- Dobro došli na Forum Astronomskog Magazina.
Skorašnje poruke
#1
Astronautika / SpaceX Starship Flight 10
Poslednja poruka Kizza - juče u 09:04:23 POSLE PODNENajavljeno lansiranje za nocas to jest po nasem vremenu u 1h! Na zalost nije predvidjeno da raketa nosac bude uhvacena vec ce sleteti u okean a i raketa ce takodje biti spustena u Indijski okean.
Let je planiran za testiranje krajnih granica izdrzljivosti.
Jedan od linkova za pracenje lansiranja: https://www.youtube.com/watch?v=v8MCPMYXdhU
Let je planiran za testiranje krajnih granica izdrzljivosti.
Jedan od linkova za pracenje lansiranja: https://www.youtube.com/watch?v=v8MCPMYXdhU
#2
AstroBerza / Odg: Okulari na prodaju
Poslednja poruka Boka76 - Avgust 23, 2025, 07:32:32 POSLE PODNEPozdrav. Lacerta okular je sada 11000 din.
#3
Astrofotografija / Odg: NGC i IC objekti
Poslednja poruka PavleR - Avgust 22, 2025, 12:27:38 PRE PODNEMeni ovakva fotografija NGC 281 najvise podeca na ono sto se vidi u okularu. Posmtrao sam maglinu vise puta i ovo je najblizi prikaz onoga sto se vizuelno vidi. Odlican posao Kruska.
#4
Astrofotografija / Odg: NGC i IC objekti
Poslednja poruka kruska - Avgust 20, 2025, 05:57:27 POSLE PODNE
#5
Astrofotografija / Odg: NGC i IC objekti
Poslednja poruka kruska - Avgust 20, 2025, 02:46:56 POSLE PODNEda se ne ponavljam sa NGC7000 
kao i komsiluk
idemo sa drugom maglinom Pacman nebula NGC281, IC1590, LBN616, Sh2-187???(drugu verziju cu u sharpless)
mesec u znacajnom opadanju 19-20.8.2025.
L-quad RGB, RC8 (Kolimacija ok), eq6R, ASI ZWO533 ,bla bla OAG i prema tome
"dithering oko 10 pixela na 3 ili 5 frameova" da smanjim(ugasim) walkin' noise
55x300s
NGC281RC8LQ4_55x300sGHSmixiwww
GHS verzija sa Range Selection i Script/CombineImages Nebula+ (stars---amount 1.14 Vibrance 0.300)
NGC281RC8LQ4_55x300smix
samo Histogram transformation i Script/CombineImages Nebula+ (stars---amount 1.14 Vibrance 0.300)
kao i komsiluk idemo sa drugom maglinom Pacman nebula NGC281, IC1590, LBN616, Sh2-187???(drugu verziju cu u sharpless)
mesec u znacajnom opadanju 19-20.8.2025.
L-quad RGB, RC8 (Kolimacija ok), eq6R, ASI ZWO533 ,bla bla OAG i prema tome
"dithering oko 10 pixela na 3 ili 5 frameova" da smanjim(ugasim) walkin' noise
55x300s
NGC281RC8LQ4_55x300sGHSmixiwwwGHS verzija sa Range Selection i Script/CombineImages Nebula+ (stars---amount 1.14 Vibrance 0.300)
NGC281RC8LQ4_55x300smixsamo Histogram transformation i Script/CombineImages Nebula+ (stars---amount 1.14 Vibrance 0.300)
#6
Posmatranja / Odg: PavleR - Posmatranja DSO ...
Poslednja poruka polumasni_kreker - Avgust 20, 2025, 02:14:31 POSLE PODNESavršen izveštaj, mnogo će mi služiti kad mi krajem meseca stigne Astronomik OIII filter. Svaka čast!
#7
Posmatranja / Odg: PavleR - Posmatranja DSO ...
Poslednja poruka kruska - Avgust 20, 2025, 12:44:10 POSLE PODNESa ovakvim opisima treba ici na astro kampove narocito Letenku gde je nebo kao na dlanu, a Cygnus i Deneb svetli kao lampa.
#8
Posmatranja / Odg: PavleR - Posmatranja DSO ...
Poslednja poruka PavleR - Avgust 20, 2025, 01:07:35 PRE PODNESazvezdje Cygnus: NGC 7000 i IC 5070 kompleks - deo I
- Alpha (𝞪) Cygni - Deneb (zvezda)
- Leiter 9 (asterizam)
- NGC 7000 - North America Nebula (emisiona maglina)
- IC 5070 - Pelican Nebula (emisiona maglina)
- Alpha (𝞪) Cygni - Deneb (zvezda)
- Leiter 9 (asterizam)
- NGC 7000 - North America Nebula (emisiona maglina)
- IC 5070 - Pelican Nebula (emisiona maglina)
Tema danasnjeg posta je kompleks emisionih maglina poznatijih kao North America Nebula i Pelican Nebula. Iako se kompleks uglavnom posmatra kao par dve magline, ima u njima jos mnogo toga za pogledati. Naime, unutar Sevferne Amerike usadjena su tri otovrena jata kao i dve tamne magline, od kojih je jedna lako vidljiva amaterskim teleskopima. Takodje, tu je i tamna traka prasine koja razdvaja Ameriku od Pelikana, kao i inetersantan asterizam zvezda koji meni sluzi kao polazna tacka opservacije. Sve to je preopsirno za jedan izvestaj pa cu ga stoga podeliti na dva dela. Prvi deo ce se baviti samim maglinama (Severna Amerika i Pelikan), dok cu u sledecem uci duboko u Severnu Ameriku i opisati objekte koji se nalaze unutar njenih granica. Takodje, ceo kompleks nalazi se u blizini zvezde Deneb, najsvetlije zvezde u sazvezdju Cygnus pa cu opisati i nju jer je rec o impozantnoj zvezdi.
Alpha (𝞪) Cygni - Deneb
Deneb je najsjajnija zvezda u sazvezdju Cygnus i znamenita je po mnogo toga:
- sa magnitudom 1.25, Deneb je 14. zvezda po sjajnu na severnoj hemisferi i 20. na sveukupnom nocnom nebu.
- ta magnituda od 1.25 je samo relativna magnituda. Ono sto je mnogo vise pokazuje koliko je Deneb svetao je njegova apsoultna magnituda. Deneb je apsolutne magnitude od neverovatnih -8.38, i sada cu podrobnije objanisti sta ta apsolutna magnitude u stvari i znaci. Relativna (prividna) magnituda, koji mi amaterski astronomi uglavnom i navodimo, jeste merilo sjaja objekta kakvog ga mi vidimo sa Zemlje. Ona ne govori mnogo o luminosnosti same zvezde ili DSO, vec vise govori o tome koliko taj objekat izgleda sjajno gledamo sa Zemlje. Sa druge strane, apsolutna magnitude je merilo sjaja objekta kada bi se nalazio na udaljenosti od 10 pasec-a od Zemlje (32.6 ly). Mozda je najlakse te dve magnitude objasniti uporedjivanjem Vege i Deneba. Vega ima prividnu magmitudu 0 a Deneb 1.25. To znaci da gledano sa Zemlje Vega sija vecim sjajem od Deneba. Medjutim, apsolutna magnitude Vege je 0.58 a Deneba -8.38 - to znaci da kada bi se obe zvezde nalazile na istom rastojanju od Zemlje (10 parsec) Deneb bi potpuno nadsijao Vegu, i to u kolosalnoj meri. Stoga je relativna magnituda vise merilo naseg subjektivnog vida, a apsolutna merilo realnog fizickog sjaja objekta. Evo jos jednog poredjenja: kada bi Deneb bio na mestu zvezde Altair bio bi velicine Punog Meseca !!!!!
- razlog zbog koje mi tako lumiznznu zvezdu vidimo u manjem sjaju od recimo Vege je njena ogromna udaljenost. Deneb lezi na udaljenosti od ogromnih 1.600 ly od Sunca, sto cini Deneb jednom od najudaljenijih zvezda lako vidljivih golim okom, kao i najudaljeniju zvezdu koja ce dosegnuti magnirudu 1. Ovu udaljenost treba uzeti sa velikom rezervom. Naime, margina greske pri proracunu udaljenosti ovako dalekih i svetlih zvezda je ogromna. To se desava zbog saturacije teleskopa koji mere udaljenost viskom sjajem zvezde, pa su brojke koje dobijaju poprilicno neprecizne.
- dimenzije zvezde su montruozne. Deneb ima 210x veci poluprecnik od Sunca i 19x vecu masu. Kome te brojke ne znace mnogo dacu slikovitiji primer: da je Deneb na mestu Sunca Zemlja bi bila progutana unutar zvezde !!! Po svojim dimenzijama Deneb je jedna od najmasivnijih i najvecih zvezda na nocnom nebu.
- Deneb je plavi super-dzin spektralne klase A2. To znaci da zvezda sija plavo-belom bojom izazvanom temperaturom svoje fotosfere od 8.500 K. Zvezda sija luminoznoscu 260.000x vecom od Sunceve!
- Deneb je varijabilna zvezda ciji sjaj varira usled ne-redijalne pulsacije. To znaci da pulsacija ne dolazi iz centra u vidu prosirivanja i skupljanja zvezde. Umesto toga, kod Deneba imamo talase koji se krecu po njegovoj povrsini i izazivaju da sama povrsina zvezda konstantno varira. To proizvodi neznatne varijacije u sjaju i zvezdina magnituda varira 1.21-1.29. Deneb je bio prva zvezda kod koje je primecena ne-radijalna pulsacija i kao takva je porototip 𝞪 Cygni varijabilnih zvezda. Takve zvezde su po pravilu superdzinovi ciji se sjaj menja u opsegu od 0.1 magnitude, sa periodom od nekoliko dana do nekoliko nedelja..
- usled sopstvenog kretanja zvezda na nocnom nebu, za 9.800 godina Deneb ce postati polarna zvezda. To je sjajan primer koliko je nocno nebi promenljivo - danas je Deneb daleko od severnog nebeskog pola, ali u toku vremena koje je za Univerzum mizerno pomaci ce se na mesto danasnjeg Polarisa.
- Deneb vuce svoje ime iz svoje pozicije u sazvezdju Cygnis. Zvezda oznacava rep labuda i danas je mi nazivamo preko alteracije njenog arapskom imena - Dhanab (rep).
- Deneb je jedna od tri zvezde asterizma ''Summer Triangle'': sa Altairom i Vegom pravi prepoznatljivi trougao tri najsjajnije letnje zvezde. Trougao sija toliko prepoznatljivo da ga ja vidim cak i u jutarnjim casovima, kada je Sunce vec izaslo i ne vidi se nijedan zvezda - sem te tri.
Lociranje: zvezda se lagano vidi golim okom. Nalazi se u glavnom asterizmu sazvezdja Cygnus i presdstavlja labudov rep.
Opservacija: Na uvecanju 62.5x vidi se ogromna i izuzetno svetla plavo-bela zvezda. Zvezda ne isijava kao recimo Altair ili Vega, te se u pogledi javljaju jedva primetni spajkovi. Zvezda se nalazi u prelepom zvezdanom polju, nad kojim Deneb uspostavlja apsolutnu dominaciju. Zvezda zaista lepo izgleda u oklularu, a odmah pored nje nalaze se ''cudesa'', od kojih je najprominentnije NGC 7000.
—-------------------------------
Kada smo zavrsili sa osmatranjem Deneba preci cemo na glavu temu - NGC 7000. Ona se uglavnom locira preko klina zvezda neposredno uz Deneba (orijentacija je relativna u odnosu na vreme posmatranja). Medutim, ja koristim malo direktniju lokaciju, preko lepog asterizma zvezda Leiter 9 - Mali Orion. Taj asterizam nalazi se tacno posred tamne trake koja razdvajaj Ameriku i Pelikan i ceo se vidi kroz trazilac. Stoga je moj nacin lociranja NGC 7000 izuzetno lagan - direktno naciljam Leiter 9, pogledam kroz okular i levo je Amerika a desno bledji delovi Pelikana.
Leiter 9 - Mali Orion
Leiter 9 je asterizam zvezda koji je katalogirao cenjeni kolega, fizicar, amaterski osmatracki astronom i astro-edukator Frank Leiter (1972.- ) iz Nemacke. On je tokom svoje karijere sastavio nezvanican katalog od, za sada, 16 asterizama. Ja nisam ljubitelj asterizama ali Leiter katalog izuzetno postujem jer su paterni relativno lako vidljivi, oblici imaju smisla i eto, ja sam naucio da jedan od njih cak i koristim kao lokator za NGC 7000.
Leiter 9 se sastoji od 7 zvezda poredjanih u skoro identicnom rasporedu kao kod sazvezdja Orion. Asterizam tek pomalo deluje izobliceno u odnosu na original. Zvezde sijaju u magnitudnom rasponu od 6.7 do 9.1, pa je ceo asterizam vidljiv kroz trazilac. Zvezde mimikovanog pojasa su osteno bledje od zvezda nogu i ramena. Dimenzija je nekih 25' po duzoj osi, sto je porilicno veliko, pa se patern lako nadje trazilacki, a kroz okular dominira poljem. Ono sto je najlepse je sto se Mali Orion nalazi tacno po sredini tamne trake koja razvdaja najsjajniji deo Severne Amerike (Meksicki zaliv) i Pelikan, plus mu jos duza osa prati sirenje maglina. Zvezda koja bi u asterizmu predstavljala Rigel nalazi se tacno na vrhu Floride u NGC 7000.
NGC 7000 - North America Nebula
Severna Amerika i Pelikan su dva dela iste H II regije. Magline nama deluju kao dva odvojena objekta jer ih presecaju tamni oblaci prasine. Prasina je zaklonila pojedine delove kompleksa na taj nacin da ga je podelila na dva dela izuzetno prepoznatljivih oblika. Sveliji deo, NGC 7000, na astrofotografijama ocigledno podseca na istocni deo severno-americkog kontinenta, gde najsjajniji delovi imaju oblik Floride i Meksika, sa tamnim i sirokim usekom koji predstavlja Meksicki zaliv.
NGC 7000 je veoma niskog povrsinskog sjaja i nije idealna za velike reflektore. Na njima se ona ne moze videti cela, a kako se zbog velicine objekat posmatra na malom uvecanju postoji i problem kontrasta. Upotreba filera je obavezna, a moja iskustva su da na Americi mnogo bolje radi OIII, dok je kod Pelikana UHC bolji izbor.
Maglina je ogromna i meri 120'x100'. Medjutim, svi njeni delovi mogu se videti samo pod bas tamnim nebom. Pod solidnim nebom lako su oucljivi Florida i Meksiko, te tamni prostor izmedju njih koji predtsvlja Meksicki zaliv. Za ostale delove mora mnogo raditi za okularom.
Lociranje: ja maglinu lociram tako sto kroz trazilac uocim asterizam Leiter 9, tik levo od klina sjajnih zvezda. Pogledam asterizam kroz okular i desno je Amerika a levo Pelikan.
Opservacija: Usmerenja uzmite sa velikom rezervom jer je ovaj izvestaj kompilacija puno posmatranja kroz nekoliko sezona.
Ako Leiter 9 pomerimo na levi kraj vidnog polja, sa desne strane u polged ulazi najsjajniji deo Severne Amerike - Florida i Mesiko, sa Meksickim zalivom. Pokazuje se u obliku slovu C, sa otvorom na levo. Zaliv je jasno i ostro ogranicen ka Leiter 9, dok se na desno amorfno gubi u mnogo bledju maglovitost. Najgusci deo magline je sredisnji deo slova C, tj. Meksiko. Unutar sebe ima puno usadjenih zvezda, nekih svetlijh i do magnitude 6. Severno deo slova ''C'' bi pretstavljao poluostrvo Jukatan u Meksiku. Taj deo maglovitosti je jako gust i bolje izrazen od ''Floride'' na jugu, i na svojoj severnoj granici ima tri usadjene zvezde posle kojih maglovitost naglo prestaje.
Medjutium, zanimljivije od oblika magline je priroda maglovitosti. Ona nije mlecna vec se pojavljuje poput oblaka vulkanskog dima. Relativno je prozirna, i cak se i kroz OIII filter probija svetlost mnogih zvezda usadjenih u malginu. Najupecatljiviji je skup od 4 sjajne zvezde u obliku slova L, smestenih u najguscem delu Meksika.
Mesiko i Florida su laksi deo osmatranja. Tezi deo je pratiti maglinu do njenih spoljasnjih granica. U srednjim i velikim reflektorima to je veoma nezahvalan posao. Od Meksickog zaliva pa na desno sjaj magline naglo se ubledjuje, bez ostrih granica. Malo vidno polje vecih teleskopa cini uporedjivanje sjaja magline sa okolnim svemirom teskim. Jedino sto se moze uraditi je pustiti oci da se natope, pa se kretati teleskopom po polju i uporedjivati sjaj i gustinu polja sa okolinom. Opet kazem, u reflektoru 12'' to je veoma tesko osmatranje. Krecuci se od najsvetlijih delova magline nazad ka Denebu doci cemo do sjajne zvezde magnitude 6 - SAO 50263. U tom trenutku stigli smo do zvezde koja i izaziva sjaj magline. U pitanju je masivni binarni sistem koja je u astronomiji poznata i kao Miro's Diamond.
IC 5070 - Pelican Nebula
H II regija magnitude 8 i prividne velicine 60'x50'.
Pelican Nebula deo je iste H II regije kao i North America Nebula, nazvane Westerhout 80. Pelikan je od Amerike razdvojen tamnom trakom prasine LDN 935. Upravo je ta tamna traka zaklonila deo IC 5070 na takav nacin da je maglini dala oblik pelikanove glave.
Pelican Nebula mozda sada podseca na glavu pomenute ptice ali nece jos dugo tako izgledati. Unutar magline desava se intenzivna aktivnost koja ce preoblikovati oblak gasa. Naime, unutar magline se jos uvek desava aktivna zvezdana formacija. Ove mlade zvezde konstantno energizuju i zagrevaju gas oko sebe, formirajuci tako jonizovani front koji se jos uvek pomera ka spolja. Za nekoliko miliona godina, kada zvezdana formacija prestane, roditeljski oblak gasa vec ce poprimiti neki sasvim drugaciji oblik.
Lociranje: Najsvetliji deo magline (pelikanov kljun) nalazi se izmedju zvezda 56 Cygni i 57 Cygni. Njih je izuzetno lako naci u traziocu jer sijaju magnitudama 5 i nalaze se samo 2º od Deneba. Nacentriramo bilo koju od njih u trazilac, pogledamo kroz okular malog uvecanja, pomerimo FOV tako da obe zvezde udju u pogled i izmedju njih se nalazi najsvetliji deo magline koji necemo moci videti bez filtera.
Opservacija: Pelican Nebula je izuzetno tesko posmatranje ali ne i nemoguce. Itekako je moguce, i to ne samo osmotriti maglovitost vec i tamnu traku koja se useca u maglinu i tako stvara sliku pelikanovog kljuna. Taj kljun nece biti ni izbliza jasno definisan, ali ce tamna traka podeliti maglinu na svetliji (kljun) i bledji deo. Medjutim, sve to uz potpunu posvecenost posmatranju. Sto mracnije nebo to bolje, a pod manje idealnim uslovima kljuc su strpljrenje, mracna pozicija i adaptiranost na mrak.
Kao i NGC 7000, maglina je neosmotriva bez filtera, i ja sam je posmatrao i sa OIII i sa UHC. Maglina daleko bolje reaguje na UHC, i to u poprilicnoj meri. Takodje, zbog ogromnih dimenzija posmatrao sam je na uvecanju 62.5x.
Najvise maglovitosti nalazi se juzno od zvezda 56 i 57 Cygni, gde je maglina i najgusca. U toj regiji maglina se pruza upravno na pravac koji spaja 56 i 57 Cyg i uzima jasan oblik siljka usmerenog na jug. Severno od linije 56-57 Cyg je pomalo bledji deo maglovitosti koji se krece na sever. Taj deo nisam uocio iz prve vec posle nekih desetak minuta upornog zurenja u okular. I ne samo da se pokaze severni deo magline vec i tamna traka koja se useca u maglovitost i odvaja je od bledjeg dela na istoku. U ta dva svetla dela usadjeno je nekih 15-tak zvezda. Ostatak magline, u koji bi trabalo da bude usadjena i zvezda 56 Cygni se ne vidi kao jedinstven objekat. Ono sto se vidi je da su 56 Cygni i zvezde u tom delu okruzene maglovitim prstenom. Dakle, kroz okular se jasno vidi najsvetliji dugacki deo magline, dve tamne trake, jedna sira na zapadu i jedna uska na istoku. Od te uske trake maglovitost naglo bedi i sve sto daje nagovestaj njenog priustva su maglicasti ''jastucici'' oko zvezda. Zapadni deo magline je jasno ogranicen tamnom trakom koja deli Pelicana od North America.
I kod Pelicana sam koristio trik koji uvek koristim kod tamnih maglina - setanje po FOV-u i upooredjivanje nijanse ''mraka'' regije koju posmatram i spoljasnje regije.
Pelican Nebula je mnogo bledja od NGC 7000 i daleko je teze osmatranje. Kad zavrsite posmatranje Pelicana obavezno se ponovo pomerite do North America - tek tada ce maglina zasijati u punom sjaju jer cete imati sa cime da je uporedite. Cini mi se da sam tek tada video koliko je North America fantastican objekat - kao gusti vulkanski dim koji kulja kroz svemir.
Alpha (𝞪) Cygni - Deneb
Deneb je najsjajnija zvezda u sazvezdju Cygnus i znamenita je po mnogo toga:
- sa magnitudom 1.25, Deneb je 14. zvezda po sjajnu na severnoj hemisferi i 20. na sveukupnom nocnom nebu.
- ta magnituda od 1.25 je samo relativna magnituda. Ono sto je mnogo vise pokazuje koliko je Deneb svetao je njegova apsoultna magnituda. Deneb je apsolutne magnitude od neverovatnih -8.38, i sada cu podrobnije objanisti sta ta apsolutna magnitude u stvari i znaci. Relativna (prividna) magnituda, koji mi amaterski astronomi uglavnom i navodimo, jeste merilo sjaja objekta kakvog ga mi vidimo sa Zemlje. Ona ne govori mnogo o luminosnosti same zvezde ili DSO, vec vise govori o tome koliko taj objekat izgleda sjajno gledamo sa Zemlje. Sa druge strane, apsolutna magnitude je merilo sjaja objekta kada bi se nalazio na udaljenosti od 10 pasec-a od Zemlje (32.6 ly). Mozda je najlakse te dve magnitude objasniti uporedjivanjem Vege i Deneba. Vega ima prividnu magmitudu 0 a Deneb 1.25. To znaci da gledano sa Zemlje Vega sija vecim sjajem od Deneba. Medjutim, apsolutna magnitude Vege je 0.58 a Deneba -8.38 - to znaci da kada bi se obe zvezde nalazile na istom rastojanju od Zemlje (10 parsec) Deneb bi potpuno nadsijao Vegu, i to u kolosalnoj meri. Stoga je relativna magnituda vise merilo naseg subjektivnog vida, a apsolutna merilo realnog fizickog sjaja objekta. Evo jos jednog poredjenja: kada bi Deneb bio na mestu zvezde Altair bio bi velicine Punog Meseca !!!!!
- razlog zbog koje mi tako lumiznznu zvezdu vidimo u manjem sjaju od recimo Vege je njena ogromna udaljenost. Deneb lezi na udaljenosti od ogromnih 1.600 ly od Sunca, sto cini Deneb jednom od najudaljenijih zvezda lako vidljivih golim okom, kao i najudaljeniju zvezdu koja ce dosegnuti magnirudu 1. Ovu udaljenost treba uzeti sa velikom rezervom. Naime, margina greske pri proracunu udaljenosti ovako dalekih i svetlih zvezda je ogromna. To se desava zbog saturacije teleskopa koji mere udaljenost viskom sjajem zvezde, pa su brojke koje dobijaju poprilicno neprecizne.
- dimenzije zvezde su montruozne. Deneb ima 210x veci poluprecnik od Sunca i 19x vecu masu. Kome te brojke ne znace mnogo dacu slikovitiji primer: da je Deneb na mestu Sunca Zemlja bi bila progutana unutar zvezde !!! Po svojim dimenzijama Deneb je jedna od najmasivnijih i najvecih zvezda na nocnom nebu.
- Deneb je plavi super-dzin spektralne klase A2. To znaci da zvezda sija plavo-belom bojom izazvanom temperaturom svoje fotosfere od 8.500 K. Zvezda sija luminoznoscu 260.000x vecom od Sunceve!
- Deneb je varijabilna zvezda ciji sjaj varira usled ne-redijalne pulsacije. To znaci da pulsacija ne dolazi iz centra u vidu prosirivanja i skupljanja zvezde. Umesto toga, kod Deneba imamo talase koji se krecu po njegovoj povrsini i izazivaju da sama povrsina zvezda konstantno varira. To proizvodi neznatne varijacije u sjaju i zvezdina magnituda varira 1.21-1.29. Deneb je bio prva zvezda kod koje je primecena ne-radijalna pulsacija i kao takva je porototip 𝞪 Cygni varijabilnih zvezda. Takve zvezde su po pravilu superdzinovi ciji se sjaj menja u opsegu od 0.1 magnitude, sa periodom od nekoliko dana do nekoliko nedelja..
- usled sopstvenog kretanja zvezda na nocnom nebu, za 9.800 godina Deneb ce postati polarna zvezda. To je sjajan primer koliko je nocno nebi promenljivo - danas je Deneb daleko od severnog nebeskog pola, ali u toku vremena koje je za Univerzum mizerno pomaci ce se na mesto danasnjeg Polarisa.
- Deneb vuce svoje ime iz svoje pozicije u sazvezdju Cygnis. Zvezda oznacava rep labuda i danas je mi nazivamo preko alteracije njenog arapskom imena - Dhanab (rep).
- Deneb je jedna od tri zvezde asterizma ''Summer Triangle'': sa Altairom i Vegom pravi prepoznatljivi trougao tri najsjajnije letnje zvezde. Trougao sija toliko prepoznatljivo da ga ja vidim cak i u jutarnjim casovima, kada je Sunce vec izaslo i ne vidi se nijedan zvezda - sem te tri.
Lociranje: zvezda se lagano vidi golim okom. Nalazi se u glavnom asterizmu sazvezdja Cygnus i presdstavlja labudov rep.
Opservacija: Na uvecanju 62.5x vidi se ogromna i izuzetno svetla plavo-bela zvezda. Zvezda ne isijava kao recimo Altair ili Vega, te se u pogledi javljaju jedva primetni spajkovi. Zvezda se nalazi u prelepom zvezdanom polju, nad kojim Deneb uspostavlja apsolutnu dominaciju. Zvezda zaista lepo izgleda u oklularu, a odmah pored nje nalaze se ''cudesa'', od kojih je najprominentnije NGC 7000.
—-------------------------------
Kada smo zavrsili sa osmatranjem Deneba preci cemo na glavu temu - NGC 7000. Ona se uglavnom locira preko klina zvezda neposredno uz Deneba (orijentacija je relativna u odnosu na vreme posmatranja). Medutim, ja koristim malo direktniju lokaciju, preko lepog asterizma zvezda Leiter 9 - Mali Orion. Taj asterizam nalazi se tacno posred tamne trake koja razdvajaj Ameriku i Pelikan i ceo se vidi kroz trazilac. Stoga je moj nacin lociranja NGC 7000 izuzetno lagan - direktno naciljam Leiter 9, pogledam kroz okular i levo je Amerika a desno bledji delovi Pelikana.
Leiter 9 - Mali Orion
Leiter 9 je asterizam zvezda koji je katalogirao cenjeni kolega, fizicar, amaterski osmatracki astronom i astro-edukator Frank Leiter (1972.- ) iz Nemacke. On je tokom svoje karijere sastavio nezvanican katalog od, za sada, 16 asterizama. Ja nisam ljubitelj asterizama ali Leiter katalog izuzetno postujem jer su paterni relativno lako vidljivi, oblici imaju smisla i eto, ja sam naucio da jedan od njih cak i koristim kao lokator za NGC 7000.
Leiter 9 se sastoji od 7 zvezda poredjanih u skoro identicnom rasporedu kao kod sazvezdja Orion. Asterizam tek pomalo deluje izobliceno u odnosu na original. Zvezde sijaju u magnitudnom rasponu od 6.7 do 9.1, pa je ceo asterizam vidljiv kroz trazilac. Zvezde mimikovanog pojasa su osteno bledje od zvezda nogu i ramena. Dimenzija je nekih 25' po duzoj osi, sto je porilicno veliko, pa se patern lako nadje trazilacki, a kroz okular dominira poljem. Ono sto je najlepse je sto se Mali Orion nalazi tacno po sredini tamne trake koja razvdaja najsjajniji deo Severne Amerike (Meksicki zaliv) i Pelikan, plus mu jos duza osa prati sirenje maglina. Zvezda koja bi u asterizmu predstavljala Rigel nalazi se tacno na vrhu Floride u NGC 7000.
NGC 7000 - North America Nebula
Severna Amerika i Pelikan su dva dela iste H II regije. Magline nama deluju kao dva odvojena objekta jer ih presecaju tamni oblaci prasine. Prasina je zaklonila pojedine delove kompleksa na taj nacin da ga je podelila na dva dela izuzetno prepoznatljivih oblika. Sveliji deo, NGC 7000, na astrofotografijama ocigledno podseca na istocni deo severno-americkog kontinenta, gde najsjajniji delovi imaju oblik Floride i Meksika, sa tamnim i sirokim usekom koji predstavlja Meksicki zaliv.
NGC 7000 je veoma niskog povrsinskog sjaja i nije idealna za velike reflektore. Na njima se ona ne moze videti cela, a kako se zbog velicine objekat posmatra na malom uvecanju postoji i problem kontrasta. Upotreba filera je obavezna, a moja iskustva su da na Americi mnogo bolje radi OIII, dok je kod Pelikana UHC bolji izbor.
Maglina je ogromna i meri 120'x100'. Medjutim, svi njeni delovi mogu se videti samo pod bas tamnim nebom. Pod solidnim nebom lako su oucljivi Florida i Meksiko, te tamni prostor izmedju njih koji predtsvlja Meksicki zaliv. Za ostale delove mora mnogo raditi za okularom.
Lociranje: ja maglinu lociram tako sto kroz trazilac uocim asterizam Leiter 9, tik levo od klina sjajnih zvezda. Pogledam asterizam kroz okular i desno je Amerika a levo Pelikan.
Opservacija: Usmerenja uzmite sa velikom rezervom jer je ovaj izvestaj kompilacija puno posmatranja kroz nekoliko sezona.
Ako Leiter 9 pomerimo na levi kraj vidnog polja, sa desne strane u polged ulazi najsjajniji deo Severne Amerike - Florida i Mesiko, sa Meksickim zalivom. Pokazuje se u obliku slovu C, sa otvorom na levo. Zaliv je jasno i ostro ogranicen ka Leiter 9, dok se na desno amorfno gubi u mnogo bledju maglovitost. Najgusci deo magline je sredisnji deo slova C, tj. Meksiko. Unutar sebe ima puno usadjenih zvezda, nekih svetlijh i do magnitude 6. Severno deo slova ''C'' bi pretstavljao poluostrvo Jukatan u Meksiku. Taj deo maglovitosti je jako gust i bolje izrazen od ''Floride'' na jugu, i na svojoj severnoj granici ima tri usadjene zvezde posle kojih maglovitost naglo prestaje.
Medjutium, zanimljivije od oblika magline je priroda maglovitosti. Ona nije mlecna vec se pojavljuje poput oblaka vulkanskog dima. Relativno je prozirna, i cak se i kroz OIII filter probija svetlost mnogih zvezda usadjenih u malginu. Najupecatljiviji je skup od 4 sjajne zvezde u obliku slova L, smestenih u najguscem delu Meksika.
Mesiko i Florida su laksi deo osmatranja. Tezi deo je pratiti maglinu do njenih spoljasnjih granica. U srednjim i velikim reflektorima to je veoma nezahvalan posao. Od Meksickog zaliva pa na desno sjaj magline naglo se ubledjuje, bez ostrih granica. Malo vidno polje vecih teleskopa cini uporedjivanje sjaja magline sa okolnim svemirom teskim. Jedino sto se moze uraditi je pustiti oci da se natope, pa se kretati teleskopom po polju i uporedjivati sjaj i gustinu polja sa okolinom. Opet kazem, u reflektoru 12'' to je veoma tesko osmatranje. Krecuci se od najsvetlijih delova magline nazad ka Denebu doci cemo do sjajne zvezde magnitude 6 - SAO 50263. U tom trenutku stigli smo do zvezde koja i izaziva sjaj magline. U pitanju je masivni binarni sistem koja je u astronomiji poznata i kao Miro's Diamond.
IC 5070 - Pelican Nebula
H II regija magnitude 8 i prividne velicine 60'x50'.
Pelican Nebula deo je iste H II regije kao i North America Nebula, nazvane Westerhout 80. Pelikan je od Amerike razdvojen tamnom trakom prasine LDN 935. Upravo je ta tamna traka zaklonila deo IC 5070 na takav nacin da je maglini dala oblik pelikanove glave.
Pelican Nebula mozda sada podseca na glavu pomenute ptice ali nece jos dugo tako izgledati. Unutar magline desava se intenzivna aktivnost koja ce preoblikovati oblak gasa. Naime, unutar magline se jos uvek desava aktivna zvezdana formacija. Ove mlade zvezde konstantno energizuju i zagrevaju gas oko sebe, formirajuci tako jonizovani front koji se jos uvek pomera ka spolja. Za nekoliko miliona godina, kada zvezdana formacija prestane, roditeljski oblak gasa vec ce poprimiti neki sasvim drugaciji oblik.
Lociranje: Najsvetliji deo magline (pelikanov kljun) nalazi se izmedju zvezda 56 Cygni i 57 Cygni. Njih je izuzetno lako naci u traziocu jer sijaju magnitudama 5 i nalaze se samo 2º od Deneba. Nacentriramo bilo koju od njih u trazilac, pogledamo kroz okular malog uvecanja, pomerimo FOV tako da obe zvezde udju u pogled i izmedju njih se nalazi najsvetliji deo magline koji necemo moci videti bez filtera.
Opservacija: Pelican Nebula je izuzetno tesko posmatranje ali ne i nemoguce. Itekako je moguce, i to ne samo osmotriti maglovitost vec i tamnu traku koja se useca u maglinu i tako stvara sliku pelikanovog kljuna. Taj kljun nece biti ni izbliza jasno definisan, ali ce tamna traka podeliti maglinu na svetliji (kljun) i bledji deo. Medjutim, sve to uz potpunu posvecenost posmatranju. Sto mracnije nebo to bolje, a pod manje idealnim uslovima kljuc su strpljrenje, mracna pozicija i adaptiranost na mrak.
Kao i NGC 7000, maglina je neosmotriva bez filtera, i ja sam je posmatrao i sa OIII i sa UHC. Maglina daleko bolje reaguje na UHC, i to u poprilicnoj meri. Takodje, zbog ogromnih dimenzija posmatrao sam je na uvecanju 62.5x.
Najvise maglovitosti nalazi se juzno od zvezda 56 i 57 Cygni, gde je maglina i najgusca. U toj regiji maglina se pruza upravno na pravac koji spaja 56 i 57 Cyg i uzima jasan oblik siljka usmerenog na jug. Severno od linije 56-57 Cyg je pomalo bledji deo maglovitosti koji se krece na sever. Taj deo nisam uocio iz prve vec posle nekih desetak minuta upornog zurenja u okular. I ne samo da se pokaze severni deo magline vec i tamna traka koja se useca u maglovitost i odvaja je od bledjeg dela na istoku. U ta dva svetla dela usadjeno je nekih 15-tak zvezda. Ostatak magline, u koji bi trabalo da bude usadjena i zvezda 56 Cygni se ne vidi kao jedinstven objekat. Ono sto se vidi je da su 56 Cygni i zvezde u tom delu okruzene maglovitim prstenom. Dakle, kroz okular se jasno vidi najsvetliji dugacki deo magline, dve tamne trake, jedna sira na zapadu i jedna uska na istoku. Od te uske trake maglovitost naglo bedi i sve sto daje nagovestaj njenog priustva su maglicasti ''jastucici'' oko zvezda. Zapadni deo magline je jasno ogranicen tamnom trakom koja deli Pelicana od North America.
I kod Pelicana sam koristio trik koji uvek koristim kod tamnih maglina - setanje po FOV-u i upooredjivanje nijanse ''mraka'' regije koju posmatram i spoljasnje regije.
Pelican Nebula je mnogo bledja od NGC 7000 i daleko je teze osmatranje. Kad zavrsite posmatranje Pelicana obavezno se ponovo pomerite do North America - tek tada ce maglina zasijati u punom sjaju jer cete imati sa cime da je uporedite. Cini mi se da sam tek tada video koliko je North America fantastican objekat - kao gusti vulkanski dim koji kulja kroz svemir.
#9
Oprema / Odg: 📷 ZWO ASI533MC Pro vs ZWO...
Poslednja poruka areudeadyet - Avgust 19, 2025, 10:52:40 POSLE PODNENe znam da li je trebalo da otvorim novu temu, izvinjavam se.
1. Sad mi nešta pada napamet, kad ja izbacim ASIAIR i predjem na NINA i laptop, kako ću napajati grejače na guide i glavnom teleskopu? U pitanju su 12V grejači sa bananicama , ne usb. Šta vi koristite?
2. Interesuje me da li neko ima neki info do koje dužine može da radi EQMod kabl, tj. da li može da se uzme recimo 10m, 5m, da li može da se nastavlja nekako?
1. Sad mi nešta pada napamet, kad ja izbacim ASIAIR i predjem na NINA i laptop, kako ću napajati grejače na guide i glavnom teleskopu? U pitanju su 12V grejači sa bananicama , ne usb. Šta vi koristite?
2. Interesuje me da li neko ima neki info do koje dužine može da radi EQMod kabl, tj. da li može da se uzme recimo 10m, 5m, da li može da se nastavlja nekako?
#10
Oprema / Odg: 📷 ZWO ASI533MC Pro vs ZWO...
Poslednja poruka vlaiv - Avgust 18, 2025, 06:26:23 POSLE PODNECitat: areudeadyet poslato Avgust 18, 2025, 05:17:28 POSLE PODNEInace odabrao sam opciju Free shipping nije Fast, nadam se da nece preko njihOvo su mi odgovorili juce kad sam pitao oko carine: "yes,we can ship to Serbia,and all customs taxes are included in our price,you don't need to pay it. "
Pa znas kako, oni često stave da je vrednost pošiljke tipa $30 - a to prolazi bez carine kod nas, tako da je moguće da ćeš proći bez dodatnih troškova (ne znači da su ih oni platili, nego samo napišu da je jeftinije nego što jeste jer ih onda i poštarina izađe manje jer ne plaćaju osiguranje).