Recent posts

[Sun, 08.09.2024]

91

Astrofotografija / Re: Sunce

Last post by Astro_fun_times - September 08, 2024, 07:16:42 pm

Probao sam danas da slikam sa Canon 600D, nije bilo zadovoljavajuce. Drzacu se astrokamere i videa.
Nisam fokus potrefio bas bas ali sta je tu je.
Evo danasnjeg Sunca.

Sun, 08.09.2024

Total: 50 frames

Telescope: SW Quattro 150P with coma corrector (F3.45)
Mount: SW HEQ5 Pro
Camera: ZWO ASI533MC Pro
Filter: Solar filter-foil and UV/IR cut

Date: 08.09.2024

Sun, 08.09.2024 by Miloš, on Flickr
Sun, 08.09.2024 by Miloš, on Flickr

[množenje]

92

Astrofotografija / Re: NGC i IC objekti

Last post by bratislav - September 08, 2024, 07:16:38 pm

Ona kaže da je konvolucija u spatialnom domenu isto što i množenje u frekventnom domenu. Slika Airy funkcije u frekventnom domenu je MTF - koji pada na 0 na cut off frekvenciji i jednak je nuli za svaku višu frekvenciju posle toga.

Mozda u orbiti. U realnosti (atmosferi) PSF koji teleskop "isporucuje" se sve samo ne idealan Airy disc.

Opet cemo da se vratimo na pitanje planetarne fotografije.
Ja ne tvrdim, ja znam da mi najveci moguci sempling daje daleko bolje rezultate. Apsolutno nema sanse da neko ko slika planete koristi FWHM/1.6 . Nikakve sanse, jer kolician informacija koju dobije je daleko, daleko inferiornija od one skupljene sa "empty sampling"

93

Astrofotografija / Re: NGC i IC objekti

Last post by Astro_fun_times - September 08, 2024, 07:14:07 pm

Mozda ne bi bilo lose da se diskusije koje ne pripadaju temi u kojoj se vode prebace u novu temu, da se ne zatrpavaju teme koje nisu predvidjene za to?

94

Astrofotografija / Re: NGC i IC objekti

Last post by vlaiv - September 08, 2024, 07:07:52 pm

Što se tiče Damienove slike, prvo da vidimo koja je to rezolucija koju teleskop može da obezbedi.

Pošto je u pitanju 14" teleskop, maksimalna rezolucija je 0.116"/pikselu.

Ganimedu u rangu njegove granice C14 instrumenta (0.33").

Obično ljudi pogrešno misle da Dawes ili Rayleigh kriterijumi imaju veze sa rezolucijom teleskopa što se tiče semplovanja - ali to nije tačno.

Da bi videli koja je to rezolucija - treba uzeti u obzir Nyquistovu teoremu i uzeti duplo veću frekvenciju od maksimalne frekvencije signala. Maksimalna frekvencija signala je definisana MTF odnosno cut off frekvencijom za datu aperturu.

https://en.wikipedia.org/wiki/Spatial_cutoff_frequency

Za talasnu dužinu lambda ćemo uzeti 400nm jer je to najkraća talasna dužina koju želimo da zabeležimo - vidljiva svetlost je od 400nm do 700nm a 400nm ima najveću frekvenciju.

Znači da je frekvencija = 1/lambda * f_odnos

Recimo da uzmemo F odnos od F/10 - dobićemo da je frekvencija 1/(0.4um * 10) = 0.25 ciklusa po mikronu odnosno talasna dužina je 1/0.25=4um.

Piksel treba da je duplo kraći od toga (dva puta semplujemo po toj talasnoj dužini) - znači piksel treba da bude 2um

I imamo rezoluciju kao 2 * 206.3/3556 = 0.116"/px

Ako pretpostavimo da je slika slikana kad je Jupiter bio 46" angularni prečnik a sa slike merimo da je širok oko 780 px to znači da je sampling rate zapravo

46/780 = 0.058"/px - ili tačno duplo manje nego što treba, odnosno da je slika over sample-ovana x2.

Ovo je analiza rezolucije a sad ćemo da proverimo šta kaže stvarna slika (u narednom postu).

95

Astrofotografija / Re: NGC i IC objekti

Last post by bratislav - September 08, 2024, 07:06:48 pm

BTW, konacno sam stavio jedan moj 120s sub u H-alfa. Nije 32 bita, nema ni smisla da bude 32 bita jer je ASI1600mm svega 14 bita native anyway. 20 darks identicne ekspozicije applied. No bias (1600 doesn't like it).

Evo jedne brzinske obrade tog frejma i poređenje sa poređenjem tvoje slike i slike sa Vidojevice koju si ranije okačio:

Pa, evo isto tog frejma provucenog kroz NoiseXT (moglo je i agresivnije).
Jos uvek je daleko od informacija u stackiranom frejmu.

96

Astrofotografija / Re: NGC i IC objekti

Last post by vlaiv - September 08, 2024, 06:52:46 pm

Kod desnog Saturna koji je okačio Bratislav vidi se Encke Gap i on je dva piksela, smem da se kladim da je to opasno blizu rezolucije istog. E sad, ajde to redukuj binovanjem na 2" ili 1.4" pa izoštri da vidimo koliko si detalja vratio.

Gap nije primer koji treba uzeti za priču o rezoluciji jer linije i tačke ne predstavljaju objekte. Mi zvezde vidimo u teleskopu bez obzira što su njihove angularne dimenzije tri reda veličine manje nego ono što je granica rezolucije teleskopa.

Rezolucija je "razlučivanje" odnosno "razlikovanje". Mora postojati dve stvari koje treba razlučiti odnosno razlikovati jednu od druge da bi pričali o rezoluciji.

Zato možemo da pričamo o paru linija ili o paru zvezda ali nema smisla pričati o pojedinačnoj liniji ili pojedinačnoj zvezdi. Kod njih se samo gubi kontrast u odnosu na okolinu ali ih i dalje vidimo (dok kontrast ne postane dovoljno mali - onda prestanemo da ih uočavamo).

Primer fotke Damjana Piča gde su detalji na Iu i Ganimedu u rangu njegove granice C14 instrumenta (0.33").

Uradiću analizu te slike i njene rezolucije u posebnom postu.

[UVEK]

97

Astrofotografija / Re: NGC i IC objekti

Last post by vlaiv - September 08, 2024, 06:48:41 pm

Mozes uvek da kazes da "close enough is good enough" ali opet ne mozes da ne priznas da je veci sampling precizniji - po definiciji.
Sto ce reci, veci sampling UVEK dodaje informacije. Ne postoji "empty sampling".

Problem u tvom argumentu je taj što ne uzimaš u obzir konvolucionu teoremu.

Ona kaže da je konvolucija u spatialnom domenu isto što i množenje u frekventnom domenu. Slika Airy funkcije u frekventnom domenu je MTF - koji pada na 0 na cut off frekvenciji i jednak je nuli za svaku višu frekvenciju posle toga.

Množenje MTF bilo čime ne može da proizvede ništa drugo nego isto to ponašanje - sve preko cut off frekvencije je nula zato što: bilo koji broj pomnožen sa nulom daje nulu

Znači da iako mi aproksimiramo PSF sa Gausom - on ima istu osobinu kao i MTF teleskopa - ima striktno definisanu cut off frekvenciju. Jeste da Gaus nikada ne padne na nulu ali to nije tačno za PSF teleskopa (odnosno na frekventni odziv PSF-a).

https://en.wikipedia.org/wiki/Convolution_theorem

In mathematics, the convolution theorem states that under suitable conditions the Fourier transform of a convolution of two functions (or signals) is the product of their Fourier transforms. More generally, convolution in one domain (e.g., time domain) equals point-wise multiplication in the other domain (e.g., frequency domain). Other versions of the convolution theorem are applicable to various Fourier-related transforms.

98

Astrofotografija / Re: NGC i IC objekti

Last post by Yagodinac - September 08, 2024, 06:45:14 pm

Kao što sam rekao - ovo što pričam važi i za over semplovane i za sve ostale podatke, sa tim što je razlika što kod over semplovanih podataka ne gubimo ništa od detalja dok kod ostalih gubimo.

Ovo je sporno.
Planetarna fotografija je primer oversemplovane do nivoa granica atmsfere. Znači nije 2" ili 1.3 ili 1" po pikselu nego mnogo manje, stavljamo barlowe da dobijemo još žižne daljine. Ti tvrdiš (s jedne strane) da ćeš binovanjem da dobiješ od jednog oversemplovanog frejma SNR kao da si stekovao frejmove, a da nećeš da izgubiš detalje. Ja ti kažem da te detalje gubiš svuda između teorijske granice teleskopa i prosečnog stanja atmosfere (FWHM stavi koliko je kod tebe).

Primer fotke Damjana Piča gde su detalji na Iu i Ganimedu u rangu njegove granice C14 instrumenta (0.33").
Kod desnog Saturna koji je okačio Bratislav vidi se Encke Gap i on je dva piksela, smem da se kladim da je to opasno blizu rezolucije istog. E sad, ajde to redukuj binovanjem na 2" ili 1.4" pa izoštri da vidimo koliko si detalja vratio.

[UVEK]

99

Astrofotografija / Re: NGC i IC objekti

Last post by bratislav - September 08, 2024, 06:39:44 pm

To bi bilo tačno da je profil zvezde idealan Gausov profil - ali nije. Profil zvezde se mnogo bolje može aproksimirati ako uzmemo Airy profil i uradimo konvoluciju sa dva Gausova profila (što je isto što i konvolucija jednim "širim" Gausom jer je konvolucija gausa gausom - gaus). Jedan je seeing a drugi je mount tracking/guiding greška.

Sve u svemu, zbog konvolucione teoreme - vidimo da za ovaj profil važi isti cut off kao i za Airy disk odnosno MTF koji zavisi od aperture.

Šta god da uradiš, ne možeš da pobediš hard limit koji ti nameće prečnik teleskopa.

Pa, ajde da idemo dalje. Airy disc je definisan precnikom teleskopa. Check.

Seeing/guiding/random errors na to primene neku konvolutivnu funkciju F(). Mi ne znamo i apsolutno ne mozemo da znamo kako izgleda F(), i nemoguce je predvideti ili izracunati je. To je potpuno random operacija, i nece se ponoviti prakticno nikad. Rezultat te funkcije na Airy disc je nesto sto poprilicno lici na Gausovu raspodelu.
Gausova kriva (kao i nas profil konvolutovanog realnog PSF), kad se razlozi na komponente (Fourier npr.) sadrzi elemente od freq 0 to beskonacno (po definiciji).
Ukoliko ne uzmes SVE elemente Fourieovog niza (do beskonacnosti) nemoguce je bilo kakvom dekonvolucionom funkcijom restaurirati originalni PSF. A da bi dobio sve elemente moras da samplujes sa frekvencom dva puta vecom od najviseg elementa (konacno Nykvist!).
2 * beskonacko je opet beskonacno, sto ce reci sampling must be infinite.

Mozes uvek da kazes da "close enough is good enough" ali opet ne mozes da ne priznas da je veci sampling precizniji - po definiciji.
Sto ce reci, veci sampling UVEK dodaje informacije. Ne postoji "empty sampling".

QED

Vidis zasto mi treba tabla ili papir i picence :-)

100

Astrofotografija / Re: NGC i IC objekti

Last post by vlaiv - September 08, 2024, 06:07:51 pm

Pitanje: objasni novodobijene detalje kod planetarne fotografije koja je daleko oversemplovana.

Koja planetarna fotografija je u pitanju? Da li može primer. Ja u životu nisam video detalj preko onog što dozvoljava veličina aperture teleskopa.