rezoluciju. Kada binuješ F/8 teleskop x2 - dobiješ istu rezoluciju (ark sekundu po pikselu) kao i F/4 teleskop.

F/4 teleskop je samo "jedan bin" ispred F/8.

Binuješ F/4 x2 - binuješ F/8 x4, binuješ F/4 x3 - isto kao i F/8 x6 i tako dalje i tako dalje.

Prednost F/4 teleskopa je to što hvata više neba i pogodniji je za wide field, a ima i mana. Brža optika je teža za kolimaciju, pravi veće probleme sa refleksijama i slično.

Quote from: Yagodinac on February 06, 2022, 10:14:06 pmIonako već negde sa 10" f4 njutnom dolazimo do granica atmosfere sa prosečnom veličinom piksela.

Sa današnjim pikselima smo mi prešišali odavno granicu. Mnogi nisu ni svesni da over sample-uju ohoho. U većini slučajeva, granica je tu negde oko 1.5"/px. Ispod ne vredi ići. To je sa većim teleskopima. Sa manjim, oko 4" - 2"/px i to je to.

Ni meni se ta priča sa biningom ne sviđa. Bining kod običnih DSLR (tačnije uopšte OSC) kamera uništava informacije o boji jer kombinuje razne kolor piksele u matrici u jedan crno-beli. Da bi se dobila kolor slika, moraju se koristiti filteri pa posle kombinovati kanali, dakle 4x više posla (RGB+L). Odnosno bining može pomoći kod situacije sa f brojem ovako kako vlaiv opisuje kod mono/narrowband fotografije.

Quote from: CyberianIce on February 07, 2022, 07:18:19 amNi meni se ta priča sa biningom ne sviđa. Bining kod običnih DSLR (tačnije uopšte OSC) kamera uništava informacije o boji jer kombinuje razne kolor piksele u matrici u jedan crno-beli. Da bi se dobila kolor slika, moraju se koristiti filteri pa posle kombinovati kanali, dakle 4x više posla (RGB+L). Odnosno bining može pomoći kod situacije sa f brojem ovako kako vlaiv opisuje kod mono/narrowband fotografije.

Mogu se binovati samo odgovarajuće boje (samo odgovarajući pikseli). Proces je malo drugačiji nego kod mono senzora, ali je rezultat isti. Naravno - ne gubi se informacija o boji ovim postupkom.

E to nisam znao. Moze li malo opsirnije o tome sta se moze binovati a sta ne moze, CCD/CMOS, astrofotgrafske kamere/DSLR, mono/kolor, itd.

Binovati??? Ok. Odoh da nadjem na netu o kom djavolu pricate...

Quote from: mitja on February 07, 2022, 03:27:24 pmBinovati??? Ok. Odoh da nadjem na netu o kom djavolu pricate...

"Strpati u isti koš" :D kad se prevede sa engleskog.

To je postupak koji se od manjih piksela prave veći pikseli. Prvo je postao popularan da CCD kamerama zato što je tamo stvarno pravljen veći piksel od grupe manjih - odnosno elektroni iz grupe recimo 2x2 ili 3x3 piksela su "strpani u isti koš" pre nego što su "prebrojani". Rezultat toga je isti kao da je u pitanju jedan veći piksel koji ima stranicu x2 ili x3 u odnosu na stvarni piksel.

Matematički, to je skoro isto kao kada uzmeš četiri isčitana piksela (2x2 grupu) i sabereš ih (ili im uzmeš srednju vrednost).

Moderne CMOS kamere nemaju tu mogućnost da se elektroni broje zajedno - ali se mogu na taj matematički način binovati.

Jedina razlika između hardverskog i softwerskog binovanja (kako se zovu da bi ih razlikovali) je u količini šuma čitanja.

Kod hardverskog binovanja - prvo se sumiraju elektroni pa se onda vrednost isčitava - i u tom slučaju se šum čitanja primenjuje na sumu i ne menja se u odnosu na pojedinačan piksel (jedno čitanje - jedna "doza" šuma čitanja).

Kod softverskog binovanja - sumiranje se vrši nakon što su pikseli već isčitani, i svaka vrednost je već primila po jednu dozu šuma čitanja - tako da je ukupan šum čitanja veći - ne četiri puta nego samo dva (odnosno - onoliko koliko se binovalo, za 2x2 - šum čitanja je x2 veći, za 3x3 je x3 veći i tako dalje).

Sve u svemu - veći pikseli, veća osetljivost ali manja rezolucija snimka (i po broju piksela u konačnoj slici i po rezoluciji u smislu ark sekundi po pikselu).

Binovanje je korisno kada se treba popraviti SNR (signal/šum odnos) i kada je slika "over sample"-ovana, odnosno "prekomerno semplovana" - ne znam ni koji je ispravan termin na srpskom.

To je kada koristimo suviše male piksele za nivo zamućenja koji nastaje zbog uticaja atmosfere i preciznosti praćenja i slično.

Idealan odnos veličine piksela u odnosu na nivo zamućenja je oko FWHM / 1.6.

Recimo DeepSkyStacker ima u jednoj od kolona i FWHM vrednost. Ona predstavlja "koliko su zvezde naduvane" - odnosno nivo zamućenja.

Kada se završi stackovanje, može se izmeriti ista vrednost i za finalni stack. Taj broj (u ark sekundama ne pikselima) kada se podeli sa 1.6 - dobije se idealna vrednost za ark sekunde po pikselu.

Recimo ako je FWHM 3.5" onda je idealna rezolucija snimanja 3.5/1.6 = 2.1875"/px ili zaokruženo 2.2"/px

Rezoluciju semplovanja računamo kao 206.3 * veličina_piksela / fokalna_dužina (veličina piksela je u mikrometrima a fokalna dužina u milimetrima).

Na primer 150PDS sa Canon 450D daje sledeću rezoluciju:

206.3 * 5.2 / 750 = 1.43"/px

Quote from: CyberianIce on February 07, 2022, 03:01:50 pmE to nisam znao. Moze li malo opsirnije o tome sta se moze binovati a sta ne moze, CCD/CMOS, astrofotgrafske kamere/DSLR, mono/kolor, itd.

CCD - najbolje da se binuje hardverski, mada može i softverski ali imati u vidu da je šum čitanja velik kod ovih kamera i da onda softversko binovanje nije najbolje rešenje (mada ako su podaci već isčitani - to je jedino što preostaje)

CMOS - naravno softversko binovanje.

Može posle kalibracije a pre stackovanja ili nakon stackovanja dok su podaci još uvek linearni.

Kod LRGB pristupa, često se koristi caka da L bude sniman u punoj rezoluciji dok RGB budu binovani jer je ljudsko oko mnogo osetljivije na promene kontrasta u lumi nego u hromi.

Mono binovanje je prosto - samo se binuje.

Kolor je kompleksna tema.

Ono što se mora razumeti kod kolor senzora jeste da on u startu sempluje na pola rezolucije u odnosu na onu što se dobije iz veličine piksela.

I ne samo to - nego kada vadimo kolor informaciju - mi veštački "napumpamo" nazad rezoluciju iako realno detalji nisu prisutni / nisu zabeleženi.

Kada se odabere debajerisanje sa bilo kojom vrstom interpolacije - to se dešava. Algoritam jednostavno uzme neku vrstu proseka okolnih piksela da nadomesti vrednosti koje nedostaju.

Isti proces se dešava kada uvećamo sliku x2 u odnosu na osnovnu rezoluciju - dodaju se pikseli interpolacijom između postojećih.

Zašto ovo pričam - zato što bi ljudi mogli pomisliti - hej, pa mogu da stackujem sliku i onda da je binujem x2 i dobijem poboljšanje SNR-a.

To ne radi ako je slika debajerovana interpolacijom. Dodatni pikseli nisu originalne vrednosti nego su izračunati od postojećih i kao takvi nisu linearno nezavisni. Nemaju svoj originalni šum i onda binovanje ne radi.

Da bi se binovali color podaci - može se uraditi jedna od sledećih stvari:

1. binovati pikseli odgovarajućih boja u bayer matrici vodeći računa da ostane odgovarajući bayer raspored u matrici. Znači binuju se 1 i 3, 5 i 7, ... pikseli za jednu boju, 2 i 4, 6 i 8, .... za drugu (odnosno u 2 dimenzije sve kombinacije par nepar). To je "najčistiji" metod i tako radi hardversko binovanje kod kolor kamera (koje proizvode kolor binovane podatke). Ne znam software koji to radi tako. Možda ima ali ja nisam siguran.

2. Stackovati u super piksel modu i onda rezultat binovati. Zatim rezultat uvećati x2

3. Stackovati sa interpolacijom, binovati x4 (da bi se dobio rezultat x2) i onda sliku uvećati x2

Ako ti je čudno to uvećavanje x2 - to je ista stvar koja se dešava kada se debejeruje interpolacijom.

Zaključak: kod DSLR-a su mršave prednosti binovanja, zbog CMOS arhitekture odnosno Bajerove matrice. Kod monohromatskih CCD kamera binovanje daje 4x veću osetljivost uz duplo manju lineaarnu rezoluciju (a to smo i napomenuli na početku priče, da se može "ubrzati" f8 teleskop da bude kao f4).
Najprostije rečeno, uzme se signal sa četiri susedna piksela, saberu se njihove vrednosti i dobije se cifra koja je... četiri puta veća  8) Ovo je idealno za npr H-alfa opseg koji sam po sebi traži jako duge ekspozicije; rezoluciju dobijemo L kanalom a Ha binujemo pošto nam tu uglavnom treba samo boja, detalji su tu mnogo manje potrebni (i zastupljeni).

Da ne bude da kršim nečiji kopirajt, evo (https://postimg.cc/Z0mhjQ2Y) kako to u praksi izgleda.

Da, prednost je jako tanka buduci da nema softvera koji to moze uraditi kako treba a cak i tada to ne moze biti kao hardverski binning jer je signal vec prosao kroz ADC koji je sam po sebi lossy konverter. Ovo sto vlaiv kaze je prakticno workaround. Pitam se koliko li to ima smisla kad se cak ni u sofverima ne pojavljuju opcije koje mogu automatizovati proces...

Quote from: vlaiv on February 07, 2022, 05:51:27 pm2. Stackovati u super piksel modu i onda rezultat binovati. Zatim rezultat uvećati x2

Da li sam corav ili ne vidim u DSS-u nigde super pixel mode? A mislim da je bilo to negde, mozda u starijim verzijama... U Sequator ima "Merge 4 pixels" sto je ekvivalent tome, ali mi se ne svidja Sequator dosta je prost. Koji jos softveri za stekiranje postoje koji imaju malo vise naprednijih opcija?

Quote from: vlaiv on February 07, 2022, 05:51:27 pm3. Stackovati sa interpolacijom, binovati x4 (da bi se dobio rezultat x2) i onda sliku uvećati x2

Da li pod stekirarnjem sa interpolacijom mislis na Drizzle?

I to kad kazes onda rezultat uvecati x2 mislis li na bilinear, bicubic ili nearest neighbor rasterizer za overzemplovanje? I kada to raditi? Nakon stekiranja a pre postprocesinga ili kako? Ja bi pokusao da se igram sa tim, zasto da ne, mozda ce biti izgubljeno vreme ali bar ce biti uzbudljivo :D

Quote from: CyberianIce on February 07, 2022, 09:10:20 pmDa, prednost je jako tanka buduci da nema softvera koji to moze uraditi kako treba a cak i tada to ne moze biti kao hardverski binning jer je signal vec prosao kroz ADC koji je sam po sebi lossy konverter. Ovo sto vlaiv kaze je prakticno workaround. Pitam se koliko li to ima smisla kad se cak ni u sofverima ne pojavljuju opcije koje mogu automatizovati proces...

Razlika između hardverskog i softverskog bininga je minimalna. Umesto da kamera ima tipa 1.7e šuma čitanja - imaće 3.4e šuma čitanja.

Što se tiče samih ekspozicija - tu ne treba ništa menjati. Ako se već pravilno eksponira spram količine šuma čitanja i drugih izvora šuma - tipa termalnog ili šuma svetlosnog zagađenja, onda će to biti ispravna ekspozicija i za slučaj kad je slika binovana (poveća se šum čitanja x2 ali se poveća i signal x4 i svaki drugi šum x2 - pa je odnos šuma čitanja i drugih šumova ostao isti).

Quote from: CyberianIce on February 07, 2022, 09:10:20 pmDa li sam corav ili ne vidim u DSS-u nigde super pixel mode? A mislim da je bilo to negde, mozda u starijim verzijama... U Sequator ima "Merge 4 pixels" sto je ekvivalent tome, ali mi se ne svidja Sequator dosta je prost. Koji jos softveri za stekiranje postoje koji imaju malo vise naprednijih opcija?

Deep sky stacker ima 4 opcije za debajerovanje. Prve dve su interpolacija - one su ekvivalent toj priči - snimaš na manjoj rezoluciji i onda softverski povećaš sliku x2.

Bilinearna interpolacija je baš to - bilinearna interpolacija kad povećavaš sliku x2

Ova druga opcija je kao malo bolja u dnevnoj fotografiji ali sam siguran da nećeš videti razliku što se tiče astrofotografije (u odnosu na prvu).

Bayer drizzle je opcija koja, ako je dobro implementirana - jedina može da proizvede sliku koja je je stvarno semplovana na rezoluciji koja odgovara veličini piksela.

Ne znam da li je dobro implementirana u DSS. Znam da jeste u AutoStakkert!3 recimo. Iako se ne spominje tamo, znam da se koristi jer sam pričao o tome sa Emilom. Pisao sam mu sa tom idejom pre nekoliko godina i tada mi je rekao da upravo korisit bayer drizzle za kolor snimak.

Sve u svemu - iako je najbolja varijanta što se tiče rezolucije - treba je koristiti samo tamo gde ima smisla - ako je snimak rađen brzom optikom sa kratkom fokalnom dužinom i super piksel mod bi ozbiljno under sampleovao a optika je dovoljno oštra da zabeleži najfinije detalje - onda vredi koristiti.

Poslednje je super pixel mod.

Quote from: CyberianIce on February 07, 2022, 09:10:20 pmDa li pod stekirarnjem sa interpolacijom mislis na Drizzle?

I to kad kazes onda rezultat uvecati x2 mislis li na bilinear, bicubic ili nearest neighbor rasterizer za overzemplovanje? I kada to raditi? Nakon stekiranja a pre postprocesinga ili kako? Ja bi pokusao da se igram sa tim, zasto da ne, mozda ce biti izgubljeno vreme ali bar ce biti uzbudljivo

Ne. Drizzle je posebna priča i savetujem da se običan drizzle nikada ne koristi u amaterskoj astrofotografiji jer apsolutno nema smisla. Algoritam je razvijen za Habl - gde se zna da je kamera under sample-ovala ozbiljno i gde se teleskop mogao usmeriti sa velikom preciznošću.

Jedina varijanta koja radi ako se implementira kako treba je Bayer drizzle. Kod običnog drizzla igra se na foru "smanjenja" piksela i preciznih pomeraja između ekspozicija.

Problem je što to smanjenje radi samo kod "shift&add" a mi ovde koristimo i interpolaciju i nismo tako precizno under sample-ovani i svašta nešto.

Kod bayer drizzle-a nije potrebno "smanjivati piksele" - oni su već taman veličine koja treba. Zato bayer drizzle u principu može da radi i sa amaterskom opremom.

Što se tiče uvećanja - nađi najbolji algoritam sa najmanje artifakata. Neki kubni splajn ili većeg stepena. Povećava se kada je zavšeno stackovanje a podaci još linearni.

Siril? Cini mi se da on ima nesto tako kao opciju.

Quote from: Magelan118 on February 06, 2022, 12:53:04 pmPush-to je sistem napravljen za lakse pronalazenje objekata nocnog neba, koji se rucno gura u poziciju objekta koji je selektivan (na telefonu u ovom slucaju) dok se kod go-to koriste motori koji to automatski odrade.

Ekvatorijalna platforma ima za cilj pracenje objekta u okularu kada je vec pronadjen.

Telefon moze biti koristan, ukoliko je kompas u telefonu ispravan.
Moj isto brlja ali ja ga ne koristim kao kompas niti za precizno odredjivanje tipa uperi na nebo i vidi sta je.

Tebe verovatno isto kompas zeza.

Tako je. Često su neke galaksije ili magline vizuelno izuzetno teško uočljive pa bi bilo od izuzetne koristi početnicima da bar push to sistemom dođu do traženih objekata.

U početku sam najviše vremena gubio u pronalaženju DSO objekata da je to bilo frustrirajuće.

Mislim da nije do kompasa, jer sam probao sa više telefona, jednostavno, taj sistem nije pouzdan.

Ovako nešto bi bilo idealno, ali već je ozbiljnija priča i daleko skuplja.
https://astro-gadget.net/gadgets/control-of-telescopes/dobsondream8

https://astro-gadget.net/gadgets/control-of-telescopes/dobsondream8 (https://astro-gadget.net/gadgets/control-of-telescopes/dobsondream8)

Quote from: mitja on February 07, 2022, 03:27:24 pmBinovati??? Ok. Odoh da nadjem na netu o kom djavolu pricate...

Dobro je, nisam jedini ko se češkao po glavi dok je čitao o binovanju pixela. 😁😁😁

U svakom slučaju hvala kolegama na pojašnjenju.

U početku mi je delovalo da ni EQ-6 ne bi dao željene rezultate sa tubusom 200/1200 skinutim sa Dobson montaže...

@Yagodinac
Već sam montirao DSLR na teleskop, imam neke snimke planeta, za druge objekte (ne računamo Mesec) svaka ekspozicija duža od 1" je noćna mora.

Mislim da se previse otislo van teme sa raznim diskusijama ali dobro, uvek treba podrzati pricu i razmenu znanja i misljenja.

@ubootwaffe, meni licno ni go-to ni push-to nije potrebno. Iz mog dvorista koje je bortle 5 mogu da nadjem svaku lokaciju objekta nocnog neba iako necu svaki objekat videti.
Star hopping mi pruza izuzetno zadovoljstvo.
Ljudi koji posmatraju sa mesta gde je svetlosno zagadjenje vece i samim tim star hopping je tezi imaju koristi od oba navedena sistema.

Meni je ekvatorijalna montaza bila interesantna jer bi omogucila pracenje objekta u okularu posto se objekat pronadje sto bi ucinilo eventualno slikanje ili samo posmatranje laksim.
To je sve.

Quote from: Magelan118 on February 08, 2022, 07:38:02 pmMislim da se previse otislo van teme sa raznim diskusijama ali dobro, uvek treba podrzati pricu i razmenu znanja i misljenja.

@ubootwaffe, meni licno ni go-to ni push-to nije potrebno. Iz mog dvorista koje je bortle 5 mogu da nadjem svaku lokaciju objekta nocnog neba iako necu svaki objekat videti.
Star hopping mi pruza izuzetno zadovoljstvo.
Ljudi koji posmatraju sa mesta gde je svetlosno zagadjenje vece i samim tim star hopping je tezi imaju koristi od oba navedena sistema.

Meni je ekvatorijalna montaza bila interesantna jer bi omogucila pracenje objekta u okularu posto se objekat pronadje sto bi ucinilo eventualno slikanje ili samo posmatranje laksim.
To je sve.

E a šta ćemo sa početnicima koji, kao što ti kažeš lociraju objekat, ali ga ne vide? Kako da znaju da su ga uopšte našli?

Plašim se da je to jedan od razloga zašto mnogi brzo odustanu od astronomije. Em ništa ne vide, em nisu ni sigurni da su uopšte pronašli lokaciju traženog objekta...

Ja sam na 4.9 bortle i npr. pre neko veče jedva sam video Leo triplet. Locirao lagano, ali baš, baš slabo video... Ne smem ni da zamislim kako je ljudima u gradu.

Elem, da ne idemo u off, jasno je koje su tvoje namere sa EQ montažom i iskreno, ako je želja da ti objekat bude u vidnom polju okulara radi astrofotografije, ja sam nekako pre za dobru montažu nego da gubim vreme na izradu nekih homemade (što ne znači da ne može da se odradi i skidam kapu tim entuzijastima) budževinu da upitnim rezultatom...

Veliki problem sa pocetnicima je preveliko ocekivanje.
Kada se udubis malo i procitas neke stvari pocnes da cenis ono sto vidis.
Drugo, ne moze se svaki objekat videti iz grada.
Potrebno je mracno nebo.

Ja u leovom tripletu vidim M65 i M66 ali NGC3628 nikako, gledajuci iz dvorista. Ali to je ok. Ako ne vidim iz dvorista videcu sa mracnije lokacije. Sve to daje vecu motivaciju za dalje.
Sve zavisi od toga sta covek zeli, cime se zadovoljava, u cemu uziva i sve je to individualno.

Pocetnici treba vise da postavljaju pitanja i da se informisu i onda nece biti razocarani kad imaju znanje.


*Platforma, ne montaza, napravio sam gresku u prethodnom postu.
Ali da. Naravno da je EQ montaza resenje. Ali montaza koja bi nosila ovoliki teleskop kosta 1000 evra komotno.
Sa druge strane EQ platforma moze da se napravi za 150 evra bez problema.

Pitanje je kakve rezultate daje ali to zavisi i od kvaliteta izrade. Videli smo primere ranije u temi da ljudi itekako mogu imati rezultate sa eq platformom.
Nisam ja mislio da se bavim ozbiljnom astrofotografijom uz tu eq platformu svakako.

Quote from: Magelan118 on February 08, 2022, 11:40:00 pmVeliki problem sa pocetnicima je preveliko ocekivanje.
Kada se udubis malo i procitas neke stvari pocnes da cenis ono sto vidis.
Drugo, ne moze se svaki objekat videti iz grada.
Potrebno je mracno nebo.

Ja u leovom tripletu vidim M65 i M66 ali NGC3628 nikako, gledajuci iz dvorista. Ali to je ok. Ako ne vidim iz dvorista videcu sa mracnije lokacije. Sve to daje vecu motivaciju za dalje.
Sve zavisi od toga sta covek zeli, cime se zadovoljava, u cemu uziva i sve je to individualno.

Pocetnici treba vise da postavljaju pitanja i da se informisu i onda nece biti razocarani kad imaju znanje.


*Platforma, ne montaza, napravio sam gresku u prethodnom postu.
Ali da. Naravno da je EQ montaza resenje. Ali montaza koja bi nosila ovoliki teleskop kosta 1000 evra komotno.
Sa druge strane EQ platforma moze da se napravi za 150 evra bez problema.

Pitanje je kakve rezultate daje ali to zavisi i od kvaliteta izrade. Videli smo primere ranije u temi da ljudi itekako mogu imati rezultate sa eq platformom.
Nisam ja mislio da se bavim ozbiljnom astrofotografijom uz tu eq platformu svakako.

Sećam se svog razočarenja kada sam prvi put video Andromedu kroz 200/1200 🤣🤣🤣

Očekivao spektakl boja i spirala, a ono velika bela flekača. 😁😁😁

A danas cenim prigušeno zrno svetlosti koje dopire iz neke udaljene galaksije i radujem se kao da sam ne znam šta video.

U svakom slučaju, da se ne ponavljam, zaista se iskreno divim ljudima koji ulože svoje vreme, trud, znanje (ili tek nauče) praveći razne home made funkcionalne dodatke za svoje ljubimce.

Sa druge strane postojimo mi, kojih da nema ne bi tamo neki vredni Kinezi sklapali sve i svašta za male pare, a onda razni brendovi na nama mlatili velike pare 😁😁😁

Zdravo. Interesantna tema. Nekada kad sam imao dobson 305mm puno sam razmisljao da da napravim Eq platform. Dok sam sve skupio doslo situacija eka da sam morao prodati dobsona. Ali i posle toga sam dosta citao za ovu temu,i da neki iskusniji su napravili EQ platform i za astrofotografisanje, Ima u Madjarskoj neki covek ko pravi EQ platforme sve do 506mm dobsone kojima moze i astrofotografija da se radi.

Pa u suštini može, ali su to kraće neke ekspozicije, možda do 30sec; ne kao 15min što se naviklo sa EQ montažama uz dobro praćenje. I uvek postoji pitanje vođenja, plus što platforma prati neko vreme pa onda moraš da je pomeraš jer progresivno greši sve više. Taj isti tubus da se stavi na ekvatorijalnu montažu bi fotografski prikazao trista čudesa više nego na platformi.

Po meni ovaj GoTo sistem kod SW i platforme u suštini imaju jednu drugu korisnu funkciju, a to je da ti omoguće da držiš planetu u vidnom polju što lakše na 300-400-500x uvećanja ili zvezdu kod kolimacije. Ume to da frustrira kad kolimiraš i treba nešto da bude centrirano, pa stalno juriš i pogađaš.

Quote from: ubootwaffe on February 09, 2022, 12:31:53 amA danas cenim prigušeno zrno svetlosti koje dopire iz neke udaljene galaksije i radujem se kao da sam ne znam šta video.

Jedan lajk za ovaj komentar.
Slazem se sa ovim.

Upravo tako, poenta platforme je pracenje objekta nekih 30min do sat vremena u okularu bez konstantnog pomeranja i gore dole i levo desno.
Kada neprestano posmatras nesto imas vise sansi da vidis vise detalja nego kad svakih 5 sekundi mrdas teleskop i posle toga se on trese jednu sekundu, pa posle 4 sekunde opet mrdni i tako u krug.
To je glavni benefit platforme.
E sad uz to i neko slikanje bi moglo da se odradi. Naravno ne profi ali za nas koji i ne zelimo da se profi upustimo u to, sasvim dovoljno.

Kad moze amaterska astrofotogravija da se uradi tako sto snimas i pustis da ti objekat prodje kroz okular sigurno da moze i sa platformom.

I najvaznije od svega, stvar je individualna. Nekom je to dovoljno, ljudima koji se profesionalnije bave astrofotografijom pristup "s' konja na magarca" naravno da nije pozeljan.
Ali za nekog ko nije u astrofotografiji a zeli da ponekad napravi neku fotografiju onoga sto gleda, kako bi pokazao drugima, to je i vise nego dovoljno ja bih rekao.

Pozdrav. Evo jednog videa nije reklama, ovo je emisija nesto kao kod nas messier maraton ,emisija se zove u prevodul: pokazi mi tvoj teleskop, pa ima dosta zanivljivih resenja . U ovom videu od 1m50s pocinje covek da prica za eq platform koji se pravi u madjarskoj i ima for 110minuta i nosivost eq platforma je 100 kg i ako neduva vetar od 3-5minuta moze sa snjim da se pravi expozicija. Evo linka ako nekoga interesuje : https://youtu.be/OdZT7gyx3i8

Posle dugo mozganja i planiranja odradio sam konacno platformu.

Veliko hvala Cyberianice bez kog ne bih imao motorizovanu platformu vec samo par dasčica.



PS. Mislim da ova tema treba da se premesti iz opreme u ATM.

Quote from: Magelan118 on March 20, 2022, 12:56:11 pmPosle dugo mozganja i planiranja odradio sam konacno platformu.

Veliko hvala Cyberianice bez kog ne bih imao motorizovanu platformu vec samo par dasčica.

Svaka čast obojici.

Kad očekujemo izveštaj kako radi? :D

Testirana je sinoc, na Mesecu. Štelovao sam motor na njemu pa sam i isprobao.
Super stvar. Za vizuelno ce biti uzivanje jer objekat ne bezi tako da nema pomeranja svakih par sekundi i drmanja. A i za slikanje Meseca i planeta ce biti super.
Samo jos da resim useveravanje posto nemam vizuelni pogled na severnjacu.
Odlicna stvar. Ja sam zadovoljan

Nece biti 20-60min , nego 20-60 sekundi ... a zbog rotacije polja 20-60 minuta po slici , ukupno, ali na Ekvatorijalnoj platformi za dubsona ne moze 20min ekspozicija , ne moze ni minut .

Al je najveci problem glomaznost aparatusa , i nestabilnost platforme,  sve se trese , zbog same duzine cevi .

Takve platforme su korisne i dobre , ako se koriste kako treba  , a one su za Live stacking , i Go to , cisto da ti spakuje 10ak slicica , da vidis . Bude brzo gotovo , brzo da rezultate , fino super .
Ali zbog velicine ne moze da radi napredne Astrofoto tehnike .

A moze da se napravi , ima cak i dizajnova uradjenih na netu .

Quote from: Dedskin on October 01, 2022, 05:02:23 pmNece biti 20-60min , nego 20-60 sekundi ... a zbog rotacije polja 20-60 minuta po slici , ukupno, ali na Ekvatorijalnoj platformi za dubsona ne moze 20min ekspozicija , ne moze ni minut .

EQ platforma nema rotaciju polja, ali nebitno, sve ostalo što si napidao je tačno.

Dugačke ekspozicije nisu moguće na prvom mestu zbog nemogućnosti preciznog useveravanja, same glomazne konstrukcije i velike fokalne dužine, nemogućnosti vođenja i velikih PE koje su posledica malih osovina i same preciznosti izrade i gibanja friction drive-a.

Nevođeni DSO sa subovima od 30 sekindi bi mogao do nekih 300mm fokalne dužine, sve preko toga zahteva ozbiljnije praćenje i useveravanje. A njegov teleskop je 1200mm pa još ubada u njega okulare i koristi telefon sa senzorom veličine zrna perenča, i povrh svega opet nešto od DSO je i uspeo da uslika. Zar to nije fascinantno? Prošlo je neko vreme od kad je to napravio i video sam neke rezultate. Mislim da su opravdana ulaganja. U početku sam se oštro protivio ideji izgradnje ekvatorijalne platforme i smatrao to gubljenjem vremena, ali Magelan je to izradio vešto, lepo spakovao, veoma dobro izgleda i što je najbitnije on je sa tim srećan. Iako nije baš za AP, u svakom slučaju mnogo olakšava gledanje i snimanje planeta metodom video zapisa bez driftanja. I dobra je podloga za trening za budućeg astrofotografa 😄

Zanimljiva tema...

Uglavnom vrlo je lako napraviti mehanicki grubi deo, a finiji, worms/gears se moze kupiti od postojecih, jer ti djelovi i nisu sami po sebi skupi, pkgotovo ne danas kada se moze relativno jeftino moze naci i harmonic drive sa motorom...

Najbitniji je softwerski deo koji je danas veoma jeftin i open-source poput OnStep, ja sam isti napravio za nekih 20€ uz steppere iz starih stampaca sa 4drajvera uz mogucnost autofokusa, rotirajucih filtera, kao i podrska za pec (periodicne korekcije pogreski)...
Uz mako matematike moze se napraviti dobar i jeftin ekvatoeialni drzac sa preciznoscu ispod ark sekunde...

Da na to dodate guide kameru moze se upotrebljivati i za slikanje... Naravno, kao sto je i navedeno u ranijim postovima, fokalna duzina, dijametar,velicina piksela, f faktor, vidjenje, i jos puno ostalih brojnih faktora utice na mogucnost upotrebe istog za astrofotografiju, ali sve u svemu nije nemoguce...

Rekao sam ovo više puta ne znam gde pa ću i ovde ponoviti, kome nije problem napraviti OnStep, neće se zezati sa platformom kad može motorizovati direktno dobson i imati AltAZ GoTo sa field derotatorom. Na kraju krajva ima ljudi na grupi koji prodaju sastavljene kitove, vaše je samo da rešite motore prenos a to dođe jednako komplikovano ako ne i prostije od pravljenja platforme a daleko moćnije. Ali, "OnStep je hobi unutar hobija". Jednom sam krenuo tim putem pa sad imam punu kuću kontrolera svih mogućih bilodova i stalno ih nešto tjuniram. Više se time bavim nego slikanjem 🤣 I to baš nije ni jednostavno i nije za svakog.

Quote from: CyberianIce on January 11, 2023, 07:57:23 pmRekao sam ovo više puta ne znam gde pa ću i ovde ponoviti, kome nije problem napraviti OnStep, neće se zezati sa platformom kad može motorizovati direktno dobson i imati AltAZ GoTo sa field derotatorom. Na kraju krajva ima ljudi na grupi koji prodaju sastavljene kitove, vaše je samo da rešite motore prenos a to dođe jednako komplikovano ako ne i prostije od pravljenja platforme a daleko moćnije. Ali, "OnStep je hobi unutar hobija". Jednom sam krenuo tim putem pa sad imam punu kuću kontrolera svih mogućih bilodova i stalno ih nešto tjuniram. Više se time bavim nego slikanjem 🤣 I to baš nije ni jednostavno i nije za svakog.

Heheheee, lako to predje od hobija na opsesiju, a pogotovo ako ometa slikanje onda tu dignuti rucnu, a i ja sam dosta bio opsesivan oko OnStep-a...

Sve u svemu spojiti par clanova koji barataju sa obradom metala, onda koji se razumiju u software i sl moglo bi se uraditi nesto profi a pristupacno

Quote from: no_name on January 13, 2023, 01:39:13 pmHeheheee, lako to predje od hobija na opsesiju, a pogotovo ako ometa slikanje onda tu dignuti rucnu, a i ja sam dosta bio opsesivan oko OnStep-a...

Teško da može da ometa slikanje jer ovde ima previše oblačnih dana a nekad se i vedri dani ukombinuju sa mesečinom tako da  je meni OnStep dopunski hobi za takve dane/noći.