1
Oprema / Re: Pitanje u vezi binowievera
Last post by Magelan118 - Yesterday at 12:15:03 pmDa, mora mesec da bi se lakse covek snasao. Ja sam samo jednom koristio taj bino ali sa uvecanjem 370x😂
A i treba malo navikavanja na njegovo koriscenje.
Svaki se okular posebno izoštrava, pa onda kada gledas kroz njega moras da poklopis slike tj preklopis😂
A da ne pricam da na 370x uvecanju mesec igra kao pijan😂
A i treba malo navikavanja na njegovo koriscenje.
Svaki se okular posebno izoštrava, pa onda kada gledas kroz njega moras da poklopis slike tj preklopis😂
A da ne pricam da na 370x uvecanju mesec igra kao pijan😂
2
Oprema / Re: Pitanje u vezi binowievera
Last post by vlaiv - Yesterday at 12:04:42 pmDa, hajde da napravimo jedan dan test.
Na mesecu ili Jupiteru ili nešto. Čisto da znam da li mi je teleskop "binoviewer friendly".
Mislim, ja ne gledam bino jer mi jedno oko disfunkcionalno pa kvari efekat, al kontam ti ćeš moći da uživaš u blagodetima bino-a.
Na mesecu ili Jupiteru ili nešto. Čisto da znam da li mi je teleskop "binoviewer friendly".
Mislim, ja ne gledam bino jer mi jedno oko disfunkcionalno pa kvari efekat, al kontam ti ćeš moći da uživaš u blagodetima bino-a.
3
Oprema / Re: Pitanje u vezi binowievera
Last post by Magelan118 - Yesterday at 11:57:54 amAko se uzme u obzir duzina optickog puta binoviewera kao i ekstenzija od 50mm u obzir, dolazimo do zakljicka da ja nemam pojma ni sta ni kako😂
Pa nisam ja ti Vlado, ja blage veze nemam😂
Citao sam na hrvatskom forumu, covek prodaje neki refraktor kome je skratio cevku ja 9.5mm ako se ne varam i sad je kao "binoviewer friendly"😂
Duzinu optickog puta ne znam.
Ako se vidimo da ja uzmem taj filter sto smo pricali, podseti me da ti ponesem binoviewer pa ti testiraj jer stvarno ne znam.
Pa nisam ja ti Vlado, ja blage veze nemam😂
Citao sam na hrvatskom forumu, covek prodaje neki refraktor kome je skratio cevku ja 9.5mm ako se ne varam i sad je kao "binoviewer friendly"😂
Duzinu optickog puta ne znam.
Ako se vidimo da ja uzmem taj filter sto smo pricali, podseti me da ti ponesem binoviewer pa ti testiraj jer stvarno ne znam.
4
Oprema / Re: Pitanje u vezi binowievera
Last post by vlaiv - Yesterday at 11:02:01 amKad smo već kod toga, @Magelan, koliki je optički put tog bino-a?
Ovaj moj refraktor, što sam mu menjao fokuser, traži ekstenziju od 50mm da bi sa 2" dijagonalom lepo fokusirao.
Živo me interesuje da li bi bez ekstenzije i sa 1.25" dijagonalom (koja je kraća jedno 35-40mm od 2") došao u fokus bez glass path korektora.
Šta misliš?
Ovaj moj refraktor, što sam mu menjao fokuser, traži ekstenziju od 50mm da bi sa 2" dijagonalom lepo fokusirao.
Živo me interesuje da li bi bez ekstenzije i sa 1.25" dijagonalom (koja je kraća jedno 35-40mm od 2") došao u fokus bez glass path korektora.
Šta misliš?
5
Oprema / Re: Pitanje u vezi binowievera
Last post by Magelan118 - Yesterday at 10:52:55 amTo nije korektor, to je barlow, i da, racuna se kao i klasican barlow za okulare.
Ja sam sa 1200mm FL koristio 6mm okular koji mi je dao 200x uvecanje.
Kada sam koristio binoviewer sa dva 6mm okulara, ali sa x1.85 barlow nosepiece, bio sam bas zumiran previse na mesecu.
1200mm/6mm=200mm x1.85 = 370x uvecanje
Ja sam sa 1200mm FL koristio 6mm okular koji mi je dao 200x uvecanje.
Kada sam koristio binoviewer sa dva 6mm okulara, ali sa x1.85 barlow nosepiece, bio sam bas zumiran previse na mesecu.
1200mm/6mm=200mm x1.85 = 370x uvecanje
6
Oprema / Re: Pitanje u vezi binowievera
Last post by vlaiv - November 27, 2023, 09:48:54 pmMislim da se tako računa.
7
Posmatranja / Re: PavleR - Posmatranja DSO i...
Last post by PavleR - November 27, 2023, 09:28:30 pmBinarni sistemi:
Omicron (𝞸) Cephei
8 Lacertae
Sigma (𝞼) Cassiopeiae
Eta (𝞰) Cassiopeiae - Achird
----------------------------------------------------------
Mapa za 8 Lacertae: https://yourimageshare.com/ib/ZmSlUbT5Pr
Omicron (𝞸) Cephei
8 Lacertae
Sigma (𝞼) Cassiopeiae
Eta (𝞰) Cassiopeiae - Achird
Pozdrav svima. U ovom postu opisacu cetiri lepa binarna sistema koji se nalaze u istom delu neba, unutar susednih sazvezdja Cepheus, Lacerta i Cassiopeia. Jedan od njih, Eta Cassiopeia, jedan je od najpoznatijih binarnih sistema kako zbog lepote tako i zbog percepciije boja. Nadam se da onima koji citaju ovaj topic binarni sistemi nisu dosadni, ja ih posmatram skoro koliko i DSO jer ih nalazaim posebno izazovnim i nagradjujucim metama.
Omicron (𝞸) Cephei
Binarni sistem u sazvezdju Cepheus, primara magnitude 4.9 i sekundara magnitude 7.1. Zvezde se nalaze na separaciji od 3.3''.
Primar je masivni dzin G-tipa dok je sekundar zvezda glavne sekvence F-tipa. Zvezdama treba 1.500 godina da naprave jednu orbitu oko zajednickog centra mase.
Sama po sebi, ova separacija je mala. Medjurtm, uparena sa ovako velikom magnitudnom razlikom dve zvezde, separacija cini ovaj par dodatno izazovnom i teskom metom.
Lociranje: Zvezda se ne nalazi u glavnom asterizmu sazvezdja ali se izuzetno lako locira:
- Krene se od zvezde Iota (𝞲) cephei u glavnom asterizmu sazvezdja Cepheus. Ako zvezdu nacentriramo u trazilac na krajnjem jugu istog vidnog polja primetice se svetla zvezda HD 218029.
- Nacetriramo HD 218029 u trazilac i opet cemo na krajnjem jugu istog vidnog polja videti svetlu zvezdu - nasu metu Omicron Cephei.
Opservacija: Izuzetno zahtevna meta. Posmatrao sam je dve veceri, jer je za kvakitetan pogled potreban dobar seeing. Naime, ako je seeing los skoro je nemoguce jasno razdvojiti zvezdu zbog velikog sjaja primara koji se razliva oko njega, kao i prisustva jakih difrakcionih prstenova koji se javljaju na velikim uvecanjima.
Prvo jasno razvajanje izvrsio sam na uvecanju 176x. Primar nije ostar, pufnast je i siri oreol svetlosti oko sebe koji poprilicno ''jede'' bledi sekundar. Za bolje osmatranje nije lose koristiti periferni vid, meni je pomogao da sekundar zasija malo sjajnije a procep izmedju zvezda je bio cist i bez dodirivanja.
Obe zvezde sijaju zuckastim sjajem. Primar nije cisto zut vec belo-zute boje. Sto se tice sekundara, zvezda izgleda isuvise malo i bledo da bi mogao da procenim boju. Trebalo bi da bude zut ili belo-zut ali ne mogu da potvrdim boju. Probao sam da defokusiram par i recimo da se sekundar video zuckasto-crven, ali to uzmite sa rezervom.
Na uvecanju 321x separacija se pokazala bolje. Pojavili su se difrakcioni prstenovi koji su poceli da ispunjavaju prorez izmedju para, ali skoncentrisanim posmatranjem kroz okular njihov uticaj moze da se svede ne minimum. Sekundar se vidi vece a perceprcija boja je bila malo bolja ali i dalje ne mogu da garantujem u kojoj boji sam video bledju zvezdu - neka ostane zuto-crvena.
Zvezdano polje u kome se par nalazi je malo razocaravajuce za savzezdje Cepheus, kroz koje prolazi Mlecni Put. Trebalo bi da bude bogato - ali u ovom njegovom delu pozadinskog sjaj nema u obilju. Stoga zvezda izgleda kao da stoji usamljeno u vidnom polju, sto je veoma retko u sazvezdju Cepheus.
Pogled na ovaj par je jako lep. Par je kolorican, blizak, a ako je seeing dobar par ce se prikazati cisto razdvojen.
Kada zavrsimo posmatranje ovog para nije lose vratiti se na nasu polaznu tacku - zvezdu Iota Cephei u glavnom asterizmu sazvezdja. Zvezda je crveni dzin i zaista lepo izgleda u okularu u svom narandasto-crvenom sjaju.
8 Lacertae
Binarni sistem u sazvezdju Lacerta. Komponente sistema sijaju magnitudama 5.7 i 6.3 i nalaze se na sirokoj separaciji od 22.4''. Obe zvezde su stelarne klase A. Sistem se nalazi na dalekih 2.160 ly od Sunca.
Ovo je jako cudan binarni sistem. Cudan je jer u okularu bilo kog uvecanja nece biti sam, vec ce mu drustvo praviti jos jedna svetla zvezda malo dalje od osnovnog para i jos dve bliske blede zvezde jako blizu osnovnom paru. Stoga mnogi posmatraci ovu zvezdu posmatraju kao petostruki zvezdani sistem. Ja nisam naisao ni na kakve podatke koji govore da je u pitanju visestruki zvezdani sistem. Stavise obrnuto: moje proucavanje dovelo je do zakljucka da tri zvezde koje prate osnovni sistem ne dele ni isto rastojanje ni iste brzine sa osnovnim parom te stoga ne mogu biti gravitaciono vezane za par 8 Lacertae.
Kako god bilo, ja cu opisati sistem i kao binarni i kao petostruki jer on to zasluzuje. Samu zvezdu posmatrao sam jer sam je pronasao u vodicu za posmatracku astromoniju Charles Edward Barns-a u kojoj ju je on opisao kao Doubl-Double. Znaci i on ju je posmatrao kao visestruki zvezdani sistem.
Lociranje: Izuzetno tesko lociranje. Svestan sam da je sazvezdje Lacerta velika muka za amaterske astronome, pa cu star-hopp dati pod pretpostavkom da ne mozemo pronaci sazvezdje golim okom. Sazvezdje Lacerta predstavlja gustera sa jasno definisanim telom i repom. Medjutim, sazvezdje je malo i bledo, a jos se i nalazi usred bogatog polja Mlecnog Puta i zaista ga je tesko izdvojiti. Medjutim, do sazvezdja se lako dolazi traziocem ako krenemo od sjajnih zvezda iz okolnih sazvezdja.
- U trazilac centriramo opticki dvostruki sistem 𝞹¹ i 𝞹² Pegasi, krajnje zvezde u jednoj od dve prednje noge Pegaza.
- Upravno na pravac koji spaja te dve zvezde jasno ce se uociti sjajna zvezda HD 210889, u istom vidnom polju trazioca.
- Pratimo pravac koji spaja 𝞹¹ i 𝞹² sa HD 210889 jos 3º i prva sjajna zvezda koja udje u pogled je 1 Lacertae. Ta zvezda nalazi se u glavnom asterizmu sazvezdja Lacerta i predstavlja kraj repa gustera.
- Nacentrirano 1 Lacertae u trazilac i pratimo lanac svetlih zvezda neposredno do nje: Struve 2894, HD 212487, HD 212978. Kod poslednje zvezde pocinje novi lanac koji se pruza upravno na prethodni: HD 213660, 8 Lacertae i 10 Lacertae. Srednja zvezda u lancu je nasa meta.
Opis lociranja zvuci teze nego sto jeste, pa cu na kraju posta dati mapu lociranja. Na njoj ce se videti da je star-hopp koji sam pronasao poprilicno lagan. Do tog star-hoppa nisam dosao iz prve, meti sam isprva pokusao da pridjem drugacije ali je na kraju ovaj ispao najlaksi.
Opservacija: Kada nacentriramo zvezdu i pogledamo kroz okular uvecanja 62.5x, upecatljivo ce iskociti jednakokraki trougao veoma ostrog ugla koji grade tri sjajne zvezde. Osnovica tog trougla izuzetno je kratka i nju gradi nasa meta - dve komponente binarnog sistema 8 Lacertae sa separacijom 22.4''. Teme tog trougla cini svetla zvezda HD 214112 magnitude 7, i na udaljenosti je oko 5' od osnovice. Kako se sistem nalazi veoma blizu trake Mlecnog Puta, okularski pogled ce ispuniti mnostvo bledjih zvezda magnitude 8 i bledje. I to cini pogled zaista lepim. Trougao tri sjajne zvezde je okruzem bogatim zvezdanim poljem ali i dalje odskace po sjaju i dominira pogledom. Sve zvezde u pogledu su bele boje, i zvezde koje grade sjajni trougao i blede zvezde u okruzenju.
Zasto je onda ova zvezda naziva Double-double. Na malom uvecanju to je moguce videti ako se pazljivije pogleda osnovni par a jos bolje ako se pogeda perifernim vidom. Odmah uz osnovni par bojazljivo sijaju dve bliske blede zvezde. Te dve zvezde sijaju magnitudama 9.1 i 10.4 i daju utisak da grade cetvorostruki sistem sa dve glavne komponente. Koliko ja znam, te dve zvezde su opticki pratioci i nemaju veze sa osnovnim parom. Nauku na stranu, vizuelno zaista imamo cetiri bliske zvezde, dve sjajne i dve izuzetno blede.
Na uvecanju 136x cetvorostruki sistem je jasno vidljiv jer blede zvezde dobijaju na sjaju. Meni licno. te dve zblede vezde su vise tu da zacine pogled na svetli trougao nego sto cine neki spektakularni prizor. Separacija izmedju njih je otprilike ista kao separacija osnovnog para i sve to meni izgleda previse belo, bledo i siroko razdvojeno da bih ostao bez teksta.
8 Lacertae je najpametnije posmatrati kao ono sto sistem zapravo i jeste - par lepo razdvojenih svetlih belih zvezda, sa trecom koja daje dinamicnost pogledu. Ako vec hocemo da posmatramo Double-Double, onda treba sacekati leto i posmatrati Epsilon Lyrae pa zaista ostati bez teksta.
Sigma (𝞼) Cassiopeiae
Binarni sistem u sazvezdju Cassiopeia. Par je velike magnitudne razlike, gde primar sija magnitudom 5 a sekundar magnitudom 7.1. Separacija para je 3.1''. Velika magnitudna razlika i mala separacija cine ovaj par izuzetno teskom metom za razlucivanje.
Primar je subdzin stelarne klase B2 dok je sekundar zvezda glavne sekvence stelarne klase B5.
Lociranje: zvezda se nalazi u prebogatom delu zvezdanog neba i, iako deluje lagano za lociranje jer se nalazi blizu sjajne zvezde Caph, ponekad je tesko orijentisati se kada uhvatimo Caph u trazilac. Stoga nije na odmet upoznati se prvo sa paternima zvezda koji okruzuje pet glavnih zvezda u sazvezdju Cassiopeia da bi bili sigurni da smo nacentrirali dobru zvezdu. Cak i tada, ume da bude tesko kretati se jer je zvezda mnogo i lako se izgubi orijentacija u koji stranu treba da idemo.
- U trazilac nacentriramo zvezdu Caph (𝞫 Cass) u glavnom asterizmu sazvezdja. Proveru da li sam uspeo da nadjem Caph vrsim tako sto znam da se severoazapadno od Caph-a u istom vidnom polju trazioca vide tri sjajne zvezde - 5 Cass, 𝞺 Cass i 𝞼 Cass. Jos jedna provera je da 𝞼 Cass pravi opticki dvostruki sistem sa zvezdom HD 224355, sto se lako vidi u traziocu.
Opservacija: Izuzetno teska meta koja zahteva odlican seeing. Kvalitetno sam je osmotrio tek iz drugog pokusaja. Prvo vece kada sam je posmatrao par je bio apsolutno negledljiv. Velika magnitudna razlika i mala sepracaija uparene sa losim uslovima posmatranja doveli su do mutne i nerazlucive slike u okularu. Poucen iskustvom, nisam forsirao posmatranje vec sam metu ostavio za mnogo bolju noc, koja je dosla oko nedelju dana kasnije.
Pratioca sam prvi put video na uvecanju 137x. Pogled je veo,a lep vec na tom uvecanju. Dve bele zvezde, jedna velika a druga sicusna. Primar je solidno ostar dok je sekundar prikazuje sroz ostro. Nisam mogao da verujem koliko je seeing poboljsao ovaj pogled u poredjenju sa noci kada par nisam mogao kvalitetno da razlucim ni na 3x vecim uvecanjima.
Na uvecanju 176x pogled je bio jos bolji. Ovo je neko granicno uvecanje posle koga mala separacija ima problem sa difrakcionim prstenima koji ispunjavaju procep izmedju para. Boju sekundara niam mogao jasno da primetim. Na vecim uvecanjima meni je izgledao plav, ali sve to ide sa velikom rezervom posto sekundar pored mango sjajnijeg primara izgleda izuzetno malo, kao vrh igle.
Na uvecanju 321x pogled nije bolji. Na 176x imao sam potpuno razlucen par bez difrakcionih prstenova; na 321x par je mnogo razdvojeniji ali je prorez izmedju zvezda mutniji i nejasniji zbog difrakcionih prstenova koji se javljaju na ovom uvecanju. Da razjajsnim, skroz je u redu ici ne valika uvecanja sa difrakcionim prstenovima ako par ne moze da se razdvoji na manjim. Ali ako moze, nema nikakvog razloga unistavati cistu sliku.
Na kraju sam se vratio na uvecanje 62.5x da bih uzivao u zaista izuzetnom zvezdanom polju u kome se zvezda nalazi. Veliki broj zvezda svih magnituda i boja ispunjava vidno polje, a one se grupisu u razlicite paterne koji se mogu primetiti. Najsjajnije zvezde u vidnom polju bice dve zvezde juzno od Sigme. Izmedju Sigme i te dve zvezde nalazi se trapez 4 bledje zvezde od kojih jedna sjaji lepim crvenim sjajm. Ostale zvezde prave lance koji se od Sigme sire ka krajevima vidnog polja. Astronom koga sam ranije pominjao. Charles Edward Barns, opisao je okolinu ove zvezde sa ''vrvi draguljima'' - i bio je u pravu.
Izmedju 𝞺 Cass i 𝞼 Cass, samo jedan okularski pogled dalje, od nase mete, nalazi se jedan od najlepsih DSO: NGC 7789 - Caroline's Rose Cluster. O njemu kao posebnoj metu neki drugi put.
Eta (𝞰) Cassiopeiae - Achird
Cuveni binarni sistem u sazvezdju Cassiopeia. Primar sistema je zvezda veoma slicna Suncu. Sija magnitudom 3.44 i spektralnog je tipa G, sa masom i radijusom skoro identicnim Suncu. Cak je i temperatura zvezde samo 200 K toplija od Sunca. Iako mala, zvezda sija svetlom prividnom magnitudom jer je veoma blisko Solarnom sistemu, na udaljenosti od samo 19.3 ly. Sekundar je jos manja zvezda K-tipa, sa masom i radijusom oko 70% manjim od Sunca. Pratilac je stoga mnogo manje luminozan, te ima privdinu magnitudu 7.5. Par se nalazi na prelepoj separaciji od 12.9''.
Zvezdama treba 480 godina da naprave jednu rotaciju oko zajednickog centra mase.
Lociranje: Jedna je od najsvetlijih zvezda van glavnog asterizma sazvezdja Cassiopeia. Vidljiva je golim okom kao zvezda koja lezi skoro tacno na liniji koja spaja zvezde Navi (𝞬 Cassiopeia) i Shedar (𝞪 Cassiopei) u glavnom asterizmu sazvezdja. Shodno tome, direktno sam je nacentrirao u trazilac.
Opservacija: Zvezda je jedna od najomiljenijih meta medju posmatracima binarnih sistema. Razlog za to mnogo, ali najzanimljiviji je sto je percepcija boja uglavnom potpuno razlicita od onoga sto stelarne klase namecu. Po stelarnim klasama primar bi trebao da bude zut a sekundar crvenkast. Medjutim, zbog bliske separacije i ogromne magnitudne razlike, boja primara utica na percepciju boje sekundara i posmatraci prijavljuju kombinacije koje idu od narandzasto-purpurna do bela-zuta. Iz samih kombinacija se vidi da bi verovatno ovi posmatraci jedni drugima preporucili posetu ocnom lekaru
. Medjutim, vec puno puta sam opisivao ovakve parove i pojave potpuno ''ludackih'' percepcija boja i naveo da u tome nema niceg za ocnog lekara vec da je u pitanju mnogo dublja igra koloricnosti. Navescu jedan prost primer koji mi desava svako posmatranje. Jedno vreme sam na spisku objekata za posmatranje prelazio preko imena odredjenih meta zutim markerom. U noci posmatranja, kada bih spisak osvetlio crvenom lampom, ta zuta boja se prikazivala sasvim drugacije. Nesto slicno se desava i kod binarnih sistema: ako je primar znatno sjajniji od sekundara, on u nekim slucajevima svojom bojom menja percepciju boje sekundara. Kao sto je boja na mom spisku i dalje bila zuta ali ja je vise nisam tako video kada sam je osvetlio dominantnim izvorom svetlosti odredjene boje. Tako i mi male zvezde koje su blizu luminoznih izvora svetlosti vidimo u drugacijim bojama od onoga kako one zaista sijaju. Kako je kod svake individue percepcija boja drugacija, tako se i izvezstaji o ovakvi zvedama znatno razlikuju. Znaci - niko ne mora kod ocnog .
Ovo je jedan od najlepsih binarnih sistema koje sam posmatrao. Kroz okular malog uvecanja ova zvezda je fantasticno posmatranje - par zivopisnih boja i ''taman'' separacijom. Sjajni primar i mali ali sjajan sekundar. Kombinacija boja je izuzetno lepa. Ja sam video belo-zuckasti primar i narandzasto-crvenkasti sekundar. Ono sto karakterise ovaj sistem je da je sekundar tackasto mali ali da mu to ne smeta da svetli sasvim dobrim sjajem. Kada se uzme u obzir da separacija i nije velika, zaista je nesvakidasnji pogled da sekundar uspeva tako ''hrabro'' da se izbori za svoje mesto po nebom. Kombinacija boja je predivna, zvezda izgleda izuzetno kontrastno u koloricnosti, skundar sija jako ostro i sjajno.
Okolno zvezdano polje je prepuno i njegove zvezde izgledaju kao zraci koji izviru iz Eta Cassiopeiae.
Na vecim uvecanjima primar je postao zuckastiji, a sekundar dobija na velicini i vise se ne pojavljuje tackasto vec kao prava pravcata zvezda. Inace na vecim uvecanjima boje bolje dolaze do izrazaja, a kod ove zvezde koloricna razlika koju su istakla takva uvecanja deluje fantasticno. Sve vreme sam bio svestan da su zvezde bliskih stelarnih klasa i da je koloricna razlika veca nego sto u stvarnosti jeste. Na ovim uvecanjima mogao sam i da kvalitetno defokusiram zvezde i napravim difrakcione prstenove zbog boljih percepcija boja. Primar je postao vise zuckast nego beo dok je sekundar ostao tamno naranzdasto-crven.
Kod ovog para je sve poslozeno. Ostar prikaz boja, koloricna razlika, idealna separacija za magnitudnu razliku zvezda a da pri tome primar nije ugusio sekundar. Ne znam koliko puta sam u ovom postu ponovio fantasticno ali nije na odmet da ponovim opet - fantasticno.
Binarni sistem u sazvezdju Cepheus, primara magnitude 4.9 i sekundara magnitude 7.1. Zvezde se nalaze na separaciji od 3.3''.
Primar je masivni dzin G-tipa dok je sekundar zvezda glavne sekvence F-tipa. Zvezdama treba 1.500 godina da naprave jednu orbitu oko zajednickog centra mase.
Sama po sebi, ova separacija je mala. Medjurtm, uparena sa ovako velikom magnitudnom razlikom dve zvezde, separacija cini ovaj par dodatno izazovnom i teskom metom.
Lociranje: Zvezda se ne nalazi u glavnom asterizmu sazvezdja ali se izuzetno lako locira:
- Krene se od zvezde Iota (𝞲) cephei u glavnom asterizmu sazvezdja Cepheus. Ako zvezdu nacentriramo u trazilac na krajnjem jugu istog vidnog polja primetice se svetla zvezda HD 218029.
- Nacetriramo HD 218029 u trazilac i opet cemo na krajnjem jugu istog vidnog polja videti svetlu zvezdu - nasu metu Omicron Cephei.
Opservacija: Izuzetno zahtevna meta. Posmatrao sam je dve veceri, jer je za kvakitetan pogled potreban dobar seeing. Naime, ako je seeing los skoro je nemoguce jasno razdvojiti zvezdu zbog velikog sjaja primara koji se razliva oko njega, kao i prisustva jakih difrakcionih prstenova koji se javljaju na velikim uvecanjima.
Prvo jasno razvajanje izvrsio sam na uvecanju 176x. Primar nije ostar, pufnast je i siri oreol svetlosti oko sebe koji poprilicno ''jede'' bledi sekundar. Za bolje osmatranje nije lose koristiti periferni vid, meni je pomogao da sekundar zasija malo sjajnije a procep izmedju zvezda je bio cist i bez dodirivanja.
Obe zvezde sijaju zuckastim sjajem. Primar nije cisto zut vec belo-zute boje. Sto se tice sekundara, zvezda izgleda isuvise malo i bledo da bi mogao da procenim boju. Trebalo bi da bude zut ili belo-zut ali ne mogu da potvrdim boju. Probao sam da defokusiram par i recimo da se sekundar video zuckasto-crven, ali to uzmite sa rezervom.
Na uvecanju 321x separacija se pokazala bolje. Pojavili su se difrakcioni prstenovi koji su poceli da ispunjavaju prorez izmedju para, ali skoncentrisanim posmatranjem kroz okular njihov uticaj moze da se svede ne minimum. Sekundar se vidi vece a perceprcija boja je bila malo bolja ali i dalje ne mogu da garantujem u kojoj boji sam video bledju zvezdu - neka ostane zuto-crvena.
Zvezdano polje u kome se par nalazi je malo razocaravajuce za savzezdje Cepheus, kroz koje prolazi Mlecni Put. Trebalo bi da bude bogato - ali u ovom njegovom delu pozadinskog sjaj nema u obilju. Stoga zvezda izgleda kao da stoji usamljeno u vidnom polju, sto je veoma retko u sazvezdju Cepheus.
Pogled na ovaj par je jako lep. Par je kolorican, blizak, a ako je seeing dobar par ce se prikazati cisto razdvojen.
Kada zavrsimo posmatranje ovog para nije lose vratiti se na nasu polaznu tacku - zvezdu Iota Cephei u glavnom asterizmu sazvezdja. Zvezda je crveni dzin i zaista lepo izgleda u okularu u svom narandasto-crvenom sjaju.
8 Lacertae
Binarni sistem u sazvezdju Lacerta. Komponente sistema sijaju magnitudama 5.7 i 6.3 i nalaze se na sirokoj separaciji od 22.4''. Obe zvezde su stelarne klase A. Sistem se nalazi na dalekih 2.160 ly od Sunca.
Ovo je jako cudan binarni sistem. Cudan je jer u okularu bilo kog uvecanja nece biti sam, vec ce mu drustvo praviti jos jedna svetla zvezda malo dalje od osnovnog para i jos dve bliske blede zvezde jako blizu osnovnom paru. Stoga mnogi posmatraci ovu zvezdu posmatraju kao petostruki zvezdani sistem. Ja nisam naisao ni na kakve podatke koji govore da je u pitanju visestruki zvezdani sistem. Stavise obrnuto: moje proucavanje dovelo je do zakljucka da tri zvezde koje prate osnovni sistem ne dele ni isto rastojanje ni iste brzine sa osnovnim parom te stoga ne mogu biti gravitaciono vezane za par 8 Lacertae.
Kako god bilo, ja cu opisati sistem i kao binarni i kao petostruki jer on to zasluzuje. Samu zvezdu posmatrao sam jer sam je pronasao u vodicu za posmatracku astromoniju Charles Edward Barns-a u kojoj ju je on opisao kao Doubl-Double. Znaci i on ju je posmatrao kao visestruki zvezdani sistem.
Lociranje: Izuzetno tesko lociranje. Svestan sam da je sazvezdje Lacerta velika muka za amaterske astronome, pa cu star-hopp dati pod pretpostavkom da ne mozemo pronaci sazvezdje golim okom. Sazvezdje Lacerta predstavlja gustera sa jasno definisanim telom i repom. Medjutim, sazvezdje je malo i bledo, a jos se i nalazi usred bogatog polja Mlecnog Puta i zaista ga je tesko izdvojiti. Medjutim, do sazvezdja se lako dolazi traziocem ako krenemo od sjajnih zvezda iz okolnih sazvezdja.
- U trazilac centriramo opticki dvostruki sistem 𝞹¹ i 𝞹² Pegasi, krajnje zvezde u jednoj od dve prednje noge Pegaza.
- Upravno na pravac koji spaja te dve zvezde jasno ce se uociti sjajna zvezda HD 210889, u istom vidnom polju trazioca.
- Pratimo pravac koji spaja 𝞹¹ i 𝞹² sa HD 210889 jos 3º i prva sjajna zvezda koja udje u pogled je 1 Lacertae. Ta zvezda nalazi se u glavnom asterizmu sazvezdja Lacerta i predstavlja kraj repa gustera.
- Nacentrirano 1 Lacertae u trazilac i pratimo lanac svetlih zvezda neposredno do nje: Struve 2894, HD 212487, HD 212978. Kod poslednje zvezde pocinje novi lanac koji se pruza upravno na prethodni: HD 213660, 8 Lacertae i 10 Lacertae. Srednja zvezda u lancu je nasa meta.
Opis lociranja zvuci teze nego sto jeste, pa cu na kraju posta dati mapu lociranja. Na njoj ce se videti da je star-hopp koji sam pronasao poprilicno lagan. Do tog star-hoppa nisam dosao iz prve, meti sam isprva pokusao da pridjem drugacije ali je na kraju ovaj ispao najlaksi.
Opservacija: Kada nacentriramo zvezdu i pogledamo kroz okular uvecanja 62.5x, upecatljivo ce iskociti jednakokraki trougao veoma ostrog ugla koji grade tri sjajne zvezde. Osnovica tog trougla izuzetno je kratka i nju gradi nasa meta - dve komponente binarnog sistema 8 Lacertae sa separacijom 22.4''. Teme tog trougla cini svetla zvezda HD 214112 magnitude 7, i na udaljenosti je oko 5' od osnovice. Kako se sistem nalazi veoma blizu trake Mlecnog Puta, okularski pogled ce ispuniti mnostvo bledjih zvezda magnitude 8 i bledje. I to cini pogled zaista lepim. Trougao tri sjajne zvezde je okruzem bogatim zvezdanim poljem ali i dalje odskace po sjaju i dominira pogledom. Sve zvezde u pogledu su bele boje, i zvezde koje grade sjajni trougao i blede zvezde u okruzenju.
Zasto je onda ova zvezda naziva Double-double. Na malom uvecanju to je moguce videti ako se pazljivije pogleda osnovni par a jos bolje ako se pogeda perifernim vidom. Odmah uz osnovni par bojazljivo sijaju dve bliske blede zvezde. Te dve zvezde sijaju magnitudama 9.1 i 10.4 i daju utisak da grade cetvorostruki sistem sa dve glavne komponente. Koliko ja znam, te dve zvezde su opticki pratioci i nemaju veze sa osnovnim parom. Nauku na stranu, vizuelno zaista imamo cetiri bliske zvezde, dve sjajne i dve izuzetno blede.
Na uvecanju 136x cetvorostruki sistem je jasno vidljiv jer blede zvezde dobijaju na sjaju. Meni licno. te dve zblede vezde su vise tu da zacine pogled na svetli trougao nego sto cine neki spektakularni prizor. Separacija izmedju njih je otprilike ista kao separacija osnovnog para i sve to meni izgleda previse belo, bledo i siroko razdvojeno da bih ostao bez teksta.
8 Lacertae je najpametnije posmatrati kao ono sto sistem zapravo i jeste - par lepo razdvojenih svetlih belih zvezda, sa trecom koja daje dinamicnost pogledu. Ako vec hocemo da posmatramo Double-Double, onda treba sacekati leto i posmatrati Epsilon Lyrae pa zaista ostati bez teksta.
Sigma (𝞼) Cassiopeiae
Binarni sistem u sazvezdju Cassiopeia. Par je velike magnitudne razlike, gde primar sija magnitudom 5 a sekundar magnitudom 7.1. Separacija para je 3.1''. Velika magnitudna razlika i mala separacija cine ovaj par izuzetno teskom metom za razlucivanje.
Primar je subdzin stelarne klase B2 dok je sekundar zvezda glavne sekvence stelarne klase B5.
Lociranje: zvezda se nalazi u prebogatom delu zvezdanog neba i, iako deluje lagano za lociranje jer se nalazi blizu sjajne zvezde Caph, ponekad je tesko orijentisati se kada uhvatimo Caph u trazilac. Stoga nije na odmet upoznati se prvo sa paternima zvezda koji okruzuje pet glavnih zvezda u sazvezdju Cassiopeia da bi bili sigurni da smo nacentrirali dobru zvezdu. Cak i tada, ume da bude tesko kretati se jer je zvezda mnogo i lako se izgubi orijentacija u koji stranu treba da idemo.
- U trazilac nacentriramo zvezdu Caph (𝞫 Cass) u glavnom asterizmu sazvezdja. Proveru da li sam uspeo da nadjem Caph vrsim tako sto znam da se severoazapadno od Caph-a u istom vidnom polju trazioca vide tri sjajne zvezde - 5 Cass, 𝞺 Cass i 𝞼 Cass. Jos jedna provera je da 𝞼 Cass pravi opticki dvostruki sistem sa zvezdom HD 224355, sto se lako vidi u traziocu.
Opservacija: Izuzetno teska meta koja zahteva odlican seeing. Kvalitetno sam je osmotrio tek iz drugog pokusaja. Prvo vece kada sam je posmatrao par je bio apsolutno negledljiv. Velika magnitudna razlika i mala sepracaija uparene sa losim uslovima posmatranja doveli su do mutne i nerazlucive slike u okularu. Poucen iskustvom, nisam forsirao posmatranje vec sam metu ostavio za mnogo bolju noc, koja je dosla oko nedelju dana kasnije.
Pratioca sam prvi put video na uvecanju 137x. Pogled je veo,a lep vec na tom uvecanju. Dve bele zvezde, jedna velika a druga sicusna. Primar je solidno ostar dok je sekundar prikazuje sroz ostro. Nisam mogao da verujem koliko je seeing poboljsao ovaj pogled u poredjenju sa noci kada par nisam mogao kvalitetno da razlucim ni na 3x vecim uvecanjima.
Na uvecanju 176x pogled je bio jos bolji. Ovo je neko granicno uvecanje posle koga mala separacija ima problem sa difrakcionim prstenima koji ispunjavaju procep izmedju para. Boju sekundara niam mogao jasno da primetim. Na vecim uvecanjima meni je izgledao plav, ali sve to ide sa velikom rezervom posto sekundar pored mango sjajnijeg primara izgleda izuzetno malo, kao vrh igle.
Na uvecanju 321x pogled nije bolji. Na 176x imao sam potpuno razlucen par bez difrakcionih prstenova; na 321x par je mnogo razdvojeniji ali je prorez izmedju zvezda mutniji i nejasniji zbog difrakcionih prstenova koji se javljaju na ovom uvecanju. Da razjajsnim, skroz je u redu ici ne valika uvecanja sa difrakcionim prstenovima ako par ne moze da se razdvoji na manjim. Ali ako moze, nema nikakvog razloga unistavati cistu sliku.
Na kraju sam se vratio na uvecanje 62.5x da bih uzivao u zaista izuzetnom zvezdanom polju u kome se zvezda nalazi. Veliki broj zvezda svih magnituda i boja ispunjava vidno polje, a one se grupisu u razlicite paterne koji se mogu primetiti. Najsjajnije zvezde u vidnom polju bice dve zvezde juzno od Sigme. Izmedju Sigme i te dve zvezde nalazi se trapez 4 bledje zvezde od kojih jedna sjaji lepim crvenim sjajm. Ostale zvezde prave lance koji se od Sigme sire ka krajevima vidnog polja. Astronom koga sam ranije pominjao. Charles Edward Barns, opisao je okolinu ove zvezde sa ''vrvi draguljima'' - i bio je u pravu.
Izmedju 𝞺 Cass i 𝞼 Cass, samo jedan okularski pogled dalje, od nase mete, nalazi se jedan od najlepsih DSO: NGC 7789 - Caroline's Rose Cluster. O njemu kao posebnoj metu neki drugi put.
Eta (𝞰) Cassiopeiae - Achird
Cuveni binarni sistem u sazvezdju Cassiopeia. Primar sistema je zvezda veoma slicna Suncu. Sija magnitudom 3.44 i spektralnog je tipa G, sa masom i radijusom skoro identicnim Suncu. Cak je i temperatura zvezde samo 200 K toplija od Sunca. Iako mala, zvezda sija svetlom prividnom magnitudom jer je veoma blisko Solarnom sistemu, na udaljenosti od samo 19.3 ly. Sekundar je jos manja zvezda K-tipa, sa masom i radijusom oko 70% manjim od Sunca. Pratilac je stoga mnogo manje luminozan, te ima privdinu magnitudu 7.5. Par se nalazi na prelepoj separaciji od 12.9''.
Zvezdama treba 480 godina da naprave jednu rotaciju oko zajednickog centra mase.
Lociranje: Jedna je od najsvetlijih zvezda van glavnog asterizma sazvezdja Cassiopeia. Vidljiva je golim okom kao zvezda koja lezi skoro tacno na liniji koja spaja zvezde Navi (𝞬 Cassiopeia) i Shedar (𝞪 Cassiopei) u glavnom asterizmu sazvezdja. Shodno tome, direktno sam je nacentrirao u trazilac.
Opservacija: Zvezda je jedna od najomiljenijih meta medju posmatracima binarnih sistema. Razlog za to mnogo, ali najzanimljiviji je sto je percepcija boja uglavnom potpuno razlicita od onoga sto stelarne klase namecu. Po stelarnim klasama primar bi trebao da bude zut a sekundar crvenkast. Medjutim, zbog bliske separacije i ogromne magnitudne razlike, boja primara utica na percepciju boje sekundara i posmatraci prijavljuju kombinacije koje idu od narandzasto-purpurna do bela-zuta. Iz samih kombinacija se vidi da bi verovatno ovi posmatraci jedni drugima preporucili posetu ocnom lekaru
. Medjutim, vec puno puta sam opisivao ovakve parove i pojave potpuno ''ludackih'' percepcija boja i naveo da u tome nema niceg za ocnog lekara vec da je u pitanju mnogo dublja igra koloricnosti. Navescu jedan prost primer koji mi desava svako posmatranje. Jedno vreme sam na spisku objekata za posmatranje prelazio preko imena odredjenih meta zutim markerom. U noci posmatranja, kada bih spisak osvetlio crvenom lampom, ta zuta boja se prikazivala sasvim drugacije. Nesto slicno se desava i kod binarnih sistema: ako je primar znatno sjajniji od sekundara, on u nekim slucajevima svojom bojom menja percepciju boje sekundara. Kao sto je boja na mom spisku i dalje bila zuta ali ja je vise nisam tako video kada sam je osvetlio dominantnim izvorom svetlosti odredjene boje. Tako i mi male zvezde koje su blizu luminoznih izvora svetlosti vidimo u drugacijim bojama od onoga kako one zaista sijaju. Kako je kod svake individue percepcija boja drugacija, tako se i izvezstaji o ovakvi zvedama znatno razlikuju. Znaci - niko ne mora kod ocnog .Ovo je jedan od najlepsih binarnih sistema koje sam posmatrao. Kroz okular malog uvecanja ova zvezda je fantasticno posmatranje - par zivopisnih boja i ''taman'' separacijom. Sjajni primar i mali ali sjajan sekundar. Kombinacija boja je izuzetno lepa. Ja sam video belo-zuckasti primar i narandzasto-crvenkasti sekundar. Ono sto karakterise ovaj sistem je da je sekundar tackasto mali ali da mu to ne smeta da svetli sasvim dobrim sjajem. Kada se uzme u obzir da separacija i nije velika, zaista je nesvakidasnji pogled da sekundar uspeva tako ''hrabro'' da se izbori za svoje mesto po nebom. Kombinacija boja je predivna, zvezda izgleda izuzetno kontrastno u koloricnosti, skundar sija jako ostro i sjajno.
Okolno zvezdano polje je prepuno i njegove zvezde izgledaju kao zraci koji izviru iz Eta Cassiopeiae.
Na vecim uvecanjima primar je postao zuckastiji, a sekundar dobija na velicini i vise se ne pojavljuje tackasto vec kao prava pravcata zvezda. Inace na vecim uvecanjima boje bolje dolaze do izrazaja, a kod ove zvezde koloricna razlika koju su istakla takva uvecanja deluje fantasticno. Sve vreme sam bio svestan da su zvezde bliskih stelarnih klasa i da je koloricna razlika veca nego sto u stvarnosti jeste. Na ovim uvecanjima mogao sam i da kvalitetno defokusiram zvezde i napravim difrakcione prstenove zbog boljih percepcija boja. Primar je postao vise zuckast nego beo dok je sekundar ostao tamno naranzdasto-crven.
Kod ovog para je sve poslozeno. Ostar prikaz boja, koloricna razlika, idealna separacija za magnitudnu razliku zvezda a da pri tome primar nije ugusio sekundar. Ne znam koliko puta sam u ovom postu ponovio fantasticno ali nije na odmet da ponovim opet - fantasticno.
----------------------------------------------------------
Na kraju ovog posta zeleo bih nesto da kazem o temi koju je Dragan pokrenuo u nekom od prethodnih postova, a tice se sta sve od ovih meta moze da se osmotri manjim teleskopima. Sto se tice binarnih sistema, oni su sjajne mete za male teleskope sto se tice samog razdvajanja zvezda. Pogotovo to vazi za refraktore, u kojima je slika ostrija, bez opstrukcije spajdera i krstastog razlivanja svetlosti. Medjutim, problem koji ce mali teleskopi imati sa binarnim sistemima je probijanje boja. Letos sa imao prilike da pogledam najkoloricniju dvostruku zvezdu na nebu, Albireo (Beta Cygni), manjim teleskopom i jednostavno to nije bilo to. Koloracija zvezda bila je daleko izrazenija u velikom teleskopu. Stoga, mali telekopi imaju prednost u odnosu na velike sto se ostrine slike tice, ali zaostaju po pitanju
isticanja boja komponenti. To i dalje ne smeta binanim sistemima da ostanu glavni izvor astronomske zabave tokom noci ''zagadjenih'' mesecinom, kao i nepresusan izazov za osmatrace da pokusaju da ih razdvoje.
isticanja boja komponenti. To i dalje ne smeta binanim sistemima da ostanu glavni izvor astronomske zabave tokom noci ''zagadjenih'' mesecinom, kao i nepresusan izazov za osmatrace da pokusaju da ih razdvoje.
Mapa za 8 Lacertae: https://yourimageshare.com/ib/ZmSlUbT5Pr
8
Oprema / Pitanje u vezi binowievera
Last post by Boka76 - November 27, 2023, 08:39:11 pmPozdrav svima. Imam pitanje u vezi binowievera i 1,6x korektora. Mene interesuje kad se korektor 1,6x uvrne u binowiever i kad se stavi u teleskop refraktor sa 1000mm fokalne duzine ,da li onda fokalna duzina teleskopa postaje 1600mm ? Ili se sve to nekako drugacije racuna?
9
AstroBerza / Re: Prodajem dobson 250/1200 s...
Last post by Predrag - November 26, 2023, 11:37:18 pmZbog kupovine manjeg teleskopa odustajem od prodaje ostatka opreme.
Može zaključavanje.
Može zaključavanje.
10
AstroBerza / Prodajem - Skywatcher 200/1200...
Last post by Magelan118 - November 25, 2023, 10:04:12 amMalo podstaknut pricom da nema dovoljno oglasa a i činjenicom da realno nemam vremena za vizuelu a i da sam presao u slikanje, vreme je da se Dobson stavi na oglase.
Skywatcher 200P, 200/1200 na Dobsonian AltAz montazi.
Ako pitate starije astronome "koji teleskop da uzmem" svi ce reci uzmi 200mm Dobsona.
Tako sam i ja kad sam kupovao pitao i nasao ovoga.
Odlican teleskop i za pocetnike i za iskusne astronome.
Uz teleskop ide trazilac 6x30 i okulari 25mm, 10mm i 6mm
Ja sam teleskop zacrnio (unutra sam ubacio crni velur kako bi se dobio bolji kontrast).
Ko zeli slike mogu da ih posaljem na Viber.
Kontakt telefon 064/1297086, Miloš
Cena je 49.000,00rsd
Skywatcher 200P, 200/1200 na Dobsonian AltAz montazi.
Ako pitate starije astronome "koji teleskop da uzmem" svi ce reci uzmi 200mm Dobsona.
Tako sam i ja kad sam kupovao pitao i nasao ovoga.
Odlican teleskop i za pocetnike i za iskusne astronome.
Uz teleskop ide trazilac 6x30 i okulari 25mm, 10mm i 6mm
Ja sam teleskop zacrnio (unutra sam ubacio crni velur kako bi se dobio bolji kontrast).
Ko zeli slike mogu da ih posaljem na Viber.
Kontakt telefon 064/1297086, Miloš
Cena je 49.000,00rsd