PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[kruska]

Sa ovakvim opisima treba ici na astro  kampove narocito Letenku gde je nebo kao na dlanu, a Cygnus i Deneb svetli kao lampa.

[polumasni_kreker]

Savršen izveštaj, mnogo će mi služiti kad mi krajem meseca stigne Astronomik OIII filter. Svaka čast!

[PavleR]

Sazvezdje Cygnus: NGC 7000 i IC 5070 kompleks - deo II

Objekti usadjeni u Severnu Ameriku (NGC 7000):

- LDN 935 (tamna traka prasine)
- Collinder 428 (otvoreno jato)
- NGC 6997 (otvoreno jato)
- B 353 (tamna maglina)
- NGC 6996 - Bird's Nest Cluster (otvoreno jato)

U proslom postu bavio sam se dvema svima poznatim emisionim maglinama: Severnom Amerikom i Pelikanom. U ovom delu uci cemo duboko u Severnu Ameriku i posetiti neke manje poznate objekte koji su sastavni deo iskustva posmatranja magline. Kako se posmatraci cesto prvenstveno fokusiraju na samu Severnu Ameriku kao maglinu, blaga koja ona krije u svojim granicama se uglavnom preskoce pri posmatranu, pa stoga verujem da ce ovaj izvestaj  biti mnogima zanimljiv.

LDN 935

LDN 935 je tamna traka prasine koja odvaja NGC 7000 i IC 5070, dimenzija 150'x40'. Iako je vizuelno traka deo kompeksa, u stvarnosti je ona mnogo blize nama od Severne Amerike i Pelikana. Kao sto sam pomenuo u prethodnmom postu, Amerika i Pelikan su ista H II regija koja nama samo deluje odvojeno na dve magline. Razlog lezi upravo u velikoj traci prasine LDB 935. U pitanju je oblak prasine superimponiran direktno preko HII regije, pa stvara opticku razdvojenost oblasti na dve celine. U stvarnosti, Amerika i Palikan su jedno te isto. To u praksi znaci da je traka prasine blize nama, a da je H II regija iza nje - to sto mi vidimo jednu tamnu ''reku'' i dve magline sa svake njene strane je samo projekcija tih objekata na 2D ravan pogleda.

Opsrvacija: vdi se kao tamni koridor izmedju delova Severne Amerike i Pelikana. U taj koridor  usadjena je zvezda 57 Cygni, koja je malo okupana u maglovitost koja stvara ''oreol'' oko nje. Traka je siroka kod ''Malog Oriona'' i suzava se kako ide ka Pelicanu. Mnoge zvezde superomponirane su preko nje. Traka se posebno istice kada skacemo sa Pelicana na Ameriku, kada se jasno vidi da je sa svoje obe strane ogranicena maglovitoscu.

Ivice magline su mnogo ostrije i jace definisane sa desne stane, gde se nalazi Severna Amerika. Naime, cak i bledji delovi NGC 7000 nadsijavaju sjajnije delove Pelikana. Tek na jugu Pelikan nadsija NGC 7000. Stoga je maglina jasno definisanih granica sa desne a nejasnih ivica sa leve strane.

Collinder 428

Otvoreno jato magnitude 8.7 i prividne velicine 13'. Jato je usadjeno u NGC 7000 i nalazi se na obodu magline.

Lociranje: jato se nalazi na juznom obodu magline, blizu svetle zvezde 𝞷 Cygni. Lakse ga je naci polazeci direktno od te zvezde nego setanjem po North America Nebula.

- u trazilac se nacentrira svetla zvezda Xi (𝞷) Cygni magnitude 3.7. Zvezda se nalazi direktno ispod vrha klina zvezda asociranog sa NGC 7000.
- 45' severoistocno od 𝞷 Cygni primetice se dve svetle zvezde.
- nacentrirano koncanicu trazioca tik ispod leve od njih i u pogled ce uci Collinder 428.

Opservacija: jato je relativno veliko i rastrkano. Osnova jata je jedna kosa precka zvezda usmerenja od 10h ka 4h, iz koje na sever izviru tri zvezdana lanca. Sva tri lanca spajaju se u jednoj tacki.

Na uvecanju 137x vidi se da se precka sastoji od 6 zvezda. Jedan lanac izvire upravno na nju i on se sastoji od 4 zvezde. Drugi lanac se pruza na severoistok i sastoji se od tri zvezde. Treci lanac pruza se na severozapad i on je sacinjen od 7 zvezda. Tu su i dve zvezde koje su se smestile izmedju lanaca. Stoga se ovo jato sastoji od 22 meni vidljive zvezdae.

Kao i mnoga Collinder jata, i ovo je veliko i rasuto, te tesko izdvojivo iz pozadine. Zvezde sijaju ujednacenim sjajem, bez jasno uocljive lucide.

NGC 6997

Otvoreno jato inkorporirano u North America Nebula (NGC 7000). Magnitude je 10 i prividne velicine 8'.

Lociranje: nalazi se tacno izmedju dve zvezde pri vrhu klina svetlih zvezda pored kojeg se nalazi najsvetliji deo NGC 7000. Naciljamo trazilac tacno na sredinu duzi koja spaja te dve zvezde, pogledamo kroz okular i ovo veoma simpaticno jato lako ce se izdvojiti iz pozadine.

Opservacija: malo i prelepo jato sastavljeno od zvezda srednje magnitudne razlike. U polju malog uvecanja sa obe strane ce ga pratiti dve svetle zvezde magnituda 6 i 7, pomocu kojih se i locira jato. Na uvecanju 107x vidi se da je jato sa dva lanca zvezda podeljeno na severni i juzni deo. Severni lanac uzima oblik slova ''U'' i cini ga 8 zvezda, dok je 11 zvezda juznog lanca poredjane u sinusoidu sa poprilicno malom amplitudom. Jato je sa severne strane zatvoreno lukom 5 zvezda. Ima tu i jos rastrkanih zvezda za koje nisam siguran da su deo jata, pa broj clanica jata procenjujem na oko 30-40. Jatom doiminiraju blede zvezde magnitude oko 12, dok je prisutno i nesto bledjih.

B 353

Tamna maglina blizu oboda Severne Amerike, dimenzija 15'x10'.

Lociranje:

- krenuo sam od zvezde SAO 50263, koja je jedna od zvezda prominentnog klina oko NGC 7000.
- oko 20' levo od nje skocio sam na zvezdu magnitude 8. Ta zvezda nalazi se na samoj ivici regije koji zauzima B 353. Pogledamo kroz okular i maglina bi trebalo  da se nalazi sa desne strane zvezde.

Opservacija: iznenadjujuce lako vidljiva tamna maglina na krajnjem severu NGC 7000. Iako je u ovom delu maglovitost izuzetno slaba, polje je prepuno zvezda pa ce se lako uociti tamno ostrvo pravougaonog oblika, potpuno liseno zvezda. Dva puta je duza nego sto je siroka i potpuno neprozirna. Kroz ''ostvro'' se ne probija sjaj ni jedne jedine zvezde. UHC filter je bas dobro istakne. Filter dodatno zatamni maglinu i na iznenadjujuce dobar nacin jasnije pokaze njene ivice. Tik ispod B 353 primetice se svetla i koncentrovana grudvica zvezda - to je otvoreno jato NGC 6996 - Bird's Nest Cluster, koji cu obradiiti malo kasnije. Takodje, izand B 353 uocljiv je kosi lanac 4 svetle zvezde magnituda 9 i 10, u obliku sazvezdja Aries.

U istom okularskom pogledu nalazi se jos jedna tamna maglina, B 352. Medjutim, sa njenom opservacijom sam imao puno problema i mogu da je podvedem pod neuspesno posmatranje. Naime, dok je B 353 bukvalno ostrvo okruzeno mnostvom zvezda sa svih strana, B 352 je veca i nalazi se na samoj granici zvezdanog oblaka sa otvorenim svemirom. Stoga je jako tesko odrediti joj granicu ka pozadinskom nebu. U praksi, ja sam na mestu gde bi trebalo da bude maglina video veci deo praznog neba nego sto su dimenzije same magline, pa mogu da kazem da konture magline nisam uspeo da osmotrim.

B 352 i B 353 su skolski primer drugacije percepcje tamnih maglina kroz teleskop i na astrofotografijama. B 352 je fotografski daleko dominantniji objekat i umnogome se lakse primeti nego B 353. Medjuitim, kroz teleskop je prica sasvim drugacija, pogotovo u filtriranom pogledu. Ono sto je na fotografijama jedva vidljivo ostrvce se sa neocekivanom lakocom jasno osmotri, dok se B 352 porpuno izgubi u otvorenom polju.

NGC 6996  - Bird's Nest Cluster

Otvoreno jato inkorporirano u Severnu Ameriku. Magnitude je 10 i velicine oko 5'.

Lociranje: nalazi se neposredno ispod tamne magline B 353 i nakaceno je na njenu juznu ivicu.

Opservacija: jato se vidi kao gusta kondenzacija zvezda neposredno ispod B 353. Slabije se izdvaja iz pozadine od NGC 6997.

Jato je poprilicno malo i da bi se doslo do bilo kakvih detalja mora se posmatrati na malo vecim uvecanjima. Jato je jako koncentrisano i sastoji se od gusto spakovanih zvezda. Medjutim, na uvecanju 176x, vidi se da objekat ima oblik klina kome je odsecen vrh, ili uprosceno, oblika je slova ''𝞟'' sa kosim bocnim preckama. Klin cine dva kraka zvezda, gde se najsjajnije zvezde oba kraka nalaze na samim njihovim krajevima. Levi krak je jaci i sastoji se od dva paralelna lanca zvezda, dok je desni krak sastavljen samo od jednog lanca. Odozgo su kraci ''poklopljeni'' jednom nedovrsenom preckom zvezda koja jatu i daje oblik slova ''𝞟''. Ja sam uspeo da izbrojim 26 zvezda u jatu. Magnitudni raspon jata je mali, i sve zvezde su oko magnitude 12 i 13.

Mapa svih objekata navedenih u oba izvestaja:
https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54744819874/in/dateposted-public

[PavleR]

Sazvezdje Cepheus, tri DSO u jednom vidnom polju:

- NGC 7510 (otvoreno jato)
- King 19 (otoreno jato)
- IC 1470 (emisiona maglina)

Sazvezdje Cepheus cirkumpolarno je sazvezdje severne hemisfere, sto znaci da je vidljivo tokom cele godine. Od te cele godine, jedino je u kasnim letnjim i ranim jesenjim mesecima dovoljno visoko da se mogu kvalitetno osmotriti njegovi mnogobrojni DSO. Na nebu se pre svega uocava preko svog glavnog asterizama koji se naziva ''Pentagon'' ili ''Kuca''. Asteizam zaista podseca na kucu, samo sto je kuca okrenuta na dole, sa vrhom na dole. Zvezde koje grade asterizam sijaju magnitudama 2 i 3 i jasno su izdvojive na nocnom nebu.

Ja licno veoma volim ovo sazvezdje, i jedva cekam kasne avgustovske i septembarske noci, koje po pravilu potpuno posvetim ovom sazvezdju. Razlog za to je mnostvo ''2 u 1'', ''3 u 1'', pa cak i ''4 u 1'' pogleda. To znaci da je sazvezdje krcato gusto spakovanim DSO gde se cak vise njih mogu osmotriti u jednom vidnom polju cak i sredjih uvecanja. Malo kasnije u jesen, takva situacija se moze videti i u sazvezdju Cassiopeia. Ta dva sazvezdja sadrze toliko DSO da su potrebne godine posmatranja da bismo ih sve osmotrili. Samo Cassiopeia sadrzi neveroatnih 108 otvorenih jata, a Cepheus je jos raznovrsnije sazvezdje jer su otvorena jata izmesana sa planetarnim i emisionim maglinama. Nije redak slucaj da u jednom vidnom polju uhvatimo dve planetarne magline i jedno otvoreno jato.

U ovom postu opisacu jedan takav ''3 u 1'' pogled. Sva tri DSO iz ovog posta nalaze se na rastojanju manjem od 50', pa mogu lagano stati u jedno vidno polje malih uvecanja.

NGC 7510

Otvoreno jato magnutde 7.9 i velicine 7'x7'.

NGC 7510 je jedan neverovatan objekat, pre svega jer se retko srece toliko malo otvoreno jato koje se tako upecatljivo pokazuje. Prosto se ne moze promasiti. Razlog tome lezi u sjaju njegovih zvezda i u distinktivnom obliku vrha strele koji se upecatljivo izdvaja iz pozadine. Uz sve to treba uzeti u obzir da je NGC 7510 udaljeni objekat koji lezi citavih 11.900 ly od nas, plus da mu je sjaj jos prigusen zbog interstelarne prasine. Pa opet, ko god krstari teleskopom ovim delom neba ne moze preskociti ovu kompresovanu i izduzenu grupaciju zvezda.

Lociranje: strategija star-hoppa je veoma slicna star-hoppu na otvoreno jato M52. Jato se vidi u traziocu, sto olaksava lociranje.

- produzi se linija koja spaja zvezde 𝞫 i 𝞲 Cephei za nesto manje od duzine te duzi dok se ne udari u zvezdu 4 Cassioeiae magnitude 5.
- tik iznad te zvezde videce se mali ostrougli trougao zvezda magnitude 6 i 7.
- produzimo najduzu stranicu tog trougla na sever i udaricemo u binarni sistem Struve 2997.
- pomerimo se 1º na desno i jato ce se videti u traziocu.

Opservacija: sva usmerenja dacu na osnovu opservacije izvrsene 27.09.2024, u 21:30.

I na malom uvecanju jato se nikako ne moze promasiti. Javlja se kao gusta kondenzacija zvezda u obliku siljka, vrha strele ili obrnutog grkog slova ''𝞶''.

Na uvecanju 176x, jato izgleda bas lepo. Sastoji se od dva gusta i bliska lanca zvezda koja se spajaju u jednoj tacki. Izgleda kao zasiljena strela sa iskrivljenim vrhom. Najsjajnije zvezda smestene su na pocecima lanaca, a kako se ide ka vrhu sjaj zvezda opada, da bi sam vrh strele opet bio predstavljen svetlom zvezdom. Periferni vid odlicno radi na jatu, kada se istaknu bas blede clanice smestene oko strele. Magnitudni raspon sjaja je veliki, pa dok lucida jata sija svetlom magnitudom 9.7, mogu se uopciti zvezde magnitude i do 13 ili 14. Ja sam na prvu izbrojao 15 zvezda u jatu, 7 svetlih i 8 bledih, ali taj broj se poveca na vecim uvecanjima.

Ako se malo bolje pogleda, videce se da postoje razlike izmedju dva lanca. Dok je jedan skoro pravolinijski, drugi je krivudav. Takodje, ako se bas, bas dobro pogleda, na uvecanju 320x moze se videti i treci lanac bas bledih zvezda koji u objekat ulazi sa severa,  kao i precka zvezda koja preseca jato, koje stoga sada izgleda kao slovo ''A''. To povecava broj zvezda u objektu i ja sam ih na ovom uvecanju izbrojao 23.

Ono sto karakterise jato je da te 23 zvezde nisu nasumicno razbacane po povrsini, vec su skoro sve gusto grupisane u dva bliska kraka, pa uzimajuci u obzir male dimenzije jala, sve izgleda jako kompresovano i ostro. 7 zvezda magnitude 10-11 cine da se jato lagano istakne iz prebogate pozadine. Ako se pogleda malo sira slika, videce se da je jato usadjeno u centar trapeza koga cine cetiri zvezde magnitude oko 8 i 9. Treba reci i da je jato smesteno u predivnom zvezdanom polju. To polje je meni jako, jako dragi deo neba. Naime, objekti se nalaze veoma blizu sazvezdju Lacerta, kojim dominira ''Lacerta Star Cloud'', jedan od najlepsih prizora na nocnom nebu. Nema nijednog zvezdanog oblaka za koji sam toliko vezan kao za Lacertin oblak. Taj oblak se delimicno preliva i na deo sazvezdja Cepheus, bas gde se nalaze ovi objekti. Polje je prepuno pozadinskog sjaja nerazucivih zvezda, a one razlucive izgledaju kao prostituta so po crnom tepihu. Kada se zadje u samu Lacertu, taj efekat se pojacava, pa ako ste u ovom delu nocnog neba svratite do ''Gustera'' i njegov biser - otvoreno jato NGC 7243.

King 19

Otvoreno jato magnitude 9.2 i prividne velicine 6'x6'.

King katalog sastavio je Ivan R. King, profesor na znamenitom Berkeley Univerzitetu u Kaliforniji. Katalog nije rezultat vizuelne opservacije vec matematickog i fizickog proucavanja zvezdanih jata; tacnije, sastavljen je na osnovu profesorovih proracuna dinamike otvorenih i globularnih jata. Profesor King je svoj katalog objavio 1949. godine, a kasnije ga je dopunjavao. Katalog se sastoji od 27 otvorenih jata, od koji su mnoga vizuelno osmotriva, sa dovoljno velikim aparaturama teleskopa.

Lociranje: jato se nalazi u istom okularskom pogledu sa NGC 7510, 20' juzno.

Opservacija: King 19 je tek malo manje od NGC 7510, ali se zato mnogo teze istice iz pozadine. Za to postoje dva razloga. Prvi je sto je lucida jata tek magnitude 12, pa je jato sastavljeno od mnogo bledjih zvezda nego prethodna meta. Drugi razlog lezi u odsustvu kompresovanmosti jata, pa mu je teze izdvojiti oblik u odnosu na bogato zvezdano okruzenje.

Na malom uvecanju jatom dominira jednakokrako-ostrougli trougao ciji je vrh usmeren na dole. Na uvecanju 176x, ta percepcija se promeni, jer se zvezde raspu. Objekat je tek malo manji od NGC 7510 ali je mnogo rasutiji. Utiska sam da, uprkos maloj velicini, jatu ne prijaju visoka uvecanja jer objekat tada izgleda vise kao gusce zvezdano polje nego DSO. Uglavnom, jato se sastoji od dva luka zvezda sa krivinom na gore, sa vertikalnim lancem koji prolazi kroz njih. Stoga objekat izgeda kao jelka sa oblim vhom. Izbrojao sam 13 zvezda za koje sam siguran da su deo jata.

Za razliku od NGC 7510 koje blesti, King 19 je neugladan pogled koji je lako preskociti ako ne znamo sta trazimo.

IC 1470

Emisiona maglina magnitude 11.5 i velicine 1'x1'.

Iz magnitude i dimenzija vidi se da je maglina veoma mala i bleda, ali jer iznenadjujuce koliko se dobro primecuje.

Lociranje: Nalazi se u istom vidnom polju sa prethodna dva objekta, oko 25' juzno od King 19.

Opservacija: iznenadilo me je da se maglina na malom uvecanju vidi direktnim vidom i bez koriscenja filtera. Javlja se kao  bleda okuglasta mrljica sa inkorporiranom bledom zvezdom unutar sebe. Maglina lezi na osnovici tupouglog trougla koji grade tri blede zvezde. .

Na uvecanju 176x jasnije se vidi da se u srcu magline nalazi zvezda. Ovo uvecanje ponistava prvobitni kriuzni oblik magline, jer se sada vidi da maglina ima siroki rep koji je usmeren na levo. Poprilicno je svetla za svoju magnitudu i bez problema se osmatra direktnim vidom, i to bez filtera. UHC filter mnogo bolje radi na objektu od OIII, koji ubija strukturu magline. Sa UHC se vidi da maglina uopste nije centrirana oko zvezde, vec da je zvezda podosta blize desnoj ivici objekta. Maglina odlicno podnosi uvecanja, na kome se vidi da maglina ima sjajan kruzni centra i nesimetricni obod. Dok je desni kraj magline obao, levi ima ostro ispupcenje, pa sve deluje kometoidno ili bolje kao semenka suncokreta.

Veoma svetao i lep pogled, pa imam utisak da je IC 1470 poprilicno zapostavljena emisiona maglina. Valjda se svest o njenom postojanju izgubi u moru ostalih DSO kojima je ovaj deo neba krcat.

Mapa lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54759793535/in/dateposted-public

[PavleR]

Sazvezdje Cepheus - ''5 u 1'' pogled:

- NGC 7380 i Sharpless 2-142 - Wizard Nebula (otvoreno jato usadjeno u emisionu maglinu)
- Alessi J2247.1+5742 (otvoreno jato)
- King 18 (otvoreno jato)
- Sharpless 2-148 (emisiona maglina)

Kao sto sam naveo u prethodnom postu, sazvezdje Cepheus krcato je sa DSO, pa ''2 u 1'', ''3 u 1'', pa cak ni ''4 u 1'' nisu retke pojave. U ovom postu opisacu jedan veoma zivopisan pogled kojim dominira poznati kompeks otvorenog jata i emisione magline - Wizard Nebula. U istom okularskom pogledu malog uvecanja nalaze se jos dva mala ali ''egzoticna'' DSO i jedno veliko i rasuto Alessi otvoreno jato. Rastojanje izmedju najdaljih objekata sa ovog spiska je samo 1º.

NGC 7380 i Shapless 2-142 (Wizard Nebula)

U pitanju je kompleks otvorenog jata usadjenog u emisionu maglinu, veoma upecatljiv i kroz okular i na astrofotografijama. Cim vidimo otvoreno jato usadjenu u maticnu maglinu jasno je da je u pitanju veoma mlad objekat. Ni ovo jato nije izuzetak, i sa staroscu izmedju 4 i 12 miliona godina NGC 7380 spada u jedno od najmladjih otvorenih jata vidljivih teleskopima. Iako se jato nalazi na granici izmedju Cepheus OB1 asocijacije i Lacerta zvezdanog oblaka lociranog u nasoj Orionovoj spiralnoj ruci, Wizard Nebula kompleks predstavlja pogled u susednu Perseus ruku nase galaksije. Kompleks je udaljen oko 7.000 ly, i daleko je udaljeniji od vecine zvezda Lacerta Star Cloud-a. Tu imamo mali paradoks, jer ce zvezde jata po sjaju dominirati nad mnogim zvezdama polja. Razlog tome lezi bas u mladosti jata - sastavljeno je od masivnih i kraktovecnih zvezda O i B tipa koje lagano nadsijavaju mnogo blize zvezde od sebe.

NGC 7380 je jos jedno od otkrica Caroline Herschel, cije je brat William jedan od najbitnijih astronoma u istoriji (recimo samo da je otkrio 90% objekata iz NGC kataloga). Medjutim, i njegova sestra Caroline dala je veliki doprinos astronbomiji. U pocetku je pomagala Williamu oko izrade ogledala i pisala zabeleske koje joj je brat diktirao tokom posmatranja. Medjutim, nakom prvog ortkrica koji je sama izvela (NGC 2360), brat ju je ozbiljno shvatio i sagradio joj njen sopstveni teleskop. Kroz njega, Caroline je otkrila mnoge objekte dubokog neba, a njeno najlepse otkrice nesumljivo je Caroline's Rose Cluster NGC 7789 u sazvezdju Cassiopeia. Za svoj rad primala je platu od Kraljevskog Astronomskog Drustva i stoga se smatra prvim zenskim profesionalnim astronomom.

Lociranje: veoma lako lociranje jer se kompleks nalazi u blizini svetlih i poznatih zvezda, 𝞯 i 𝞭 Cephei.

- krenuo sam od zvezde Zeta (𝞯) Cephei, gornje desne zvezde asterizma ''Kuca''. Sa desne strane zvezde, u traziocu ce se po sjaju istaci dve zvezde: 𝞮 i 𝞭 Cephei.
- produzimo liniju koja spaja 𝞯 i 𝞭 Cephei za jednu njenu duzinu na desno i udaricemo u ostrouglo-pravougli trougao zvezda magnituda 6-8.
- nacentriramo trougao u trazilac i NGC 7380 bice u sredini vidnog polja, u lako prepznatljivoj formi slova ''V''.

Opservacija: usmerenja cu dati na osnovu posmatranja izvrsenog 27.09.2024, oko 22:00.

Opis kompleksa podelicu na dva dela, posto se jato posmatra bez, a maglina sa filterom.

   - NGC 7380

Otvoreno jato magnitude 7.2 i prividne velicine 25'x20'.

Prvo sto odmah upada u oci je koliko NGC 7380 mimikuje oblik Hijada, sa dva dugacka svetla lanca u obliku slova ''V'', sa vrhom na 1h. Izmedju dva lanca usadilo se nekoliko desetina bledjih zvezda. Jato je veliko i svetlo i veoma lako se istice iz pozadine, uprkos tome sto je smesteno u bogatom zvezdanom polju. Najsvetlija zvezda jata lezi na kraju jednog lanca, a na vecim uvecanjima se vidi da ta zvezda ima bledog pratioca. Jato nije mnogo zgusnuto ali su mu zvezde veoma elegantno rasporedjene i cine oku prijatan pogled.

U jatu sam izbrojao 43 zvezde, velike magnitudne razlike. Najsvetlije zvezde nalaze se u dva lanca slova V, dok bledje zvezdice cine bogatu ispunu objekta. Sto se tice maglovitosti, ona se vec nazire i bez filtera, posto se perifernim vidom moze videti da su zvezde na kraju levog kraka okupane u blagu nebuloznost.

   - Sharpless 2-142

Maticna emisiona maglina otvorenog jata NGC 7380, u kojoj su sve zvezde jata i rodile.

Maglina se pojavljuje u filtriranom pogledu, kada se vidi da je skoro celo jato okupano u nebuloznost. Pri vrhu slova ''V'' maglina je jedva primetna dok joj se sjaj povecava kako se ide ka krajevima dva lanca. Najsjajniji deo nalazi joj se na kraju levog lanca, od koga se odvaja jedan filament koji se sa desne strane okrene i podvuce se pod jato. Posmatranje magline je poprilicno tesko ako se zeli izvuci cela, jer su samo njen najsvetliji filament stabilan u direktnom pogledu. Desno od jata nalaze se tri svetle zvezde magnituda 6 i 8, pa nije lose ukoniti ih iz pogleda.

Alessi J2247.1+5742

Otvoreno jato cije kataloske vrednosti ne znam. Primetio sam ga jos i dok nisam znao da je u pitanju otvoreno jato, uzimajuci ga za veoma zanimljivu klinastu formaciju zvezda. Tek kasnije sam, u tekstovima Rene Mertinga, pronasao da je u pitanju otvoreno jato iz Alessi kataloga otvorenih jata i kandidata za otvorena jata. Merting spominje ovo nepoznato jato jer je oblikom toliko slicno sa NGC 7380 da se dva objekta mogu pomesati.

Cak i ako ne znamo da je u pitanju zaseban DSO, ne moze se ne primetiti nacin na koji jato mimikuje formu NGC 7380. Skoro je identicnog oblika slova ''V'', i smesteno je ispod Wizard Nebula,  ali tako da dva vrha slova ''V'' beze jedno od drugog. Jato je rasuto i veliko, cak mozda i vece od NGC 7380.

King 18

Otvorevno jato ciju magnitude ne znam, velicine 5'x5'. Nalazi se oko 30' severoistoicno od NGC 7380. Iako su objekti u istom vidnom polju, zbog svoje minijaturne velicine King 18 se mora posmatrati kao zasebno posmatranje. Toliko je malo da tesko da moze da se primeti ako bas njega ne trazimo, iako se sasvim pristojno istice iz pozadine. Problem je sto mu je najsjajnija zvezda magnitude 12, pa bi na malim uvecanjima bilo lako samo preci preko jata.

King 18 je veoma simpatican pogled. Na srednjim uvecanjima prikazuje se kao tesna grupisanost zvezdica koja privlaciu paznju. Tek na velikim uvecanjima (320x) jato se razlucuje i otkriva svoju formu. Sastavljeno je od dva lanca bledih zvezdica u obliku klina, slicno kao i prethodna meta ali mnogo, mnogo minijaturnije i bledje. Spic klina okrenut je na gore. Levi krak je jasno pravlinijski i sastavljen je od tri najsvetlije zvezde u jatu. Desni krak sacinjen je od bledjih zvezda i on pomalo vijuga.  Ono sto jatu daje draz je kompaktnost i uocljivost na velikim uvecanjima. Sastoji se od nekih 15-tak zvezda.

Sharpless 2-148

Emisiona maglina koja se nalazi oko 30' severoistocno od King 18. Jedna je od tri Sharpless magline smestene na malom prosturu, ali se samo Sh 2-148 istice u okularskom pogledu.

Maglina se moze primetiti i u direktnom pogledu perifernim vidom. Vidi se kao malecka kruzna maglovitost centrirana oko jako blede zvezde. Najbolje se primecuje na uvecanju 136x i sa UHC filterom. Nema nikakve osobenosti sem lakoce kojom se primecuje.

Mapa lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54790308670/in/dateposted-public

[PavleR]

Sazvezdje Cepheus - ''3 u 1'' pogled:

- NGC 7129 (otvoreno jato)
- NGC 7133 (refleksiona maglina)
- NGC 7142 (otvoreno jato)

Objekti iz danasnjeg izvestaja nalaze se unutar glavnog asterizma ''Kuca'' sazvezdja Cepheus. NGC 7129 i NGC 7133 su u svari jedan objekat jer je u pitanju otvoreno jato obavijeno refleksionom maglinom. Kompleks se nalazi samo 25' od otovrenog jata NGC 7142, pa ovde opet imamo tri objekta u jednom vidnom polju cak i velikih uvecanja.

NGC 7129

Otvoreno jato magnitude 9.7 i velicine 7'.

NGC 7129 je mlado i siromasno jato sastavljeno samo od 6 zvezda. Medjutim, sve zvezde sijaju magnitudama 10-11 i rasporedjene su u veoma upecatljicv oblik, pa jato cistim sjajem i velicinom momentalno zaokupi paznju.

Lociranje: mete se nalaze samo 2.5º od binarnog sistema  Kurhah (𝞷 Cephei), centralne zvezde asterizma ''Kuca''.

- krenuo sam od zvezde Kurhah (𝞷 Cephei), koja se lako vidi golim okom posred ''Kuce''.
- levo od nje preimtice se asterizam 5 zvezda identican obliku sazvezdja Cepheus. Produzimo liniju koji spaja Kurhah sa dve centralne zvezde tog asterizma za jednu njenu duzinu i stigli smo u regiju ovih objekata. Pogledamo kroz okular i odmah ce se primetiti upecatljiv oblik slova ''T''. To je otvoreno jato NGC 7129.

Opservacija: jato je veoma upecatljivo i sastoji se od 6 svetlih zvezda, poredjanih u obliku izoblicenog slova ''T''. Izoblicenog zato sto uspravna precka slova ''T'' ne udara u sredinu polozene, vec je pomerena na levo. Naime, horizontralnu precku sacinjavaju 4 svetle zvezde od kojih je najdesnija i najsvetlija. Uspravna precka sastoji se od dve zvezde i udara u drugu zvezdu gornje precke gledano sa leva. Sve zvezde su magnitude 10-11, pa rasirere na povrsinu od oko 7' jato izgleda svetlo i upecatljivo. Iz opsianog se vidi da nema centralne kondenzacije, niti grupisanja zvezda u grudvice. Iznad horizontalne precke vidljive su jos 4 bledje zvezde, pa je broj zvezda u grupaciji ukupno 10.

NGC 7133

Refleksiona maglina koja delimicno obavija zvezde otvorenog jata NGC 7129.

Opservacija: vec u direkrnom pogledu se vidi da su tri najlevlje zvezde jata usadjene u bledu maglovitost. Medjutim, maglina znacajno dobija na sjaju i velicini koriscenjem perifernog vida. Maglina poptuno obuhvata dve leve zvezde gornje precke i jednu bledju iznad nje. Na jugu se maglina zavrsava malo ispod precke ali zato na severu ide izvan granica jata. U perifernom pogledu maglina je pristojno sjajna, ostrijih granica na jugu i difuznih na severu. Najsjajnija je oko najdesnije zvezde horizontalne precke slova ''T''.

Maglina je refleksiona, pa filteri ne pomazu u opservaciji.

NGC 7142

Otvoreno jato magnitude 9.3 i velicine 8'.

U pitanju jedno od najdrevnijih jata vidljivih amaterskim teleskopima. Sa starosu od cak 4.5 milijarde godina, ovo jato prevazilazi zivotni vek svojih rodjaka desetinama puta. Razloge za to detaljno sam opisao u svom clanku u ''Horizontima'' broj 11, pa da se ne ponavljam. U svakom slucaju, NGC 7142 je jedan unikatan objekat i daleko je od klasicnih pogleda na otvorena jata. Gledajuci u njega mi u stvari posmatramo jednan redak, redak objekat, dinosaurusa svoje vrste koji je desetinama puta nadziveo prosecni zivotni vek ovakvih objekata.

Iako se objekti vide jedan pored drugog, sve je to samo projekcija 3D slike na 2D ravan pogleda. U stvarnosti, kompleks NGC 7129/7133 je dvostuko blizi nama od otvorenog jata NGC 7142 (3.300 ly i 6.200 ly).

Lociranje: nalazi se u istom okularskom pogledu sa prethodnom metom, 25' levo od nje.

Opservacija: ovo jato se tesko primecuje na malim uvecanjima jer mu lucida (najsjajnija zvezda) sija tek magnitudom 12. Jato pretezno sastavljeno od zvezda magnitude 13 i bledjih, pa ce ga iskusno oko na malom uvecanju primetiti kao bledi, magloviti sjaj. Medjutim, na vecim uvecanjima jato se razlucuje u jedan zaista lep pogled.

Na uvecanju 176x, vidi se veliko, rasuto jato, bez centralne kondenzacije. Medjutim, pogled je zaista lep jer je pun forme. Jato je javlja u vidu lanaca zvezda koji svi polaze iz jedne tacke. Najprominentnija su tri lanca koji izmedju sebe grade ugao od oko 120º. Lanci polaze iz samog centra jata i krivudaju svaki na svoju stranu, pa sve izgleda kao japanski suriken. Jato se sastoji od prebledih zvezdica, skoro svih magnitude 13, pa magnitudni raspon skoro da ne postoji. Nema nikakve kondenzacije, ni centralne ni periferne (grudvice), celo jato karakterisu vijugavi lanci, vozici zvezda. Puno zvezda u tim vozicima dolazi u paru, dve po dve, kako to cesto biva kod otvorenih jata.

Jato je odozgo pokljopljeno sa tri svetlije zvezde koje grade tupougli trougao. One su sjajnije od zvezda jata i odmah sam posumnjao da one nisu clanice objekta. Naknadnim proucavanjem jata ova pretpostavka pokazala se tacnom. Te tri zvezde su toliko blisko jatu da se lako moze pomisliti da one cine najsvetliju formu jata, ali to nije slucaj.

Objekat je izuzetno bled, nema nijedne svetle zvezde koja bi iskocila, pa koliko je tezak za primetiti, toliko je i jedan balansiran i prefinjen pogled. Tu sve zavisi od preference posmatraca, neko voli dinamicna jata puna razlike u sjaju, ja volim i ove blede peskaste poglede, uravnotezene i smirene.

Mapa lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54805344476/in/dateposted-public

[PavleR]

Sazvezdje Cepheus:

NGC 7023 - Iris Nebula (refleksiona maglina)
NGC 6951 (spiralna galaksija)
NGC 6939 (otvoreno jato)


NGC 7023 - Iris Nebula

Refleksiona maglina u sazvezdju Cepheus, magnitude 6.8 i prividne velicine 10'x8'.

Iris Nebula je refleksiona maglina, sto znaci da maglina nije izvor svetlosti sama po sebi, kao sto je to slucaj kod emisionih maglina. Ova maglina samo reflektuje (odbija) svetlost zvezde magnitude 7.4 koja se nalazi u njenom centru. Nesto slicno kao kad upalite sijalicu u sobi, pa vidite ne samo sijalicu vec i predmete u sobi. Sijalicu vidimo zato sto je ona izvor svetlosti (zvezda) a predmete u sobi vidimo jer je svetlost sijalice odbija od njih i dolazi do naseg oka (refleksiona maglina).

U svakom slucaju, ovde imamo B2 zvezdu HD 200775 magnitude 7.5, okuzenu bogatim oblakom sastavljenim od zrna prasine. Svetlost koju emituje zvezda odbija se od ta zrna i mi vidimo taj pasinasti oblak na isti nacin kao sto vidimo sto i stolicu kada upalimo svetlo u sobi. 

Kada vec pominjem zrna prasine unutar magline, red je reci da je Iris Nebula jedna od prvih regija u kojoj su astronomi detektovali zrna prasine unutar molekularnih oblaka. Sama maglina je predmet intenzivnog proucavanja jer unutar nje postoje mnoge zanimljive kreacije. Prvo, tu je zvezda HD 200775 koja je i odgovorna za sjaj magline. Zvezda je toliko mlada da se jos uvek nije skrasila u fazi glavne sekvence, i kao takva predstavlja retku priliku za proucavanje takvih zvezda. Medjutim, najzanimljiviji aspekt magline predstavljaju spektroskopski dokazi o prisustvu zrna prasine unutar molekularnog oblaka koja okruzuju zvezdu, kao i prisustvo komplesnih molekula na bazi ugljenika.

Lociranje: Lokacija je lagana i svodi se na trazenje bas te zvezde magnitude 7 koja je u centru magline.

- u trazilac nacentriramo zvezdu Beta (𝞫) Cephei magnitude 3.2, u glavnom asterizmu sazvezdja.
- produzimo liniju koja spaja 11 Cep i 𝞫 Cep u pravcu Bete za 3.5 stepena i u trazilac ce uci trapez koji grade cetiri sjajne zvezde. Na kraku trapeza videcemo svetlu zvezdu magnitude 7 - nasu metu HD 200775.

Opservacija: Za iole kvalitetno osmatranje ovog objeta potrebna je dobra posmatracka noc, kao i posmatranje magline kada je u tranzitu. Objekat sam gledao nekih desetak puta u rasponu od vise sezona i pogledi znatno variraju: od ''magline samo u najavi'' do ''maglina ne da si vidi vec pokazuje detalje''. Takodje, misljenja sam da je ovo teska meta i da posmatranje treba ostaviti za noc kada je posmatrac odmoran i skoncentrisan. Ako se zele videti makar neki detalji meti se mora posvetiti puna paznja. Pogotovo sto kod refleksionih maglina filteri ne pomazu pa nam kod ovog objekta ostaje samo periferni vid kao pomagalo.

Ako je noc dobra, maglina ce se videti i direktnim vidom kao maglovitost oko zvezde HD 200775. Upotrebom perifernog vida maglina znatno dobija na dimenzijama i pojavljuje se u pomalo kvadratnom obliku. Zvezda HD 200775 nije u samom centru kvadrata vec je pomalo pomerena prema jugu, a sama maglovitost je dosta gusca severno od zvezde. Maglina  se neproporcionalno siri od centralne zvezde: dok se na severu i istoku siri dublje u okruzujuce nebo, sa zapadne strane izgleda kao da je odsecena jednim tamnim usekom. Taj usek vertikalno skracuje maglinu ali se jedan njegov deo useca dublje u zapadnu stranu i prodire do centralne zvezde. Sa istocne strane takodje se vidi da se maglina zavrsava u pramenovima.

Moram da istaknem da je ovaj pogled rezultat najboljeg posmatranja magline koje sam imao sa svoje pozicije. Mnogo cesci pogled na objekat bio je puka opservacija veceg maglovitog ''jastuceta'' oko zvezde. Takodje, maglina zahteva intenzivno koriscenje perifernog vida jer je to jedini nacin da se objekat osmotri do detalja. Samo posmatranje mora biti vremenski malo duze jer maglina sa vremenom dobija na dimenzijama a tamne intruzije se vide posle bar 5 minuta provedenim za okularom. Osmaranje je naporno i treba ga sacuvati za dobru noc i odmorne oci. Naravno, sto mracije nebo - to bolje.


NGC 6951

Preckasta spiralna galaksija magnitude 10.7 i prividne velicine 3.7'x3.3'.

U pitanju je face-on galaksija sa velikom i izrazenom centralnom preckom. Njena face-on orijentacija joj smanjuje povrsinski sjaj, ali je zato precka ta koja ce biti centralna karakteristika vidljiva u teleskopima. U vecini slucajeva mi centre face-on galaksije vidimo u kruznom ili ovalnom obliku. Ako galaksija i ima precku, nisi bas ceste situacije da se ta kreacija moze i osmotriti. Kod NGC 6951 centralna precka dominira objektom ne samo astrofotografski, vec i vizualno.

Ovaj objekat ima dve NGC oznake: NGC 6951 i NGC 6952. Do zabune je doslo zbog dva separatna osmatranja galaksije od stane dva razlicita astronoma, kao i greske koju je jedan od njih napravio pri unosu lokacije. Galaksiju je prvi put zabelezio francuski astronom Jerome Eugene Coggia 1877., ali je lokacija koju je dao bila pogresna za 20' severno. Nezavisno od njega, galaksiju je 1885. zabelezio americki astronom Lewis Swift refraktorom od 4.5''. Swift je zabelezio tacnu lokaciju galaksije. Kako pri sastavljanjui NGC kataloga jedva da su vrsene vizualne provere unosa prethodnih osmatraca, smatralo se da su u pitanju dva razlicita objekta, pa otuda i dva sepratana unosa iste galaksije pod razlicitom oznakama.

Lociranje: veoma lak star-hopp jer put do galaksije vodi preko svetlih zvezda.

- krenuo sam od zvezde Alderamin (𝞪 Cephei), gorenjeg levog temena asterizma ''Kuca''.
- od nje sam izvrsio star-hopp 𝞪 Cep - 𝞰 Cep - 𝞱 Cep
- 3º direktno juzno od 𝞱 Cep naici ce se na siroki trapez svetlih zvezda. Trazilac se namesti na srediste trapeza i galaksija ce se pojaviti u vidnom polju malog uvecanja.

Opservacija: usemrenja dajem na osnovu osmatranja izvrsenog 31.07. 2025, u 23:56.

Galaksija se prikazuje izuzetno bledo. Najsvetliji deo galaksije je izduzeni sjaj u smeru od 11h ka 5h, sa sjajnijom lopticom sjaj u sredini. To sto vidimo nije galaksija vec njena centralna precka. Ako se dobro ne zagleda moze se steci pogresan utisak da je u pitanju izduzena galaksija. Medjutim, sa samo malo strpljenja oko centralne precke ce se pojaviti izuzetno bledi halo, znatno manjeg sjaja od centralnog izduzenja. Ceo pogled je poprilicno minijaturan, pogotovo ako nam paznju odvuce sama precka, a ne primetimo spoljasnjost. Tik uz levi kraj galaksije primtio sam superimoniranu zvezdu magnitude 12.


NGC 6939

Otvoreno jato magnitude 7.8 i prividne velicine 7'.

Jato je drevno i staro je citavih 2.2 milijarde godina. To ce se itekako moci okularski osetiti kroz homogeost sjaja njegovih clanica. U ovako starim otvorenim jatima sve masivne sjajne zvezde odavno su zavrsile svoj zivot i ostala je jednolicna populacija zvezda slicnog sjaja. To ovakvim jatima daje prelepu peskastu strukturu bez dinamike u pogledu. Jato je veoma bogato i sastoji se od oko 300 zvezda. Iako su sve te zvezda sa nase linije pogleda blede, neobicno veliki broj njih ce se pokazati u okularu. Razlog za to lezi u veoma maloj ekstiniciji magnitude jata usled apsorbujuce prasine u ovom delu sazvezdja Cepheus.

Lociranje: jos jedan lak star-hopp zahvaljujuci obilju svetlih zvezda u polju.

- krenuo sam od zvezde Alderamin (𝞪 Cephei), gorenjeg levog temena asterizma ''Kuca''.
- od nje sam skocio na zvezdu 𝞰 Cep, 4º levo.
- 1º gore-levo od nje skocio sam na jednakokraki trougao tri svetle zvezde.
- 1º levo od njega skocio sam na pravougli trougao tri blede zvezde.
- nacentriramo trazilac tik ispod katete tog trougla i prelepi sjaja NGC 6939 uci ce u vidno polje malog uvecanja.

Opseravija: usmerenja dajem na osnovu opservacije izvrsene 26.09.2024, oko 22:00.

Prelepo jato sitnog peskastog sjaja koje se lako istice iz pozadine. Na malom uvecanju izgleda da kao jako granulirana maglicasta struktura sa vec razlucenim zvezdama. Na srednjim uvecanjima jato se razlucuje u potpunosti, o vidi se da je sastavljeno od mnostva zvezda magnitude 12 i 13, rasutih kao prosuti secer po tamnom tepihu. Magnitudni raspon jata je veoma mali, objekat deluje veliko i poprilicno kompaktno. U jatu se izdvaja 5 malo svetlijih zvezda ali su one izdvojene iz centra, pa ne uticu na prelepu homogenu granuliranost jata.

Jato ima oblik meduze. Glava meduze je na severu okularskog pogleda i oblog je oblika. Od nje se na dole pruzaju lanci zvezda kao pipci. Dva lanca su prominenta, gde se na kraju jednog smestila lucida jata magnitude 11. Jedan lanac se sastoji od 4, a drugi od 5 zvezda. Jato je sa severa poklopljeno tupouglim trouglom 3 svetlije zvezde.

Medjutim, taj osnovni oblik ima bogatu ispunu desetinama bledih zvezda koje prave zaista ocaravajuc pogled. U objektu sa prebrojao oko 50-tak zvezda, a mozda ih ima i vise. Sve zvezdice su sitne, poput tackica i to jatu daje prelepu granulaciju na srednjim uvecanjima. Jato je veliko i moja procena je, na osnuvu rastojanja zvezda polja, da mu je precnik oko 8'.

Najbolji pogled na jato je na uvecanju oko 137x. Veca uvecanja rasire jato i pomalo se ubije ta gusta peskasta struktura. Periferni vid odlicno radi na jatu jer se poveca broj zvezda i gustina objekta.

Samo 40' od NGC 6939 nalazi se cuvena Fireworks Galaxy (NGC 6946). Medjutim, sa moje pozicije, sa Beogradom na severu, galaksija pokazuje jako malo detalja, pa cu njen opis ostaviti za neko tamnije nebo.

Mape lociranja:
NGC 7023 - https://yourimageshare.com/ib/SMJeTfSb8Q
NGC 6951:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54818733747/in/dateposted-public
NGC 6939:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54819934733/in/dateposted-public

[PavleR]

DSO u sazvezdju Andromeda - Andromeda galaksija sa satelitima i svojim globularnim jatom:

- M31 - Andromeda Galaxy (spiralna galaksija)
- NGC 206 (zvezdani oblak u Andromeda galaksiji)
- M32 (kompaktna patuljasta elipticna galaksija)
- M110 (patuljasta elipticna galaksija)
- G1 - Mayall II (globularno jato u orbiti oko Andromeda galaksije)

U danasnjem postu bavicu se svima dobro poznatom Andromeda galaksijom, kao i sa cetiri objekta povezana sa njom. Dok su satelitske Andromedine galaksije M32 i M110 uobicajene mete amaterskih astronoma, obradicu i dva poprilicno ''egzoticna'' objekta. Prvi, NGC 206, je teleskopski osmotriv zvezdani oblak unutar M31. Drugi, Mayal II, je globularno jato koje orbitira oko Andromeda galaksije i zaista je unikatno posmatranje (koliko i tesko). U pitanju je pravo pravcato ekstragalakticko jato, nepovezano sa Mlecnim Putem, a ipak osmotrivo u teleskopima srednjih velicina. Nalazi se poprilicno daleko od M31 i predstavlja separatnu metu.

M31 - Andromeda Galaxy

Ne bih trosio previse reci o objektu sa kojim je svaki amaterski astronom upoznat. U pitanju je ogromna galaksija nase Lokalne Grupe, i jedina galaksija lako vidljiva golim okom.

Prvi pisani dokaz o vizuelnom uocavanju ove galaksije ostavio je arapski astronom Al-Sufi 964. godine. On ju je opisao kao ,,maglovitu tacku''. Prvu teleskopsku opservaciju izvrsio je nemacki astronom Simon Marius 1612. godine. Medjutim, pravi oblik spiralne galakticke strukture otkriven je 1888. godine, kada je M31 fotografisao Isaac Roberts. Sve do 1923. Godine nije se znalo da je M31 u stvari galaksija, vec se smatralo da je u pitanju maglina unutar Mlecnog Puta. 1921. godine odrzana je cuvena ''Velika debata'' a 1923. Godine Edwin Hubble nedvosmisleno je dokazao da je u pitanju objekat udaljen 2.5 miliona svetlosnih godina od nas. Opsirnije o tome sam pisao ovde: https://forum.astronomija.org.rs/index.php/topic,7675.195.html#:~:text=Posto%20Delta%20Cephei,ikada%20u%20

M 31 je deo Lokalne Grupe galaksija. Lokalnu Grupu cine tri gravitaciono povezane galaksije i njihovi sateliti. U pitanju su Mlecni Put, M31 Andromeda galaksija i M33 Triangulum galaksija. Andromeda ja nama bliza od M33 i udaljena je od Mlecnog Puta ''samo'' 2.5 Mly. Zanimljivo je da se galaksija krece prema nama brzinom od -300 km/s, te ce se za 4.5 milijardi godina sudariti sa Mlecnim Putem. Jos zanimljivije je da su radjeni mnogi matematicki proracuni i vrsene komjuterske simulacije spajanja dve galaksije. Pri tome se racunala verovatnoca da ce pri spajanju galaksija doci do direktnog sudara neke od njihovih zvezda. Doslo se do rezultata da je verovatnoca za to gotovo jednaka nuli !!!! Ta brojka govori koliko su obe galaksije ogromne i koliki su prazni prostori izmedju njihovih zvezda. Ono sto ce se desiti je gubitak spiralne forme obe galaksije i spajanje u jednan objekat, koji ce posle serije faznih prelaza postati elipticna galaksija.

Sto se tice fizickih osobina M31, u pitanju je istinski kolosalna spiralna galaksija. Skoro duplo je veca od Mlecnog Puta, ali je zanimljivo da je manje mase. Galaksija meri ogromnih 150.000 ly u precniku i predstavlja dom cak 1 trilionu zvezda. Nama je najbliza spiralna galaksija i u nasoj liniji pogleda se pokazuje nagnuta pod uglom od 12.5º. M31 ima cak 35 satelitskih galaksija od kojih su mnoge teleskopski itekako osmotrive. Medju najprominentnijima su M32, M110, NGC 185 i NGC 147.

Lociranje: objekat sam video golim okom i direktno ga naciljao.

Opservacija: Siguran sam da nema kolege koji nije posmatrao ovaj objekat. Stoga zaista ne zelim da ispadne prepotentno sa moje strane da opisujem kako on izgleda u okularu, pa cu se potruditi da u opisu dam one delove pogleda koji mozda nije bas svaki kolega uspeo da osmotri: dve trake prasine, zvezdani oblaci pa cak i jedno globularno jato.

M31 ima najvecu magnitudu od svih osmotrivih galaksija ali se ona rasipa preko takodje najvece prividne velicine od svih galaksija. To rezultuje da mnogi posmatraci vide samo svetlo jezgro galaksije. Medjutim, pod malo tamnijim nebom i cescim posmatranjem uocice se mnogo toga u ovom galaktickom gigantu.

    - centralna regija

Ono sto dominira pogledom na galaksiju je njena sjajna i velika centralna regija, koja je ovalna i dvostruka. Unutar centralne regije nalazi se mali ''uzareni'' nukleus koji je skoro loptast, tek blago ovalan. On je okruzen izrazito elipsastim jezgrom tek nesto manjeg sjaja od nukeusa. Duza osa jezgra javlja se u 3x vecoj dimenziji od krace.

    - trake prasine

Ono sto mnogim osmatracima izmice, a sto je mozda i najlepsi deo objekta, su dve prominente trake prasine koje se pruzaju ispod jezgra. Meni se one u okularu pokazuju juzno od jezgra pa cu ih tako i opisivati:

- prva traka prasine se javlja na nekih 5' juzno od centra galaksije i promonentno se istice jer bukvalno odseca deo jezgra. Naime, dok se na severu jezgro pojavljuje jasno zaobljeno, na jugu je skoro pravolinijski odseceno tamnom trakom. Cak i ko ne vidi samu traku, jasno moze da osmotri razliku izmedju severnog i juznog kraja centralne regije. Traka je dugacka i mnogo je uocljivija levo od centra. Ona se pruza vise od 10' u ravnomerno-krivudavom hodu sa velikim poluprecnikom krivine. Potom se traka blago savija prateci zaobljenje centralne regije i zavrsava se udarom u levi deo duze ose galaksije.

Traka izgleda jako tamno i u dobrim nocima se jasno vidi. Dobro je definisana i javlja se sa ostrim ivicama, gde je mnogo izrazenija levo od centra. Sa te strane joj je jasno vidljiv zavrsetak, dok se sa desne vrlo brzo utopi u halo i nije toliko ostro vidljiva. 

Prizor na ovu traku je prelep i od svih elemenata Andromede taj me najvise odusevljava.

- druga traka javlja se tek koji minut ispod prve. E sad, pretpostavljam da je njeno uocavanje problem jer se za to mora primetiti tanak sloj materijala galaksije koji se pruza izmedju dve trake. Ako se taj sloj ne uoci trake ce izgledati spojeno i pravice vizuelnu varku da je u pitanju otvoreni svemir. Ako uocavanje tog sloja materijala izmedju traka predstavlja problem, treba otici na malo veca uvecanja ne bi li se povecao kontrast - trake prasine uvek vole jaci kontrast.

Ova traka je mnogo manje prominentna od gornje i tesko je videti gde se zavrsava jer se sa juga utapa u okruzujuci mrak.

Obe trake dobijaju na uocljivost sa duzinom posmatranja. Konkretno, kada sam vrsio osmatranje u cilju pisanja ovog izvestaja nisam se makao od okulara 42 minuta. Uocljivost traka na pocetku i kraja posmatranja bila je drasticno razlicita. Treba pustiti oci da se naviknu na pogled i upiju svaki foton - sto vise materijala M31 uocimo izmedju dve trake i same trake ce se pokazati u vecoj definisanosti.

    - halo

Jezgro galaksije obavija ogromni bledi halo. Halo je toliko velik da jedva staje u dva poteza okulara malog uvecanja. Sa moje pozicije halo se mnogo jasnije javlja levo od jezgra, sto je odlicno, jer se bas u tom delu nalazi zvezdani oblak NGC 206 koji cu kasnije opisati.

Levi deo hala javlja se kao maglovita mlecnost, izrazito je izduzen i pruza se skoro celo jedno okularsko polje. Zanimljivo je da je levi deo hala sjajniji na svoj kraju nego blize centru. Naime, galaksija je prepuna zvezdanih oblaka i regija zvezdane formacije, a oni su pogotovo prisutni na levom kraju gaklasije. To se kroz okular itekako vidi u vidu gusce maglovitosti hala pri krajevima nego u sredini. Periferni vid pokaze levi kraj galaksije jos svetlije i to je divna opservacija posto cini zavrsetak galaksije jasno uocljivim.

Deo hala desno od jezgra javlja se u mnogo bledjoj i ravnomernijoj nebuloznosti.

Preko cele galaksije nalaze se superimponirane zvezde. Naravno, nijedna od njih ne pripada Andromedi, vec su to zvezde Mlecnog Puta izmedju nas i M31.

    - uvecanje

Iako se po ''pravilu'' ova galaksija posmatra na malim uvecanjima, ja iskreno mislim da je to poprilicno ''fraza''. Ima stosta u M31 da se pogleda sto zahteva malo veca uvecanja. Slican je slucaj recimo i sa M42 - Orion maglinom. Kod izuzetno svetlih objekata njihov sjaj preplavi detalje u sebi, te se mora ici na veca uvecanja da bi se smanjio sjaj a povecao kontrast. Tek na vecim uvecanjima Orionova maglina ce pokazati svoju unutrasnju paucinastu ili vretenastu strukturu. Slicno je i kod M31: sjaj jezgra je toliki da se naporsto preliva preko cele galaksije. Za NGC 206, bledi materijal izmedju dve trake prasine, fine varijacije u sjaju preko tela hala - mora se otici na makar sledece uvecanje posle najmanjeg.  Ja sam cak posmatrao M31 na uvecanju od 176x. I tek na njemu sam  uspeo da uocim da je preko jezgra superimponirana jedna zvezda. Takodje, ako se na tom uvecanju odmaknemo od centra na levo, videcemo gustu strukturu hala sa nejednakostima u sjaju - kao gigantsjka emisiona maglina sa ''rupama'' u sebi. Granica izmedju juznog dela jezgra i prve trake prasine izgleda fantasticno na vecim uvecanjima. Tek tada se vidi koliko ostro traka preseca jezgro: iznad trake vidi se gusta strukltura jezgra koja se odjednom izgubi u jednom pravolinijskom rezu - kao da je deo jezgra nestao.

NGC 206

NGC 206 je veliki i svetao zvezdani oblak unutar M31. U pitanju je gigantska zvezdana asocijacija koja predstavlja mesto zvezdane formacije unutar galaksije. Velicina oblaka je neverovatnih 2.700 ly, sto je neuporedivo vece od zvezdanih grupacija Mlecnog Puta, koje u dimenzijama mere najvise nekoliko stotina svetlosnih godina. Stoga je ovaj oblak uz mnogo muke teleskopski osmotriv. I ne samo to, vec teleskopi veci od mog mogu cak da uoce i granulaciju po povrsini oblaka jer NGC 206 sadrzi cak 12 zvezda magnitude 16.

Lociranje: nalazi se na levom kraju galaksije, u regiji najsvetlijeg dela hala. Ja imam svoj nacin kako da tacno lociram mesto oblaka preko okolnih zvezda. Naime, oblak se nalazi tacno na liniji koja spaja dve svetle zvezde: SAO 36585 tik uz M32 i SAO 36525, ispod levog dela hala galaksije. U principu, oblak nije potrebno tako locirati - ako ga je noc dobra a oko ostro, mozda se NGC 206 pokaze sam od sebe.

Opservacija: NGC 206 je posmatranje koje ne uspevam da izvrsim uvek, kao i objekat koji sam uspeo da osmotrim tek nakon puno ponovljenih posmatranja. Oblak je utopljen u najsjajniji deo hala i uopste ga nije lako izdvojiti. Ja ga jedva uocavam perifernim vidom kao tek blago zasijanje unutar hala u odnosu na okruzenje. Ono sto objektu pomaze da se istakne je njegov izduzeni oblik. Oblak je mali i meri tek oko 1.5'. Ja ne uspevam da vidim nikakvu granulaciju preko tela objekta, mada je to moguce.

Objekat dobro reaguje na pomeranje tubusa teleskopa, sto dosta istakne njegov izduzeni oblik. Takodje, kada ga osmatram malo povecam uvecanje na 107x ne bi li umanjio sjaj samog hala i iz vidnog polja izbacio sto vise superimponiranih zvezda preko tela galaksije. Periferni vid takodje umnogome pomaze, samo sto sam ja imao problem sto mi perfierni vid bolje radi kada objekat pomerim blize nosu. Kako je kod NGC 206 potrebno iz vidnog polja ukloniti sjaj jezgra, to znaci da sam objekat treba staviti na desnu stranu vidnog polja a pogled usmeriti ka u levo. To mi uvek predstavlja problem, kao da pisem levom rukom.

M32

Kompaktna elipticna patuljasta galaksija magnitude 8.1 i prividne velicine 8.7'x6.5'.

M32 je satelitska galaksija Andromede i fizicki se nalazi ispred nje, gledano sa Zemlje. Pretpostavlja se da galaksija predstavlja jezgro necega sto je nekada bila mnogo veca galaksija. Vremenom je M31 ''progutala'' vecinu spoljasnjeg materijala svog satelita te je ostalo samo malo i uzareno jezgro koje mi vidimo kroz teleskop. I sama velicina galaksije govori u korist te teroije: M32 je precnika samo 6.500 ly i u njoj boravi samo 400.000 miliona zvezda. Iako taj broj zvuci ogromno, to je sasvim skromna populacija za elipticne galaksije.

M32 je ''prototip'' kompaktnih elipticnih galaksija i predstavlja njihovog najprominentnijeg predstavnika. U pitanju su guste galaksija male mase, cije se fizicke osobine objasnjavaju bas prisustvom veceg suseda koji ih je lisio spoljasnjih slojeva.

Lociranje: nalazi se tik uz severni deo hala M31, sa leve strane centra. Od jezgra M31 udaljena je oko 30'.

Opservacija: ovaj objekat ima ''nesrecu'' sto je zasenjen grandioznoscu M31. Mi danas nekako isuvise lagano opisujemo ovu galaksiju kao ''sjajni disk bez detalja''. Da se ova galaksija nalazi negde drugo na nebu i da je posmatramo kao zaseban objekat, ubedjen sam da bi M32 bila jedno od najboljih galaktickioh osmatranja. Ako svetle elipticne galaksije Virgo Clustera smatramo odlicnim pogledima, sta bi onda rekli o M32 koja ih sve nadsijava.

Galaksija sija izuzetno svetlo i pokazuje dvostruku strukturu. U samom centru galaksija vidi se malecko ''uzareno'' jezgro koje je okruzeno bledjim ovalnim halom. Jezgro je izuzetno kompaktno i isijava sjaj. Taj sjaj se relativno naglo prekida na granici sa halom. Halo dalje ravnomerno bledi kok se ne utopi u okruzujuce polje.

Mozda galaksija na malim uvecanjima deluje loptasto, ali na vecim uvecanjima se jasno vidi da je ovalnog oblika. Jezgro i dalje deluje okruglo, dok je halo taj koji se prikazuje u ovalnom obliku.

Galaksija sija viskim povrsinskim sjajem i dobro podnosi uvecanja. Moze se gledati na svim uvecanjima, od najmanjeg do najveceg, bez skoro ikakvog gubitka u pogledu. Pri proceni kvaliteta pogleda mora se uzeti u obzir da se M32 nalazi jako blizu ogromnog i isijavajuceg jezgra Andromeda galaksije. I pored toga, galaksija sija svetlo i jasno - dovoljan pokazatelj kvaliteta ovog osmatranja.

Mislim da je M32 objekat koji trpi najvise ''nepravde'' od strane posmatraca. Da je na njenom mestu bila koja druga galaksija sjaj M31 bi je skoro u potpunosti ugusio. Medjutim, M32 ponosno sveli i pored blizine sjajnog jezgra maticne galaksije, i za mene ona je najlepsa elipticna galaksija na nebu.

M 110

Patuljasta elipticna galaksija, magnitude 8.07 i prividne velicine 19'x12.5'.

Ova galaksija takodje je satelit M31, i fizicki se nalazi iza maticne galaksije. U pitanju je sferoidalna patuljasta elipticna galakjsija poprilicno velike mase. Najveca je satelitska galaksija Andromede, iako je male stvarne velicine od 16.000 ly.

Lociranje: galaksija se jasno vidi u okularu, na udaljenosti 35' juzno od M31. Nalazi se na liniji koja polazi iz centra M31 i upravna je na duzu osu galaksije.

Opservacija: galaksija se javlja u izrazito izduzenom obliku. Unutar galaksije jasno je izdvojivo gusto i svetlo jezgro, koje je okruzeno izrazito izduzenim bledim halom. Izduzenost hala prati izduzenost jezgra. Halo je svetliji na jugu nego na severu. Razlog tome je sto mozda sjaj M31 neznatno prigusuje blize delove svoje satelitske galaksije. Na uvecanju 107x moze se ouciti jedva vidljiva zvezdica na severnoj ivici hala.

I ova galaksija fino podnosi uvecanja. Na 176x, kada se sjaj hala umanji, jasno se vidi koliko je centar galaksije gust i koliko nadsijava halo. Na ovom uvecanju zvezda na severnoj ivici postaje jasno vidljiva.

U nekim tekstovima procitao sam da su neki autori videli dve tamne trake blizu centra galaksije. Ja nisam uspeo da uocim takve strukture. Trazio sam ih na svim uvecanjima, cak i 320x, ali bez uspeha.

G1 (Mayal II)

G1 je globularno jato koje orbitira oko Andromeda galaksije. Da, bas tako, pravo pravcato ekstragalkticko globularno jato !!! Sama cinjenica da je globular koji pripada nekoj drugoj galaksiji uocljiv u teleskopima srednje velicine dovoljno govori o kakvom kolosu je rec.

G1 je najvece globularno jato Lokalne Grupe i dvostruko je masivnije od Omega Centauri. Magnitude je 13.81, sto vec govori koliko je ovo jato tesko uocljivo u teleskopu. I lokacija jata je izuzetno teska jer je objekat poprilicno udaljen u centra svoje maticne galaksije. U stvarnosti, G1 nalazi se cak 130.000 ly od centra M31. U praksi, lokacija ovog jata je oko 2.5º od centra M31, znaci skoro citav potez trazioca daleko. Stoga se G1 posmatra kao zasebna meta i ne moze stati u isti okularski prikaz sa prethodna 4 objekta.

G1 je toliko masivan da se sugerise da je u pitanju jezgro bivse galaksije koje je preostalo posto ju je M31 ''prozdrala''. Ime Mayal II jato je dobilo po naucniku koji ga je otkrio. Jato su otkrili americki astronomi Nicholas Mayall i Olin Eggen 1953. godine na fotografskim plocama koje su uslikane u znamenitoj Palomar Opservatoriji.

Lociranje: brutalno teska lokacija. Jato sija magnitudom 13.81, sto znaci da se ne moze videti na malim uvecanjima. Stoga je cilj ''dogegati'' se do najblize zvezde vidljive u traziocu, pa potom okularski naci jato. Medjutim, to je opet jako tesko jer se objekat mora traziti na vecem uvecanju zbog mizerne magnitude.

Ja sam jato nasao koristeci mape https://www.deepskycorner.ch/obj/g1.en.php. Na ovom linku nalazi se serija mapa, od najsireg do najuzeg trazilackog pogleda i preko nje se jato relativno lako locira. I pored mape, ova lokacija je ipak za malo iskusnije star-hoppere, posto su zvezde vodilje magnitude 9. One zahtevaju malo bolji trazilac i iskustvo u gledanju kroz njega. Ja necu u detalje objasnjavati star-hopp, sve je na mapama u linku.

Opservacija: Kada sam traziocem stigao do zvezde HD 2775 magnitude 8.8, prebacio sam se na okularski pogled. Nije dovoljno otici na malo uvecanje jer jato sija magnitudom 13.8, vec sam ga nasao na uvecanju 176x. To je izuzetno tezak posao jer su zvezde magnitude 13 i 14 jako blede, i nije lak posao izdvojiti onu pravu. Koristio sam nekoliko optickih duplih zvezdi u polju, dok nisam dosao do ''zvezde'' magnitude 14.

Sama opservacija jata umnogome zavisi od seeinga. Naime, G1 se nalazi tik uz dve blede zvezde sa kojima gradi jednakokraki trougao. Ako je seeing los sjaj zvezda ce se razmazati i iako ce nam se ciniti da vidimo jato to u stvari nece biti tako. Pri losim uslovim sjaj dve zvezde i jata pokazuje se kao jedna pufnasta mrljica. Tek u noci odlicnog seeinga na uvecanju 320x uspeo sam da jasno razdvojim dve zvezde od jata. Jato je jasno istice u odnosu na zvezdice jer se pokazuje pufnastije, a i polozaj mu je tacno izmedju njih.

Ovaj pogled je uzasno bled. I dve zvezdice i jato u su magnitude oko 14, i sve je to jedva vidljivo. Jato se ne prikazuje nista vise od preblede pufne. Medjutim, osecaj je fantastican! Ne samo zbog osmotranja ekstragalaktickog globularnog jata vec i zbog muke ulozene u lociranje objekta.