91
Astrofotografija / Re: Aurora Borealis 2024
Last post by Yagodinac - June 26, 2024, 05:02:30 pmMea culpa, nisam video da ima 30sec, ali dobro, to je samo par linija koda da se doda. Za tripod je telefon onako malo nezgodan, znam da ima ali... Msm biće telefoni sve bolji, ali će im ozbiljnije kamere uvek bežati za poneki stop i tako u krug. Okreni-obrni blago nama korisnicima u suštini.
92
Posmatranja / Re: PavleR - Posmatranja DSO i...
Last post by PavleR - June 26, 2024, 02:36:15 pmDSO u sazvezdju Ophiuchus:
- M 10 (globularno jato)
- M 12 (globularno jato)
- M 107 (globularno jato)
- M 10 (globularno jato)
- M 12 (globularno jato)
- M 107 (globularno jato)
Pozdrav svima. U ovom postu obradicu tri globularna jata u sazvezdja Ophiuchus. Objektima je zajednicko to sto je polazna tacka za njihovo lociranje zvezda Saik (𝞯 Ophiuchi) magnitude 2.5, sredisnja zvezde u juznom delu glavnog asterizma sazvezdja.
M10 i M12 se u amaterskoj astronomiji cesto nazivaju ''Twin globulars'' zbog njihove blizine na nocnom nebu. Jata se nalaze na rastojanju od samo 3º, sto znaci da mogu tesno stati u jedno vidno polje trazioca. Oba su jedna od najvetlijih i najvecih globularnih jata severne hemisphere i zastitni su znak sazvezdja Ophiuchus.
Sa drudge strane, M 107 je bledo i tesko osmotrivo jato, a njegova pozicija na niskom nebu nikako ne pomaze opservacji.
M 10
Opservacija: Divno jato malog centra i velikog, bogatog haloa.
Na maliim uvecanjima centar se tesko vidi a kamoli razlucuje, ali se zato odlicno vidi kako halo polako bledi i postepeno nestaje u okolinu. Jato izgleda ogromno i svetlo. Medjutim, za detalje hala mora se povecati uvecanje jer se tada slika potpuno transformise.
Na uvecanju 176x i koriscenjem perifernog vida halo se razlucuje na desetine zvezda a opsti oblik postaje peskast i granularan. U pogled ulazi pedesetak jedva vidljivih zvezda koje izgledaju peskasto razbacane iznad kompaktnog jezgra. Kako je centar izuzetno mali, jato deluje siroko sa zvezdama koje iz njega idu duboko u polje. Samo jezgro je izuzetno kompaktno i na ovom uvecanju ''odbija'' da se razluci. U dobrim nocima jato se da kvalitetno osmotriti na visokim uvecanjima pa cu se i najvise baviti pogledom na 320x.
Na uvecanju 320x pogled je fascinantan. Broj razlucenih zvezda u halu se povecava a periferni vid drasticno poboljsava osmatranje. Na tom uvecanju vide se sledece karakteristike objekta:
- halo je izuzetno ''dubok'' ali zvezde u njemu nisu podjednakog sjaja. Naime, lako ce se primetiti dva vijugava lanca svetlijih zvezda koja su gotovo centralno-simetnicna u odnosu na jezgro. Jedan lanac ide na sever a drugi na jug i oba se u svojoj sredini savijaju za 180º. Oba lanca su malo smaknuta od centra prema istoku, tj ne izviru bas iz sredista jezgra vec iz njegovih istocnih krajeva, stoga, uz malo maste, oba niza zvezda mogu se posmatrati kao jedna lanac u obliku obrnutog slova S.
- samo jezgro na ovom uvecanju izgleda manje kompaktno i vise granulirano. Pazljivim posmatranjem moze uociti nekoliko pojedinacnih zvezdica utopljenih u gustu paucinastu struktiru koja u dalje odoleva potpunom razlucivanju.
- Broj zvezda u halu se povecava sto jos vise dodaje utisku nesrazmerno malog jezgra u odnosu na halo. Jato ima dvostruku strukturu jezgro-halo i nedostaje mu prsten oko jezgra tako lako vidljiv kod globularnog jata M15.
- najsjajnija zvezda u polju nalazi se oko 10' severoistocno od jata. To je zvezda HIP 82905 magnitude 10.
Pogled je prelep ali je osmatranje naporno. Jato se ne moze osmatrati direktnim pogledom jer onda potpuno drugacije izgleda od ovoga sto sam ja opisao. Ako centriramo jato i gledamo direktno u njega videcemo samo malo jezgro okruzenom maglom i nekoliko desetina razlucenih zvezda. Ako zelimo da izvucemo maksimum iz ovog objekta moramo da se koristimo malo naprednijim tehnikama. U principu, globularna jata su DSO koji jako dobro reaguju na periferni vid, kao i na povecanje aperature. Za kolege koji zele bolje da ovladaju ovom tehnikom leto je idealan period za vezbanje perifernog vida zbog mnostva objekata koji zahtevaju njegovu primenu, a koji opet nisu tako zahtevni za posmatranje kao galaksije prolecnog neba. Na kraju, tu je je u znamenite Blining Planetary (NGC 6829) u sazvezdju Cygnus, idealan objekat za vezbanje perifernog vida i uzivanje u promenljivom obliku koji objekat uzima u zavisnosti kako ga posmatramo.
M 12
Globularno jato u sazvezdju Ophiuchus, magnitude 6.7 i prividne velicine 16'. Jos jedno svetlo i veliko globularno jato, cija je impozantna pojava pojacana njegovom bliskoscu sa nista manje impoznatnim M10.
Jato je Shapley-Sawyer klase IX, sto znaci da je jato rasuto prema centru. Vizuelno, klasa IX deluje poprilicno nekoncentrisano i to je razlog zasto su pocetni posmatraci smatrali da je M12 zgusnuto otvoreno jato. Ovaj objekat je vizuelno blizu globularnom jatu M10 koji sam opisao ranije ali ne samo i vizuelno; naime, njihova realna razdaljina u svemiru je veoma mala pa su ne samo vizuelni vec i fizicki susedi.
Lociranje: Najpametnije ga je posmatrati posle posmatranja jata M10, jer se jata nalaze u blizini. Kada zavrsimo osmatranje M10, vratimo se na zvezdu 30 Ophiuchi, pomerimo se traziocem na zapad dok u pogled ne udju dve relativno sjajne zvezde. Necete ih promasiti, jedine dve zvezde zapadno od 30 Oph koje se isticu. Otrpilike 1º zapad-severozapad od njih nalazi se M 12.
Opservacija: M 12 je jedno od najcudnijih globulara koje sam posmatrao. Sam raspored i sjaj zvezda stvara jasan 3D efekat gde pojedine zvezde izgledaju kao da su ispred ostalih, sto jatu daje trecu dimenziju dubine.
Na uvecanjima 176x i 320x meta je ogromna i svetla. Jato je izuzetno zamimljivo za posmatranje, potpuno drugacije od dosada opisanih jata.
Najpre, jato je potpuno rasuto sa jako malo centralne kondenzacije. Ono sto je najupecatljivija karakteristika objekta je da ovo jato gotovo da nema halo. Umesto toga, po obodima jata vidi se 14 svetlih zvezda koje formiraju oblik klina, a ostale zvezde jata nalaze se unutar te klinaste formacije. Medjutim, toj unutrasnjoj formi fali koncentrisanost zvezda, pa sve izgleda kao rasuta peskasta straktura oivicena jednakokrakim trouglom svetlih zvezda. Stoga se jato moze podeliti u dva dela: spoljasnji klin i bledu peskastu unutasnjost:
- Spoljasnji klin: ja sam izbrojao 14 zvezda koje po mojoj proceni sijaju magnitudama 10-12. Za 4 od njih sam siguran da ne pripadaju jatu nego su superimpozirane preko njega. Znajuci da najsjajnija zvezda koja pripada jatu sija magnitudom 12 logican zakljucak je da su neke i od ostalih pomenutih zvezda takodje superimpozirane na jato. Cela struktura izgleda kao polozeni bor sa vrhom koji gleda ka istoku.
- ''Iza'' tih 14 zvezda krece peskast sjaj oko 40 jasno razlucenih zvezda i jos mnogo zvezdica na pragu razlucivosti koje stvaraju paucinasti pozadinski sjaj. Ne nalaze se sve zvezde unutar klina, vec mnoge prelaze preko njegovog juznog kraka. Tako se stvara utisak da je klin superimoniran preko severnog dela objekta. Zvezde su u takvom rasporedu na se ne vidi nikakva centralna kondenzacija niti bilo sta nalik jezgru. Sve zajedno cine predivnu scenu, jer ovih 14 zvezda deluju istureno u odnosu na ostale sto stvara 3D efekat slike. Jato izgleda kao da se sastoji od zvezda svih mogucih magnituda od 10 pa nadalje.
Ukupnan utisak mi je da meta izgleda kao otvoreno jato, a u srcu otvorenog jata - maglina.
M 107
Globularno jato u sazvezdju Ophiuchus, magnitude 8.1 i prividne velicine 10'. Jato je Shapley-Sawyer klase X, sto znaci da je veoma labavo vezano.
Jato ima izuzetno zanimljivu orbitu. Objekat je blizu ravni galaksije pa je pristojno blisko i Zemlji ali i centru galaksije. Pritom mu je orbita izrazito elpiticna pa ga pri najvecoj udaljenosti od centra Mlecnog Puta stavlja u galakticki halo, a pri najmanjoj jato cak prodire u precku galaksije.
Lociranje: U trazilac se centrira zvezda Zeta (𝞯) Ophiuchi magnitude 2.6, sredisnja zvezde u juznom delu glavnog asterizma sazvezdja. Oko 2º juzno od nje u trazilac ce uci tri blede zvezde koje grade pravougli trougao. Kada se vertikalna kateta trougla produzi na jug za svoju duzinu doci cemo do nase mete.
Opservacija: Izuzetno tesko posmatranje. Jato se nalazi jako nisko na nebu i usled jakih letnjih turbulencija na malim visinama meni je bilo jako tesko da osmatram ovaj bledi objekat. Nezavisno od polozaja na nebu, i povrsinski sjaj M 107 je izuzetno mali: sa 14.6 mag\arcmin² M107 je jedno od jata najmanjeg povrsinskig sjaja.
Na uvecanju 176x i direktnim vidom jato se prikazaje kao bleda nerazluciva magla. Ono sto sam uspeo da vidim je da je centar okrugao ali da je sam jato pomalo ovalnog oblika. Za bilo kakve detalje potrebno je intenzivno koristiti periferni vid. Tada se na obodima jata pojavljuje granulacija. Da bih od te granulacije dosao do bar koje razlucive zvezde presao sam na uvecanje 320x. Povecanje uvecanja ne doprinosi mnogo kvalitetu pogleda, sem sto se granulacija pojacava a iz ivica jata sramezljivo proviruje pokoja pojednicna zvezda.
Ukupan pogled je bled i pomalo dosadan jer ovo jato ne da nema trostruku, vec cak ni dvostruku strukturu. Namerno sam u prethodnom pasusu koristio izraz obod jata a ne obod hala - jer hala nema. Celo jato deluje kao jedinstvaena bleda mrlja, bez jasne podeljenosti na centar i halo. Jedino sto se primecuje da sjaj raste prema centru ali podeljenost na jezgro i halo ne postoji.
Ono sto je pogled ipak ucinilo lepim je okruzenje u kome se nalazi jato. Na malom uvecanju jato je okruzeno sa tri zvezde magnitude oko 10-11 lepo rasporedjenih - po jedna na istok, zapad i sever. Te tri zvezde se nalaze na udaljenosti oko 4'-5' od jata i nisu njegov deo vec su mnogo blize Zemlji od samog objekta. Dodatno, na jugu jata nalaze se jos dve zvezde koje izgledaju kao da su ispale iz njega, na malo vecoj udaljenosti od prethodne tri.
Mape lokacija cu ostati duzan jer izvestaj kucam sa posmatracke lokacije. Mape cu naknadno ubaciti u izvestaj.
M10 i M12 se u amaterskoj astronomiji cesto nazivaju ''Twin globulars'' zbog njihove blizine na nocnom nebu. Jata se nalaze na rastojanju od samo 3º, sto znaci da mogu tesno stati u jedno vidno polje trazioca. Oba su jedna od najvetlijih i najvecih globularnih jata severne hemisphere i zastitni su znak sazvezdja Ophiuchus.
Sa drudge strane, M 107 je bledo i tesko osmotrivo jato, a njegova pozicija na niskom nebu nikako ne pomaze opservacji.
M 10
Globularno jato u sazvezdju Ophiuchis svetle magnitude 6.6 i prividne velicine 19.3'.
M 10 je jedno od najsvetlijih i najvecih globularnih jata severne hemisphere. Jato je Shapley-Sawyer klase VII, sto znaci da je poprilicno rasutije od M92 i NGC 6229 koje sam opisao u prethodnom postu. Jato je prilicno blizu Suncu na udaljenosti 14.300 ly, medjutim, zbog njegove lokacije blizu ravni Mlecnog Puta, prasina izmedju nas i M10 zabledjuje njegove zvezde za skoro magnitudu.
M 10 je jedno od najsvetlijih i najvecih globularnih jata severne hemisphere. Jato je Shapley-Sawyer klase VII, sto znaci da je poprilicno rasutije od M92 i NGC 6229 koje sam opisao u prethodnom postu. Jato je prilicno blizu Suncu na udaljenosti 14.300 ly, medjutim, zbog njegove lokacije blizu ravni Mlecnog Puta, prasina izmedju nas i M10 zabledjuje njegove zvezde za skoro magnitudu.
Lociranje: Jato je svetlo i ogromno te se jasno vidi u traziocu.
Objekti unutar glavnog asterizma sazvezdja Ophiuchus su poprilicno nezgodni za lociranje. Osnovni asterizam koji predstavlja telo Zmijonose sastavljen je od svetlih zvezda i sija sjajno, ogromno i ponosno na jugu u kasnim prolecnim i ranim letnjim nocima. Medjutim, unutar asterizma je malo svetlih zvezda - samo pet njih sija magnitudom svetlijom od 5. Po tome je sazvezdje slicno sazvezdju Pegasus i njegovom asterizmu ''Veliki Kvadrat''. Ogromna povrsina ogranicena izuzetno svetlim svezdama ali unutra - mrak.
Najlogicnije je objekat locirati preko zvezde Saik (𝞯 Ophiuchi) magnitude 2.5, sredisnje zvezde u juznom delu asterizma. Odatle stra-hopp ide na sever potezom 20 Oph - 23 Oph - 30 Oph. Mozda ce biti malo problema locirati zvezdu 23 Oph. Ja tada koristim sledeci trik: odmah severno od Saik-a nalazi se ostrougli trougao koji cine cetiri blede zvede lako vidljive u traciocu. Kada produzim desni krak na sever taj pravac udara skoro tacno u 23 Oph.
Kada stignemo do 30 Oph jato ce se jasno pokazati u traziocu kao poprilicno velika maglovita mrlja.
Objekti unutar glavnog asterizma sazvezdja Ophiuchus su poprilicno nezgodni za lociranje. Osnovni asterizam koji predstavlja telo Zmijonose sastavljen je od svetlih zvezda i sija sjajno, ogromno i ponosno na jugu u kasnim prolecnim i ranim letnjim nocima. Medjutim, unutar asterizma je malo svetlih zvezda - samo pet njih sija magnitudom svetlijom od 5. Po tome je sazvezdje slicno sazvezdju Pegasus i njegovom asterizmu ''Veliki Kvadrat''. Ogromna povrsina ogranicena izuzetno svetlim svezdama ali unutra - mrak.
Najlogicnije je objekat locirati preko zvezde Saik (𝞯 Ophiuchi) magnitude 2.5, sredisnje zvezde u juznom delu asterizma. Odatle stra-hopp ide na sever potezom 20 Oph - 23 Oph - 30 Oph. Mozda ce biti malo problema locirati zvezdu 23 Oph. Ja tada koristim sledeci trik: odmah severno od Saik-a nalazi se ostrougli trougao koji cine cetiri blede zvede lako vidljive u traciocu. Kada produzim desni krak na sever taj pravac udara skoro tacno u 23 Oph.
Kada stignemo do 30 Oph jato ce se jasno pokazati u traziocu kao poprilicno velika maglovita mrlja.
Opservacija: Divno jato malog centra i velikog, bogatog haloa.
Na maliim uvecanjima centar se tesko vidi a kamoli razlucuje, ali se zato odlicno vidi kako halo polako bledi i postepeno nestaje u okolinu. Jato izgleda ogromno i svetlo. Medjutim, za detalje hala mora se povecati uvecanje jer se tada slika potpuno transformise.
Na uvecanju 176x i koriscenjem perifernog vida halo se razlucuje na desetine zvezda a opsti oblik postaje peskast i granularan. U pogled ulazi pedesetak jedva vidljivih zvezda koje izgledaju peskasto razbacane iznad kompaktnog jezgra. Kako je centar izuzetno mali, jato deluje siroko sa zvezdama koje iz njega idu duboko u polje. Samo jezgro je izuzetno kompaktno i na ovom uvecanju ''odbija'' da se razluci. U dobrim nocima jato se da kvalitetno osmotriti na visokim uvecanjima pa cu se i najvise baviti pogledom na 320x.
Na uvecanju 320x pogled je fascinantan. Broj razlucenih zvezda u halu se povecava a periferni vid drasticno poboljsava osmatranje. Na tom uvecanju vide se sledece karakteristike objekta:
- halo je izuzetno ''dubok'' ali zvezde u njemu nisu podjednakog sjaja. Naime, lako ce se primetiti dva vijugava lanca svetlijih zvezda koja su gotovo centralno-simetnicna u odnosu na jezgro. Jedan lanac ide na sever a drugi na jug i oba se u svojoj sredini savijaju za 180º. Oba lanca su malo smaknuta od centra prema istoku, tj ne izviru bas iz sredista jezgra vec iz njegovih istocnih krajeva, stoga, uz malo maste, oba niza zvezda mogu se posmatrati kao jedna lanac u obliku obrnutog slova S.
- samo jezgro na ovom uvecanju izgleda manje kompaktno i vise granulirano. Pazljivim posmatranjem moze uociti nekoliko pojedinacnih zvezdica utopljenih u gustu paucinastu struktiru koja u dalje odoleva potpunom razlucivanju.
- Broj zvezda u halu se povecava sto jos vise dodaje utisku nesrazmerno malog jezgra u odnosu na halo. Jato ima dvostruku strukturu jezgro-halo i nedostaje mu prsten oko jezgra tako lako vidljiv kod globularnog jata M15.
- najsjajnija zvezda u polju nalazi se oko 10' severoistocno od jata. To je zvezda HIP 82905 magnitude 10.
Pogled je prelep ali je osmatranje naporno. Jato se ne moze osmatrati direktnim pogledom jer onda potpuno drugacije izgleda od ovoga sto sam ja opisao. Ako centriramo jato i gledamo direktno u njega videcemo samo malo jezgro okruzenom maglom i nekoliko desetina razlucenih zvezda. Ako zelimo da izvucemo maksimum iz ovog objekta moramo da se koristimo malo naprednijim tehnikama. U principu, globularna jata su DSO koji jako dobro reaguju na periferni vid, kao i na povecanje aperature. Za kolege koji zele bolje da ovladaju ovom tehnikom leto je idealan period za vezbanje perifernog vida zbog mnostva objekata koji zahtevaju njegovu primenu, a koji opet nisu tako zahtevni za posmatranje kao galaksije prolecnog neba. Na kraju, tu je je u znamenite Blining Planetary (NGC 6829) u sazvezdju Cygnus, idealan objekat za vezbanje perifernog vida i uzivanje u promenljivom obliku koji objekat uzima u zavisnosti kako ga posmatramo.
M 12
Globularno jato u sazvezdju Ophiuchus, magnitude 6.7 i prividne velicine 16'. Jos jedno svetlo i veliko globularno jato, cija je impozantna pojava pojacana njegovom bliskoscu sa nista manje impoznatnim M10.
Jato je Shapley-Sawyer klase IX, sto znaci da je jato rasuto prema centru. Vizuelno, klasa IX deluje poprilicno nekoncentrisano i to je razlog zasto su pocetni posmatraci smatrali da je M12 zgusnuto otvoreno jato. Ovaj objekat je vizuelno blizu globularnom jatu M10 koji sam opisao ranije ali ne samo i vizuelno; naime, njihova realna razdaljina u svemiru je veoma mala pa su ne samo vizuelni vec i fizicki susedi.
Lociranje: Najpametnije ga je posmatrati posle posmatranja jata M10, jer se jata nalaze u blizini. Kada zavrsimo osmatranje M10, vratimo se na zvezdu 30 Ophiuchi, pomerimo se traziocem na zapad dok u pogled ne udju dve relativno sjajne zvezde. Necete ih promasiti, jedine dve zvezde zapadno od 30 Oph koje se isticu. Otrpilike 1º zapad-severozapad od njih nalazi se M 12.
Opservacija: M 12 je jedno od najcudnijih globulara koje sam posmatrao. Sam raspored i sjaj zvezda stvara jasan 3D efekat gde pojedine zvezde izgledaju kao da su ispred ostalih, sto jatu daje trecu dimenziju dubine.
Na uvecanjima 176x i 320x meta je ogromna i svetla. Jato je izuzetno zamimljivo za posmatranje, potpuno drugacije od dosada opisanih jata.
Najpre, jato je potpuno rasuto sa jako malo centralne kondenzacije. Ono sto je najupecatljivija karakteristika objekta je da ovo jato gotovo da nema halo. Umesto toga, po obodima jata vidi se 14 svetlih zvezda koje formiraju oblik klina, a ostale zvezde jata nalaze se unutar te klinaste formacije. Medjutim, toj unutrasnjoj formi fali koncentrisanost zvezda, pa sve izgleda kao rasuta peskasta straktura oivicena jednakokrakim trouglom svetlih zvezda. Stoga se jato moze podeliti u dva dela: spoljasnji klin i bledu peskastu unutasnjost:
- Spoljasnji klin: ja sam izbrojao 14 zvezda koje po mojoj proceni sijaju magnitudama 10-12. Za 4 od njih sam siguran da ne pripadaju jatu nego su superimpozirane preko njega. Znajuci da najsjajnija zvezda koja pripada jatu sija magnitudom 12 logican zakljucak je da su neke i od ostalih pomenutih zvezda takodje superimpozirane na jato. Cela struktura izgleda kao polozeni bor sa vrhom koji gleda ka istoku.
- ''Iza'' tih 14 zvezda krece peskast sjaj oko 40 jasno razlucenih zvezda i jos mnogo zvezdica na pragu razlucivosti koje stvaraju paucinasti pozadinski sjaj. Ne nalaze se sve zvezde unutar klina, vec mnoge prelaze preko njegovog juznog kraka. Tako se stvara utisak da je klin superimoniran preko severnog dela objekta. Zvezde su u takvom rasporedu na se ne vidi nikakva centralna kondenzacija niti bilo sta nalik jezgru. Sve zajedno cine predivnu scenu, jer ovih 14 zvezda deluju istureno u odnosu na ostale sto stvara 3D efekat slike. Jato izgleda kao da se sastoji od zvezda svih mogucih magnituda od 10 pa nadalje.
Ukupnan utisak mi je da meta izgleda kao otvoreno jato, a u srcu otvorenog jata - maglina.
M 107
Globularno jato u sazvezdju Ophiuchus, magnitude 8.1 i prividne velicine 10'. Jato je Shapley-Sawyer klase X, sto znaci da je veoma labavo vezano.
Jato ima izuzetno zanimljivu orbitu. Objekat je blizu ravni galaksije pa je pristojno blisko i Zemlji ali i centru galaksije. Pritom mu je orbita izrazito elpiticna pa ga pri najvecoj udaljenosti od centra Mlecnog Puta stavlja u galakticki halo, a pri najmanjoj jato cak prodire u precku galaksije.
Lociranje: U trazilac se centrira zvezda Zeta (𝞯) Ophiuchi magnitude 2.6, sredisnja zvezde u juznom delu glavnog asterizma sazvezdja. Oko 2º juzno od nje u trazilac ce uci tri blede zvezde koje grade pravougli trougao. Kada se vertikalna kateta trougla produzi na jug za svoju duzinu doci cemo do nase mete.
Opservacija: Izuzetno tesko posmatranje. Jato se nalazi jako nisko na nebu i usled jakih letnjih turbulencija na malim visinama meni je bilo jako tesko da osmatram ovaj bledi objekat. Nezavisno od polozaja na nebu, i povrsinski sjaj M 107 je izuzetno mali: sa 14.6 mag\arcmin² M107 je jedno od jata najmanjeg povrsinskig sjaja.
Na uvecanju 176x i direktnim vidom jato se prikazaje kao bleda nerazluciva magla. Ono sto sam uspeo da vidim je da je centar okrugao ali da je sam jato pomalo ovalnog oblika. Za bilo kakve detalje potrebno je intenzivno koristiti periferni vid. Tada se na obodima jata pojavljuje granulacija. Da bih od te granulacije dosao do bar koje razlucive zvezde presao sam na uvecanje 320x. Povecanje uvecanja ne doprinosi mnogo kvalitetu pogleda, sem sto se granulacija pojacava a iz ivica jata sramezljivo proviruje pokoja pojednicna zvezda.
Ukupan pogled je bled i pomalo dosadan jer ovo jato ne da nema trostruku, vec cak ni dvostruku strukturu. Namerno sam u prethodnom pasusu koristio izraz obod jata a ne obod hala - jer hala nema. Celo jato deluje kao jedinstvaena bleda mrlja, bez jasne podeljenosti na centar i halo. Jedino sto se primecuje da sjaj raste prema centru ali podeljenost na jezgro i halo ne postoji.
Ono sto je pogled ipak ucinilo lepim je okruzenje u kome se nalazi jato. Na malom uvecanju jato je okruzeno sa tri zvezde magnitude oko 10-11 lepo rasporedjenih - po jedna na istok, zapad i sever. Te tri zvezde se nalaze na udaljenosti oko 4'-5' od jata i nisu njegov deo vec su mnogo blize Zemlji od samog objekta. Dodatno, na jugu jata nalaze se jos dve zvezde koje izgledaju kao da su ispale iz njega, na malo vecoj udaljenosti od prethodne tri.
Mape lokacija cu ostati duzan jer izvestaj kucam sa posmatracke lokacije. Mape cu naknadno ubaciti u izvestaj.
93
AstroBerza / Dvogled 2.3x42
Last post by Boki Aristarh - June 26, 2024, 12:54:14 pmNa prodaju dvogled za posmatranje kompletnih sazvezđa u jednom vidnom polju!
Deklarisano vidno polje je 28 stepeni, mada mereno zna malo i da varira na dole.
Sve u svemu ogromno, i dvogled se koristi za pojačanje bukvalno kao da gledate golim očima sa ugrađenim pojačanjem!
Ovo je vintage SSSR dvogled, sa originalnom kožnom torbicom za nošenje.
Optika je u perfektnom stanju, na telu ima jedna tačica sa oštećenjem boje, vidi se na snimku.
Dvogled je zapravo "tata" svih ovih modernih Sky Rovera i sličnih proizvođača dvogleda sa sličnim karakteristikama koji su naravno mnogo skuplji!
Review ovog dvogleda na: https://star-hunter.ru/en/bgsh_23x40/
Cena je samo 50 €.
Može kontakt i dodatne informacije i telefonom na 069/113-555-6, Boki
Deklarisano vidno polje je 28 stepeni, mada mereno zna malo i da varira na dole.
Sve u svemu ogromno, i dvogled se koristi za pojačanje bukvalno kao da gledate golim očima sa ugrađenim pojačanjem!
Ovo je vintage SSSR dvogled, sa originalnom kožnom torbicom za nošenje.
Optika je u perfektnom stanju, na telu ima jedna tačica sa oštećenjem boje, vidi se na snimku.
Dvogled je zapravo "tata" svih ovih modernih Sky Rovera i sličnih proizvođača dvogleda sa sličnim karakteristikama koji su naravno mnogo skuplji!
Review ovog dvogleda na: https://star-hunter.ru/en/bgsh_23x40/
Cena je samo 50 €.
Može kontakt i dodatne informacije i telefonom na 069/113-555-6, Boki
94
Astrofotografija / Re: Aurora Borealis 2024
Last post by Predrag - June 25, 2024, 07:46:52 pmQuote from: Yagodinac on June 25, 2024, 12:09:03 pmjedino ostaje što telefon nema tripod i ne može pola minuta da snima... Eh šta bi dali nekadašnji fotografi da su imali današnje telefone, udarili bi Nikon i Kanon ključ u katanac odavno.
Kako nema? Pa ove slike su na 30s i iso 500 valjda. Tripoda ima, mada sam ja koristio običan držač za telefon plus odloženo okidanje.
Bilo kako bilo jasna je razlika u strukturi aurore preko dslr i preko telefona. Telefon nema tu oštrinu. Kakav će biti S30 videćemo, ali po meni je slikanje telefonom mnooogo daleko od dslr fotografije.
Znam da je mnogima ovo neprimetno i svejedno je, ali znamo da nije.
Mi da, za Mesec su baš izglupirali.
95
Astrofotografija / Re: Aurora Borealis 2024
Last post by Yagodinac - June 25, 2024, 12:09:03 pmPa dobro, uvek će biti daleko i to je do fizika tj dimenzije senzora i objektiva, ali su iskreno telefoni više napredovali zadnjih deceniju nego DSLR aparati. Sad je ta razlika više ili manje ta koja je, i ostaće konstantna. Nego, skoro sam se raspravljao sa ženom i jednim svojim drugarom, oni imaju taj S23 i tvrdili mi da mogu da bacim svoje teleskope i teleobjektive jer oni slikaju Mesec isto ili bolje nego ja - kad ono fejk, Samsung ubacio algoritam da nacrta Mesec 
https://petapixel.com/2023/03/13/samsung-accused-of-faking-zoomed-photos-of-the-moon-with-ai/
https://petapixel.com/2023/03/15/samsung-explains-the-tech-behind-its-controversial-moon-photos/
Ali šalu na stranu, kamera i sve ostalo na tom telefonu je da se smrzneš. Ko ne obrađuje svoje RAW fotke nego hoće nešto samo da ovekoveči nema danas neku preteranu potrebu da kupuje DSLR/ML.
Osim toga, moje fotke aurore su na f4.5 a tvoj telefon je na f1.7 - to je tri f-stopa, odnosno osam puta više svetlosti. To faktički potire razliku u površini senzora, jedino ostaje što telefon nema tripod i ne može pola minuta da snima... Eh šta bi dali nekadašnji fotografi da su imali današnje telefone, udarili bi Nikon i Kanon ključ u katanac odavno.
https://petapixel.com/2023/03/13/samsung-accused-of-faking-zoomed-photos-of-the-moon-with-ai/
https://petapixel.com/2023/03/15/samsung-explains-the-tech-behind-its-controversial-moon-photos/
Ali šalu na stranu, kamera i sve ostalo na tom telefonu je da se smrzneš. Ko ne obrađuje svoje RAW fotke nego hoće nešto samo da ovekoveči nema danas neku preteranu potrebu da kupuje DSLR/ML.
Osim toga, moje fotke aurore su na f4.5 a tvoj telefon je na f1.7 - to je tri f-stopa, odnosno osam puta više svetlosti. To faktički potire razliku u površini senzora, jedino ostaje što telefon nema tripod i ne može pola minuta da snima... Eh šta bi dali nekadašnji fotografi da su imali današnje telefone, udarili bi Nikon i Kanon ključ u katanac odavno.
96
Astrofotografija / Re: Aurora Borealis 2024
Last post by Predrag - June 25, 2024, 12:20:25 amS23 ultra ima sjajnu kameru, međutim i oni jeftini stariji dslr aparati imaju manje šuma u tamnijim delovima na kratkim ekspozicijama. Plus oštrina nije zavidna, granica između subjekta i pozadine često loša i na malom zumu, manjak mogućnosti u M modu...
Ukratko, dobro je ali daleko su telefoni od današnjih dslr ili mirrorless fotoaparata.
U budućnosti...videćemo.
Ukratko, dobro je ali daleko su telefoni od današnjih dslr ili mirrorless fotoaparata.
U budućnosti...videćemo.
97
Astrofotografija / Re: Aurora Borealis 2024
Last post by Yagodinac - June 24, 2024, 12:50:23 pmZa telefon prilično fascinantne fotke 
Eto gde je sve to otišlo (ne računajući Samsungovu brljotinu sa fejk Mesecom...).
Eto gde je sve to otišlo (ne računajući Samsungovu brljotinu sa fejk Mesecom...).98
Astrofotografija / Re: Aurora Borealis 2024
Last post by Predrag - June 23, 2024, 04:44:15 pmSa klincem sa krenuo oko ponoći jer sam i sa gradskim svetlom na slikama naslućivao drugačiju boju neba. Nisam imaoaparat pa sam telefonom. Golim okom smo jasno videli kretanje linija i porast intenziteta. Naravno, kada smo izašli iz grada.
https://flic.kr/p/2pT58bx
https://flic.kr/p/2pT5WNy
https://flic.kr/p/2pT58bx
https://flic.kr/p/2pT5WNy
99
Astrofotografija / Re: Sunce
Last post by Danijel - June 21, 2024, 07:26:11 pmVrijeme je ljigavo cijele dane, no bio sam uporan i rezultat nije izostao. Unatoč saharskom pijesku u atmosferi koji ju je zamutio, uspio sam snimiti Sunce i tri velike grupe pjega na zapadnom rubu Sunčeve ploče. 
100
Astrofotografija / Re: Aurora Borealis 2024
Last post by Yagodinac - June 21, 2024, 08:44:51 amPrva se jasno videla golim okom, premda boja se više naslućivala; druge dve nisu. Fotke iz prvog posta su sve bile okom vidljive i za mene koji pre toga nikad nisam video auroru su bile ništa manje nego zastrašujuće. Nadam se da ću nekad turistički otići do Finske npr i da ću opet ovako nešto da snimim, mada neće to biti tako skoro 