• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Recent posts

Pages1 2 3 ... 10
1
Astrofotografija / Re: Mesec
Last post by Yagodinac - Today at 07:57:46 am
Da, mislio sam na tu osnovnu geometrijsku aberaciju a nazvao je sferna, premda je sferna nešto drugo (a garant taj teleskop ima i sfernu  ;D ). Ali bitno da se razumemo - fokus varira u centru i na periferiji bez fletnera. Osim toga možda (sasvim sigurno zapravo) da tu postoji još nekoliko drugih tipova aberacija; zamisli ako možda daju i pomalo jajastu sliku Meseca na periferiji, onda bi steking mogao biti vrlo problematičan, itd, itd.

Sve aberacije:

https://www.telescope-optics.net/aberrations.htm
2
Astrofotografija / Re: Mesec
Last post by vlaiv - Yesterday at 11:08:17 pm
Quote from: Yagodinac on Yesterday at 10:44:09 pmVlaiv, svi refraktori, apo i non_apo zahtevaju flattener da bi izravnali polje. Upravo o tome se radi, nebitno je da li je 800mm ili koliko, svaki refraktor ima svoju neku sfernu aberaciju (analogno komi kod njutna) koja jeste veća kako f-odnos ide na dole, ali koja je praktično uvek prisutna. I ja sam pre desetak godina imao neki 70mm f5 ahromat gde je polje bilo katastrofa upravo iz tih razloga.

Sferna aberacija nije isto što i zakrivljenje fokalne ravni.

Zakrivljenje fokalne ravni imaju gotovo svi teleskopi - reflektori takođe. Razlika je samo u tome koliki je radius tog zakrivljenja.

Kod refraktora je on oko 1/3 fokalne dužine, dok je recimo kod newton-a jednak fokalnoj dužini.

Da li će se zakrivljenje fokalne ravni videti ili ne na snimku zavisi od toga kolika je kritična zona fokusa - a ona zavisi od F/brzine teleskopa.

Sporiji teleskopi imaju veću kritičnu zonu fokusa, odnosno, slika je "u fokusu" u većem rasponu fokusera nego kod brzih teleskopa. Zato brzi teleskopi obično dolaze sa dvobrzinskim fokuserom.

Zakrivljenje fokalne ravni samo znači da neće kompletna fokalna ravan biti u fokusu u isto vreme. Od kritične zone fokusa zavisi koliko veliki deo fokalne ravni će biti u fokusu u istom trenutku.

Sa malim senzorom - čitav senzor će biti u fokusu i kod brzih i kod sporih teleskopa, dok će sa većim senzorom zavisiti od brzine teleskopa.

Recimo 100mm F/10 teleskop može da fokusira ceo 4/3 senzor u isto vreme.
U poređenju sa prethodnom računicom to je zato što mu je kritična zona fokusa veća: 2.2 * 10^2 = 220µm i zato što mu je radius zakrivljenosti fokalne ravni oko 333mm, pa je ćošak koji je oko 11.5mm udaljen od centra zapravo defokusiran za 198.5µm.

Pažljivim fokusiranjem je moguće staviti i centar i ćošak unutar kritične zone fokusa od 220µm.

Sferna aberacija nema veze sa time i pogađa jednako sve tačke na fokalnoj ravni. Ona čini sliku mutnom i dodatno fokusiranje neće pomoći.

3
Astrofotografija / Re: Mesec
Last post by Yagodinac - Yesterday at 10:44:09 pm
Vlaiv, svi refraktori, apo i non_apo zahtevaju flattener da bi izravnali polje. Upravo o tome se radi, nebitno je da li je 800mm ili koliko, svaki refraktor ima svoju neku sfernu aberaciju (analogno komi kod njutna) koja jeste veća kako f-odnos ide na dole, ali koja je praktično uvek prisutna. I ja sam pre desetak godina imao neki 70mm f5 ahromat gde je polje bilo katastrofa upravo iz tih razloga.
4
Astrofotografija / Re: Mesec
Last post by vlaiv - Yesterday at 10:37:34 pm
@CyberianIce

Da, naravno, pričao sam o geometrijskoj distorziji i pokazao da to verovatno nije problem. To ne znači da je slika na ivicama dobra, kao što i sam kažeš, može biti do nakrivljenog fokusera ali i do zakrivljenosti fokalne "ravni".

Radius krivine fokalne ravni kod refraktora je oko 1/3 fokalne dužine - znači u ovom slučaju oko 267mm. Na APS-C čipu će to biti primetno iako je u pitanju F/8.88 optika koja ima veću dubinu fokusa.

Kritična zona fokusa je 2.2 * (F/ratio)^2 u mikronima. Znači 174µm.

Ugao senzora je na 13.41mm a radius krivine je 267mm znači da je u ćošku defokus biti 0.33mm ili 330µm. Ćošak i centar se razlikuju za oko x2 u odnosu na kritičnu zonu fokusa - nije moguće u isto vreme fokusirati ceo senzor.

 
5
Astrofotografija / Re: Mesec
Last post by CyberianIce - Yesterday at 08:34:22 pm
@vlaiv, pričaš o teoriji. 800mm u teoriji nema geometrijsku distorziju, i zaista sama optika kao takva nema, ali uzmeš li u obzir da sam rekao da fokuser nije savršen, odnosno da površina senzora nije savršeno poravnata sa fokalnom ravni, i zbog toga teško mogu da dobijem oštru sliku u celom vidnom polju... A pošto je u pitanju ahromat, to se može videti tako to je recimo undnu vidnog polja crveni kanal oštar a zeleni komiran a pri vrhu recimo obrnuto. To je to mrdanje fokusera od stepen dva levo-desno/gore-dole. Kad ga rukom namestim u nešto što zamišljam da je ravno, na trenutak se popravi ali čim pustim, gravitacija učini svoje i opet se nešto poremeti.
6
Astrofotografija / Re: Mesec
Last post by CyberianIce - Yesterday at 08:19:25 pm
Aha, kapiram, ali za pedeseticu ima profil za korekciju u LR. Ja za objektive prvo uradim barel korekciju pa eksportujem u TIFF pa onda tek stekiranje radim sa takvim tifovima i trebalo bi da se onda celo polje lepo poklapa, mada ako ima kome, slaba vajda od toga, tu jedino zatvaranje blende pomaže...
7
Astrofotografija / Re: Mesec
Last post by vlaiv - Yesterday at 08:13:55 pm
Nisam siguran da to ima veze sa geometrijskom distorzijom.

Na 50mm objektivu - da. Na 800mm fokalne dužine, mislim da ne.

Možemo to časkom proveriti. Canon 4000d je APS-C (22.3 x 14.9 mm) senzor. Znači da se ćošak nalazi na 13.41mm od optičke ose.

To je 0.96° u odnosu na optičku osu na 800mm fokalne dužine. Možemo da izračunamo koliko je dugačak jedan ark sekund na osi i 0.96° od ose.

2 * tan(0.5") * 800 = 3.8785094488838847950473596358607µm
(po pola ark sekunde sa svake strane u odnosu na optičku osu)

0.96° = 3456"

tan(3457")*800 - tan(3456") * 800 = 3.8795988028526490330761359981583µm
(dve tačke na ivici senzora udaljene jednu ark sekundu)

Razlika je znači jedan nanometar (treća decimala) ili jedan u 3880. Ne bih ja to baš nazvao distorzijom.

Kod 50mm objektiva na FF senzoru je vidno polje oko 46°. Pod tim uglovima se već može primetiti distorzija.



Već posle 40° je primetna razlika između rectilinear i fisheye objektiva (odnosno između astronomskih i terestrijalnih okulara). Zato je i ortho okular ograničen na oko 42° AFOV-a da bi imao minimalnu distorziju.
8
Astrofotografija / Re: Mesec
Last post by Yagodinac - Yesterday at 06:34:20 pm
Ovo ima malo veze i sa distorzijom nekorigovanog polja pa bi praćenje tj centriranje objekta ipak dalo malo bolje rezultate. To sam ja sa užasom spoznao kad nisam mogao neke zvezdane snimke načinjene objektivom pedeseticom da složim jedne preko drugih, zato što je nešto bilo jednom na periferiji a drugi put u centru. Moj 150/750 nije ništa bolji, štaviše i gori je po tom pitanju - zato se trudim da najbitnije objekte naprosto centriram. Mala distorzija ume ponekad mnogo da se ispolji.
9
Astrofotografija / Re: Mesec
Last post by CyberianIce - Yesterday at 03:06:33 pm
Aha, u pravu si @vlaiv. Hvala na racunici, ovako kad se objasni brojevima i formulom, izgleda da ipak ima smisla. Ali ipak nije optimalno bez pracenja, jer na pocetku je mesec levo, pa kako intervalometar odmice tako se pomera ka sredini vidnog polja, pa posle opet premotam da bude "na pocetku", odnosno levo, i tako u krug. To sve obesmisljava do neke mere pricu sa dark frejmovima i flatovima, na flatovima se vidi da postoji neko minimalno vinjetiranje, a i mislim da je slika u centru vidnog polja bolja nego po ivicama, mada ko zna...
10
Astrofotografija / Re: Mesec
Last post by vlaiv - Yesterday at 01:30:33 pm
Mislim da ti je dobra dužina ekspozicije. Ja je ne bih menjao.

Što se tiče seeing-a, 2.5ms je odlična dužina ekspozicije - gornja granica bi bila recimo 5-6ms. Što se tiče praćenja, ili nedostatka istog, računica bi išla ovako:

800mm fokalne dužine i piksel 4.3µm daje 1.11"/px. Sideralna brzina je okvirno 15"/s što znači da se u jednoj sekundi mesec pomeri 13.5 piksela.

U 1/400 sekundi se mesec pomeri 13.5/400 = 1/29.6 piksela odnosno otprilike jednu tridesetinu jednog piksela.

Mislim da to baš i nije neki "motion blur" da se čovek zabrine.
Pages1 2 3 ... 10