• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

Started by PavleR, August 16, 2023, 03:17:39 am

Previous topic - Next topic

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

PavleR

February 17, 2024, 09:04:33 pm #105 Last Edit: February 17, 2024, 09:12:35 pm by PavleR
Cetiri vezana dana sa tri izuzetno vedre noci Ja sam jos u sredu predvece dosao na poziciju, i potrefilo se da sve tri noci budu potpuno vedre i svaka sledeca noc sa sve boljim seeingom. U te tri noci uspeo sam da vezem ni manje ni vise nego 20.5 sati posmatranja. Oko 0:30 je vrsena smena zimskog i prolecnog neba pa sam do tog doba vrsio zavrsna zimska posmatranja, a od tog doba usao u ''Sezonu galaksija''. Od zimskih meta najvise sam se bavio sazvezdjem Monoceros i malim ali prelepim otvorenim jatima usadjenim u Seagull Nebula. I naravno, kao kruna svake zimske sezone, zapecatio sam je mojim omiljnim objektom - Hubble Variable Nebula NGC 2261. Sto se galaksija tice, iako sam vremenski puno posmatrao, objekata nema na pretek. Sve tri noci vrsio sam ponovljena osmatranja istih objekata, galaksije su tezak ''grind'' i zahtevaju da se posmatraju iznova i iznova. Prve dve noci su bile lose, ali u petak uvece najzad odlican seeing te sam ''skakao na stolici'' od srece zbog uhvacene spiralne ''kuke'' M106, podocnjaka M64 i jos ponekih elusivnih detalja. Ponekad prodje cela prolecna sezona a da nema veceri dovoljno dobre da se takvi detalji uhvate. I naravno, kao i uvek, imam obicaj da svako posmatranje pocnem i zavrsim binarnim sistemom. Ovo vece sam se po ko zna koji put pocastio sa 24 Comae Berenices, prolecnim Albireom, prelep prizor u moru galaksija tog malog a prepunog sazvezdja. Vec veceras oblacno i tako narednih deset dana, sve se poklopilo da oblacnost krene bas kad Mesec izlazi iz prve cetvrtine. Sad gledam, imam oko 30 meta da pretocim iz audio zapisa u tekst, potrajace to, na srecu vec imam spremna dva zavrsna zimska izvestaja, taman dok spremim prolecne.
305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

Magelan118

Galaksije su u malim teleskopima "misaona imenica".
Jedna od najrazočaravajucih činjenica jer su očekivanja visoka nakon gledanja slika Hubbla.
Ti imas tu prednost da imas veci teleskop ali jos bitnije, ides na mracnije lokacije odakle su takve stvari uz pravu opremu donekle dostizne.

Ahaa znaci dok posmatras snimas glasovno izvestaj pa posle zapisujes. Fino. Uvek sam se pitao odakle ovoliko detaljni izvestaji.
Reko tesko da se bas toliko secas ili da palis crveno svetlo pa zapisujes ali misterija resena hehe
SkyWatcher Quattro 150P
SkyWatcher HEQ5 Pro
ZWO ASI533MC Pro; Canon 600D (astromod); ASI120MM guidecam
Optolong L-eXtreme; Svbony UV/IR

PavleR

February 17, 2024, 09:21:47 pm #107 Last Edit: February 17, 2024, 09:39:19 pm by PavleR
Quote from: Magelan118 on February 17, 2024, 09:12:08 pmGalaksije su u malim teleskopima "misaona imenica".
Jedna od najrazočaravajucih činjenica jer su očekivanja visoka nakon gledanja slika Hubbla.
Ti imas tu prednost da imas veci teleskop ali jos bitnije, ides na mracnije lokacije odakle su takve stvari uz pravu opremu donekle dostizne.

Ahaa znaci dok posmatras snimas glasovno izvestaj pa posle zapisujes. Fino. Uvek sam se pitao odakle ovoliko detaljni izvestaji.
Reko tesko da se bas toliko secas ili da palis crveno svetlo pa zapisujes ali misterija resena hehe

Tako je Milose. Snimam audio zapis direktno dok posmatram, koji posle pretocim u tekst. Tako da se nicega ne prisecam, pricam direktno ono sto vidim. Odatle i dolaze detaljni izvestaji. Audio snimam i lociranja, dok lociram pricam naglas star-hopp, zato lokacije koje dajem i jesu tako precizne. Za to koristim Quick Time Player inetgrisan u MacBook, za koji sam napravio potpuno crn interfejs da mi ne remeti adaptaciju na mrak.

Sto se galaksija tice, one su test nase opreme, volje i naravno lokacije sa koje posmatramo. Ali pre svega volje. Ako treba moraju se posmatrati i vise od 10 puta ako zaista zelimo da vidimo detalje, ako se uopste mogu videti opremom i iskustvom kojim raspolazemo. Nema sanse da se vide detalji galaksiije pri prvom posmatranju, kojom god opremom i nebom raspolazemo. Iznova, iznova i opet iznova i pokazace se kad dodje noc za to.

P.S. Zaboravih da napisem i najvaznije za galaksije, a to je tehnika posmatranja. Periferni vid i pravi izbor uvecanja. Planiram da u toku ''Sezone galaksija'' napisem poseban post o osmatranju galaksija pa cu tu opsirnije napisati o tehnikama. Ali u principu si u pravu, bez minimum 300mm (12'') nema kvalitetnih galaktickih posmatranja sem nekoliko izuzetaka.
305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter

Magelan118

Da da, pametno.
Kada sam ja posmatrao, obicno nisam planirao posmatranja. Samo izadjem i "da vidimo sta cu pronaci u Stelarijumu".
To je bio neki "sistem".
I posto sam koristio mobilni sa aplikacijom ali sa smanjenom osvetljenošću ekrana, znao sam da upisujem u telefon objekte koje sam posmatrao.
E onda kada bih usao u kucu, onda bih seo da napisem izvestaj ali iz secanja, potpomognut listom koju sam napisao.
Naravno, to nije bilo ni nalik tvojim izvestajima.
Ali tako sam ja radio.
Tvoj sistem je naravno daleko superiorniji ali i izvestaji su vrhunski.

Svaka ti cast za posvecenost.

Periferni vid se koristi kod posmatranja svega. Vrlo korisna "tehnika" za posmatranje.
SkyWatcher Quattro 150P
SkyWatcher HEQ5 Pro
ZWO ASI533MC Pro; Canon 600D (astromod); ASI120MM guidecam
Optolong L-eXtreme; Svbony UV/IR

PavleR

February 18, 2024, 07:47:47 pm #109 Last Edit: February 18, 2024, 08:03:57 pm by PavleR
Sazvezdje Lepus:

R Leporis - Hind's Crimson Star  (karbonska zvezda)
M 79 (globularno jato)
IC 418 - Spirograph Nebula  (planetarna maglina)
NGC 2017  (otvoreno jato)
NGC 1964  (spiralna galaksija)


Sazvezdje Lepus jedno je od tezih zimskih sazvezdja za osmatranje. Samo sazvezdje, iako bledo, je lagano za lociranje jer se nalazi neposrednoj juzno od Oriona. Ono sto DSO u Lepusu cini izazovnim za osmatranje je polozaj sazvezdja ispod ekliptike, pa posmatranja u Lepusu zahtevaju dobar seeing, vreme i strpljenje. Cak i tada, osmatranja ce u velikoj vecni slucajeva biti jako teska jer su DSO u sazvezdju sve sem svetli i velki. Ovo sazvezdje ima sve, ali to sve je malo i bledo: tu su otvorena jata koja su siromasna, globularna jata koja su bleda, galaksije su i male i blede te planetarne magline od kojih je najpoznatija izgleda sicusno cak i na velikim uvecanjima. Iako skoro sva ovosezonska osmatranja u ovom sazvezdju smatram  polu-uspesnim, smatram da i takva osmatranja i objekte treba izloziti u detaljima do kojih osmatrac moze da dodje.


R Leporis - Hind's Crimson Star

R Leporis jedna je od najpoznatijih karbonskih zvezda na nebu. Po mnogo toga je R Leporis znamenita, ali pre nego sto presdstavim nekoliko zanimljivih cinjenica o ovoj zvezdi, objasnio bih sta su to karbonske zvezde i cemu duguju svoju crvenu boju. Ukratko, karbonske zvezde su evolvirani crveni dzinovi koji imaju atmosferu bogatu jedinjenima ugljenika. Taj ugljenik apsorbuje i rasipra plavu i zelenu svetlost, dok propusta narandzastu i crvenu koja dolazi do nasih ociju. Shodno tome, takve zvezde posmatraci ugljavnom vide u toplim narandzatim i crvenma bojama. Najjednostavijiji primer koji svako od nas moze da vidi je Sunce na zalasku, ili jos bolje Suce koja prolazi kroz gust dim. Po pravilu, karbonske zvezde su varijabilne, tj. menjaju sjaj tokom perioda vremena.

R Leporis je jedna od najznamenitijih karbonskih zvezda iz nekoliko razloga:

  - Zvezda je ogromne velicine  i poluprecnika je oko 400x veceg od Suncevog. Kao takva, spada u jednu od najvecih teleskopski osmotrivih zvezda.
  - Od svih teleskopski osmotrivih karbonmskih zvezda R Leporis je jedna od najcrvenijih. Dok vecina karbonskih zvezda sjaje narandzasto-crvenkastim sjajem,
    R Leporis uglavnom sija duboko crvenom bojom (zasto ''uglavnom'' bice objasnjeno u sledecem pasusu'').
  - R Leporis je pod-tip Mira varijabilne zvezde, sto znaci da su joj promene u sjaju ogromne tokom vremena. Magnitude ove zvezde varira u rasponu 5.5-11.7
    u periodu od 445 dana, sto znaci da ce i sama osmotrivost zvezde drasticno varirati od sezone do sezone. Ko je upoznat sa znamenitom zvezdom Mira u
    sazvezdju Cetus zna da ta zvezda ima jos veci magnitudni raspon ali to nije prica za ovu temu.
  - Opservacija boje zvezde varira u zavisnosti pri kojoj magnitudi se posmatra. Na minimumu magnitude zvezda sija duboko crveno, dok pri maksimumu
    uzima bakarnu nijansu crvene.

Trenutna magnituda zvezde je 8.08, sto rezultuje da je boja zvezde tamna nijansa crvene.

Lociranje: Lociranje je poprilicno tesko jer je ternutno zvezda blede magnitude a nalazi se u delu neba lisenog svetlih zvezda. Ja sam je nasao ''izokola'', prateci ono nesto svetlih zvezda u regiji, dok sam do krajnjeg cilja dosao okularski jer se trenutno R Leporis jedva vidi i u traziocu.

  - Krenuo sam od zvezde Mu (𝞵) Leporis magnitude 3.3 u glavnom aterizmu sazvezda.
  - Oko 3º zapadno od nje nalaze se dva paralelna lanaca od po tri zvezde magnituda 6 i 7, lako uocljivi u traziocu.
  - E sada ide malo ''gadan'' deo. Ako trazilac nacentriramo na zapadniji lanac, na njegovom  krajnjem zapadu vidnog polja bice jasno vidljiva jedina iole svetla
    zvezda - HD 31726. Samo 30' ispod nje nalazi se zvezda HD 31848, jasno vidljiva u traziocu.
  - R Leporis nalazi se neposredno uz tu zvezdu. Ja nisam zeleo da ckiljim kroz trazilac vec sam pogledao HD 31848 kroz okular. Desno od te zvezde nalaze se
    dve zvezdice, gde je udaljenija nasa meta - R Leporis. Moze se naci i tako sto se desno od HD 31848 uoci jednakostranicni trougao, cije je desno teme R
    Leporis.

Mapu lociranja dacu na kraju posta.

Opservacija: Osmatranje ove zvezde pati od problema od kojeg pate svi objekti u Lepusu - meta je prenisko i pogled nikada nije dobar. Duboko crvena boja je jasno vidljiva ali mutno i bledo. Naravno, i pre posmatranja sam imao jasnu strategiju kako da izvucem boju iz ove zvezde - defokusiranjem. To je tehnika koju redovno koristim za izvlacenje boja iz binarnih sistema i pojedinacnih zvezda: ako se zvezda defokusira oko nje ce se stvoriti difralcioni prstenovi: boja zvezde preliva se preko ovih prstenova i pokazuje se mnogo jasnije nego kada se zvezda posmatra u fokusu. Medjutim, razocarao sam se kada sam tu tehniku primenio na R Leporis - zvezda sija tolilko bledo, em zbog male magnitude em zbog svog polozaja na niskom nebu, da su se difrakcioni prstenovi utopili u okruzujuce nebo mnogo brze nego sto je to u principu slucaj. Pri pocetnom defokusiranju stvara se mali difrakcioni prsten u kome je tamano crvena boja pojaca. Medjutim, cim se jos samo malo defokusira prsten nestaje u okruzenju. Stoga sam morao da se zadovoljim sa ono malo pojacane boje koju sam izvukao.


M 79

Globularno jato u sazvezdju Lepus, magnitude 8.2 i prividne velicine 9.6'. Jato je relativno ''mlado'' i staro je 11.7 milijardi godina.

Na zalost, ovaj objekat je jako tesko posmatrati sa nasih lokacija. Jato je samo po sebi srednje velicine i samo relativno bledo, ali zbog svog polozaja na niskom nocnom nebu objekat zahteva izuzetan seeing da bi se makar delimicno razlucio. Steta, jer objekat je sa svoje astrofizicke strane veoma interesantan, izmedju ostalog sto je vrlo moguce da vuce korene iz jedne skoro otkrivene satelitske galaksije Mlecnog Puta.

Naime, za razliku od vecine globularnih jata koja su nekada bila jezgra ili delovi satelitskih galaksija Mlecnog Puta koje je nasa galaksija davno progutala, ovo globularno jato verovatno je nekada bilo deo galaksije koja je jos uvek itekako ziva.  Novija astrofizicka istrazivanja stavljaju jaku mogucnost da je M 79 nekada bio deo Canis Major Dwarf Galaxy, satelitske galaksije Mlecnog Puta koja je otkrivena tek 2003. godine. Canis Major Dwarf je tesko izoblicena gravitacionom vucom nase galaksije, toliko da iza sebe ostavlja rep sacinjen od povezanih otvorenih i globularnih jata. Taj rep ima formu prstena koji se uvija oko Mlecnog Puta. Nasa meta M79, deo je tog prstena i jedno je od samo nekoliko teleskopski razlucivih globularnih jata koja se nalaze sa druge strane galaktickog centra. Onda je i razumljiva ogromna udaljenost ovog objekt od Zemlje - citavih 42.000 ly.

Stoga, imajuci u vidu nesvakidasnjost ovog pogleda, meni je bila i privilegija i zadovoljstvo da posmatram ovu ''egzoticnu'' metu, koliko god njeno osmatranje bilo naprono i nezahvalno. Kolege koji me poznaju znaju da uvek u posmatranje unosim i znanje o objektu koji posmatram, jer posmatranje tada uzima potpuno drugaciji nivo - postoji mnogo objekata za koje je dovoljnoj samo videti ih a kamoli razluciti ih na detalje. Ovo jato je sigurno jedno od njih.

Lociranje: Jato se ne vidi u traziocu i nalazi se jako nisko na nocnom nebu. Ipak, lociranje nije preterano tesko i ja sam nasao lagan star-hopp, gde sam se traziocem ''dogegao'' do najblize zvezde jatu, a samo jato sam nasao okularski.

  - U trazilac nacentriramo zvezdu Epsilon (𝞮) Leporis magnitude 3.2, najjuzniju zvezdu u glavnom asterizmu sazvezdja.
  - Pomerimo se 4º istocno (malo vise od jednog punog hoda trazioca( i doci cemo do dvostruke zvezde HD 35162, jedine svetle zvezde u tom parcetu neba.
  - Nacentriramo tu zvezdu u trazilac, pogledamo kroz okular malog uvecanja i stavimo zvezdu na krajnji istok vidnog polja. Sa desne strane okulara u vidno
    polje ce uci bledi sjaj globularnog jata M 79.

Opservacija: Objekt je izuzetno tezak za osmatranje. Jato je bledo i gusto spakovano i ne treba ga posmatrati stihijski vec sa planom i strategijom. Ne samo da treba sacekati noc dobrog seeinga, vec treba pustiti objekat da se popne sto vise na nebu i posmatrati ga u tranzitu. Takodje, treba pokusati uciniti sto vise da posmatracka pozicija bude tamna, adaptirati se na mrak, a svu spoljasnju svetlost bi bilo dobro blokirati prekrivanjem preko glave necim tamnim. Ja koristim gornji deo tankih crnih trenerki za trcanje koje ne propustaju vetar. Lagane su za stavljanje preko glave a poprilicno su neprozirne. I na kraju, moj utisak je da se jato moze razluciti samo perifernim vidom. Ja direktnim nisam uspeo, ako neko jeste - svaka cast!

Ovo nije uzbudljiv pogled ali je lep. Iako je jato Shapley-Saywer klase V, vizuelno izgleda kao da je mnogo gusce spakovano. Objekt je bled, sa mlecno gustim centrom i prebledim razrudjenim halom i jednom vidljivom zvezdom juzno od centra.

Na uvecanju 176x i 320x, pogled je....tezak. Veliko uvecanje ubledi objekat, a u kombinaciji sa pozicijom na bas niskom nebu slika postaje dosta mutna. Objekt sam posmatrao vise noci loveci dobar seeing i samo sam u jednom navratu uspeo da samo delimicno razlucim halo. Centar izgleda kao potpuno homogena mlecna mrlja i nema nikakve sanse za njegovo razlucivanje. Medjutim, ako se u dobroj noci halo posmatra perifernim vidom, njegov juzni i severni deo moguce je razluciti na tek desetak zvezdica. Jedini pravi detalj koji se moze videti je da nekoliko najrazlucivijih zvezda u halu dolaze u obliku malog lanca.


IC 418 - Spirograph Nebula

Malena planetarna maglina u sazvezdju Lepus, magnitude 9.6 i prividne velicine u rasponu 10-15''.

Rapon u dimenzijama dao sam jer su podaci kojima raspolazem toliko razliciti da sam se pre svega oslonio na licni osecaj pri posmatranju. Ono sto sam ja video meri 10-15'', nagledao sam se planetarnih maglina tako da mislim da ne gresim.

Ovo je jedna lepa, malecka meta, koja i pored svoje sicusne velicine sjaji viskom sjajem i pristojnom koloricnoscu. Kod posmatranja ovakvih malih planetarki, vazno je drzati ocekivanja u realnim parametrima, svaki prikaz sem najobicnije zamucene zvezde je uspeh, a kada je objekat ovako visokog povrsinskog sjaja da se moze cak govoriti i o boji - to je jackpot. Kako je maglina poprilicno mlada, cak i da se prikaze vece tesko da bi se mogla osmotriti unutrasnja struktura. Mlade planetarke imaju gustu centralnu konenzaciju gasova. Kod vizuelnog posmatranja ti gusti centralni gasovi  svojim sjajem nadsijaju bilo kakavu unutrasnju strukturu, tako lako vidljivu na astrofotografijama.

Lociranje: Maglina sa lako nalazi ako znamo sta trazimo jer se lako da pomesati sa zvezdom. Ja sam nasao star-hopp iz tri poteza.

  - U trazilac nacentriramo dve bilske zvezde u vrhu levog uva zeca: Lambda (𝞴) Leporis i 7 Leporis. Za nasu metu potrebna nam je 7 Leporis ali ce se ona
    tesko videti golim okom. Stoga treba naci Lambdu, ja nju vidim, a 7 Lep nalazi se odmah iznad nje.
  - Kada koncanicu trazioca nacentriramo 7 Leporis, oko 1º istocno od nje primetimo zvezdu HD 35591. Ne treba je pomesati sa jednom malo svetlijom
    zvezdom iznad nje.
  - Nacentriramo HD 35591, pogledamo kroz okular malog uvecanja, i na krajnjem zapadu okularskog pogleda zasijace maglovita plava zvezda - nasa meta IC
    418. I pored svoje male velicine, maglina jasno sjaji i ne moze se promasiti.

Opservacija: Maglina je premalena i mora se posmatrati na visokim uvecanjima, ja sam korisitio uvecanje 320x. Na ovom uvecanju maglina poprima ovalni oblik izduzen u pracnu sever-jug, ispunjen plavicastim maglovitim sjajem. Maglina je isuvise svetla i mala da bi se osmotrila unutrasnja struktura. Ono sto se da osmotriti je pristojno svetla centralna zvezda magnitude 10.5, koje sa samo katkad probije kroz plavicastu maglu koja je okruzuje. Maglinu sam, kao i jato M79, posmatrao nekoliko noci, i centralna zvezda pojavice se samo u dobrim nocima i to treperavo, sto nije redak slucaj za mlade planetarne magline. Los seeing premaze ionako maglovitu unutrasnjost preko cele povrsine magline, i prstenastasta unutrasja struktura koja okruzuje centralnu zvezdu tada je nevidljiva.

Moj savet za izvlacenje oblika i sjaja iz magline je isti kao i za izvlacenje boja iz zvezda - blago defokusiranje magline. Maglina je mala i dozvoljava primenu ove tehnike. Elipsasti oblik objekta ce biti naglaseniji, a plavicajsta boja izrazenija. Ljudi su prijavljivali i zelenkastu, ruzicastu i bledo-crvenu boju, pa ako rasolazete sa dovoljno aperture sacekajte dobar seeing pa izvestite sta vi vidite.


NGC 2017

Otvoreno jato u sazvezdju Lepus, magnitude 6.4 i prividne velicine 10'.

Iako pristojne velicine i magnitude, ovo otvoreno jato je jedno od siromasnijih i dosadnijih koje sam posmatrao.

Lociranje: Veoma laka lokacija, jato se jasno vidi u traziocu kao zbijen skup nekoliko zvezda:

  - Krenuo sam od zvezde Arneb (𝞪 Leporis), najsjajnije zvezde u sazvezdju, koja cini koren repa zeca.
  - Manje od jednog okularskog pomeraja na istok jasno ce biti uocljiva vertikala sastavljena od tri svetle zvezde. Nas objekat nalazi se izmedju Arneba i te
    vertikale, malo ispod linije koja spara Arneb sa srednjom zvezdom u vertikali. Objekat je jasno vidljiv u traziocu i moze se direktno nacentrirati.

Opservacija: Nikakav spektakularni pogled. Jato se sastoji od cetiri svetle i dve blede zvezde. Cetiri svetle zvezde grade distinktivan oblik slova Y, sa jednom sredisnjom zvezdom i po jednom zvezdom na kraju svake ekstenzije slova Y. Paralelno sa ''sipkom'' slova Y idu jos dve blede zvezdee maglituda 10 i 11, te za posmatrace sa manjim aparaturama ovo jato moze izgledati jos siromasnije.

Kada se poveca uvecanje na 107x, moze se primetiti i sedma zvezda jata. Ona sija jako bledom magnitudom 14 i nalazi se neposredno ispod centralne zvezde, sa druge strane sipke slova Y u odnosu na prethodno pomenute dve blede zvezde.

Jato sam posmatrao i na uvecanju 176x ne bi li slucajno otrkrio jos neku zvezdu i jasnije video boje. Nove zvezde se nisu pojavile, dok se sada jasno video da zvezda na jednom kraju racve slova Y svetli narandzastom bojom.


NGC 1964

Spiralna galaksija u sazvezdju Lepus, magnitude 10.8 i velicine 5.0'x2.1'.

Ovu objekjat posmatrao sam jer je u pitanju najsjajnija galaksija u sazvezdju Lepus. Medjutim, kao sto sam rekao, sve je u sazvezdju Lepus bledo, malo i tesko za posmatranje, pa ni ovaj objekat nije drugaciji.

Lociranje: Lociranje je izuzetno tesko jer se galaksija nalazi u delu neba lisenog iole svetlih zvezda pa ce pogled kroz trazilac uglavnom biti prazan. Stoga ovaj objekat zahteva dobar trazilac i dosta iskustva u gledanju kroz njega.

Galaksija se nalazi neposredno uz tupougli trougao tri zvezde magnitude oko 10, ali naci taj trougao nije lako. Ja sam se traziocem ''dovukao'' do regije u kojoj se nalazi taj trougao a sam trougao sam nasao okularem.

  - Krenuo sam od zutog superdzina Nihal (𝞫 Leporis), cuvenog binarnog sistema u glavnom asterizmu sazvezdja.
  - Istocno od Nihala lako ce se ouciti prava linija koju grade tri zvezde, gde je najsjajnija i najsevernija 10 Leporis.
  - Produzimo liniju koja spaja Nihal sa srednjom zvezdom u toj linijii za 1º i uocicemo tupougli trougao zvezda magnitude 8. Nikakvo pomeranje trazioca nije
    potrebno, sve se to nalazi u istom vidnom polju, ali za uocavanje tako bledih zvezda kroz trazilac treba malo vestine. Slobodno pogledajte periferno kroz
    trazilac ako ne vidite te zvezde.
  - Nacentrirano koncanicu trazioca negde u unutrasnjost tog trougla, pogledamo kroz okular malog uvecanja, pomerimo se malo na istok i na zapadnom
    kraju okularskog pogleda uocicemo mali tupougli trougao bledih zvezda i odmah uz njih jasan i svetao sjaj maglovite sjajne mrlje - galaksije NGC 1964.

Opservacija: Kada u okularu dodjemo do navedemog tupouglog trougla videce se da je jedna od te tri zvezde dvostruka. Galaksija bledo svetli desno od temena tupog ugla. Prvi ustisak o galaksiji bice njeno zvezdoliko jezgro. Potrebno je korisiti periferni vid ne bi li se bolje uocio sjaj cele galaksije.

Galaksiju sam posmatrao na uvecanjima 176x i 320x. Na ovim uvecanjima kontrast se poveca te se galaksija vidi pristojno dobro. Da ne bude zabune, galaksija je i dalje bleda ali se na ovim uvecanjima i perifernim vidom jasno moze videti svetlo zvezdoliko jezgro i bledi halo. Halo je izuzen i cini da se duzina objekta prikaze vise nego dvostruka veca od sirine. Sjaj galaksije uniformno bledi od jezgra ka krajevima hala i nema naglih prelaza u sjaju. Nikakvi detalji u stukturi galaksije ne mogu se izvuci, te je najkarakteristicnija osobina galaksije izuzetno svetlo i malo jezgro koje izgleda kao zvezda superimponirana preko galaksije.

Trougao od tri zvezde prati galaksiju na svim uvecanjima, i kojiko smeta jer svelosno zagadjuje objekat, toliko i dodaje na zanimljivosti ovog inace bezlicnog objekta. Najbliza zvezda trougla je samo 2' udaljena od nje.
-----

Mape lociranje:

R Leporis - Hind's Crimson Star:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53536324427/in/dateposted-public/
M 79:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53537391688/in/dateposted-public/
IC 418 - Spirograph Nebula:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53537529424/in/dateposted-public/
NGC 2017:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53537393983/in/dateposted-public/
NGC 1964:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53537395188/in/dateposted-public/
305/1500 Flex-Dobson SkyWatcher
Explore Scientific, serija 68º - 24mm
Explore Scientific 82º - 14mm, 11mm, 8.5mm
Tele Vue Ethos 4.7mm
Tele Vue Type2 UHC filter
Astronomik OIII filter