- Dobro došli na Forum Astronomskog Magazina.
Skorašnje poruke
#1
Posmatranja / Odg: Vizuelci, šta ste danas p...
Poslednja poruka Astro_fun_times - juče u 04:37:44 POSLE PODNEZao mi je da cujem za povredi. Nadam se da ces se oporaviti i da se onda radovi nastave.
@vlaiv treba napraviti posebni subforum ili sta je to vec "observatorije".
I ti vlado a i ti spadej otvorite po jednu temu, svako za svoju observatoriju pa podelite sa nama vase slike i price vezano za observatorije.
Takodje i @bratislav bi trebao to da uradi.
@vlaiv treba napraviti posebni subforum ili sta je to vec "observatorije".
I ti vlado a i ti spadej otvorite po jednu temu, svako za svoju observatoriju pa podelite sa nama vase slike i price vezano za observatorije.
Takodje i @bratislav bi trebao to da uradi.
#2
Posmatranja / Odg: Vizuelci, šta ste danas p...
Poslednja poruka spadej - juče u 03:19:42 POSLE PODNEOpsa još nije gotova, a ka'će ne znam(o) !
Prošle jeseni, pred sam kraj završnih gradjevinskih radova, isekao sam prst na cirkular. Dok sam sekao letvice i daske za fasadu opse. Povreda je bila velika, i još uvek imam problema, pa su radovi u debelom zaostatku.
Opsa je samo delimično u funkciji, kad me uhvati totalni neizdrž, ili je nebo takvo da ne možeš da ga propustiš. Unutra je sav alat, i dobar deo materijala, od kog ne mogu da se okrenem. I to je glavni kamen spoticanja.
Ali, iako brzinom puža ipak se ide napred. Uskoro ću da povežem kablove, računar i ostalo, pa će se valjda nešto i raditi.
Imam fotke od "prvog ašova", pa mogu da otvorim posebnu temu i sve detaljno prikažem. A ako neko bude hteo da "prepisuje", tu sam da pomognem. Sa zadovoljstvom.
Prošle jeseni, pred sam kraj završnih gradjevinskih radova, isekao sam prst na cirkular. Dok sam sekao letvice i daske za fasadu opse. Povreda je bila velika, i još uvek imam problema, pa su radovi u debelom zaostatku.
Opsa je samo delimično u funkciji, kad me uhvati totalni neizdrž, ili je nebo takvo da ne možeš da ga propustiš. Unutra je sav alat, i dobar deo materijala, od kog ne mogu da se okrenem. I to je glavni kamen spoticanja.
Ali, iako brzinom puža ipak se ide napred. Uskoro ću da povežem kablove, računar i ostalo, pa će se valjda nešto i raditi.
Imam fotke od "prvog ašova", pa mogu da otvorim posebnu temu i sve detaljno prikažem. A ako neko bude hteo da "prepisuje", tu sam da pomognem. Sa zadovoljstvom.
#3
Astrofotografija / Odg: NGC i IC objekti
Poslednja poruka Astro_fun_times - juče u 02:32:44 POSLE PODNEPosto nema kategorije za Abell katalog, postavicu je ovde.
Abell 33, poznata i kao Dijamantski prsten, fascinantna je i vizuelno zapanjujuća planetarna maglina. Nalazi se u sazvežđu Hidra, 2700 svetlosnih godina daleko, i ima jedinstven sferičan oblik, dok svoj karakteristični efekat "dijamantskog prstena" stiče zbog svetle zvezde HD 83535 koja se nalazi u prvom planu. Ova zvezda, iako nije fizički povezana sa maglinom, stvara zapanjujuću optičku iluziju prstena oko magline kada se posmatra kroz teleskope.
Karakteristična boja magline dolazi od emisije dvostruko jonizovanog kiseonika (OIII), što joj daje plavo-zelenu boju, dok njena slaba svetlost čini da je teško uočiti posmatračima i astrofotografima. Njen sferični oblik pripisuje se minimalnom okretanju njene centralne zvezde, što je čini različitom od drugih planetarnih maglina poput Magline Sova (M 97), sa kojom deli sličnu morfologiju, ali je znatno tamnija.
Abell 33; Diamond ring nebula
Lights: 59x300s Gain 101; Offset 5; -5°
Darks: 100
Flats: 35
Darkflats: 0
Biases: 100
Total 4h 55min of integration
Telescope: SW Quattro 150P with coma corrector (F3.45)
Mount: SW HEQ5 Pro
Camera: ZWO ASI533MC Pro
Guidecam: ZWO ASI120mm Mini
Filter: Lextreme
Sky: Bortle 5
Date: 21.02.2025
Abell 33; Diamond ring nebula by Miloš, on Flickr
Abell 33, poznata i kao Dijamantski prsten, fascinantna je i vizuelno zapanjujuća planetarna maglina. Nalazi se u sazvežđu Hidra, 2700 svetlosnih godina daleko, i ima jedinstven sferičan oblik, dok svoj karakteristični efekat "dijamantskog prstena" stiče zbog svetle zvezde HD 83535 koja se nalazi u prvom planu. Ova zvezda, iako nije fizički povezana sa maglinom, stvara zapanjujuću optičku iluziju prstena oko magline kada se posmatra kroz teleskope.
Karakteristična boja magline dolazi od emisije dvostruko jonizovanog kiseonika (OIII), što joj daje plavo-zelenu boju, dok njena slaba svetlost čini da je teško uočiti posmatračima i astrofotografima. Njen sferični oblik pripisuje se minimalnom okretanju njene centralne zvezde, što je čini različitom od drugih planetarnih maglina poput Magline Sova (M 97), sa kojom deli sličnu morfologiju, ali je znatno tamnija.
Abell 33; Diamond ring nebula
Lights: 59x300s Gain 101; Offset 5; -5°
Darks: 100
Flats: 35
Darkflats: 0
Biases: 100
Total 4h 55min of integration
Telescope: SW Quattro 150P with coma corrector (F3.45)
Mount: SW HEQ5 Pro
Camera: ZWO ASI533MC Pro
Guidecam: ZWO ASI120mm Mini
Filter: Lextreme
Sky: Bortle 5
Date: 21.02.2025
Abell 33; Diamond ring nebula by Miloš, on Flickr #4
Oprema / Odg: Mini oprema
Poslednja poruka Astro_fun_times - juče u 02:08:28 POSLE PODNEJos jedno resenje koje je dobro (donekle) je ovo
12v led
Plafonjerka koja radi na 12v. Unutra je led traka.
Poenta je da se uzme ona kojoj je unutrasnji precnik (onaj gde sija svetlo) veci od spoljnog precnika teleskopa za nekih 3cm rekao bih, jer te led trake po ivici ne sijaju bas ravnomerno po obodu.
Drugi problem je sto ona sija istom jacinom, nema nacina da se potamni (dimuje). Ja sam morao da kupim posebno dimmer ali na malim osvetljenjima mi je malo treperila.
Mislim da je Gemini flat panel iz posta iznad zapravo ista stvar samo u drugom pakovanju, a to kazem na osnovu video samog njihovog panela koji takodje ima taj neravnomeran sjaj po ivicama gde se traka nalazi i mislim da i oni savetuju da se uzme veci panel od otvora teleskopa.
12v led
Plafonjerka koja radi na 12v. Unutra je led traka.
Poenta je da se uzme ona kojoj je unutrasnji precnik (onaj gde sija svetlo) veci od spoljnog precnika teleskopa za nekih 3cm rekao bih, jer te led trake po ivici ne sijaju bas ravnomerno po obodu.
Drugi problem je sto ona sija istom jacinom, nema nacina da se potamni (dimuje). Ja sam morao da kupim posebno dimmer ali na malim osvetljenjima mi je malo treperila.
Mislim da je Gemini flat panel iz posta iznad zapravo ista stvar samo u drugom pakovanju, a to kazem na osnovu video samog njihovog panela koji takodje ima taj neravnomeran sjaj po ivicama gde se traka nalazi i mislim da i oni savetuju da se uzme veci panel od otvora teleskopa.
#5
Oprema / Odg: Pokaži svoju opremu
Poslednja poruka Astro_fun_times - juče u 02:02:56 POSLE PODNECitat: Ljubo poslato Mart 29, 2025, 09:06:17 POSLE PODNEKablovi duži od nekih dva metra mogu da naprave problem, jer se zbog otpora u žicama gubi snaga, a time i napon koji stiže do uređaja je niži od 12V. Kada on padne na 11V ili ispod, kamere i ostali astro uređaji trpe štetu, koja dužom takvom upotrebom može dovesti do trajnijeg oštećenja istih (u prvom redu kulera).
Naravno, nama često trebaju dugi kablovi u astrofotografiji. Rješenja su u biranju onih optimalne dužine, a primijetio sam još jednu korisnu stvar. Ako koristite mrežni ispravljač, onda uzimajte one od 13,8V - sva oprema savršeno radi na tom naponu, a ako se pojave manji gubici u prenosu ostaje dovoljno napona za uređaj.
Shodno tome, evo jeftinog resenja za ljude koji imaju duze kablove ili prave neku vrstu resenja sa akumulatorom kada odlaze na teren gde nema struje
8-12v to 13.8v
Ne znam da li je i za minipc pametno da voltaza bude 13.8v ali otom potom, tek sam narucio, dok stigne
#6
Posmatranja / Odg: PavleR - Posmatranja DSO ...
Poslednja poruka Astro_fun_times - juče u 01:58:19 POSLE PODNEPavle ove godine kad bi dosao na Mesijerov maraton, e to bi bilo divota gledati (sem ako si sudija koji stalno mora da prilazi jer bi Pavle nalazio objekat za objektom 🤣 )
#7
Posmatranja / Odg: Vizuelci, šta ste danas p...
Poslednja poruka Astro_fun_times - juče u 01:56:47 POSLE PODNEE sad kada si se izleteo da imas observatoriju... 🤣
Daj otvori jednu temu pa nam je malo slikaj.
Pokazi nam svoju opremu, napisi par reci.
Mozda ces dati nekima od nas inspiraciju sta mi da uradimo.
Nisi dovoljno aktivan na forumu, red je da se to promeni.
A ne secam se ni kad si zadnji put sliku okacio
Vreme je da se aktiviras, nemoj da opet bude neki izgovor 🤣
Sad kad je ovako šugavo vreme posto nema rezulatata na nebu (sem kod Pavla) mozemo se baviti opremom.
Daj otvori jednu temu pa nam je malo slikaj.
Pokazi nam svoju opremu, napisi par reci.
Mozda ces dati nekima od nas inspiraciju sta mi da uradimo.
Nisi dovoljno aktivan na forumu, red je da se to promeni.
A ne secam se ni kad si zadnji put sliku okacio
Vreme je da se aktiviras, nemoj da opet bude neki izgovor 🤣
Sad kad je ovako šugavo vreme posto nema rezulatata na nebu (sem kod Pavla) mozemo se baviti opremom.
#8
Posmatranja / Odg: Vizuelci, šta ste danas p...
Poslednja poruka spadej - juče u 01:18:51 POSLE PODNENeverovatna je Pavlova posvećenost ovom hobiju. Kad me je pozvao telefonom, da proveri kakvo je nebo, nalazio sam se 5m od moje opse. Gledam nebo, javljam da je vedro, i čujem Pavla ... "evo, krećem". Čovek kreće iz Beograda ka Kosmaju, ima da vozi bar 45 min, a ja razmišljam da li da otvaram krov.
Kod njega nije bilo dileme. Tri sata vedrog neba je bilo dovoljno za akciju.
Ni kod mene nije bilo dileme. Nisam otvarao opsu, čak nisam otišao ni do Pavla, iako je njegova lokacija 10km od moje. Prevelika vlaga je presudila. Ili je to samo izgovor?
Kod njega nije bilo dileme. Tri sata vedrog neba je bilo dovoljno za akciju.
Ni kod mene nije bilo dileme. Nisam otvarao opsu, čak nisam otišao ni do Pavla, iako je njegova lokacija 10km od moje. Prevelika vlaga je presudila. Ili je to samo izgovor?
#9
Posmatranja / Odg: PavleR - Posmatranja DSO ...
Poslednja poruka spadej - juče u 01:00:47 POSLE PODNEIzveštaj je fantastičan, kao i svi do sada.
Zavidim ti na tako dobrom vidu i oštrom oku.
Zavidim ti na tako dobrom vidu i oštrom oku.
#10
Posmatranja / Odg: PavleR - Posmatranja DSO ...
Poslednja poruka PavleR - juče u 12:39:12 POSLE PODNESazvezdje Virgo:
NGC 5846 Grupa
Mapa lokacije: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54398805992/in/dateposted-public/
https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54421614319/in/dateposted-public/
NGC 5846 Grupa
NGC 5846 Grupa je galakticka grupa prastarih i udaljenih elipticnih galaksija na periferiji sazvezdja Virgo. Galaksije su od nas udaljene oko 100 Mly, sto znaci da su i po 2x udaljenije od galaksija znamenitog Virgo Cluster-a. I sam polozaj galaksija na granici sazvezdja Virgo i Serpens Caput govori da galaksije nemaju nikakve veze sa Virgo Cluster-om.
Grupa je podeljena na dve podgrupe koje ne mogu stati u jedno vidno polje. Prva podgrupa sacinjena je od pet galaksija koje formiraju pravolinijski lanac dugacak samo 25', pa se mogu osmotriti u jednom vidnom polju srednjih i visokih uvecanja. Drugu podgrupu cini galaksija NGC 5813 i nekoliko prebledih galaksija pored nje koje se ne mogu osmotriti mojom aparaturom. Iako clanica grupe, NGC 5813 se nalazi cak 1º udaljena od glavnog lanca i posmatra se kao zaseban objekat.
Grupa se sastoji od sledecih galaksija:
- NGC 5846 - elipticna galaksija magnitude 10 i prividne velicine 4'x3.7'. Najsjajnija je clanica grupe.
- NGC 5846A - elipticna galaksija magnitude 12.8 i prividne velicine 0.5'x0.3'. Nalazi se nepun minut udaljena od NGC 5846 i vizuelno izgleda nakacena na halo vece galaksije.
- NGC 5850 - spiralna galaksija magnitude 10.8 i prividne velicine 4.5'. Ova galaksija je mnogo udaljenija od nas od ostalih clanica grupe. Medjutim, veruje se da je u proslosti intereagova sa NGC 5846, pa kako se i vizuelno, a nekad i fizicki, nalazi neporedno uz nju ukljucena je u NGC 5846 Grupu.
- NGC 5845 - elipticna galaksija magnitude 12.5 i prividne velicine 0.7'x0.5'.
- NGC 5839 - lentikularna galaksija magnitude 12.7 i prividne velicine 1.3'x1.2'.
- NGC 5813 - elipticna galaksija magnitude 10.5 i prividne velicine 4'x2.8'. Iako je po sjaju druga galaksija grupe, objekat se nalazi izvan glavne koncentracije galaksijia u grupi pa vizuelno predstavlja zasebno posmatranje.
Mnoge galaksije Grupe su istinske ''zveri'' a neke cak i unikatni objekti u Univerzunu (NGC 5813). Stoga je znati nesto o njima sastavni deo posmatranja:
NGC 5846 je vodeca galaksija grupe. Prastara je i daleka dzinovska elipticna galaksija, cija svetlost dopire do nas zahvaljujuci ogromnoj velicini galaksije. Sa staroscu od 11 milijardi godina, NGC 5846 predstvlja jedan od najstarijih DSO vidljivih amaterskim teleskopima. U centru galaksije vreba supermasivna crna rupa enormnih dimenzija. U zavisnosti od metode koja se koristila, merenja su pokazala da se masa crne rupe NGC 5846 krece od minimum 400 miliona solarnih masa do neverovatnih 1.1 milijardu solarnih masa. Galaksija se nalazi na udaljenosti od 97 Mly od Sunca, i vise nego duplo je udaljenijaa od galaksija Virgo Cluster-a.
NGC 5846A je mala elipticna galaksija koja vizuelno izgleda nakacena na obod NGC 5846. Medjutim, realnost je malo drugacija, jer se galaksija nalazi 14 miliona svetlosnih godina iza NGC 5846 i ne intereaguje sa njom. Mi ih vidimo kao skoro jedan objekat jer se nalaze na istoj liniji pogleda gledano sa Zemlje, i to tako blisko da galakije izgledaju mnogo vise u interakciji nego sto je to slucaj sa M51 i NGC 5195. To je stvar optickog opazanja rastojanja izmedju objekata - sto su objekti blize rastojanja vizuelno deluju veca, iako ona to nisu. NGC 5846A je verovatno nekada intereagovala sa vecom galaksijom posto je utvrdjeno da galaksiji fali dobar deo materijala koji je otkinut plimatskm silama pri prolasku pored nekog veceg objekta.
NGC 5850 je jedina spiralna galaksija grupe. Ona se danas poprilicno udaljila od NGC 5846 i nalazi se cak 40 svetlosnih godina dalje. Medjutim, smatra se da su pre 200 miliona godina galaksije bile u intreakciji, sto pokazuje i rastresena struktura spiralne galaksije. Uzimajuci u vid trenutno ogromno rastojanje izmedju dve galaksije, modeli pokazuju da je se ta interakcija desila pri velikim brzinama galaksija i da nije dugo trajala.
Pogled u ovu galaksiju predstavlja zadiranje duboko u duboki svemir jer sa udaljenoscu od cak 131 Mly NGC 5846 predstavlja jedan od najudaljenijih objekata pristupacan teleskopima srednjih aparatura.
NGC 5813 je izdvojeni objekat grupe jer ne moze stati u isto vidno polje sa ostalim galaksijama. NGC 5813 je jedna od onih egzoticnijih galakaksija koje mozemo gledati u naucnim emisijama, kada se u animacionim modelima vidi kako iz centra galaksije izviru dva dugacka i tanka mlaza gasa. Takve galaksije imaju tzv. eruptirajuce crne rupe, a NGC 5813 je ekstreman slucaj takvog objekta jer je utvrdjeno da je njena supermasivna crna rupa imala cak nekoliko takvih erupcija u toku od samo 50 miliona godina. Sta se tu u stvari dodadja? Najprostije receno, crna rupa takvih galaksija ''pojela'' je vise materijala nego sto moze da primi i visak izbacuje u vidu dva mlaza gasa i visoko-energizovanih cestica, tj u obliku gama zracenja. To zracenje je najdestruktivnija sila u Univerzumu i tesko onom objketu koji se nadje na putu tim mlazevima.
Zbog te svoje osobine NGC 5813 je ekstenzivno proucavana galaksija. Proucavanja je vrsila NASA preko Chanda X-ray Observatory, jednog od najboljih teleskopa koji rade na principu X-zraka. Naime, u vrtlogu usijano toplog gasa (nekoliko miliona stepeni) koji kruzi oko crne rupe, otkrivena su, i cak uslikana, tri para supljina, tj. praznih dzepova (mehura). Te supljine su nekada bile bas mesta iz kojih se gas ogromnom brzinom katapultirao van galaksije, a sok talasi koji su pri tome nastali pogurali su okruzujuci gas ka spolja i formirali dzinovske mehure unutar galaksije. Na X snimcima galaksije te supljine su jasno evidentne. Ni jedna galaksija u Univerzumu nema toliki broj supljih mehura unutar sebe, sto svedoci o kakvoj zverskoj kreaciji je ovde rec. E, sad, ako neko pogleda fotografije, odmah ce primetiti dve supljine na samom obodu objekta, sto je na prvi pogled paradoksalno buduci da su se kreirale blizu samog centra galaksije. Razlog njihove lokacije lezi u njihovojj maloj masi posto su bukvalno prazne. Kao mehur vode koji izbija na povrsinu, tako se i supljine krecu ka krajevima galaksije, pa sve dve najstarije mogu naci na samoj ivici galaksije. Sledece dve su blizu centra, dok su dve najmladje jos uvek skoro u samom centru galaksije. Galaksija je trenutno u fazi erupcije posto su proracuni utroska energije potrebne za stavaranje supljina pokazali da su dve najmladje, unutrasnje supljine, jos uvek u fazi formacije.
Eruptivnost crne rupe NGC 5813 dovodi do jos jedne karakteristike objekta, nesvakidasnje za elipticne galaksije - zvezdane formacije. Naime, vecina elipticnih galaksija su ''gerijatrije'' prastarih crvenih zvezda u kojima su plave i bele galaksije davno eksplidirale ili formirale plantearne magline. Ako takve galaksije i imaju nesto preostalog gasa, on je toliko hladan da nije u stanju da proizvede nove zvezde. Medjutim, sok frontovi NGC 5813 ne samo da kreiraju mehure unutar gasa, vec i zagrevaju gas galaksije, pa je u NGC 5813 zvezdana formacija u punom jeku. Ova elipticna galaksija je ziva.
Lociranje: grupa se nalazi na udaljenosti 1º od zvezde 110 Virginis magnitude 4.4, koja se nalazi na samom istoku sazvezdja. Stoga sam lociranje sveo na lociranje zvezde, a galaksije sam nasao okularski.
- krenuo sam od zvezde 109 Virginis magnitude 3.7 koja predstavlja stopalo gornje noge Device. Zvezdu sam video golim okom i direktno naciljao.
- 4º levo od nje uocicemo 110 Virginis.
- nacentriramo koncanicu trazioca na 110 Virginis, pogledamo kroz okular malog uvecanja, pomerimo zvezdu na jugoistok vidnog polja dok ne izadje iz pogleda. NGC 5846 Grupa uci ce u vidno polje sa severozapada.
Opservacija: usmerenja dajem na osnovu posmatranja izvrsenog u noci 4/5.03.2025 u 3:03h.
Kako je grupa razdvojena na dve podrupe koje se nalaze na rastojanju od oko 1º, objekti se moraju posmatrati u dva posmatranja.
Prvo cu opisati gusci deo grupe, tj. horizontalni niz od 5 galaksija duzine samo 25'. U tom nizu nalazi se i vodeca claniza grupe i zbog male velicine poteza svih 5 galaksija se posmatra u jednom vidnom polju cak i velikih uvecanja..
- prva podgrupa: pogled na kvintet kao celinu
Na uvecanju 62.5x odmah se uocava najsvetlija galaksija grupe - NGC 5846. Vidi se kao direktno uocljivi cirkularni sjaj. Dirktno vidljiva je i druga po sjaju clanica niza NGC 5850, koja se smestila pored jedne zvezdice. Za uocavanje tri manje galaksije magnitude preko 12 potrebno je koristiti veca uvecanja, i u zavisnosti od noci, periferni vid.
Galaksije su poredjane u blago zakrivljenu, skoro horizontalnu liniju, usmerenu skoro pa istok-zapad. Gledano sa leva na desno, u okularu se prvo pojavljuju dve najbledje galaksije, pa potom kao treca dolazi najsvetlija NGC 5846 na koju je ''nakacena'' NGC 5846A, dok se na desnom kraju linije nalazi svetla NGC 5850.
- pojedinacne galaksije:
- NGC 5846
Najsjajnija je i najveca galaksija u grupi. Pokazuje se svetlo i pristojno veliko. Na prvu se cini da je kruznog oblika ali se pazljivim posmatranjem otkriva ovalnost usmerenu od severa ka jugu. Galaksija pokazuje sjajno jezgro osrednje velicine, okruzeno sirokim i bledjim halom. Sjaj galaksije je gladak i mekan, bez naglih prelaza u sjaju.
- NGC 5846 A
Izuzetno tesko uocljiva galaksija. Mnogo sam se, i bez uspeha, mucio oko nje na uvecanju 176x. Nikakve tehnike nisu pomogle dok uvecanje nisam podigao na 320x. Razlog tog poteza je lezao ne samo u nemanju druge opcije, vec i sa ciljem da ubledim halo NGC 5846 ne bi li pomogao maleckoj galaksiji da probije sjaj sjajne galaksije u koju je inkorporirana. I to je bio pun pogodak. Teskom mukom galaksija se probija u nestabilnom pogledu perifernog vida kao melcko zasijanje na severnoj granici hala NGC 5846. Javlja se samo kao mutna prebleda zvezda sa oreolom maglovitost oko sebe.
- NGC 5850
Udaljena je na nekih 10' od najsvetlije galaksije, na desno u okularu. Teze se posmatra od NGC 5846 jer pokazuje poprilicno mali povrsinski sjaj i potrebno je koristiti periferni vid ne bi li se pokazala slojevitost galaksije. Direktnim pogledom vidi se kao jednolicna, osetno ovalna mrlja. Tek perifernim vidom objekat se raslojava na jezgro i ovalni halo oko njega. To me je malo zacudilo, uzimajuci u obzir svetlu magnutudu galaksije. Na juznoj granici hala nalazi se bleda zvezda.
- NGC 5845
Jedva sam je uocio. Javlja se u nestabilnom pogledu perifernog vida kao gusto i malecko kruzno zasijanje okolnog neba. Galaksiju nisam nikako uspeo da stabilizujem u pogledu. Izuzetno je mala ali u periodu stabilnog pogleda javlja se gusce ispunjenosti od NGC 5893.
- NGC 5839
Iako je najbledja clanica kvinteta lakse se uocava od za nijansu sjajnije NGC 5845. Sa magnitudom 12.5, galaksija se prikazuje kao bleda ovalna fleka, ali sasvim pristojne velicine. Sjaji izuzetno mekano, sa neprimetnim granicama izmedju nje i okruzujuceg polja. Galaksija ne pokazuje niti jezgro niti bilo kakvu slojevitost.
- druga podgrupa: NGC 5813:
Lociranje: ko koristi Stellarium moze biti u malom problemu jer softver galaksiju prikazuje kao svetlu zvezdu koja se vidi u traziocu. To moze da zbuni jer je realnost drugacija. Galaksija se moze naci okularski pocevsi od prve podgrupe ali je meni bilo lakse da je traziocem naciljam kao zaseban objekat.
- vratio sam se traziocem na zvezdu 110 Virginis.
- 30' zapadno od nje istice se zvezda SAO 120795 magnitude 8. Naciljamo zvezdu u trazilac, pogledamo je kroz okular malog uvecanja i NGC 5813 videce se 10' iznad nje.
Opservacija: galaksija ima lepo okruzenje jer se nalazi tacno u preseku dijagonala deltoida koji cine cetiri blede zvezde. Deltoid je postavljen uspravno, sa kracim stranicama na severu pa pogled ima skoro savrsenu simetriju.
Galaksija je velika i bleda. Javlja se u blago ovalnom obliku sa izduzenjem u smeru od 11h ka 5h. Galaksija sija bezstrukturnim sjajem koji polako opada ka obodima. Medjutim, ako se malo bolje zagleda, u centru se moze primetiti malo gusto jezgarce. Regija jezgra je veoma mala i zanemarljive je povrsine u odnosu na celu galaksiju. Ta centralna regija se u sveukupnom pogledu ne istice sjajem i tek je nesto sjajnija od velikog hala.
Galaksiji godi uvecanje jer se tada jezgro bolje istakne. Na uvecanju 176x vide se cak i tragovi trostruke strukture jer je oko tog gustog jezgra pojavljuje bledi prsten nesto veceg sjajaj od okruzujuceg hala.
—--------------------------------
Mozda je ovaj post malo vise bio teorijske prirode, ali clanice Grupe su toliko unikatni objekti da prica jos uvek nije gotova. Naime, NGC 5813 je najudaljenija galaksija u kojoj SETI trazi tragove civilizacije sposobne za kontakt. Mislim da nema boljeg objekta uz koji bi se ''prikacila'' prica o SETI-ju od ove galaksije. Naime, SETI ne trazi samo signale civilizacija unutar Mlecnog Puta vec i u udaljenim galakisjama. SETI je izabrao 97 galaksija u kojima trazi znakove inteligentnog zivota. Najbliza galaksija od tih 97 je Ursa Minor Dwarf, dok je najudaljenija upravo danasnja meta NGC 5813.
Za razliku od metoda kojim se traze signali unutar Mlecnog Puta, kog detekcije intergalaktickih signala princip je potpuno drugaciji. SETI se u svojim metodama oslanja na nekoliko pretpostavki:
- signali poslati preko medjugalaktickih rastojanja su veoma velike snage
- intergalakticka inteligencija ne cilja nas na Zemlji, vec signale salje nasumicno, sto bi znacilo da oni moraju biti snage od 10²⁶ W !!!!!!
- da bi neka civilizacija bila sposobna da posljalje takav signal ona mora biti Tipa II - civilizacija sposobna da zanje energiju zvezda. Tu klasifikaciju civilizacija uveo je sovjetski astronom Nikolai Kardashev 1960.-tih godina.
Pocevsi od takvih postavki, SETI je u periodu od 2018.-2022. detektovao oko 1.300 takvih signala iz pomenutih 97 galaksija. Medjutim, potom se pristupilo analizi tih signala i odbacivanju onih koji pokazuju stacionarnu prirodu. Naime, kolege upoznate sa time sta je Doplerov efekat razumeju da bi signal poslat sa planete u pokretu pokazivao malu promenu u frekvenciji usled kretanja izvora. Na zalost, za svih 1.319 signala pokazalo se da dolaze od izvora koji nemaju nikakav pomeraj u odnosu na Zemlju i nikada se sa sigurnoscu ne bi mogli razdvojiti od najobicnije ''smetnje''.
Grupa je podeljena na dve podgrupe koje ne mogu stati u jedno vidno polje. Prva podgrupa sacinjena je od pet galaksija koje formiraju pravolinijski lanac dugacak samo 25', pa se mogu osmotriti u jednom vidnom polju srednjih i visokih uvecanja. Drugu podgrupu cini galaksija NGC 5813 i nekoliko prebledih galaksija pored nje koje se ne mogu osmotriti mojom aparaturom. Iako clanica grupe, NGC 5813 se nalazi cak 1º udaljena od glavnog lanca i posmatra se kao zaseban objekat.
Grupa se sastoji od sledecih galaksija:
- NGC 5846 - elipticna galaksija magnitude 10 i prividne velicine 4'x3.7'. Najsjajnija je clanica grupe.
- NGC 5846A - elipticna galaksija magnitude 12.8 i prividne velicine 0.5'x0.3'. Nalazi se nepun minut udaljena od NGC 5846 i vizuelno izgleda nakacena na halo vece galaksije.
- NGC 5850 - spiralna galaksija magnitude 10.8 i prividne velicine 4.5'. Ova galaksija je mnogo udaljenija od nas od ostalih clanica grupe. Medjutim, veruje se da je u proslosti intereagova sa NGC 5846, pa kako se i vizuelno, a nekad i fizicki, nalazi neporedno uz nju ukljucena je u NGC 5846 Grupu.
- NGC 5845 - elipticna galaksija magnitude 12.5 i prividne velicine 0.7'x0.5'.
- NGC 5839 - lentikularna galaksija magnitude 12.7 i prividne velicine 1.3'x1.2'.
- NGC 5813 - elipticna galaksija magnitude 10.5 i prividne velicine 4'x2.8'. Iako je po sjaju druga galaksija grupe, objekat se nalazi izvan glavne koncentracije galaksijia u grupi pa vizuelno predstavlja zasebno posmatranje.
Mnoge galaksije Grupe su istinske ''zveri'' a neke cak i unikatni objekti u Univerzunu (NGC 5813). Stoga je znati nesto o njima sastavni deo posmatranja:
NGC 5846 je vodeca galaksija grupe. Prastara je i daleka dzinovska elipticna galaksija, cija svetlost dopire do nas zahvaljujuci ogromnoj velicini galaksije. Sa staroscu od 11 milijardi godina, NGC 5846 predstvlja jedan od najstarijih DSO vidljivih amaterskim teleskopima. U centru galaksije vreba supermasivna crna rupa enormnih dimenzija. U zavisnosti od metode koja se koristila, merenja su pokazala da se masa crne rupe NGC 5846 krece od minimum 400 miliona solarnih masa do neverovatnih 1.1 milijardu solarnih masa. Galaksija se nalazi na udaljenosti od 97 Mly od Sunca, i vise nego duplo je udaljenijaa od galaksija Virgo Cluster-a.
NGC 5846A je mala elipticna galaksija koja vizuelno izgleda nakacena na obod NGC 5846. Medjutim, realnost je malo drugacija, jer se galaksija nalazi 14 miliona svetlosnih godina iza NGC 5846 i ne intereaguje sa njom. Mi ih vidimo kao skoro jedan objekat jer se nalaze na istoj liniji pogleda gledano sa Zemlje, i to tako blisko da galakije izgledaju mnogo vise u interakciji nego sto je to slucaj sa M51 i NGC 5195. To je stvar optickog opazanja rastojanja izmedju objekata - sto su objekti blize rastojanja vizuelno deluju veca, iako ona to nisu. NGC 5846A je verovatno nekada intereagovala sa vecom galaksijom posto je utvrdjeno da galaksiji fali dobar deo materijala koji je otkinut plimatskm silama pri prolasku pored nekog veceg objekta.
NGC 5850 je jedina spiralna galaksija grupe. Ona se danas poprilicno udaljila od NGC 5846 i nalazi se cak 40 svetlosnih godina dalje. Medjutim, smatra se da su pre 200 miliona godina galaksije bile u intreakciji, sto pokazuje i rastresena struktura spiralne galaksije. Uzimajuci u vid trenutno ogromno rastojanje izmedju dve galaksije, modeli pokazuju da je se ta interakcija desila pri velikim brzinama galaksija i da nije dugo trajala.
Pogled u ovu galaksiju predstavlja zadiranje duboko u duboki svemir jer sa udaljenoscu od cak 131 Mly NGC 5846 predstavlja jedan od najudaljenijih objekata pristupacan teleskopima srednjih aparatura.
NGC 5813 je izdvojeni objekat grupe jer ne moze stati u isto vidno polje sa ostalim galaksijama. NGC 5813 je jedna od onih egzoticnijih galakaksija koje mozemo gledati u naucnim emisijama, kada se u animacionim modelima vidi kako iz centra galaksije izviru dva dugacka i tanka mlaza gasa. Takve galaksije imaju tzv. eruptirajuce crne rupe, a NGC 5813 je ekstreman slucaj takvog objekta jer je utvrdjeno da je njena supermasivna crna rupa imala cak nekoliko takvih erupcija u toku od samo 50 miliona godina. Sta se tu u stvari dodadja? Najprostije receno, crna rupa takvih galaksija ''pojela'' je vise materijala nego sto moze da primi i visak izbacuje u vidu dva mlaza gasa i visoko-energizovanih cestica, tj u obliku gama zracenja. To zracenje je najdestruktivnija sila u Univerzumu i tesko onom objketu koji se nadje na putu tim mlazevima.
Zbog te svoje osobine NGC 5813 je ekstenzivno proucavana galaksija. Proucavanja je vrsila NASA preko Chanda X-ray Observatory, jednog od najboljih teleskopa koji rade na principu X-zraka. Naime, u vrtlogu usijano toplog gasa (nekoliko miliona stepeni) koji kruzi oko crne rupe, otkrivena su, i cak uslikana, tri para supljina, tj. praznih dzepova (mehura). Te supljine su nekada bile bas mesta iz kojih se gas ogromnom brzinom katapultirao van galaksije, a sok talasi koji su pri tome nastali pogurali su okruzujuci gas ka spolja i formirali dzinovske mehure unutar galaksije. Na X snimcima galaksije te supljine su jasno evidentne. Ni jedna galaksija u Univerzumu nema toliki broj supljih mehura unutar sebe, sto svedoci o kakvoj zverskoj kreaciji je ovde rec. E, sad, ako neko pogleda fotografije, odmah ce primetiti dve supljine na samom obodu objekta, sto je na prvi pogled paradoksalno buduci da su se kreirale blizu samog centra galaksije. Razlog njihove lokacije lezi u njihovojj maloj masi posto su bukvalno prazne. Kao mehur vode koji izbija na povrsinu, tako se i supljine krecu ka krajevima galaksije, pa sve dve najstarije mogu naci na samoj ivici galaksije. Sledece dve su blizu centra, dok su dve najmladje jos uvek skoro u samom centru galaksije. Galaksija je trenutno u fazi erupcije posto su proracuni utroska energije potrebne za stavaranje supljina pokazali da su dve najmladje, unutrasnje supljine, jos uvek u fazi formacije.
Eruptivnost crne rupe NGC 5813 dovodi do jos jedne karakteristike objekta, nesvakidasnje za elipticne galaksije - zvezdane formacije. Naime, vecina elipticnih galaksija su ''gerijatrije'' prastarih crvenih zvezda u kojima su plave i bele galaksije davno eksplidirale ili formirale plantearne magline. Ako takve galaksije i imaju nesto preostalog gasa, on je toliko hladan da nije u stanju da proizvede nove zvezde. Medjutim, sok frontovi NGC 5813 ne samo da kreiraju mehure unutar gasa, vec i zagrevaju gas galaksije, pa je u NGC 5813 zvezdana formacija u punom jeku. Ova elipticna galaksija je ziva.
Lociranje: grupa se nalazi na udaljenosti 1º od zvezde 110 Virginis magnitude 4.4, koja se nalazi na samom istoku sazvezdja. Stoga sam lociranje sveo na lociranje zvezde, a galaksije sam nasao okularski.
- krenuo sam od zvezde 109 Virginis magnitude 3.7 koja predstavlja stopalo gornje noge Device. Zvezdu sam video golim okom i direktno naciljao.
- 4º levo od nje uocicemo 110 Virginis.
- nacentriramo koncanicu trazioca na 110 Virginis, pogledamo kroz okular malog uvecanja, pomerimo zvezdu na jugoistok vidnog polja dok ne izadje iz pogleda. NGC 5846 Grupa uci ce u vidno polje sa severozapada.
Opservacija: usmerenja dajem na osnovu posmatranja izvrsenog u noci 4/5.03.2025 u 3:03h.
Kako je grupa razdvojena na dve podrupe koje se nalaze na rastojanju od oko 1º, objekti se moraju posmatrati u dva posmatranja.
Prvo cu opisati gusci deo grupe, tj. horizontalni niz od 5 galaksija duzine samo 25'. U tom nizu nalazi se i vodeca claniza grupe i zbog male velicine poteza svih 5 galaksija se posmatra u jednom vidnom polju cak i velikih uvecanja..
- prva podgrupa: pogled na kvintet kao celinu
Na uvecanju 62.5x odmah se uocava najsvetlija galaksija grupe - NGC 5846. Vidi se kao direktno uocljivi cirkularni sjaj. Dirktno vidljiva je i druga po sjaju clanica niza NGC 5850, koja se smestila pored jedne zvezdice. Za uocavanje tri manje galaksije magnitude preko 12 potrebno je koristiti veca uvecanja, i u zavisnosti od noci, periferni vid.
Galaksije su poredjane u blago zakrivljenu, skoro horizontalnu liniju, usmerenu skoro pa istok-zapad. Gledano sa leva na desno, u okularu se prvo pojavljuju dve najbledje galaksije, pa potom kao treca dolazi najsvetlija NGC 5846 na koju je ''nakacena'' NGC 5846A, dok se na desnom kraju linije nalazi svetla NGC 5850.
- pojedinacne galaksije:
- NGC 5846
Najsjajnija je i najveca galaksija u grupi. Pokazuje se svetlo i pristojno veliko. Na prvu se cini da je kruznog oblika ali se pazljivim posmatranjem otkriva ovalnost usmerenu od severa ka jugu. Galaksija pokazuje sjajno jezgro osrednje velicine, okruzeno sirokim i bledjim halom. Sjaj galaksije je gladak i mekan, bez naglih prelaza u sjaju.
- NGC 5846 A
Izuzetno tesko uocljiva galaksija. Mnogo sam se, i bez uspeha, mucio oko nje na uvecanju 176x. Nikakve tehnike nisu pomogle dok uvecanje nisam podigao na 320x. Razlog tog poteza je lezao ne samo u nemanju druge opcije, vec i sa ciljem da ubledim halo NGC 5846 ne bi li pomogao maleckoj galaksiji da probije sjaj sjajne galaksije u koju je inkorporirana. I to je bio pun pogodak. Teskom mukom galaksija se probija u nestabilnom pogledu perifernog vida kao melcko zasijanje na severnoj granici hala NGC 5846. Javlja se samo kao mutna prebleda zvezda sa oreolom maglovitost oko sebe.
- NGC 5850
Udaljena je na nekih 10' od najsvetlije galaksije, na desno u okularu. Teze se posmatra od NGC 5846 jer pokazuje poprilicno mali povrsinski sjaj i potrebno je koristiti periferni vid ne bi li se pokazala slojevitost galaksije. Direktnim pogledom vidi se kao jednolicna, osetno ovalna mrlja. Tek perifernim vidom objekat se raslojava na jezgro i ovalni halo oko njega. To me je malo zacudilo, uzimajuci u obzir svetlu magnutudu galaksije. Na juznoj granici hala nalazi se bleda zvezda.
- NGC 5845
Jedva sam je uocio. Javlja se u nestabilnom pogledu perifernog vida kao gusto i malecko kruzno zasijanje okolnog neba. Galaksiju nisam nikako uspeo da stabilizujem u pogledu. Izuzetno je mala ali u periodu stabilnog pogleda javlja se gusce ispunjenosti od NGC 5893.
- NGC 5839
Iako je najbledja clanica kvinteta lakse se uocava od za nijansu sjajnije NGC 5845. Sa magnitudom 12.5, galaksija se prikazuje kao bleda ovalna fleka, ali sasvim pristojne velicine. Sjaji izuzetno mekano, sa neprimetnim granicama izmedju nje i okruzujuceg polja. Galaksija ne pokazuje niti jezgro niti bilo kakvu slojevitost.
- druga podgrupa: NGC 5813:
Lociranje: ko koristi Stellarium moze biti u malom problemu jer softver galaksiju prikazuje kao svetlu zvezdu koja se vidi u traziocu. To moze da zbuni jer je realnost drugacija. Galaksija se moze naci okularski pocevsi od prve podgrupe ali je meni bilo lakse da je traziocem naciljam kao zaseban objekat.
- vratio sam se traziocem na zvezdu 110 Virginis.
- 30' zapadno od nje istice se zvezda SAO 120795 magnitude 8. Naciljamo zvezdu u trazilac, pogledamo je kroz okular malog uvecanja i NGC 5813 videce se 10' iznad nje.
Opservacija: galaksija ima lepo okruzenje jer se nalazi tacno u preseku dijagonala deltoida koji cine cetiri blede zvezde. Deltoid je postavljen uspravno, sa kracim stranicama na severu pa pogled ima skoro savrsenu simetriju.
Galaksija je velika i bleda. Javlja se u blago ovalnom obliku sa izduzenjem u smeru od 11h ka 5h. Galaksija sija bezstrukturnim sjajem koji polako opada ka obodima. Medjutim, ako se malo bolje zagleda, u centru se moze primetiti malo gusto jezgarce. Regija jezgra je veoma mala i zanemarljive je povrsine u odnosu na celu galaksiju. Ta centralna regija se u sveukupnom pogledu ne istice sjajem i tek je nesto sjajnija od velikog hala.
Galaksiji godi uvecanje jer se tada jezgro bolje istakne. Na uvecanju 176x vide se cak i tragovi trostruke strukture jer je oko tog gustog jezgra pojavljuje bledi prsten nesto veceg sjajaj od okruzujuceg hala.
—--------------------------------
Mozda je ovaj post malo vise bio teorijske prirode, ali clanice Grupe su toliko unikatni objekti da prica jos uvek nije gotova. Naime, NGC 5813 je najudaljenija galaksija u kojoj SETI trazi tragove civilizacije sposobne za kontakt. Mislim da nema boljeg objekta uz koji bi se ''prikacila'' prica o SETI-ju od ove galaksije. Naime, SETI ne trazi samo signale civilizacija unutar Mlecnog Puta vec i u udaljenim galakisjama. SETI je izabrao 97 galaksija u kojima trazi znakove inteligentnog zivota. Najbliza galaksija od tih 97 je Ursa Minor Dwarf, dok je najudaljenija upravo danasnja meta NGC 5813.
Za razliku od metoda kojim se traze signali unutar Mlecnog Puta, kog detekcije intergalaktickih signala princip je potpuno drugaciji. SETI se u svojim metodama oslanja na nekoliko pretpostavki:
- signali poslati preko medjugalaktickih rastojanja su veoma velike snage
- intergalakticka inteligencija ne cilja nas na Zemlji, vec signale salje nasumicno, sto bi znacilo da oni moraju biti snage od 10²⁶ W !!!!!!
- da bi neka civilizacija bila sposobna da posljalje takav signal ona mora biti Tipa II - civilizacija sposobna da zanje energiju zvezda. Tu klasifikaciju civilizacija uveo je sovjetski astronom Nikolai Kardashev 1960.-tih godina.
Pocevsi od takvih postavki, SETI je u periodu od 2018.-2022. detektovao oko 1.300 takvih signala iz pomenutih 97 galaksija. Medjutim, potom se pristupilo analizi tih signala i odbacivanju onih koji pokazuju stacionarnu prirodu. Naime, kolege upoznate sa time sta je Doplerov efekat razumeju da bi signal poslat sa planete u pokretu pokazivao malu promenu u frekvenciji usled kretanja izvora. Na zalost, za svih 1.319 signala pokazalo se da dolaze od izvora koji nemaju nikakav pomeraj u odnosu na Zemlju i nikada se sa sigurnoscu ne bi mogli razdvojiti od najobicnije ''smetnje''.
Mapa lokacije: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54398805992/in/dateposted-public/
https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54421614319/in/dateposted-public/