PavleR - Posmatranja DSO i binarnih sistema

[kruska]

Sa ovakvim opisima treba ici na astro  kampove narocito Letenku gde je nebo kao na dlanu, a Cygnus i Deneb svetli kao lampa.

[polumasni_kreker]

Savršen izveštaj, mnogo će mi služiti kad mi krajem meseca stigne Astronomik OIII filter. Svaka čast!

[PavleR]

Sazvezdje Cygnus: NGC 7000 i IC 5070 kompleks - deo II

Objekti usadjeni u Severnu Ameriku (NGC 7000):

- LDN 935 (tamna traka prasine)
- Collinder 428 (otvoreno jato)
- NGC 6997 (otvoreno jato)
- B 353 (tamna maglina)
- NGC 6996 - Bird's Nest Cluster (otvoreno jato)

U proslom postu bavio sam se dvema svima poznatim emisionim maglinama: Severnom Amerikom i Pelikanom. U ovom delu uci cemo duboko u Severnu Ameriku i posetiti neke manje poznate objekte koji su sastavni deo iskustva posmatranja magline. Kako se posmatraci cesto prvenstveno fokusiraju na samu Severnu Ameriku kao maglinu, blaga koja ona krije u svojim granicama se uglavnom preskoce pri posmatranu, pa stoga verujem da ce ovaj izvestaj  biti mnogima zanimljiv.

LDN 935

LDN 935 je tamna traka prasine koja odvaja NGC 7000 i IC 5070, dimenzija 150'x40'. Iako je vizuelno traka deo kompeksa, u stvarnosti je ona mnogo blize nama od Severne Amerike i Pelikana. Kao sto sam pomenuo u prethodnmom postu, Amerika i Pelikan su ista H II regija koja nama samo deluje odvojeno na dve magline. Razlog lezi upravo u velikoj traci prasine LDB 935. U pitanju je oblak prasine superimponiran direktno preko HII regije, pa stvara opticku razdvojenost oblasti na dve celine. U stvarnosti, Amerika i Palikan su jedno te isto. To u praksi znaci da je traka prasine blize nama, a da je H II regija iza nje - to sto mi vidimo jednu tamnu ''reku'' i dve magline sa svake njene strane je samo projekcija tih objekata na 2D ravan pogleda.

Opsrvacija: vdi se kao tamni koridor izmedju delova Severne Amerike i Pelikana. U taj koridor  usadjena je zvezda 57 Cygni, koja je malo okupana u maglovitost koja stvara ''oreol'' oko nje. Traka je siroka kod ''Malog Oriona'' i suzava se kako ide ka Pelicanu. Mnoge zvezde superomponirane su preko nje. Traka se posebno istice kada skacemo sa Pelicana na Ameriku, kada se jasno vidi da je sa svoje obe strane ogranicena maglovitoscu.

Ivice magline su mnogo ostrije i jace definisane sa desne stane, gde se nalazi Severna Amerika. Naime, cak i bledji delovi NGC 7000 nadsijavaju sjajnije delove Pelikana. Tek na jugu Pelikan nadsija NGC 7000. Stoga je maglina jasno definisanih granica sa desne a nejasnih ivica sa leve strane.

Collinder 428

Otvoreno jato magnitude 8.7 i prividne velicine 13'. Jato je usadjeno u NGC 7000 i nalazi se na obodu magline.

Lociranje: jato se nalazi na juznom obodu magline, blizu svetle zvezde 𝞷 Cygni. Lakse ga je naci polazeci direktno od te zvezde nego setanjem po North America Nebula.

- u trazilac se nacentrira svetla zvezda Xi (𝞷) Cygni magnitude 3.7. Zvezda se nalazi direktno ispod vrha klina zvezda asociranog sa NGC 7000.
- 45' severoistocno od 𝞷 Cygni primetice se dve svetle zvezde.
- nacentrirano koncanicu trazioca tik ispod leve od njih i u pogled ce uci Collinder 428.

Opservacija: jato je relativno veliko i rastrkano. Osnova jata je jedna kosa precka zvezda usmerenja od 10h ka 4h, iz koje na sever izviru tri zvezdana lanca. Sva tri lanca spajaju se u jednoj tacki.

Na uvecanju 137x vidi se da se precka sastoji od 6 zvezda. Jedan lanac izvire upravno na nju i on se sastoji od 4 zvezde. Drugi lanac se pruza na severoistok i sastoji se od tri zvezde. Treci lanac pruza se na severozapad i on je sacinjen od 7 zvezda. Tu su i dve zvezde koje su se smestile izmedju lanaca. Stoga se ovo jato sastoji od 22 meni vidljive zvezdae.

Kao i mnoga Collinder jata, i ovo je veliko i rasuto, te tesko izdvojivo iz pozadine. Zvezde sijaju ujednacenim sjajem, bez jasno uocljive lucide.

NGC 6997

Otvoreno jato inkorporirano u North America Nebula (NGC 7000). Magnitude je 10 i prividne velicine 8'.

Lociranje: nalazi se tacno izmedju dve zvezde pri vrhu klina svetlih zvezda pored kojeg se nalazi najsvetliji deo NGC 7000. Naciljamo trazilac tacno na sredinu duzi koja spaja te dve zvezde, pogledamo kroz okular i ovo veoma simpaticno jato lako ce se izdvojiti iz pozadine.

Opservacija: malo i prelepo jato sastavljeno od zvezda srednje magnitudne razlike. U polju malog uvecanja sa obe strane ce ga pratiti dve svetle zvezde magnituda 6 i 7, pomocu kojih se i locira jato. Na uvecanju 107x vidi se da je jato sa dva lanca zvezda podeljeno na severni i juzni deo. Severni lanac uzima oblik slova ''U'' i cini ga 8 zvezda, dok je 11 zvezda juznog lanca poredjane u sinusoidu sa poprilicno malom amplitudom. Jato je sa severne strane zatvoreno lukom 5 zvezda. Ima tu i jos rastrkanih zvezda za koje nisam siguran da su deo jata, pa broj clanica jata procenjujem na oko 30-40. Jatom doiminiraju blede zvezde magnitude oko 12, dok je prisutno i nesto bledjih.

B 353

Tamna maglina blizu oboda Severne Amerike, dimenzija 15'x10'.

Lociranje:

- krenuo sam od zvezde SAO 50263, koja je jedna od zvezda prominentnog klina oko NGC 7000.
- oko 20' levo od nje skocio sam na zvezdu magnitude 8. Ta zvezda nalazi se na samoj ivici regije koji zauzima B 353. Pogledamo kroz okular i maglina bi trebalo  da se nalazi sa desne strane zvezde.

Opservacija: iznenadjujuce lako vidljiva tamna maglina na krajnjem severu NGC 7000. Iako je u ovom delu maglovitost izuzetno slaba, polje je prepuno zvezda pa ce se lako uociti tamno ostrvo pravougaonog oblika, potpuno liseno zvezda. Dva puta je duza nego sto je siroka i potpuno neprozirna. Kroz ''ostvro'' se ne probija sjaj ni jedne jedine zvezde. UHC filter je bas dobro istakne. Filter dodatno zatamni maglinu i na iznenadjujuce dobar nacin jasnije pokaze njene ivice. Tik ispod B 353 primetice se svetla i koncentrovana grudvica zvezda - to je otvoreno jato NGC 6996 - Bird's Nest Cluster, koji cu obradiiti malo kasnije. Takodje, izand B 353 uocljiv je kosi lanac 4 svetle zvezde magnituda 9 i 10, u obliku sazvezdja Aries.

U istom okularskom pogledu nalazi se jos jedna tamna maglina, B 352. Medjutim, sa njenom opservacijom sam imao puno problema i mogu da je podvedem pod neuspesno posmatranje. Naime, dok je B 353 bukvalno ostrvo okruzeno mnostvom zvezda sa svih strana, B 352 je veca i nalazi se na samoj granici zvezdanog oblaka sa otvorenim svemirom. Stoga je jako tesko odrediti joj granicu ka pozadinskom nebu. U praksi, ja sam na mestu gde bi trebalo da bude maglina video veci deo praznog neba nego sto su dimenzije same magline, pa mogu da kazem da konture magline nisam uspeo da osmotrim.

B 352 i B 353 su skolski primer drugacije percepcje tamnih maglina kroz teleskop i na astrofotografijama. B 352 je fotografski daleko dominantniji objekat i umnogome se lakse primeti nego B 353. Medjuitim, kroz teleskop je prica sasvim drugacija, pogotovo u filtriranom pogledu. Ono sto je na fotografijama jedva vidljivo ostrvce se sa neocekivanom lakocom jasno osmotri, dok se B 352 porpuno izgubi u otvorenom polju.

NGC 6996  - Bird's Nest Cluster

Otvoreno jato inkorporirano u Severnu Ameriku. Magnitude je 10 i velicine oko 5'.

Lociranje: nalazi se neposredno ispod tamne magline B 353 i nakaceno je na njenu juznu ivicu.

Opservacija: jato se vidi kao gusta kondenzacija zvezda neposredno ispod B 353. Slabije se izdvaja iz pozadine od NGC 6997.

Jato je poprilicno malo i da bi se doslo do bilo kakvih detalja mora se posmatrati na malo vecim uvecanjima. Jato je jako koncentrisano i sastoji se od gusto spakovanih zvezda. Medjutim, na uvecanju 176x, vidi se da objekat ima oblik klina kome je odsecen vrh, ili uprosceno, oblika je slova ''𝞟'' sa kosim bocnim preckama. Klin cine dva kraka zvezda, gde se najsjajnije zvezde oba kraka nalaze na samim njihovim krajevima. Levi krak je jaci i sastoji se od dva paralelna lanca zvezda, dok je desni krak sastavljen samo od jednog lanca. Odozgo su kraci ''poklopljeni'' jednom nedovrsenom preckom zvezda koja jatu i daje oblik slova ''𝞟''. Ja sam uspeo da izbrojim 26 zvezda u jatu. Magnitudni raspon jata je mali, i sve zvezde su oko magnitude 12 i 13.

Mapa svih objekata navedenih u oba izvestaja:
https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54744819874/in/dateposted-public

[PavleR]

Sazvezdje Cepheus, tri DSO u jednom vidnom polju:

- NGC 7510 (otvoreno jato)
- King 19 (otoreno jato)
- IC 1470 (emisiona maglina)

Sazvezdje Cepheus cirkumpolarno je sazvezdje severne hemisfere, sto znaci da je vidljivo tokom cele godine. Od te cele godine, jedino je u kasnim letnjim i ranim jesenjim mesecima dovoljno visoko da se mogu kvalitetno osmotriti njegovi mnogobrojni DSO. Na nebu se pre svega uocava preko svog glavnog asterizama koji se naziva ''Pentagon'' ili ''Kuca''. Asteizam zaista podseca na kucu, samo sto je kuca okrenuta na dole, sa vrhom na dole. Zvezde koje grade asterizam sijaju magnitudama 2 i 3 i jasno su izdvojive na nocnom nebu.

Ja licno veoma volim ovo sazvezdje, i jedva cekam kasne avgustovske i septembarske noci, koje po pravilu potpuno posvetim ovom sazvezdju. Razlog za to je mnostvo ''2 u 1'', ''3 u 1'', pa cak i ''4 u 1'' pogleda. To znaci da je sazvezdje krcato gusto spakovanim DSO gde se cak vise njih mogu osmotriti u jednom vidnom polju cak i sredjih uvecanja. Malo kasnije u jesen, takva situacija se moze videti i u sazvezdju Cassiopeia. Ta dva sazvezdja sadrze toliko DSO da su potrebne godine posmatranja da bismo ih sve osmotrili. Samo Cassiopeia sadrzi neveroatnih 108 otvorenih jata, a Cepheus je jos raznovrsnije sazvezdje jer su otvorena jata izmesana sa planetarnim i emisionim maglinama. Nije redak slucaj da u jednom vidnom polju uhvatimo dve planetarne magline i jedno otvoreno jato.

U ovom postu opisacu jedan takav ''3 u 1'' pogled. Sva tri DSO iz ovog posta nalaze se na rastojanju manjem od 50', pa mogu lagano stati u jedno vidno polje malih uvecanja.

NGC 7510

Otvoreno jato magnutde 7.9 i velicine 7'x7'.

NGC 7510 je jedan neverovatan objekat, pre svega jer se retko srece toliko malo otvoreno jato koje se tako upecatljivo pokazuje. Prosto se ne moze promasiti. Razlog tome lezi u sjaju njegovih zvezda i u distinktivnom obliku vrha strele koji se upecatljivo izdvaja iz pozadine. Uz sve to treba uzeti u obzir da je NGC 7510 udaljeni objekat koji lezi citavih 11.900 ly od nas, plus da mu je sjaj jos prigusen zbog interstelarne prasine. Pa opet, ko god krstari teleskopom ovim delom neba ne moze preskociti ovu kompresovanu i izduzenu grupaciju zvezda.

Lociranje: strategija star-hoppa je veoma slicna star-hoppu na otvoreno jato M52. Jato se vidi u traziocu, sto olaksava lociranje.

- produzi se linija koja spaja zvezde 𝞫 i 𝞲 Cephei za nesto manje od duzine te duzi dok se ne udari u zvezdu 4 Cassioeiae magnitude 5.
- tik iznad te zvezde videce se mali ostrougli trougao zvezda magnitude 6 i 7.
- produzimo najduzu stranicu tog trougla na sever i udaricemo u binarni sistem Struve 2997.
- pomerimo se 1º na desno i jato ce se videti u traziocu.

Opservacija: sva usmerenja dacu na osnovu opservacije izvrsene 27.09.2024, u 21:30.

I na malom uvecanju jato se nikako ne moze promasiti. Javlja se kao gusta kondenzacija zvezda u obliku siljka, vrha strele ili obrnutog grkog slova ''𝞶''.

Na uvecanju 176x, jato izgleda bas lepo. Sastoji se od dva gusta i bliska lanca zvezda koja se spajaju u jednoj tacki. Izgleda kao zasiljena strela sa iskrivljenim vrhom. Najsjajnije zvezda smestene su na pocecima lanaca, a kako se ide ka vrhu sjaj zvezda opada, da bi sam vrh strele opet bio predstavljen svetlom zvezdom. Periferni vid odlicno radi na jatu, kada se istaknu bas blede clanice smestene oko strele. Magnitudni raspon sjaja je veliki, pa dok lucida jata sija svetlom magnitudom 9.7, mogu se uopciti zvezde magnitude i do 13 ili 14. Ja sam na prvu izbrojao 15 zvezda u jatu, 7 svetlih i 8 bledih, ali taj broj se poveca na vecim uvecanjima.

Ako se malo bolje pogleda, videce se da postoje razlike izmedju dva lanca. Dok je jedan skoro pravolinijski, drugi je krivudav. Takodje, ako se bas, bas dobro pogleda, na uvecanju 320x moze se videti i treci lanac bas bledih zvezda koji u objekat ulazi sa severa,  kao i precka zvezda koja preseca jato, koje stoga sada izgleda kao slovo ''A''. To povecava broj zvezda u objektu i ja sam ih na ovom uvecanju izbrojao 23.

Ono sto karakterise jato je da te 23 zvezde nisu nasumicno razbacane po povrsini, vec su skoro sve gusto grupisane u dva bliska kraka, pa uzimajuci u obzir male dimenzije jala, sve izgleda jako kompresovano i ostro. 7 zvezda magnitude 10-11 cine da se jato lagano istakne iz prebogate pozadine. Ako se pogleda malo sira slika, videce se da je jato usadjeno u centar trapeza koga cine cetiri zvezde magnitude oko 8 i 9. Treba reci i da je jato smesteno u predivnom zvezdanom polju. To polje je meni jako, jako dragi deo neba. Naime, objekti se nalaze veoma blizu sazvezdju Lacerta, kojim dominira ''Lacerta Star Cloud'', jedan od najlepsih prizora na nocnom nebu. Nema nijednog zvezdanog oblaka za koji sam toliko vezan kao za Lacertin oblak. Taj oblak se delimicno preliva i na deo sazvezdja Cepheus, bas gde se nalaze ovi objekti. Polje je prepuno pozadinskog sjaja nerazucivih zvezda, a one razlucive izgledaju kao prostituta so po crnom tepihu. Kada se zadje u samu Lacertu, taj efekat se pojacava, pa ako ste u ovom delu nocnog neba svratite do ''Gustera'' i njegov biser - otvoreno jato NGC 7243.

King 19

Otvoreno jato magnitude 9.2 i prividne velicine 6'x6'.

King katalog sastavio je Ivan R. King, profesor na znamenitom Berkeley Univerzitetu u Kaliforniji. Katalog nije rezultat vizuelne opservacije vec matematickog i fizickog proucavanja zvezdanih jata; tacnije, sastavljen je na osnovu profesorovih proracuna dinamike otvorenih i globularnih jata. Profesor King je svoj katalog objavio 1949. godine, a kasnije ga je dopunjavao. Katalog se sastoji od 27 otvorenih jata, od koji su mnoga vizuelno osmotriva, sa dovoljno velikim aparaturama teleskopa.

Lociranje: jato se nalazi u istom okularskom pogledu sa NGC 7510, 20' juzno.

Opservacija: King 19 je tek malo manje od NGC 7510, ali se zato mnogo teze istice iz pozadine. Za to postoje dva razloga. Prvi je sto je lucida jata tek magnitude 12, pa je jato sastavljeno od mnogo bledjih zvezda nego prethodna meta. Drugi razlog lezi u odsustvu kompresovanmosti jata, pa mu je teze izdvojiti oblik u odnosu na bogato zvezdano okruzenje.

Na malom uvecanju jatom dominira jednakokrako-ostrougli trougao ciji je vrh usmeren na dole. Na uvecanju 176x, ta percepcija se promeni, jer se zvezde raspu. Objekat je tek malo manji od NGC 7510 ali je mnogo rasutiji. Utiska sam da, uprkos maloj velicini, jatu ne prijaju visoka uvecanja jer objekat tada izgleda vise kao gusce zvezdano polje nego DSO. Uglavnom, jato se sastoji od dva luka zvezda sa krivinom na gore, sa vertikalnim lancem koji prolazi kroz njih. Stoga objekat izgeda kao jelka sa oblim vhom. Izbrojao sam 13 zvezda za koje sam siguran da su deo jata.

Za razliku od NGC 7510 koje blesti, King 19 je neugladan pogled koji je lako preskociti ako ne znamo sta trazimo.

IC 1470

Emisiona maglina magnitude 11.5 i velicine 1'x1'.

Iz magnitude i dimenzija vidi se da je maglina veoma mala i bleda, ali jer iznenadjujuce koliko se dobro primecuje.

Lociranje: Nalazi se u istom vidnom polju sa prethodna dva objekta, oko 25' juzno od King 19.

Opservacija: iznenadilo me je da se maglina na malom uvecanju vidi direktnim vidom i bez koriscenja filtera. Javlja se kao  bleda okuglasta mrljica sa inkorporiranom bledom zvezdom unutar sebe. Maglina lezi na osnovici tupouglog trougla koji grade tri blede zvezde. .

Na uvecanju 176x jasnije se vidi da se u srcu magline nalazi zvezda. Ovo uvecanje ponistava prvobitni kriuzni oblik magline, jer se sada vidi da maglina ima siroki rep koji je usmeren na levo. Poprilicno je svetla za svoju magnitudu i bez problema se osmatra direktnim vidom, i to bez filtera. UHC filter mnogo bolje radi na objektu od OIII, koji ubija strukturu magline. Sa UHC se vidi da maglina uopste nije centrirana oko zvezde, vec da je zvezda podosta blize desnoj ivici objekta. Maglina odlicno podnosi uvecanja, na kome se vidi da maglina ima sjajan kruzni centra i nesimetricni obod. Dok je desni kraj magline obao, levi ima ostro ispupcenje, pa sve deluje kometoidno ili bolje kao semenka suncokreta.

Veoma svetao i lep pogled, pa imam utisak da je IC 1470 poprilicno zapostavljena emisiona maglina. Valjda se svest o njenom postojanju izgubi u moru ostalih DSO kojima je ovaj deo neba krcat.

Mapa lociranja:  https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54759793535/in/dateposted-public