PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[kruska]

Sa ovakvim opisima treba ici na astro  kampove narocito Letenku gde je nebo kao na dlanu, a Cygnus i Deneb svetli kao lampa.

[polumasni_kreker]

Savršen izveštaj, mnogo će mi služiti kad mi krajem meseca stigne Astronomik OIII filter. Svaka čast!

[PavleR]

Sazvezdje Cygnus: NGC 7000 i IC 5070 kompleks - deo II

Objekti usadjeni u Severnu Ameriku (NGC 7000):

- LDN 935 (tamna traka prasine)
- Collinder 428 (otvoreno jato)
- NGC 6997 (otvoreno jato)
- B 353 (tamna maglina)
- NGC 6996 - Bird's Nest Cluster (otvoreno jato)

U proslom postu bavio sam se dvema svima poznatim emisionim maglinama: Severnom Amerikom i Pelikanom. U ovom delu uci cemo duboko u Severnu Ameriku i posetiti neke manje poznate objekte koji su sastavni deo iskustva posmatranja magline. Kako se posmatraci cesto prvenstveno fokusiraju na samu Severnu Ameriku kao maglinu, blaga koja ona krije u svojim granicama se uglavnom preskoce pri posmatranu, pa stoga verujem da ce ovaj izvestaj  biti mnogima zanimljiv.

LDN 935

LDN 935 je tamna traka prasine koja odvaja NGC 7000 i IC 5070, dimenzija 150'x40'. Iako je vizuelno traka deo kompeksa, u stvarnosti je ona mnogo blize nama od Severne Amerike i Pelikana. Kao sto sam pomenuo u prethodnmom postu, Amerika i Pelikan su ista H II regija koja nama samo deluje odvojeno na dve magline. Razlog lezi upravo u velikoj traci prasine LDB 935. U pitanju je oblak prasine superimponiran direktno preko HII regije, pa stvara opticku razdvojenost oblasti na dve celine. U stvarnosti, Amerika i Palikan su jedno te isto. To u praksi znaci da je traka prasine blize nama, a da je H II regija iza nje - to sto mi vidimo jednu tamnu ''reku'' i dve magline sa svake njene strane je samo projekcija tih objekata na 2D ravan pogleda.

Opsrvacija: vdi se kao tamni koridor izmedju delova Severne Amerike i Pelikana. U taj koridor  usadjena je zvezda 57 Cygni, koja je malo okupana u maglovitost koja stvara ''oreol'' oko nje. Traka je siroka kod ''Malog Oriona'' i suzava se kako ide ka Pelicanu. Mnoge zvezde superomponirane su preko nje. Traka se posebno istice kada skacemo sa Pelicana na Ameriku, kada se jasno vidi da je sa svoje obe strane ogranicena maglovitoscu.

Ivice magline su mnogo ostrije i jace definisane sa desne stane, gde se nalazi Severna Amerika. Naime, cak i bledji delovi NGC 7000 nadsijavaju sjajnije delove Pelikana. Tek na jugu Pelikan nadsija NGC 7000. Stoga je maglina jasno definisanih granica sa desne a nejasnih ivica sa leve strane.

Collinder 428

Otvoreno jato magnitude 8.7 i prividne velicine 13'. Jato je usadjeno u NGC 7000 i nalazi se na obodu magline.

Lociranje: jato se nalazi na juznom obodu magline, blizu svetle zvezde 𝞷 Cygni. Lakse ga je naci polazeci direktno od te zvezde nego setanjem po North America Nebula.

- u trazilac se nacentrira svetla zvezda Xi (𝞷) Cygni magnitude 3.7. Zvezda se nalazi direktno ispod vrha klina zvezda asociranog sa NGC 7000.
- 45' severoistocno od 𝞷 Cygni primetice se dve svetle zvezde.
- nacentrirano koncanicu trazioca tik ispod leve od njih i u pogled ce uci Collinder 428.

Opservacija: jato je relativno veliko i rastrkano. Osnova jata je jedna kosa precka zvezda usmerenja od 10h ka 4h, iz koje na sever izviru tri zvezdana lanca. Sva tri lanca spajaju se u jednoj tacki.

Na uvecanju 137x vidi se da se precka sastoji od 6 zvezda. Jedan lanac izvire upravno na nju i on se sastoji od 4 zvezde. Drugi lanac se pruza na severoistok i sastoji se od tri zvezde. Treci lanac pruza se na severozapad i on je sacinjen od 7 zvezda. Tu su i dve zvezde koje su se smestile izmedju lanaca. Stoga se ovo jato sastoji od 22 meni vidljive zvezdae.

Kao i mnoga Collinder jata, i ovo je veliko i rasuto, te tesko izdvojivo iz pozadine. Zvezde sijaju ujednacenim sjajem, bez jasno uocljive lucide.

NGC 6997

Otvoreno jato inkorporirano u North America Nebula (NGC 7000). Magnitude je 10 i prividne velicine 8'.

Lociranje: nalazi se tacno izmedju dve zvezde pri vrhu klina svetlih zvezda pored kojeg se nalazi najsvetliji deo NGC 7000. Naciljamo trazilac tacno na sredinu duzi koja spaja te dve zvezde, pogledamo kroz okular i ovo veoma simpaticno jato lako ce se izdvojiti iz pozadine.

Opservacija: malo i prelepo jato sastavljeno od zvezda srednje magnitudne razlike. U polju malog uvecanja sa obe strane ce ga pratiti dve svetle zvezde magnituda 6 i 7, pomocu kojih se i locira jato. Na uvecanju 107x vidi se da je jato sa dva lanca zvezda podeljeno na severni i juzni deo. Severni lanac uzima oblik slova ''U'' i cini ga 8 zvezda, dok je 11 zvezda juznog lanca poredjane u sinusoidu sa poprilicno malom amplitudom. Jato je sa severne strane zatvoreno lukom 5 zvezda. Ima tu i jos rastrkanih zvezda za koje nisam siguran da su deo jata, pa broj clanica jata procenjujem na oko 30-40. Jatom doiminiraju blede zvezde magnitude oko 12, dok je prisutno i nesto bledjih.

B 353

Tamna maglina blizu oboda Severne Amerike, dimenzija 15'x10'.

Lociranje:

- krenuo sam od zvezde SAO 50263, koja je jedna od zvezda prominentnog klina oko NGC 7000.
- oko 20' levo od nje skocio sam na zvezdu magnitude 8. Ta zvezda nalazi se na samoj ivici regije koji zauzima B 353. Pogledamo kroz okular i maglina bi trebalo  da se nalazi sa desne strane zvezde.

Opservacija: iznenadjujuce lako vidljiva tamna maglina na krajnjem severu NGC 7000. Iako je u ovom delu maglovitost izuzetno slaba, polje je prepuno zvezda pa ce se lako uociti tamno ostrvo pravougaonog oblika, potpuno liseno zvezda. Dva puta je duza nego sto je siroka i potpuno neprozirna. Kroz ''ostvro'' se ne probija sjaj ni jedne jedine zvezde. UHC filter je bas dobro istakne. Filter dodatno zatamni maglinu i na iznenadjujuce dobar nacin jasnije pokaze njene ivice. Tik ispod B 353 primetice se svetla i koncentrovana grudvica zvezda - to je otvoreno jato NGC 6996 - Bird's Nest Cluster, koji cu obradiiti malo kasnije. Takodje, izand B 353 uocljiv je kosi lanac 4 svetle zvezde magnituda 9 i 10, u obliku sazvezdja Aries.

U istom okularskom pogledu nalazi se jos jedna tamna maglina, B 352. Medjutim, sa njenom opservacijom sam imao puno problema i mogu da je podvedem pod neuspesno posmatranje. Naime, dok je B 353 bukvalno ostrvo okruzeno mnostvom zvezda sa svih strana, B 352 je veca i nalazi se na samoj granici zvezdanog oblaka sa otvorenim svemirom. Stoga je jako tesko odrediti joj granicu ka pozadinskom nebu. U praksi, ja sam na mestu gde bi trebalo da bude maglina video veci deo praznog neba nego sto su dimenzije same magline, pa mogu da kazem da konture magline nisam uspeo da osmotrim.

B 352 i B 353 su skolski primer drugacije percepcje tamnih maglina kroz teleskop i na astrofotografijama. B 352 je fotografski daleko dominantniji objekat i umnogome se lakse primeti nego B 353. Medjuitim, kroz teleskop je prica sasvim drugacija, pogotovo u filtriranom pogledu. Ono sto je na fotografijama jedva vidljivo ostrvce se sa neocekivanom lakocom jasno osmotri, dok se B 352 porpuno izgubi u otvorenom polju.

NGC 6996  - Bird's Nest Cluster

Otvoreno jato inkorporirano u Severnu Ameriku. Magnitude je 10 i velicine oko 5'.

Lociranje: nalazi se neposredno ispod tamne magline B 353 i nakaceno je na njenu juznu ivicu.

Opservacija: jato se vidi kao gusta kondenzacija zvezda neposredno ispod B 353. Slabije se izdvaja iz pozadine od NGC 6997.

Jato je poprilicno malo i da bi se doslo do bilo kakvih detalja mora se posmatrati na malo vecim uvecanjima. Jato je jako koncentrisano i sastoji se od gusto spakovanih zvezda. Medjutim, na uvecanju 176x, vidi se da objekat ima oblik klina kome je odsecen vrh, ili uprosceno, oblika je slova ''𝞟'' sa kosim bocnim preckama. Klin cine dva kraka zvezda, gde se najsjajnije zvezde oba kraka nalaze na samim njihovim krajevima. Levi krak je jaci i sastoji se od dva paralelna lanca zvezda, dok je desni krak sastavljen samo od jednog lanca. Odozgo su kraci ''poklopljeni'' jednom nedovrsenom preckom zvezda koja jatu i daje oblik slova ''𝞟''. Ja sam uspeo da izbrojim 26 zvezda u jatu. Magnitudni raspon jata je mali, i sve zvezde su oko magnitude 12 i 13.

Mapa svih objekata navedenih u oba izvestaja:
https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54744819874/in/dateposted-public

[PavleR]

Sazvezdje Cepheus, tri DSO u jednom vidnom polju:

- NGC 7510 (otvoreno jato)
- King 19 (otoreno jato)
- IC 1470 (emisiona maglina)

Sazvezdje Cepheus cirkumpolarno je sazvezdje severne hemisfere, sto znaci da je vidljivo tokom cele godine. Od te cele godine, jedino je u kasnim letnjim i ranim jesenjim mesecima dovoljno visoko da se mogu kvalitetno osmotriti njegovi mnogobrojni DSO. Na nebu se pre svega uocava preko svog glavnog asterizama koji se naziva ''Pentagon'' ili ''Kuca''. Asteizam zaista podseca na kucu, samo sto je kuca okrenuta na dole, sa vrhom na dole. Zvezde koje grade asterizam sijaju magnitudama 2 i 3 i jasno su izdvojive na nocnom nebu.

Ja licno veoma volim ovo sazvezdje, i jedva cekam kasne avgustovske i septembarske noci, koje po pravilu potpuno posvetim ovom sazvezdju. Razlog za to je mnostvo ''2 u 1'', ''3 u 1'', pa cak i ''4 u 1'' pogleda. To znaci da je sazvezdje krcato gusto spakovanim DSO gde se cak vise njih mogu osmotriti u jednom vidnom polju cak i sredjih uvecanja. Malo kasnije u jesen, takva situacija se moze videti i u sazvezdju Cassiopeia. Ta dva sazvezdja sadrze toliko DSO da su potrebne godine posmatranja da bismo ih sve osmotrili. Samo Cassiopeia sadrzi neveroatnih 108 otvorenih jata, a Cepheus je jos raznovrsnije sazvezdje jer su otvorena jata izmesana sa planetarnim i emisionim maglinama. Nije redak slucaj da u jednom vidnom polju uhvatimo dve planetarne magline i jedno otvoreno jato.

U ovom postu opisacu jedan takav ''3 u 1'' pogled. Sva tri DSO iz ovog posta nalaze se na rastojanju manjem od 50', pa mogu lagano stati u jedno vidno polje malih uvecanja.

NGC 7510

Otvoreno jato magnutde 7.9 i velicine 7'x7'.

NGC 7510 je jedan neverovatan objekat, pre svega jer se retko srece toliko malo otvoreno jato koje se tako upecatljivo pokazuje. Prosto se ne moze promasiti. Razlog tome lezi u sjaju njegovih zvezda i u distinktivnom obliku vrha strele koji se upecatljivo izdvaja iz pozadine. Uz sve to treba uzeti u obzir da je NGC 7510 udaljeni objekat koji lezi citavih 11.900 ly od nas, plus da mu je sjaj jos prigusen zbog interstelarne prasine. Pa opet, ko god krstari teleskopom ovim delom neba ne moze preskociti ovu kompresovanu i izduzenu grupaciju zvezda.

Lociranje: strategija star-hoppa je veoma slicna star-hoppu na otvoreno jato M52. Jato se vidi u traziocu, sto olaksava lociranje.

- produzi se linija koja spaja zvezde 𝞫 i 𝞲 Cephei za nesto manje od duzine te duzi dok se ne udari u zvezdu 4 Cassioeiae magnitude 5.
- tik iznad te zvezde videce se mali ostrougli trougao zvezda magnitude 6 i 7.
- produzimo najduzu stranicu tog trougla na sever i udaricemo u binarni sistem Struve 2997.
- pomerimo se 1º na desno i jato ce se videti u traziocu.

Opservacija: sva usmerenja dacu na osnovu opservacije izvrsene 27.09.2024, u 21:30.

I na malom uvecanju jato se nikako ne moze promasiti. Javlja se kao gusta kondenzacija zvezda u obliku siljka, vrha strele ili obrnutog grkog slova ''𝞶''.

Na uvecanju 176x, jato izgleda bas lepo. Sastoji se od dva gusta i bliska lanca zvezda koja se spajaju u jednoj tacki. Izgleda kao zasiljena strela sa iskrivljenim vrhom. Najsjajnije zvezda smestene su na pocecima lanaca, a kako se ide ka vrhu sjaj zvezda opada, da bi sam vrh strele opet bio predstavljen svetlom zvezdom. Periferni vid odlicno radi na jatu, kada se istaknu bas blede clanice smestene oko strele. Magnitudni raspon sjaja je veliki, pa dok lucida jata sija svetlom magnitudom 9.7, mogu se uopciti zvezde magnitude i do 13 ili 14. Ja sam na prvu izbrojao 15 zvezda u jatu, 7 svetlih i 8 bledih, ali taj broj se poveca na vecim uvecanjima.

Ako se malo bolje pogleda, videce se da postoje razlike izmedju dva lanca. Dok je jedan skoro pravolinijski, drugi je krivudav. Takodje, ako se bas, bas dobro pogleda, na uvecanju 320x moze se videti i treci lanac bas bledih zvezda koji u objekat ulazi sa severa,  kao i precka zvezda koja preseca jato, koje stoga sada izgleda kao slovo ''A''. To povecava broj zvezda u objektu i ja sam ih na ovom uvecanju izbrojao 23.

Ono sto karakterise jato je da te 23 zvezde nisu nasumicno razbacane po povrsini, vec su skoro sve gusto grupisane u dva bliska kraka, pa uzimajuci u obzir male dimenzije jala, sve izgleda jako kompresovano i ostro. 7 zvezda magnitude 10-11 cine da se jato lagano istakne iz prebogate pozadine. Ako se pogleda malo sira slika, videce se da je jato usadjeno u centar trapeza koga cine cetiri zvezde magnitude oko 8 i 9. Treba reci i da je jato smesteno u predivnom zvezdanom polju. To polje je meni jako, jako dragi deo neba. Naime, objekti se nalaze veoma blizu sazvezdju Lacerta, kojim dominira ''Lacerta Star Cloud'', jedan od najlepsih prizora na nocnom nebu. Nema nijednog zvezdanog oblaka za koji sam toliko vezan kao za Lacertin oblak. Taj oblak se delimicno preliva i na deo sazvezdja Cepheus, bas gde se nalaze ovi objekti. Polje je prepuno pozadinskog sjaja nerazucivih zvezda, a one razlucive izgledaju kao prostituta so po crnom tepihu. Kada se zadje u samu Lacertu, taj efekat se pojacava, pa ako ste u ovom delu nocnog neba svratite do ''Gustera'' i njegov biser - otvoreno jato NGC 7243.

King 19

Otvoreno jato magnitude 9.2 i prividne velicine 6'x6'.

King katalog sastavio je Ivan R. King, profesor na znamenitom Berkeley Univerzitetu u Kaliforniji. Katalog nije rezultat vizuelne opservacije vec matematickog i fizickog proucavanja zvezdanih jata; tacnije, sastavljen je na osnovu profesorovih proracuna dinamike otvorenih i globularnih jata. Profesor King je svoj katalog objavio 1949. godine, a kasnije ga je dopunjavao. Katalog se sastoji od 27 otvorenih jata, od koji su mnoga vizuelno osmotriva, sa dovoljno velikim aparaturama teleskopa.

Lociranje: jato se nalazi u istom okularskom pogledu sa NGC 7510, 20' juzno.

Opservacija: King 19 je tek malo manje od NGC 7510, ali se zato mnogo teze istice iz pozadine. Za to postoje dva razloga. Prvi je sto je lucida jata tek magnitude 12, pa je jato sastavljeno od mnogo bledjih zvezda nego prethodna meta. Drugi razlog lezi u odsustvu kompresovanmosti jata, pa mu je teze izdvojiti oblik u odnosu na bogato zvezdano okruzenje.

Na malom uvecanju jatom dominira jednakokrako-ostrougli trougao ciji je vrh usmeren na dole. Na uvecanju 176x, ta percepcija se promeni, jer se zvezde raspu. Objekat je tek malo manji od NGC 7510 ali je mnogo rasutiji. Utiska sam da, uprkos maloj velicini, jatu ne prijaju visoka uvecanja jer objekat tada izgleda vise kao gusce zvezdano polje nego DSO. Uglavnom, jato se sastoji od dva luka zvezda sa krivinom na gore, sa vertikalnim lancem koji prolazi kroz njih. Stoga objekat izgeda kao jelka sa oblim vhom. Izbrojao sam 13 zvezda za koje sam siguran da su deo jata.

Za razliku od NGC 7510 koje blesti, King 19 je neugladan pogled koji je lako preskociti ako ne znamo sta trazimo.

IC 1470

Emisiona maglina magnitude 11.5 i velicine 1'x1'.

Iz magnitude i dimenzija vidi se da je maglina veoma mala i bleda, ali jer iznenadjujuce koliko se dobro primecuje.

Lociranje: Nalazi se u istom vidnom polju sa prethodna dva objekta, oko 25' juzno od King 19.

Opservacija: iznenadilo me je da se maglina na malom uvecanju vidi direktnim vidom i bez koriscenja filtera. Javlja se kao  bleda okuglasta mrljica sa inkorporiranom bledom zvezdom unutar sebe. Maglina lezi na osnovici tupouglog trougla koji grade tri blede zvezde. .

Na uvecanju 176x jasnije se vidi da se u srcu magline nalazi zvezda. Ovo uvecanje ponistava prvobitni kriuzni oblik magline, jer se sada vidi da maglina ima siroki rep koji je usmeren na levo. Poprilicno je svetla za svoju magnitudu i bez problema se osmatra direktnim vidom, i to bez filtera. UHC filter mnogo bolje radi na objektu od OIII, koji ubija strukturu magline. Sa UHC se vidi da maglina uopste nije centrirana oko zvezde, vec da je zvezda podosta blize desnoj ivici objekta. Maglina odlicno podnosi uvecanja, na kome se vidi da maglina ima sjajan kruzni centra i nesimetricni obod. Dok je desni kraj magline obao, levi ima ostro ispupcenje, pa sve deluje kometoidno ili bolje kao semenka suncokreta.

Veoma svetao i lep pogled, pa imam utisak da je IC 1470 poprilicno zapostavljena emisiona maglina. Valjda se svest o njenom postojanju izgubi u moru ostalih DSO kojima je ovaj deo neba krcat.

Mapa lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54759793535/in/dateposted-public

[PavleR]

Sazvezdje Cepheus - ''5 u 1'' pogled:

- NGC 7380 i Sharpless 2-142 - Wizard Nebula (otvoreno jato usadjeno u emisionu maglinu)
- Alessi J2247.1+5742 (otvoreno jato)
- King 18 (otvoreno jato)
- Sharpless 2-148 (emisiona maglina)

Kao sto sam naveo u prethodnom postu, sazvezdje Cepheus krcato je sa DSO, pa ''2 u 1'', ''3 u 1'', pa cak ni ''4 u 1'' nisu retke pojave. U ovom postu opisacu jedan veoma zivopisan pogled kojim dominira poznati kompeks otvorenog jata i emisione magline - Wizard Nebula. U istom okularskom pogledu malog uvecanja nalaze se jos dva mala ali ''egzoticna'' DSO i jedno veliko i rasuto Alessi otvoreno jato. Rastojanje izmedju najdaljih objekata sa ovog spiska je samo 1º.

NGC 7380 i Shapless 2-142 (Wizard Nebula)

U pitanju je kompleks otvorenog jata usadjenog u emisionu maglinu, veoma upecatljiv i kroz okular i na astrofotografijama. Cim vidimo otvoreno jato usadjenu u maticnu maglinu jasno je da je u pitanju veoma mlad objekat. Ni ovo jato nije izuzetak, i sa staroscu izmedju 4 i 12 miliona godina NGC 7380 spada u jedno od najmladjih otvorenih jata vidljivih teleskopima. Iako se jato nalazi na granici izmedju Cepheus OB1 asocijacije i Lacerta zvezdanog oblaka lociranog u nasoj Orionovoj spiralnoj ruci, Wizard Nebula kompleks predstavlja pogled u susednu Perseus ruku nase galaksije. Kompleks je udaljen oko 7.000 ly, i daleko je udaljeniji od vecine zvezda Lacerta Star Cloud-a. Tu imamo mali paradoks, jer ce zvezde jata po sjaju dominirati nad mnogim zvezdama polja. Razlog tome lezi bas u mladosti jata - sastavljeno je od masivnih i kraktovecnih zvezda O i B tipa koje lagano nadsijavaju mnogo blize zvezde od sebe.

NGC 7380 je jos jedno od otkrica Caroline Herschel, cije je brat William jedan od najbitnijih astronoma u istoriji (recimo samo da je otkrio 90% objekata iz NGC kataloga). Medjutim, i njegova sestra Caroline dala je veliki doprinos astronbomiji. U pocetku je pomagala Williamu oko izrade ogledala i pisala zabeleske koje joj je brat diktirao tokom posmatranja. Medjutim, nakom prvog ortkrica koji je sama izvela (NGC 2360), brat ju je ozbiljno shvatio i sagradio joj njen sopstveni teleskop. Kroz njega, Caroline je otkrila mnoge objekte dubokog neba, a njeno najlepse otkrice nesumljivo je Caroline's Rose Cluster NGC 7789 u sazvezdju Cassiopeia. Za svoj rad primala je platu od Kraljevskog Astronomskog Drustva i stoga se smatra prvim zenskim profesionalnim astronomom.

Lociranje: veoma lako lociranje jer se kompleks nalazi u blizini svetlih i poznatih zvezda, 𝞯 i 𝞭 Cephei.

- krenuo sam od zvezde Zeta (𝞯) Cephei, gornje desne zvezde asterizma ''Kuca''. Sa desne strane zvezde, u traziocu ce se po sjaju istaci dve zvezde: 𝞮 i 𝞭 Cephei.
- produzimo liniju koja spaja 𝞯 i 𝞭 Cephei za jednu njenu duzinu na desno i udaricemo u ostrouglo-pravougli trougao zvezda magnituda 6-8.
- nacentriramo trougao u trazilac i NGC 7380 bice u sredini vidnog polja, u lako prepznatljivoj formi slova ''V''.

Opservacija: usmerenja cu dati na osnovu posmatranja izvrsenog 27.09.2024, oko 22:00.

Opis kompleksa podelicu na dva dela, posto se jato posmatra bez, a maglina sa filterom.

   - NGC 7380

Otvoreno jato magnitude 7.2 i prividne velicine 25'x20'.

Prvo sto odmah upada u oci je koliko NGC 7380 mimikuje oblik Hijada, sa dva dugacka svetla lanca u obliku slova ''V'', sa vrhom na 1h. Izmedju dva lanca usadilo se nekoliko desetina bledjih zvezda. Jato je veliko i svetlo i veoma lako se istice iz pozadine, uprkos tome sto je smesteno u bogatom zvezdanom polju. Najsvetlija zvezda jata lezi na kraju jednog lanca, a na vecim uvecanjima se vidi da ta zvezda ima bledog pratioca. Jato nije mnogo zgusnuto ali su mu zvezde veoma elegantno rasporedjene i cine oku prijatan pogled.

U jatu sam izbrojao 43 zvezde, velike magnitudne razlike. Najsvetlije zvezde nalaze se u dva lanca slova V, dok bledje zvezdice cine bogatu ispunu objekta. Sto se tice maglovitosti, ona se vec nazire i bez filtera, posto se perifernim vidom moze videti da su zvezde na kraju levog kraka okupane u blagu nebuloznost.

   - Sharpless 2-142

Maticna emisiona maglina otvorenog jata NGC 7380, u kojoj su sve zvezde jata i rodile.

Maglina se pojavljuje u filtriranom pogledu, kada se vidi da je skoro celo jato okupano u nebuloznost. Pri vrhu slova ''V'' maglina je jedva primetna dok joj se sjaj povecava kako se ide ka krajevima dva lanca. Najsjajniji deo nalazi joj se na kraju levog lanca, od koga se odvaja jedan filament koji se sa desne strane okrene i podvuce se pod jato. Posmatranje magline je poprilicno tesko ako se zeli izvuci cela, jer su samo njen najsvetliji filament stabilan u direktnom pogledu. Desno od jata nalaze se tri svetle zvezde magnituda 6 i 8, pa nije lose ukoniti ih iz pogleda.

Alessi J2247.1+5742

Otvoreno jato cije kataloske vrednosti ne znam. Primetio sam ga jos i dok nisam znao da je u pitanju otvoreno jato, uzimajuci ga za veoma zanimljivu klinastu formaciju zvezda. Tek kasnije sam, u tekstovima Rene Mertinga, pronasao da je u pitanju otvoreno jato iz Alessi kataloga otvorenih jata i kandidata za otvorena jata. Merting spominje ovo nepoznato jato jer je oblikom toliko slicno sa NGC 7380 da se dva objekta mogu pomesati.

Cak i ako ne znamo da je u pitanju zaseban DSO, ne moze se ne primetiti nacin na koji jato mimikuje formu NGC 7380. Skoro je identicnog oblika slova ''V'', i smesteno je ispod Wizard Nebula,  ali tako da dva vrha slova ''V'' beze jedno od drugog. Jato je rasuto i veliko, cak mozda i vece od NGC 7380.

King 18

Otvorevno jato ciju magnitude ne znam, velicine 5'x5'. Nalazi se oko 30' severoistoicno od NGC 7380. Iako su objekti u istom vidnom polju, zbog svoje minijaturne velicine King 18 se mora posmatrati kao zasebno posmatranje. Toliko je malo da tesko da moze da se primeti ako bas njega ne trazimo, iako se sasvim pristojno istice iz pozadine. Problem je sto mu je najsjajnija zvezda magnitude 12, pa bi na malim uvecanjima bilo lako samo preci preko jata.

King 18 je veoma simpatican pogled. Na srednjim uvecanjima prikazuje se kao tesna grupisanost zvezdica koja privlaciu paznju. Tek na velikim uvecanjima (320x) jato se razlucuje i otkriva svoju formu. Sastavljeno je od dva lanca bledih zvezdica u obliku klina, slicno kao i prethodna meta ali mnogo, mnogo minijaturnije i bledje. Spic klina okrenut je na gore. Levi krak je jasno pravlinijski i sastavljen je od tri najsvetlije zvezde u jatu. Desni krak sacinjen je od bledjih zvezda i on pomalo vijuga.  Ono sto jatu daje draz je kompaktnost i uocljivost na velikim uvecanjima. Sastoji se od nekih 15-tak zvezda.

Sharpless 2-148

Emisiona maglina koja se nalazi oko 30' severoistocno od King 18. Jedna je od tri Sharpless magline smestene na malom prosturu, ali se samo Sh 2-148 istice u okularskom pogledu.

Maglina se moze primetiti i u direktnom pogledu perifernim vidom. Vidi se kao malecka kruzna maglovitost centrirana oko jako blede zvezde. Najbolje se primecuje na uvecanju 136x i sa UHC filterom. Nema nikakve osobenosti sem lakoce kojom se primecuje.

Mapa lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54790308670/in/dateposted-public

[PavleR]

Sazvezdje Cepheus - ''3 u 1'' pogled:

- NGC 7129 (otvoreno jato)
- NGC 7133 (refleksiona maglina)
- NGC 7142 (otvoreno jato)

Objekti iz danasnjeg izvestaja nalaze se unutar glavnog asterizma ''Kuca'' sazvezdja Cepheus. NGC 7129 i NGC 7133 su u svari jedan objekat jer je u pitanju otvoreno jato obavijeno refleksionom maglinom. Kompleks se nalazi samo 25' od otovrenog jata NGC 7142, pa ovde opet imamo tri objekta u jednom vidnom polju cak i velikih uvecanja.

NGC 7129

Otvoreno jato magnitude 9.7 i velicine 7'.

NGC 7129 je mlado i siromasno jato sastavljeno samo od 6 zvezda. Medjutim, sve zvezde sijaju magnitudama 10-11 i rasporedjene su u veoma upecatljicv oblik, pa jato cistim sjajem i velicinom momentalno zaokupi paznju.

Lociranje: mete se nalaze samo 2.5º od binarnog sistema  Kurhah (𝞷 Cephei), centralne zvezde asterizma ''Kuca''.

- krenuo sam od zvezde Kurhah (𝞷 Cephei), koja se lako vidi golim okom posred ''Kuce''.
- levo od nje preimtice se asterizam 5 zvezda identican obliku sazvezdja Cepheus. Produzimo liniju koji spaja Kurhah sa dve centralne zvezde tog asterizma za jednu njenu duzinu i stigli smo u regiju ovih objekata. Pogledamo kroz okular i odmah ce se primetiti upecatljiv oblik slova ''T''. To je otvoreno jato NGC 7129.

Opservacija: jato je veoma upecatljivo i sastoji se od 6 svetlih zvezda, poredjanih u obliku izoblicenog slova ''T''. Izoblicenog zato sto uspravna precka slova ''T'' ne udara u sredinu polozene, vec je pomerena na levo. Naime, horizontralnu precku sacinjavaju 4 svetle zvezde od kojih je najdesnija i najsvetlija. Uspravna precka sastoji se od dve zvezde i udara u drugu zvezdu gornje precke gledano sa leva. Sve zvezde su magnitude 10-11, pa rasirere na povrsinu od oko 7' jato izgleda svetlo i upecatljivo. Iz opsianog se vidi da nema centralne kondenzacije, niti grupisanja zvezda u grudvice. Iznad horizontalne precke vidljive su jos 4 bledje zvezde, pa je broj zvezda u grupaciji ukupno 10.

NGC 7133

Refleksiona maglina koja delimicno obavija zvezde otvorenog jata NGC 7129.

Opservacija: vec u direkrnom pogledu se vidi da su tri najlevlje zvezde jata usadjene u bledu maglovitost. Medjutim, maglina znacajno dobija na sjaju i velicini koriscenjem perifernog vida. Maglina poptuno obuhvata dve leve zvezde gornje precke i jednu bledju iznad nje. Na jugu se maglina zavrsava malo ispod precke ali zato na severu ide izvan granica jata. U perifernom pogledu maglina je pristojno sjajna, ostrijih granica na jugu i difuznih na severu. Najsjajnija je oko najdesnije zvezde horizontalne precke slova ''T''.

Maglina je refleksiona, pa filteri ne pomazu u opservaciji.

NGC 7142

Otvoreno jato magnitude 9.3 i velicine 8'.

U pitanju jedno od najdrevnijih jata vidljivih amaterskim teleskopima. Sa starosu od cak 4.5 milijarde godina, ovo jato prevazilazi zivotni vek svojih rodjaka desetinama puta. Razloge za to detaljno sam opisao u svom clanku u ''Horizontima'' broj 11, pa da se ne ponavljam. U svakom slucaju, NGC 7142 je jedan unikatan objekat i daleko je od klasicnih pogleda na otvorena jata. Gledajuci u njega mi u stvari posmatramo jednan redak, redak objekat, dinosaurusa svoje vrste koji je desetinama puta nadziveo prosecni zivotni vek ovakvih objekata.

Iako se objekti vide jedan pored drugog, sve je to samo projekcija 3D slike na 2D ravan pogleda. U stvarnosti, kompleks NGC 7129/7133 je dvostuko blizi nama od otvorenog jata NGC 7142 (3.300 ly i 6.200 ly).

Lociranje: nalazi se u istom okularskom pogledu sa prethodnom metom, 25' levo od nje.

Opservacija: ovo jato se tesko primecuje na malim uvecanjima jer mu lucida (najsjajnija zvezda) sija tek magnitudom 12. Jato pretezno sastavljeno od zvezda magnitude 13 i bledjih, pa ce ga iskusno oko na malom uvecanju primetiti kao bledi, magloviti sjaj. Medjutim, na vecim uvecanjima jato se razlucuje u jedan zaista lep pogled.

Na uvecanju 176x, vidi se veliko, rasuto jato, bez centralne kondenzacije. Medjutim, pogled je zaista lep jer je pun forme. Jato je javlja u vidu lanaca zvezda koji svi polaze iz jedne tacke. Najprominentnija su tri lanca koji izmedju sebe grade ugao od oko 120º. Lanci polaze iz samog centra jata i krivudaju svaki na svoju stranu, pa sve izgleda kao japanski suriken. Jato se sastoji od prebledih zvezdica, skoro svih magnitude 13, pa magnitudni raspon skoro da ne postoji. Nema nikakve kondenzacije, ni centralne ni periferne (grudvice), celo jato karakterisu vijugavi lanci, vozici zvezda. Puno zvezda u tim vozicima dolazi u paru, dve po dve, kako to cesto biva kod otvorenih jata.

Jato je odozgo pokljopljeno sa tri svetlije zvezde koje grade tupougli trougao. One su sjajnije od zvezda jata i odmah sam posumnjao da one nisu clanice objekta. Naknadnim proucavanjem jata ova pretpostavka pokazala se tacnom. Te tri zvezde su toliko blisko jatu da se lako moze pomisliti da one cine najsvetliju formu jata, ali to nije slucaj.

Objekat je izuzetno bled, nema nijedne svetle zvezde koja bi iskocila, pa koliko je tezak za primetiti, toliko je i jedan balansiran i prefinjen pogled. Tu sve zavisi od preference posmatraca, neko voli dinamicna jata puna razlike u sjaju, ja volim i ove blede peskaste poglede, uravnotezene i smirene.

Mapa lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54805344476/in/dateposted-public

[PavleR]

Sazvezdje Cepheus:

NGC 7023 - Iris Nebula (refleksiona maglina)
NGC 6951 (spiralna galaksija)
NGC 6939 (otvoreno jato)


NGC 7023 - Iris Nebula

Refleksiona maglina u sazvezdju Cepheus, magnitude 6.8 i prividne velicine 10'x8'.

Iris Nebula je refleksiona maglina, sto znaci da maglina nije izvor svetlosti sama po sebi, kao sto je to slucaj kod emisionih maglina. Ova maglina samo reflektuje (odbija) svetlost zvezde magnitude 7.4 koja se nalazi u njenom centru. Nesto slicno kao kad upalite sijalicu u sobi, pa vidite ne samo sijalicu vec i predmete u sobi. Sijalicu vidimo zato sto je ona izvor svetlosti (zvezda) a predmete u sobi vidimo jer je svetlost sijalice odbija od njih i dolazi do naseg oka (refleksiona maglina).

U svakom slucaju, ovde imamo B2 zvezdu HD 200775 magnitude 7.5, okuzenu bogatim oblakom sastavljenim od zrna prasine. Svetlost koju emituje zvezda odbija se od ta zrna i mi vidimo taj pasinasti oblak na isti nacin kao sto vidimo sto i stolicu kada upalimo svetlo u sobi. 

Kada vec pominjem zrna prasine unutar magline, red je reci da je Iris Nebula jedna od prvih regija u kojoj su astronomi detektovali zrna prasine unutar molekularnih oblaka. Sama maglina je predmet intenzivnog proucavanja jer unutar nje postoje mnoge zanimljive kreacije. Prvo, tu je zvezda HD 200775 koja je i odgovorna za sjaj magline. Zvezda je toliko mlada da se jos uvek nije skrasila u fazi glavne sekvence, i kao takva predstavlja retku priliku za proucavanje takvih zvezda. Medjutim, najzanimljiviji aspekt magline predstavljaju spektroskopski dokazi o prisustvu zrna prasine unutar molekularnog oblaka koja okruzuju zvezdu, kao i prisustvo komplesnih molekula na bazi ugljenika.

Lociranje: Lokacija je lagana i svodi se na trazenje bas te zvezde magnitude 7 koja je u centru magline.

- u trazilac nacentriramo zvezdu Beta (𝞫) Cephei magnitude 3.2, u glavnom asterizmu sazvezdja.
- produzimo liniju koja spaja 11 Cep i 𝞫 Cep u pravcu Bete za 3.5 stepena i u trazilac ce uci trapez koji grade cetiri sjajne zvezde. Na kraku trapeza videcemo svetlu zvezdu magnitude 7 - nasu metu HD 200775.

Opservacija: Za iole kvalitetno osmatranje ovog objeta potrebna je dobra posmatracka noc, kao i posmatranje magline kada je u tranzitu. Objekat sam gledao nekih desetak puta u rasponu od vise sezona i pogledi znatno variraju: od ''magline samo u najavi'' do ''maglina ne da si vidi vec pokazuje detalje''. Takodje, misljenja sam da je ovo teska meta i da posmatranje treba ostaviti za noc kada je posmatrac odmoran i skoncentrisan. Ako se zele videti makar neki detalji meti se mora posvetiti puna paznja. Pogotovo sto kod refleksionih maglina filteri ne pomazu pa nam kod ovog objekta ostaje samo periferni vid kao pomagalo.

Ako je noc dobra, maglina ce se videti i direktnim vidom kao maglovitost oko zvezde HD 200775. Upotrebom perifernog vida maglina znatno dobija na dimenzijama i pojavljuje se u pomalo kvadratnom obliku. Zvezda HD 200775 nije u samom centru kvadrata vec je pomalo pomerena prema jugu, a sama maglovitost je dosta gusca severno od zvezde. Maglina  se neproporcionalno siri od centralne zvezde: dok se na severu i istoku siri dublje u okruzujuce nebo, sa zapadne strane izgleda kao da je odsecena jednim tamnim usekom. Taj usek vertikalno skracuje maglinu ali se jedan njegov deo useca dublje u zapadnu stranu i prodire do centralne zvezde. Sa istocne strane takodje se vidi da se maglina zavrsava u pramenovima.

Moram da istaknem da je ovaj pogled rezultat najboljeg posmatranja magline koje sam imao sa svoje pozicije. Mnogo cesci pogled na objekat bio je puka opservacija veceg maglovitog ''jastuceta'' oko zvezde. Takodje, maglina zahteva intenzivno koriscenje perifernog vida jer je to jedini nacin da se objekat osmotri do detalja. Samo posmatranje mora biti vremenski malo duze jer maglina sa vremenom dobija na dimenzijama a tamne intruzije se vide posle bar 5 minuta provedenim za okularom. Osmaranje je naporno i treba ga sacuvati za dobru noc i odmorne oci. Naravno, sto mracije nebo - to bolje.


NGC 6951

Preckasta spiralna galaksija magnitude 10.7 i prividne velicine 3.7'x3.3'.

U pitanju je face-on galaksija sa velikom i izrazenom centralnom preckom. Njena face-on orijentacija joj smanjuje povrsinski sjaj, ali je zato precka ta koja ce biti centralna karakteristika vidljiva u teleskopima. U vecini slucajeva mi centre face-on galaksije vidimo u kruznom ili ovalnom obliku. Ako galaksija i ima precku, nisi bas ceste situacije da se ta kreacija moze i osmotriti. Kod NGC 6951 centralna precka dominira objektom ne samo astrofotografski, vec i vizualno.

Ovaj objekat ima dve NGC oznake: NGC 6951 i NGC 6952. Do zabune je doslo zbog dva separatna osmatranja galaksije od stane dva razlicita astronoma, kao i greske koju je jedan od njih napravio pri unosu lokacije. Galaksiju je prvi put zabelezio francuski astronom Jerome Eugene Coggia 1877., ali je lokacija koju je dao bila pogresna za 20' severno. Nezavisno od njega, galaksiju je 1885. zabelezio americki astronom Lewis Swift refraktorom od 4.5''. Swift je zabelezio tacnu lokaciju galaksije. Kako pri sastavljanjui NGC kataloga jedva da su vrsene vizualne provere unosa prethodnih osmatraca, smatralo se da su u pitanju dva razlicita objekta, pa otuda i dva sepratana unosa iste galaksije pod razlicitom oznakama.

Lociranje: veoma lak star-hopp jer put do galaksije vodi preko svetlih zvezda.

- krenuo sam od zvezde Alderamin (𝞪 Cephei), gorenjeg levog temena asterizma ''Kuca''.
- od nje sam izvrsio star-hopp 𝞪 Cep - 𝞰 Cep - 𝞱 Cep
- 3º direktno juzno od 𝞱 Cep naici ce se na siroki trapez svetlih zvezda. Trazilac se namesti na srediste trapeza i galaksija ce se pojaviti u vidnom polju malog uvecanja.

Opservacija: usemrenja dajem na osnovu osmatranja izvrsenog 31.07. 2025, u 23:56.

Galaksija se prikazuje izuzetno bledo. Najsvetliji deo galaksije je izduzeni sjaj u smeru od 11h ka 5h, sa sjajnijom lopticom sjaj u sredini. To sto vidimo nije galaksija vec njena centralna precka. Ako se dobro ne zagleda moze se steci pogresan utisak da je u pitanju izduzena galaksija. Medjutim, sa samo malo strpljenja oko centralne precke ce se pojaviti izuzetno bledi halo, znatno manjeg sjaja od centralnog izduzenja. Ceo pogled je poprilicno minijaturan, pogotovo ako nam paznju odvuce sama precka, a ne primetimo spoljasnjost. Tik uz levi kraj galaksije primtio sam superimoniranu zvezdu magnitude 12.


NGC 6939

Otvoreno jato magnitude 7.8 i prividne velicine 7'.

Jato je drevno i staro je citavih 2.2 milijarde godina. To ce se itekako moci okularski osetiti kroz homogeost sjaja njegovih clanica. U ovako starim otvorenim jatima sve masivne sjajne zvezde odavno su zavrsile svoj zivot i ostala je jednolicna populacija zvezda slicnog sjaja. To ovakvim jatima daje prelepu peskastu strukturu bez dinamike u pogledu. Jato je veoma bogato i sastoji se od oko 300 zvezda. Iako su sve te zvezda sa nase linije pogleda blede, neobicno veliki broj njih ce se pokazati u okularu. Razlog za to lezi u veoma maloj ekstiniciji magnitude jata usled apsorbujuce prasine u ovom delu sazvezdja Cepheus.

Lociranje: jos jedan lak star-hopp zahvaljujuci obilju svetlih zvezda u polju.

- krenuo sam od zvezde Alderamin (𝞪 Cephei), gorenjeg levog temena asterizma ''Kuca''.
- od nje sam skocio na zvezdu 𝞰 Cep, 4º levo.
- 1º gore-levo od nje skocio sam na jednakokraki trougao tri svetle zvezde.
- 1º levo od njega skocio sam na pravougli trougao tri blede zvezde.
- nacentriramo trazilac tik ispod katete tog trougla i prelepi sjaja NGC 6939 uci ce u vidno polje malog uvecanja.

Opseravija: usmerenja dajem na osnovu opservacije izvrsene 26.09.2024, oko 22:00.

Prelepo jato sitnog peskastog sjaja koje se lako istice iz pozadine. Na malom uvecanju izgleda da kao jako granulirana maglicasta struktura sa vec razlucenim zvezdama. Na srednjim uvecanjima jato se razlucuje u potpunosti, o vidi se da je sastavljeno od mnostva zvezda magnitude 12 i 13, rasutih kao prosuti secer po tamnom tepihu. Magnitudni raspon jata je veoma mali, objekat deluje veliko i poprilicno kompaktno. U jatu se izdvaja 5 malo svetlijih zvezda ali su one izdvojene iz centra, pa ne uticu na prelepu homogenu granuliranost jata.

Jato ima oblik meduze. Glava meduze je na severu okularskog pogleda i oblog je oblika. Od nje se na dole pruzaju lanci zvezda kao pipci. Dva lanca su prominenta, gde se na kraju jednog smestila lucida jata magnitude 11. Jedan lanac se sastoji od 4, a drugi od 5 zvezda. Jato je sa severa poklopljeno tupouglim trouglom 3 svetlije zvezde.

Medjutim, taj osnovni oblik ima bogatu ispunu desetinama bledih zvezda koje prave zaista ocaravajuc pogled. U objektu sa prebrojao oko 50-tak zvezda, a mozda ih ima i vise. Sve zvezdice su sitne, poput tackica i to jatu daje prelepu granulaciju na srednjim uvecanjima. Jato je veliko i moja procena je, na osnuvu rastojanja zvezda polja, da mu je precnik oko 8'.

Najbolji pogled na jato je na uvecanju oko 137x. Veca uvecanja rasire jato i pomalo se ubije ta gusta peskasta struktura. Periferni vid odlicno radi na jatu jer se poveca broj zvezda i gustina objekta.

Samo 40' od NGC 6939 nalazi se cuvena Fireworks Galaxy (NGC 6946). Medjutim, sa moje pozicije, sa Beogradom na severu, galaksija pokazuje jako malo detalja, pa cu njen opis ostaviti za neko tamnije nebo.

Mape lociranja:
NGC 7023 - https://yourimageshare.com/ib/SMJeTfSb8Q
NGC 6951:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54818733747/in/dateposted-public
NGC 6939:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54819934733/in/dateposted-public