21
Posmatranja / Re: PavleR - Posmatranja DSO i...
Last post by Yagodinac - August 27, 2024, 08:10:14 amQuote from: ε Aurigae on August 26, 2024, 10:21:01 pmMogu da ti kažem da tvoje objave znače i nama astrofotografima kao izvor ideja za egzotične mete.
Tako je. Odlični opisi, malo mašte i svako može ponešto od opisanih objekata da zamisli. Naravno da to nije ni 1% od onoga kad pogledaš, ali pre ili kasnije kupiću neki osmatrački teleskop pa onda ide nanovo iščitavanje tvojih postova i potraga za ovim objektima, dok oprema sa druge strane snima.
22
Posmatranja / Re: PavleR - Posmatranja DSO i...
Last post by ε Aurigae - August 26, 2024, 10:21:01 pmPavle čestitke na upornošću posmatranja i utrošenom vremenu za traženje.
Mogu da ti kažem da tvoje objave znače i nama astrofotografima kao izvor ideja za egzotične mete.
Eto taman si mi pomogao kako da uposlim HBeta filter
Mogu da ti kažem da tvoje objave znače i nama astrofotografima kao izvor ideja za egzotične mete.
Eto taman si mi pomogao kako da uposlim HBeta filter
23
Posmatranja / Re: PavleR - Posmatranja DSO i...
Last post by PavleR - August 26, 2024, 06:19:51 pmDSO u sazvezdju Cygnus:
- NGC 6888 - Crescent Nebula (emisiona maglina)
- Minkowski 1-92 - Footprint Nebula (protoplanetarna maglina)
- PK 64+5.1 - Campbell's Hydrogen Star (planetarna maglina)
--------------------
Mape lociranja:
NGC 6888 - Crescent Nebula: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53949573544/in/dateposted-public/
M 1-92 i PK 64+5.1: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53949725309/in/dateposted-public/
- NGC 6888 - Crescent Nebula (emisiona maglina)
- Minkowski 1-92 - Footprint Nebula (protoplanetarna maglina)
- PK 64+5.1 - Campbell's Hydrogen Star (planetarna maglina)
--------------------
NGC 6888 - Crescent Nebula
Emisiona maglina magnitude 7.4 i prividne velicine 20'x10'.
U pitanju je znamenita maglina u sazvezdju Cygnus, cesta meta astrofotografa. Sa osmastracke stane maglina je zahtevan objekat, i uglavnom pokazuje samo svoj najsvetiji deo u obliku polumeseca (po cemu je i dobila ime) ali ponovljenim posmatranjaima, strpljenjem i sa malo tehnike iz objekta se moze izvuci dosta vise.
Ne treba da zavara presvetla magnitude magline od 7.4. Kada bio se gledalo samo po njoj, Crescent bi bila jedna od najsvetlijih maglina na nocnom nebu. Medjutim, velike dimenzije cine da povrsinski sjaj magline bude bolno mali, tek 12.89 mag/arcmin². Po toj vrednost, Crescent spada u red najbledjih maglina na nebu. Ta dva ekstrema u praksi nekako treba pomiriti i vuzuelno iz magline izvuci maximum, sto nije lak zadatak.
Fizicki, maglina je poprilicno velika i stara. Precnika je 26 ly i stvorena je pre 4.5 miliona godina. Za emisione magline to je lepa dimenzija i duboka starost.
U srcu magline vreba prava pravcata zver. Maglina je enerizovana sjajem Wolf-Rayet zvezde HD192163 magnitude 7.5 koja lezi u njenom centru. Wolf-Reyet zvezde su retka stelarna klasa enormno toplih, masivnih i ''zivahnih'' zvezda. Temperature fotosfere Wolf-Rayet zvezda mogu dostici i do vrtoglavih 210.000 K, sto cini da su njihovi sterani vetrovi mnogo brzi od vetova klasicnih crvenih dzinova. I upravo se to desava unutar Crescent Nebule. Dok je zvezda bila crveni dzin izbacivala je sporije stelarne vetrove. Posle evolviranje u WR zvezdu stelarni vetrovi enormo su dobili na brzini i poceli da se sudaraju sa ranije izbacenim, sporijim vetrovima. To je stvorilo karakteristicnu skoljku Crescent Magline koju oblikuju dva sok talasa koji su rezultat tih sudara - jedan talas se krece ka spolja a drugi ka unutra.
Lociranje: Maglina se nalazi nepuna 3º od zvezde Sadr i relativno se lako locira cak i u prebogatom zvezdanom polju Sadr regije. Cilj je direktno o trazilac nacentrirati centralnu zvezdu magline HD192163.
- Krenuo sam od zvezde Sadr (𝞬 Cygni) u sredistu ''Severnog krsta''. U sazvezdju Cygnus tesko je govoriti o usmerenjima jer se ona tokom noci dosta promene, pa ja oko Sadr regije uvek vrsim orijentaciju preko jednog lepog luka zvezda koji se nalazi neposredno do nje.
- sa suprotne strane luka u odnosu na Sadr u traziocu ce jasno iskociti trapez cetiri svetle zvezde, gde je najudaljenija od Sardra zvezda SAO 96720.
- ta zvezda gradi jednakokraki trougao sa jos dve zvezde, od kojih je jedna dupla. Trougao ''bezi'' od Sarda .
- samo 20' do te duple zvezde u traziocu ce biti vidljiva jos jedna ''dupla zvezda'' - to nije dupla zvezda vec opticki par dve zvezde usadjenih u maglinu od kojih je jedna zver - HD192163, zvezda u centru magline koja je i odgovorna za njen sjaj.
Opservacija: Moja iskustva sa ovom maglinom su da sa svakim novim posmatranjem objekat izgleda sve bolje. Crescent Nebula nije objekat koji cete osmotriti jednom i nikada vise - njen intrigantan oblik i konstantno prisutan osecaj da ''tu ima jos toga da se vidi'' vraca posmatraca ovom objektu iz seone u sezonu. Sa ove distance mogu da kazem da se maglina pokazuje u prilicnom broju detalja, samo treba malo paznje, strpljenja i ''cuvanja'' magline za dobre noci.
Najbolju sliku na maglinu imao sam na uvecanju 107x i koriscenjem UHC filtera. OIII ne radi dobro na ovoj maglini, pogotovo sto se objekat posmatra na malim i srednje-malim uvecanjima - sto ne pogoduje OIII filteru (moje iskustvo).
Kroz seriju posmatranja tokom nekoliko sezona uocio sam sledecu strukturu magline:
- maglina se javlja u obliku suplje nedovrsene ellipse u koju su upisane tri svetle zvezde. Elipsa se ne zatvara vec je na severnom delu otvorena. Ispupcenje luka vidljivog dela ellipse usmereno je ka jugu. Najsvetliji deo su granice ellipse dok iznutra izgleda suplje, mada je to, videce se, samo opticka varka.
- za osmatranje unutrasnjeg sjaja magline treba malo iskustva i domisljatosti. Kada god posmatram neku veliku maglinu koja je toliko bleda da nisam siguran da li je uopste vidim, ja pomeram vidno polje tako da maglina skoro izadje iz FOV-a i upredim sjaj okolnog mraka sa sjajem pozicije objekta. To sam recimo koristio da pozitivno identifikujem Lobster Nebula u savzezdju Cepheus. Kod prstenastih maglina radim nesto slicno: uporedjujem sjaj neba unutar i izvan prstena. Ta metoda pogotovo pomaaze recimo kod Helix Nebula u sazvezdju Aquarius. Kod Crescent magline setajte malo maglinu po vidnom polju i uporedjujte sjaj neba unutar i izvan ellipse i primetice se neznatna ali prisutna razlika u ''osvetljenosti mraka'' unutra i spolja. Znaci maglina nije suplja, maglovitost postoji i iznutra ali je jedva primetna.
- usred magline usadjene su tri svetle zvezde koje formiraju pravougli trougao: u samom centru je Wolf-Rajet zvezda magnitude 7.5, a druge dve nalaze se na juznoj i zapadnoj ivici elipse. Na juznoj granici je zvezda magnitude 7, a na zapadnoj magnitude 8. Stoga trougao ispunjava samo zapadni deo elipse dok je istocni prazan.
- najsvetliji deo elpse polazi od donje zvezde, nastavlja na istok i savija se na sever. Sve ovo sto opisujem odnosi se samo na granice magline. Zadebljanje granica nije uniformno vec se mestimicno menja. Ono sto je posebno zanimljiv i lep pogled je kako se mestimicno iz granice magline odvajaju kratkli mlazovi maglovitosti koji idu ka unutrasnjosti. Najprominentniji je onaj koji se odvaja iz samog sredista ''polumeseca'' i krece se tacno prema centralnoj zvezdi magline, ali je nikada i ne dodirne.
- maglina je izuzetno bleda i posmatranje je veoma naporno. Objekat slabo podnosii uvecanja koje je dodatno ublede do neprimetnosti. Zbog izuzetno malog povrsinskog sjaja mora se povecati izlazna pupila, pa i pored toga sto maglina moze komotno stati u vidno polje uvecanja 170x, nema nikakve opente posmatrati je na njemu. Takodje, maglina dobro reaguje na periferni vid, pri cemu dobija na sjaju i pomalo na dimenzijama, pogotovo sa istocne strane
- ako se dobro zagleda, videce da maglina ima dosta zvezda usadjenih u sebe, sem vec pomenute tri magnituda 7 i 8. Neke se nalaze preko tela magline ali najzanijmljivije je posmatrati kako se iz najsjajnijeg juznog oboda polako probija sjaj sitnih bledih zvezdica.
Minkowski 1-92 - Footprint Nebula
Protoplanetarna maglina, blede magnitude 11.7 i sicusne prividne velicine od 8''x16''.
Mnogo toga ima da se kaze o ovom objektu, i sa fizicke i sa osmatracke strane. M 1-92 nije planetarna vec protoplanetana maglina, sto ce samo lociranje magline uciniti izuzetno izazovnim, pogotovo kada se uzme u obzir njega mala velicina.
Da krenemo od samog naziva magline. Sve magline koje nose naziv ''Minkowski'' katalogirao je nemacko-americki astronom Rudolph Minkowski. On je 1940.-tih godina sastavio katalog planetarnih maglina koje je identifikovao posmatrajuci ih teleskopima od 60'' i 100''. 1946, 1947, i 1948. godine on je svoja otkrica objavio u tri naucna rada, u kojima je u astronomiju uveo 200 novih planetarnih maglina. Magline koje je Minkowski katalogirao su cesto jako blede i jako udaljene, ali ne obavezno i male. Cesto ih amaterski astonomi zaobilaze u sirokom luku, ako su uopste svesni da postoje. Medjutim, kroz godine iskustva ja sam naucio da se ''ne plasim'' tih objekata i danas ih sa promenljivim uspehom i posmatram.
Sada se nesto mora reci o protoplanetarnim maglinama, jer bez najosnovnijeg znanja o njima nema sanse da uoste lociramo ovaj objekat. Protoplanetarne magline su fazni prelaz izmedju pocetka nastajanja planetarne magline i njenog konacnog formiranja. Kada zvezda u umiranju nije dovoljno masivna da postane supernova ona pocinje svoju transformaciju u belog patuljka, odbacujuci svoje spoljasnje slojeve i postepeno formirajuci planetarnu maglinu. Medjutim, taj proces se ne desava odjednom vec traje nekoliko hiljada godina. U tom vremenskom periodu dok zvezda jos uvek nije postala beli patuljak gas oko zvezde REFLEKTUJE svetlost umiruce zvezde. To znaci da gas jos uvek nije jonizovan i da ne emituje svetlost sam za sebe. To je od velikog znacaja za lociranje jer znaci da protoplanetarne magline NE REAGUJU na filtere vec obrnuto - filteri ih guse kao sto guse i ''normalne'' refleksione magline. Za filter, protoplanetarna maglina je obicna refleksiona maglina i on na nju tako i reaguje. To opet znaci da mozemo da zaboravimo na blinkanje OIII filterom pri lociranju protoplanetarki, a kako su one po pravilu sicusne - eto problema. Jedini nacin da se protoplanetaka izdvoji od zvezda je precizna mapa. Tu lekciju sam naucio kada sam posmatrao svoju prvu protoplanetaku - Frosty Leo Nebula - i gresku da mi je maglina ispred ociju a da je ja zanemarim jer ne reaguje na filter vise nikad necu ponoviti.
M 1-92 jedno je od najpoznatijih otkrica Rudolph-a Minkowsk-og. Otkrio ju je 1946. godine i sam oblik magline dao je maglini ime Footprint Nebula ili Minkowski's Footprint. Naime, centralna zvezda izuduvava stelarne vetrove koji okruzujuci gas oblikuju u obliku dva reznja koja nalikuju na glavice luka. Izmedju ta dva reznja je procep u kome se nalazi zvezda. Jedan rezanj je osetno manji od drugog, pa sve izgleda kao otisak cipele sa izdvojenim stopalom i stiklom. Sveti gral amaterskih astronoma je da uspeju da razdvoje ta dva dela magline. Medjutim, po ono malo izvestaja i skica koje sam do sada video rezultati su uglavnom negativni, sa par izuzetaka. Razlozi za to leze u ekstremno sicusnoj velicini magline: sa dimenzijama 8''x18'' jako je tesko stvoriti ostru i stabilnu sliku velikog uvecanja koje bi prikazalo procep. Vecina osmatraca uspela je da izduzi maglinu, sto sam uspeo i ja, i to samim za sebe smatram uspehom.
Po dimenzijama, M 1-92 je jedna od najmanjih maglina koje sam posmatrao. Sem sto je mala, maglina je i jako bleda i udaljena. Lezi na rastojanju od ogromnih 8.000 ly i sija izuzetno bledom magnitudom od 11.7. Po svemu navedenom M 1-92 predstavlja jednu od najzahtevnijih maglina sa kojima sam se ikada borio, jedna je od najbledjih, najmanjih i najudaljenijih. Ono sto vadi stvar i sto maglinu cini jasno vidljivom u 12'' je njen sasvim pristojan povrsinski sjaj, koji ce biti kljucan za njeno opazanje.
Maglina je jos u ranoj fazi prelaska iz protoplanetarne u planetarnu. Jos nekoliko hiljada godina trajace zagrevanje trenutno relativno hladne zvezde do trenutka kada ce njeno ultravioletno zracnje ''zapaliti'' gas oko sebe. Trenutno maglina meri samo 0.42 ly u precniku, pa je i fizicki jedna od najmanjih planetarki koje sam posmatrao.
Lociranje: lociranje je nemoguce bez teorijskog znanja o protoplanetarnim maglinama. Kao sto sam objasnio u prethodnim pasusima, protoplanetarne magline ne reaguju na filtere i ne mogu se blinkanjem OIII filterom izdvojiti od zvezda okruzujuceg polja. Probao sam, i filter ugusi maglinu isto kao sto gusi zvezde. Ko to ne zna postoji ogromna sansa da maglina bude vidljiva u okularu a da toga nije ni svestan. Jedini nacin lokacije je precizna mapa i precizan star hopp u minut. Stoga, evo jos jednog star-hoppa za najokorelije hoppere.
- krenuo sam od znamenitog binarnog sistema Albireo (𝞫 Cygni) u glavnom asterizmu sazvezdja.
- Ono sto nama treba je trougao koji grade tri svetle zvezde koji se nalazi u radijusu 2º od Albirea. Usmerenja necu davati jer se ona menjaju tokom noci. Najsvetlija zvezda u trouglu je 9 Cygni i trougao se relativno lako istakne u moru zvezda koje ce preplaviti trazilac. U mapi na kraju posta bice dat detaljan izgled tog trougla.
- nacentriramo trazilac tacno izmedju dva temena tog trougla, izmedju zvezde 9 Cyg i SAO 87462 i maglina ce biti u vidnom polju malog okulara - ali gde. Posto je maglina zvezdolika i ne reaguje na filter mora se tacno znati gde je objekat.
- kada pogledamo kroz okular u njemu ce nasjajnije zvezde biti bas 9 Cyg i SAO 87462. 8' ispod linije koja spaja te dve zvezda videce se dve zvezde magnitude 10 jedna ispod druge koje ce se lako istaci po sjaju. M 1-92 nalazi se tik uz gornju zvezdu, sa njene desne strane, na nekih 30'' jugozapadno. Videcemo je kao bledu zvezdu magnitude 12. Moramo znati da je to maglina inace ne postoji drugi nacin da to potvrdimo.
Opservacija: Sat i po ! Sat i po trajala je moja odiseja sa ovom maglinom, gde sam pokusao sve sto znam i ne znam da izvucem sredisnju prazninu. Problem mi je predstavljala i oprema kojom dobijam velika uvecanja. Najvece uvecanje koje mogu da dobijem okularski je 320x, za koje koristim fantasticni okular Tele Vue Ethos. Sve ostalo moram da izvlacim preko mnogo manje kvalitetnih Barlow sociva koja bas retko koristim bas zato sto zamucuju sliku i ubijaju ostrtinu. Kod nekih drugih objekata taj gubitak ostrine mozda ne znaci mnogo, ali kod M 1-92 gubitak ostrine automatski znaci i ne videti procep.
Maglina se pojavljuje bledo, bas kao zvezda magnitude 12 i na malim i srednjim uvecanjima ostaje zvezdoliko. Za njeno opzanje nije potrebno korisiti periferni vid jer joj je povrsnski sjaj poprilicno visok.
Tek na 320x se vidi da tu nesto ''nije u redu'' jer se maglina izduzi u smeru istok-zapad. Takodje, vidi se da je istocni deo deblji a zapadni tanji. Taj pogled je na 320x jedva primetan ali je zato na 640x jasan kao dan. Opet, na 640x nije lako ''voziti'' Dobsona bez pracenja, pa je i to predstavljalo problem. Kombinovao sam i nagle prelaske sa 640x na 320x jer se tada pogled na manjem uvecanju naglo cini ostrijim. Tu mi se mozda u jednom trenutku ucinilo da vidim neki tamni luk preko tela magline ali 99% sam siguran da mi je mozak pokazivao ono sto zelim da vidim. Mozda sam i video, ali je pogled bio nestabilan i brzo se izgubio.
U svakom slucaju, opis bi bio da bas velika uvecanja uspeju da pokazu da maglina nije zvezda vec da je izduzena i to ne malo, recimo 2:1. Takodje, vidi se da je kraj blizi zvezdi deblji i da ima neki cvoric u sebi, dok je zapadni deo tanji. I to sto sam video smatram ogromnim uspehom. Kako sam se sat i po borio sa maglinom, a kako postujem svoje vreme, napascu maglinu ponovo i ponovo sve dok je ne savladam. Bilo da ce to biti u noci savrsenog seeinga, ili kada nabavim bolju opremu za uvecanja preko 500x, bilo sa vecim teleskopom - maglina mi se uvukla pod kozu i necu je pustiti. Na jednom forumu procitao sam da je M 1-92 objekat za astronomske fanatike .
PK 64+5.1 - Campbell's Hydrogen Star
Planetarna maglina magnitude 9.6 i sicusne prividne velicine 8''.
Iako ova maglina zvanicno nosi robusnu oznaku PK 64+5.1, pristeklu iz ''Catalogue of Galactic Planetary Nebulae'', medju astronomima je mnogo poznatija po svome ''nadenutom'' imenu Campbell's Hydrogen Star. Maglinu je otkrio americki astronom William Campbell 1893. godine u znamenitoj Lick Observatory.
Centralna zvezda magline je Suncu-slicna WC zvezda HD 184738, magnitude 11. WC zvezde su veoma retki tipovi Wolf-Rayet zvezda u kojima je dominantan element ugljenik.
Sto se fizickih osobina tice, a koje su merodavne za osmatranje ovog objekta, ima onih koje otezavaju osmatranje ali i onih koje ga poboljsavaju. Negativna stvar kod magline je njena velicina: sa prividnim precnikom od samo 8'', PK 64+5.1 je bolno mali objekat, pa ce cak i na srednjim uvecanjima izgledati kao zvezda. Sa druge strane, pozitivne stvari su udaljenost i povrsinski sjaj. Maglina je od Sunca udaljena samo 1.125 ly, sto je stavlja u red planetarki koje su medju najblizima Suncu. Takodje, povrsinski sjaj magline je enomrman, cak 5.77 mag/arcmin². Od svih planetarki koje sam do sada posmatrao samo je NGC 6572 (Emerald Nebua) imala vecu vrednost povrsinskog sjaja. Stoga, blizina i visok povrsinski sjaj nadoknadjuju malu velicinu objekta i cine da se on u okluar prikaze izuzetno svetlo, a da na visokim uvecanjima izgubi zvezdoliki oblik i pokaze se kao planetarka sa formom i ispunom.
Lociranje: Maglinu sam nasao okularski, krenuvsi od zvezde 9 Cygni cije sam lociranje objasnio u prethodnom postu od maglini M 1-92. Maglina se nalazi samo 1º od 9 Cygni, pa sam istu zvezdu nacentrirao u okular, pomerio je na zapad tik izvan vidnog polja i dosao do regije u kojoj se nalazi Campbell's Hyrdogen star. Objekat nisam trazio blinkanjem filterom vec sam kuci, pre posmatranja, odstampao mapu okularskog pogleda oko magline, sa magnitudama zvezda koje mi se pojavljuju u okularu. Sam objekat sam tako lako locirao.
Opservacija: Na malom uvecanju od 62.5x maglina izgleda kao zvezda. Toliko je mala da cak i izvezbano oko ima problem da je primeti. Ja sam je izdvojio po tome sto izgleda tek malo ''pufnastije'' nego ostale zvezde u polju, ali da nisam unapred znao da sam je pronasao preko mape pitanje je da li bih uspeo da je izdvojim po obliku. Nisam vrsio proveru OIII filterom jer sam bio siguran da sam izdvojio objekat.
Poenta posmatranja ovog objekta nije u izvlacenju detalja jer je to jako tesko kod ovako malog objekta. Samo lociranje i detekcija magline su dovoljni da se osmatranje moze nazvati uspesnnim. Pa ipak, na velikim uvecanjima cak je moguce osmotriti i malo strukture.
Tek na uvecanju 320x maglina prestaje da se pokazuje kao zvezda, te se pojavljuje u kruznom obliku. I dalje je malecka ali je zato izuzetno svetla. Ono sto je dominantan utisak je da maglina pokazuje boju i da sija u lepoj svetlo-plavoj nijansi.
Na uvecanju 640x oko centralne zvezde pojavljuje se ''oreol'' bledog svetla pa se sada moze reci da je izvsena pozitivna detekcija centralne zvezde. Do tada, centralna zvezda je manje-vise bilo i sve sto se video od magline. Na ovom uvecanju slika je zamucena, pa centralna zvezda izgleda vise kao pufna svetla okruzena bledjom izmaglicom. Objekat i dalje zadrzava kruzan oblik sa jasnim granicama ka okruzujucem polju.
U jednom tekstu astronomskog casopisa nasao sam podatak da maglina pozitivno reaguje na H-beta filter. I ne samo maglina vec i cela regija neba oko nje. Naime, pri posmatranju H-beta filterom maglina bi trebalo da dodatno napupi i dobije u dimenzijama. Ja ne posedujem H-beta pa ne mogu da potvrdim ovo tvrdjenje.
Emisiona maglina magnitude 7.4 i prividne velicine 20'x10'.
U pitanju je znamenita maglina u sazvezdju Cygnus, cesta meta astrofotografa. Sa osmastracke stane maglina je zahtevan objekat, i uglavnom pokazuje samo svoj najsvetiji deo u obliku polumeseca (po cemu je i dobila ime) ali ponovljenim posmatranjaima, strpljenjem i sa malo tehnike iz objekta se moze izvuci dosta vise.
Ne treba da zavara presvetla magnitude magline od 7.4. Kada bio se gledalo samo po njoj, Crescent bi bila jedna od najsvetlijih maglina na nocnom nebu. Medjutim, velike dimenzije cine da povrsinski sjaj magline bude bolno mali, tek 12.89 mag/arcmin². Po toj vrednost, Crescent spada u red najbledjih maglina na nebu. Ta dva ekstrema u praksi nekako treba pomiriti i vuzuelno iz magline izvuci maximum, sto nije lak zadatak.
Fizicki, maglina je poprilicno velika i stara. Precnika je 26 ly i stvorena je pre 4.5 miliona godina. Za emisione magline to je lepa dimenzija i duboka starost.
U srcu magline vreba prava pravcata zver. Maglina je enerizovana sjajem Wolf-Rayet zvezde HD192163 magnitude 7.5 koja lezi u njenom centru. Wolf-Reyet zvezde su retka stelarna klasa enormno toplih, masivnih i ''zivahnih'' zvezda. Temperature fotosfere Wolf-Rayet zvezda mogu dostici i do vrtoglavih 210.000 K, sto cini da su njihovi sterani vetrovi mnogo brzi od vetova klasicnih crvenih dzinova. I upravo se to desava unutar Crescent Nebule. Dok je zvezda bila crveni dzin izbacivala je sporije stelarne vetrove. Posle evolviranje u WR zvezdu stelarni vetrovi enormo su dobili na brzini i poceli da se sudaraju sa ranije izbacenim, sporijim vetrovima. To je stvorilo karakteristicnu skoljku Crescent Magline koju oblikuju dva sok talasa koji su rezultat tih sudara - jedan talas se krece ka spolja a drugi ka unutra.
Lociranje: Maglina se nalazi nepuna 3º od zvezde Sadr i relativno se lako locira cak i u prebogatom zvezdanom polju Sadr regije. Cilj je direktno o trazilac nacentrirati centralnu zvezdu magline HD192163.
- Krenuo sam od zvezde Sadr (𝞬 Cygni) u sredistu ''Severnog krsta''. U sazvezdju Cygnus tesko je govoriti o usmerenjima jer se ona tokom noci dosta promene, pa ja oko Sadr regije uvek vrsim orijentaciju preko jednog lepog luka zvezda koji se nalazi neposredno do nje.
- sa suprotne strane luka u odnosu na Sadr u traziocu ce jasno iskociti trapez cetiri svetle zvezde, gde je najudaljenija od Sardra zvezda SAO 96720.
- ta zvezda gradi jednakokraki trougao sa jos dve zvezde, od kojih je jedna dupla. Trougao ''bezi'' od Sarda .
- samo 20' do te duple zvezde u traziocu ce biti vidljiva jos jedna ''dupla zvezda'' - to nije dupla zvezda vec opticki par dve zvezde usadjenih u maglinu od kojih je jedna zver - HD192163, zvezda u centru magline koja je i odgovorna za njen sjaj.
Opservacija: Moja iskustva sa ovom maglinom su da sa svakim novim posmatranjem objekat izgleda sve bolje. Crescent Nebula nije objekat koji cete osmotriti jednom i nikada vise - njen intrigantan oblik i konstantno prisutan osecaj da ''tu ima jos toga da se vidi'' vraca posmatraca ovom objektu iz seone u sezonu. Sa ove distance mogu da kazem da se maglina pokazuje u prilicnom broju detalja, samo treba malo paznje, strpljenja i ''cuvanja'' magline za dobre noci.
Najbolju sliku na maglinu imao sam na uvecanju 107x i koriscenjem UHC filtera. OIII ne radi dobro na ovoj maglini, pogotovo sto se objekat posmatra na malim i srednje-malim uvecanjima - sto ne pogoduje OIII filteru (moje iskustvo).
Kroz seriju posmatranja tokom nekoliko sezona uocio sam sledecu strukturu magline:
- maglina se javlja u obliku suplje nedovrsene ellipse u koju su upisane tri svetle zvezde. Elipsa se ne zatvara vec je na severnom delu otvorena. Ispupcenje luka vidljivog dela ellipse usmereno je ka jugu. Najsvetliji deo su granice ellipse dok iznutra izgleda suplje, mada je to, videce se, samo opticka varka.
- za osmatranje unutrasnjeg sjaja magline treba malo iskustva i domisljatosti. Kada god posmatram neku veliku maglinu koja je toliko bleda da nisam siguran da li je uopste vidim, ja pomeram vidno polje tako da maglina skoro izadje iz FOV-a i upredim sjaj okolnog mraka sa sjajem pozicije objekta. To sam recimo koristio da pozitivno identifikujem Lobster Nebula u savzezdju Cepheus. Kod prstenastih maglina radim nesto slicno: uporedjujem sjaj neba unutar i izvan prstena. Ta metoda pogotovo pomaaze recimo kod Helix Nebula u sazvezdju Aquarius. Kod Crescent magline setajte malo maglinu po vidnom polju i uporedjujte sjaj neba unutar i izvan ellipse i primetice se neznatna ali prisutna razlika u ''osvetljenosti mraka'' unutra i spolja. Znaci maglina nije suplja, maglovitost postoji i iznutra ali je jedva primetna.
- usred magline usadjene su tri svetle zvezde koje formiraju pravougli trougao: u samom centru je Wolf-Rajet zvezda magnitude 7.5, a druge dve nalaze se na juznoj i zapadnoj ivici elipse. Na juznoj granici je zvezda magnitude 7, a na zapadnoj magnitude 8. Stoga trougao ispunjava samo zapadni deo elipse dok je istocni prazan.
- najsvetliji deo elpse polazi od donje zvezde, nastavlja na istok i savija se na sever. Sve ovo sto opisujem odnosi se samo na granice magline. Zadebljanje granica nije uniformno vec se mestimicno menja. Ono sto je posebno zanimljiv i lep pogled je kako se mestimicno iz granice magline odvajaju kratkli mlazovi maglovitosti koji idu ka unutrasnjosti. Najprominentniji je onaj koji se odvaja iz samog sredista ''polumeseca'' i krece se tacno prema centralnoj zvezdi magline, ali je nikada i ne dodirne.
- maglina je izuzetno bleda i posmatranje je veoma naporno. Objekat slabo podnosii uvecanja koje je dodatno ublede do neprimetnosti. Zbog izuzetno malog povrsinskog sjaja mora se povecati izlazna pupila, pa i pored toga sto maglina moze komotno stati u vidno polje uvecanja 170x, nema nikakve opente posmatrati je na njemu. Takodje, maglina dobro reaguje na periferni vid, pri cemu dobija na sjaju i pomalo na dimenzijama, pogotovo sa istocne strane
- ako se dobro zagleda, videce da maglina ima dosta zvezda usadjenih u sebe, sem vec pomenute tri magnituda 7 i 8. Neke se nalaze preko tela magline ali najzanijmljivije je posmatrati kako se iz najsjajnijeg juznog oboda polako probija sjaj sitnih bledih zvezdica.
Minkowski 1-92 - Footprint Nebula
Protoplanetarna maglina, blede magnitude 11.7 i sicusne prividne velicine od 8''x16''.
Mnogo toga ima da se kaze o ovom objektu, i sa fizicke i sa osmatracke strane. M 1-92 nije planetarna vec protoplanetana maglina, sto ce samo lociranje magline uciniti izuzetno izazovnim, pogotovo kada se uzme u obzir njega mala velicina.
Da krenemo od samog naziva magline. Sve magline koje nose naziv ''Minkowski'' katalogirao je nemacko-americki astronom Rudolph Minkowski. On je 1940.-tih godina sastavio katalog planetarnih maglina koje je identifikovao posmatrajuci ih teleskopima od 60'' i 100''. 1946, 1947, i 1948. godine on je svoja otkrica objavio u tri naucna rada, u kojima je u astronomiju uveo 200 novih planetarnih maglina. Magline koje je Minkowski katalogirao su cesto jako blede i jako udaljene, ali ne obavezno i male. Cesto ih amaterski astonomi zaobilaze u sirokom luku, ako su uopste svesni da postoje. Medjutim, kroz godine iskustva ja sam naucio da se ''ne plasim'' tih objekata i danas ih sa promenljivim uspehom i posmatram.
Sada se nesto mora reci o protoplanetarnim maglinama, jer bez najosnovnijeg znanja o njima nema sanse da uoste lociramo ovaj objekat. Protoplanetarne magline su fazni prelaz izmedju pocetka nastajanja planetarne magline i njenog konacnog formiranja. Kada zvezda u umiranju nije dovoljno masivna da postane supernova ona pocinje svoju transformaciju u belog patuljka, odbacujuci svoje spoljasnje slojeve i postepeno formirajuci planetarnu maglinu. Medjutim, taj proces se ne desava odjednom vec traje nekoliko hiljada godina. U tom vremenskom periodu dok zvezda jos uvek nije postala beli patuljak gas oko zvezde REFLEKTUJE svetlost umiruce zvezde. To znaci da gas jos uvek nije jonizovan i da ne emituje svetlost sam za sebe. To je od velikog znacaja za lociranje jer znaci da protoplanetarne magline NE REAGUJU na filtere vec obrnuto - filteri ih guse kao sto guse i ''normalne'' refleksione magline. Za filter, protoplanetarna maglina je obicna refleksiona maglina i on na nju tako i reaguje. To opet znaci da mozemo da zaboravimo na blinkanje OIII filterom pri lociranju protoplanetarki, a kako su one po pravilu sicusne - eto problema. Jedini nacin da se protoplanetaka izdvoji od zvezda je precizna mapa. Tu lekciju sam naucio kada sam posmatrao svoju prvu protoplanetaku - Frosty Leo Nebula - i gresku da mi je maglina ispred ociju a da je ja zanemarim jer ne reaguje na filter vise nikad necu ponoviti.
M 1-92 jedno je od najpoznatijih otkrica Rudolph-a Minkowsk-og. Otkrio ju je 1946. godine i sam oblik magline dao je maglini ime Footprint Nebula ili Minkowski's Footprint. Naime, centralna zvezda izuduvava stelarne vetrove koji okruzujuci gas oblikuju u obliku dva reznja koja nalikuju na glavice luka. Izmedju ta dva reznja je procep u kome se nalazi zvezda. Jedan rezanj je osetno manji od drugog, pa sve izgleda kao otisak cipele sa izdvojenim stopalom i stiklom. Sveti gral amaterskih astronoma je da uspeju da razdvoje ta dva dela magline. Medjutim, po ono malo izvestaja i skica koje sam do sada video rezultati su uglavnom negativni, sa par izuzetaka. Razlozi za to leze u ekstremno sicusnoj velicini magline: sa dimenzijama 8''x18'' jako je tesko stvoriti ostru i stabilnu sliku velikog uvecanja koje bi prikazalo procep. Vecina osmatraca uspela je da izduzi maglinu, sto sam uspeo i ja, i to samim za sebe smatram uspehom.
Po dimenzijama, M 1-92 je jedna od najmanjih maglina koje sam posmatrao. Sem sto je mala, maglina je i jako bleda i udaljena. Lezi na rastojanju od ogromnih 8.000 ly i sija izuzetno bledom magnitudom od 11.7. Po svemu navedenom M 1-92 predstavlja jednu od najzahtevnijih maglina sa kojima sam se ikada borio, jedna je od najbledjih, najmanjih i najudaljenijih. Ono sto vadi stvar i sto maglinu cini jasno vidljivom u 12'' je njen sasvim pristojan povrsinski sjaj, koji ce biti kljucan za njeno opazanje.
Maglina je jos u ranoj fazi prelaska iz protoplanetarne u planetarnu. Jos nekoliko hiljada godina trajace zagrevanje trenutno relativno hladne zvezde do trenutka kada ce njeno ultravioletno zracnje ''zapaliti'' gas oko sebe. Trenutno maglina meri samo 0.42 ly u precniku, pa je i fizicki jedna od najmanjih planetarki koje sam posmatrao.
Lociranje: lociranje je nemoguce bez teorijskog znanja o protoplanetarnim maglinama. Kao sto sam objasnio u prethodnim pasusima, protoplanetarne magline ne reaguju na filtere i ne mogu se blinkanjem OIII filterom izdvojiti od zvezda okruzujuceg polja. Probao sam, i filter ugusi maglinu isto kao sto gusi zvezde. Ko to ne zna postoji ogromna sansa da maglina bude vidljiva u okularu a da toga nije ni svestan. Jedini nacin lokacije je precizna mapa i precizan star hopp u minut. Stoga, evo jos jednog star-hoppa za najokorelije hoppere.
- krenuo sam od znamenitog binarnog sistema Albireo (𝞫 Cygni) u glavnom asterizmu sazvezdja.
- Ono sto nama treba je trougao koji grade tri svetle zvezde koji se nalazi u radijusu 2º od Albirea. Usmerenja necu davati jer se ona menjaju tokom noci. Najsvetlija zvezda u trouglu je 9 Cygni i trougao se relativno lako istakne u moru zvezda koje ce preplaviti trazilac. U mapi na kraju posta bice dat detaljan izgled tog trougla.
- nacentriramo trazilac tacno izmedju dva temena tog trougla, izmedju zvezde 9 Cyg i SAO 87462 i maglina ce biti u vidnom polju malog okulara - ali gde. Posto je maglina zvezdolika i ne reaguje na filter mora se tacno znati gde je objekat.
- kada pogledamo kroz okular u njemu ce nasjajnije zvezde biti bas 9 Cyg i SAO 87462. 8' ispod linije koja spaja te dve zvezda videce se dve zvezde magnitude 10 jedna ispod druge koje ce se lako istaci po sjaju. M 1-92 nalazi se tik uz gornju zvezdu, sa njene desne strane, na nekih 30'' jugozapadno. Videcemo je kao bledu zvezdu magnitude 12. Moramo znati da je to maglina inace ne postoji drugi nacin da to potvrdimo.
Opservacija: Sat i po ! Sat i po trajala je moja odiseja sa ovom maglinom, gde sam pokusao sve sto znam i ne znam da izvucem sredisnju prazninu. Problem mi je predstavljala i oprema kojom dobijam velika uvecanja. Najvece uvecanje koje mogu da dobijem okularski je 320x, za koje koristim fantasticni okular Tele Vue Ethos. Sve ostalo moram da izvlacim preko mnogo manje kvalitetnih Barlow sociva koja bas retko koristim bas zato sto zamucuju sliku i ubijaju ostrtinu. Kod nekih drugih objekata taj gubitak ostrine mozda ne znaci mnogo, ali kod M 1-92 gubitak ostrine automatski znaci i ne videti procep.
Maglina se pojavljuje bledo, bas kao zvezda magnitude 12 i na malim i srednjim uvecanjima ostaje zvezdoliko. Za njeno opzanje nije potrebno korisiti periferni vid jer joj je povrsnski sjaj poprilicno visok.
Tek na 320x se vidi da tu nesto ''nije u redu'' jer se maglina izduzi u smeru istok-zapad. Takodje, vidi se da je istocni deo deblji a zapadni tanji. Taj pogled je na 320x jedva primetan ali je zato na 640x jasan kao dan. Opet, na 640x nije lako ''voziti'' Dobsona bez pracenja, pa je i to predstavljalo problem. Kombinovao sam i nagle prelaske sa 640x na 320x jer se tada pogled na manjem uvecanju naglo cini ostrijim. Tu mi se mozda u jednom trenutku ucinilo da vidim neki tamni luk preko tela magline ali 99% sam siguran da mi je mozak pokazivao ono sto zelim da vidim. Mozda sam i video, ali je pogled bio nestabilan i brzo se izgubio.
U svakom slucaju, opis bi bio da bas velika uvecanja uspeju da pokazu da maglina nije zvezda vec da je izduzena i to ne malo, recimo 2:1. Takodje, vidi se da je kraj blizi zvezdi deblji i da ima neki cvoric u sebi, dok je zapadni deo tanji. I to sto sam video smatram ogromnim uspehom. Kako sam se sat i po borio sa maglinom, a kako postujem svoje vreme, napascu maglinu ponovo i ponovo sve dok je ne savladam. Bilo da ce to biti u noci savrsenog seeinga, ili kada nabavim bolju opremu za uvecanja preko 500x, bilo sa vecim teleskopom - maglina mi se uvukla pod kozu i necu je pustiti. Na jednom forumu procitao sam da je M 1-92 objekat za astronomske fanatike
.PK 64+5.1 - Campbell's Hydrogen Star
Planetarna maglina magnitude 9.6 i sicusne prividne velicine 8''.
Iako ova maglina zvanicno nosi robusnu oznaku PK 64+5.1, pristeklu iz ''Catalogue of Galactic Planetary Nebulae'', medju astronomima je mnogo poznatija po svome ''nadenutom'' imenu Campbell's Hydrogen Star. Maglinu je otkrio americki astronom William Campbell 1893. godine u znamenitoj Lick Observatory.
Centralna zvezda magline je Suncu-slicna WC zvezda HD 184738, magnitude 11. WC zvezde su veoma retki tipovi Wolf-Rayet zvezda u kojima je dominantan element ugljenik.
Sto se fizickih osobina tice, a koje su merodavne za osmatranje ovog objekta, ima onih koje otezavaju osmatranje ali i onih koje ga poboljsavaju. Negativna stvar kod magline je njena velicina: sa prividnim precnikom od samo 8'', PK 64+5.1 je bolno mali objekat, pa ce cak i na srednjim uvecanjima izgledati kao zvezda. Sa druge strane, pozitivne stvari su udaljenost i povrsinski sjaj. Maglina je od Sunca udaljena samo 1.125 ly, sto je stavlja u red planetarki koje su medju najblizima Suncu. Takodje, povrsinski sjaj magline je enomrman, cak 5.77 mag/arcmin². Od svih planetarki koje sam do sada posmatrao samo je NGC 6572 (Emerald Nebua) imala vecu vrednost povrsinskog sjaja. Stoga, blizina i visok povrsinski sjaj nadoknadjuju malu velicinu objekta i cine da se on u okluar prikaze izuzetno svetlo, a da na visokim uvecanjima izgubi zvezdoliki oblik i pokaze se kao planetarka sa formom i ispunom.
Lociranje: Maglinu sam nasao okularski, krenuvsi od zvezde 9 Cygni cije sam lociranje objasnio u prethodnom postu od maglini M 1-92. Maglina se nalazi samo 1º od 9 Cygni, pa sam istu zvezdu nacentrirao u okular, pomerio je na zapad tik izvan vidnog polja i dosao do regije u kojoj se nalazi Campbell's Hyrdogen star. Objekat nisam trazio blinkanjem filterom vec sam kuci, pre posmatranja, odstampao mapu okularskog pogleda oko magline, sa magnitudama zvezda koje mi se pojavljuju u okularu. Sam objekat sam tako lako locirao.
Opservacija: Na malom uvecanju od 62.5x maglina izgleda kao zvezda. Toliko je mala da cak i izvezbano oko ima problem da je primeti. Ja sam je izdvojio po tome sto izgleda tek malo ''pufnastije'' nego ostale zvezde u polju, ali da nisam unapred znao da sam je pronasao preko mape pitanje je da li bih uspeo da je izdvojim po obliku. Nisam vrsio proveru OIII filterom jer sam bio siguran da sam izdvojio objekat.
Poenta posmatranja ovog objekta nije u izvlacenju detalja jer je to jako tesko kod ovako malog objekta. Samo lociranje i detekcija magline su dovoljni da se osmatranje moze nazvati uspesnnim. Pa ipak, na velikim uvecanjima cak je moguce osmotriti i malo strukture.
Tek na uvecanju 320x maglina prestaje da se pokazuje kao zvezda, te se pojavljuje u kruznom obliku. I dalje je malecka ali je zato izuzetno svetla. Ono sto je dominantan utisak je da maglina pokazuje boju i da sija u lepoj svetlo-plavoj nijansi.
Na uvecanju 640x oko centralne zvezde pojavljuje se ''oreol'' bledog svetla pa se sada moze reci da je izvsena pozitivna detekcija centralne zvezde. Do tada, centralna zvezda je manje-vise bilo i sve sto se video od magline. Na ovom uvecanju slika je zamucena, pa centralna zvezda izgleda vise kao pufna svetla okruzena bledjom izmaglicom. Objekat i dalje zadrzava kruzan oblik sa jasnim granicama ka okruzujucem polju.
U jednom tekstu astronomskog casopisa nasao sam podatak da maglina pozitivno reaguje na H-beta filter. I ne samo maglina vec i cela regija neba oko nje. Naime, pri posmatranju H-beta filterom maglina bi trebalo da dodatno napupi i dobije u dimenzijama. Ja ne posedujem H-beta pa ne mogu da potvrdim ovo tvrdjenje.
Mape lociranja:
NGC 6888 - Crescent Nebula: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53949573544/in/dateposted-public/
M 1-92 i PK 64+5.1: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/53949725309/in/dateposted-public/
24
ATM / Re: 3d štampani Star tracker
Last post by Astro_fun_times - August 25, 2024, 08:33:26 pmVlado daj neki update a ako nema update-a, nastavi projekat, pa da bude update🤣
Sta drugo da ti kazem🤣
Sta drugo da ti kazem🤣
25
Oprema / Re: Kupovina prvog ozbiljnog t...
Last post by vlaiv - August 25, 2024, 08:13:58 pmQuote from: milosh on August 25, 2024, 07:43:42 pmExplore Scientific mi je mozda za sada izvan budzeta, narocito sto nisam siguran u izbor ziznih daljina.
Da, njega sam više spomenuo jer mi je to omiljeni a ima tu fokalnu dužinu a ranije sam mislio da ništa ne propuštam jer ne koristim 12mm plossl za DSO.
Za preporuku u nekom "normalnom" cenovnom rangu za 12mm okular - verovatno bih rekao ili plossl ili BST Starguider.
Eventualno i ovaj:
https://agenaastro.com/bst-12mm-flat-field-eyepiece.html
26
Oprema / Re: Kupovina prvog ozbiljnog t...
Last post by milosh - August 25, 2024, 07:43:42 pmHvala na iscrpnim odgovorima,
da to sa DHL-om i otkupom carinske dokumentacije znam, srecom nisam osetio na sebi doduse Sad sam probao da dodam u korpu par stvari na FLO, i izgleda kad predje neku cifru ili gabarit, ostaje samo DHL Express kao opcija. Probacu da optimizujem u vise porudzbina sa regularnom posiljkom.
Znao sam da ce izbor okulara biti najkomplikovaniji deo, ali da, jasno mi je da je to vise pitanje posmatraca, krenucu sa necim pa cemo videti gde ce me to odvesti.
Mislim da je dobar savet ovaj svbony zoom, i to cu najverovatnije uzeti za pocetak, narocito sto bih voleo na pocetku da imam akcenat na DSO, pa cu tu usmeriti najveci deo budzeta.
Explore Scientific mi je mozda za sada izvan budzeta, narocito sto nisam siguran u izbor ziznih daljina.
ES82 serija 30mm + 14mm bi bilo preko 500e. Mozda ipak za pocetak StellarLira pa cu upgradovati vremenom
da to sa DHL-om i otkupom carinske dokumentacije znam, srecom nisam osetio na sebi doduse
Sad sam probao da dodam u korpu par stvari na FLO, i izgleda kad predje neku cifru ili gabarit, ostaje samo DHL Express kao opcija. Probacu da optimizujem u vise porudzbina sa regularnom posiljkom.Znao sam da ce izbor okulara biti najkomplikovaniji deo
, ali da, jasno mi je da je to vise pitanje posmatraca, krenucu sa necim pa cemo videti gde ce me to odvesti.Mislim da je dobar savet ovaj svbony zoom, i to cu najverovatnije uzeti za pocetak, narocito sto bih voleo na pocetku da imam akcenat na DSO, pa cu tu usmeriti najveci deo budzeta.
Explore Scientific mi je mozda za sada izvan budzeta, narocito sto nisam siguran u izbor ziznih daljina.
ES82 serija 30mm + 14mm bi bilo preko 500e. Mozda ipak za pocetak StellarLira pa cu upgradovati vremenom
27
Oprema / Re: Kupovina prvog ozbiljnog t...
Last post by vlaiv - August 25, 2024, 07:07:07 pmQuote from: milosh on August 25, 2024, 02:41:20 pmKad narucujete sa FLO, koliko naplate porez + carinu? Koliko je postarina iz UK?
Kada naručuješ od FLO i generalno iz inostranstva - procedura je sledeća:
- oni bi trebalo da skinu svoj VAT (PDV) i da platiš cenu bez PDV-a. Znači ako je cena 55 funti za okular, i FLO zna da si iz srbije - skinuće svoj VAT i tebi će naplatiti 32.50 funti.
- poštarina bi realno za takve stvari trebalo da bude oko 10-20eura. Sve preko toga je realno "dranje". Posebno pazi ako naručuješ preko DHL-a i ostalih brzih internacionalnih špeditera (Fedex, UPS i slično) ako je vrednost robe veća - posebno će te zezati i dodatno odrati kod nas, al to ću napisati posebno.
Za jedan komad BST Stargajdera, poštarina do nas je nekih 9.13 funti (oko 10 eura). To je sasvim ok imajući u vidu da su sad ovi naši digli cene poštarine na 4-5 eura u lokalu.
Kada roba stigne, carinici odluče šta će da rade sa njom - odnosno koliko ćeš da platiš. Za manje vrednu robu, čini mi se do recimo 70 eura, mada nisam siguran kolika je granica, možda je i 100e al sigurno nije veća od toga - ne plaća se carina. Trebalo bi da se plaća naš PDV ali nekada ni to ne naplate. Meni za robu sa AliExpress-a nikada ne traže ništa da platim.
Znam neke članove koji ništa nisu plaćali ni na mnogo skuplju robu (par stotina eura). Sve zavisi šta je na fakturi i/ili koliko carinik proceni da vredi.
Sve u svemu - ono što najviše možeš očekivati je 32% ukupno na iznos robe + poštarina. To ti je 10% opšta carinska stopa i 20% PDV na sve zajedno (PDV ide na robu + poštarina + carina), ali kažem, to ide na skuplje stvari, one jeftinije - kako ti se zalomi (meni je jednom prošlo bez carine i PDV-a jer je James iz FLO-a slao kao fizičko lice umesto zvanične pošiljke firme).
Jedino vodi računa kada uzimaš nešto skuplje i to ide recimo preko DHL-a. Onda moraš računati na još jedno 4000-5000din dodatnih troškova, koje kontam da su oni "izmislili". Onda ti oni naplate troškove carinjenja i "otkupa carinske dokumentacije" i ne znam ti ja kakve fore. Ustvari - oderu te, a ako nećeš da te oderu, i oćeš sam da pokreneš carinski postupak - oni te opet oderu jer ti traže novac da ti otkupiš carinsku dokumentaciju i tako neke fore (inače redovna pošta radi postupak carinjenja po "službenoj dužnosti" i ništa ne naplaćuje).
Preko njih se realno isplati dostava samo skupih stvari tipa teleskopi i slično što košta tipa 1000e i naviše pa cena usluge nije velika u odnosu na ukupan iznos a pružaju ti neku sigurnost da će roba biti brzo i sigurno isporučena (mada se meni ni preko pošte nije nikad ništa oštetilo, a naručivao sam i teleskope, mada mi je jednom teleskop završio u Rumuniji pa su ga slali nazad pa sam čekao dodatne tri nedelje).
Quote from: milosh on August 25, 2024, 02:41:20 pmAko budem isao sa 30mm + 18mm i svbony zoom za planete, da li me treba jos jedan izmedju za DSO, 10-12mm?
To je dobro pitanje. Za DSO se obično preporučuje izlazna pupila od 2 do 3 milimetra u zavisnosti od mete i svetlosnog zagađenja. To je 12mm do 18mm okular na F/6 teleskopu (izlazna pupila = fokalna dužina okulara / f-odnos). Ako uzmeš 18 - ima smisla uzeti i 12 recimo ili možda malo kraći ili malo duži.
Sa druge strane - ja kad sam počinjao na dobu imao sam 17mm plossl i 12mm plossl. 12mm gotovo nikada nisam koristio za DSO. Tada bih ti rekao da je bolje 18mm nego 12mm.
Sada, opet, imam 11mm 82 stepena ES okular, i smatram ga jednim od najboljih ako ne i najbolji okular koji imam. Najviše zbog neverovatne oštrine koju daje. Koristim ga za sve, više za planete ali i globularni klasteri i manje galaksije su u njemu odlične mete.
Obzirom na sve to, ne znam šta da preporučim vezano za 10-12mm. Da ti treba - pa i ne baš jako, ako uzmeš nekad neki barlow, 25mm što dolazi uz teleskop će ti dati tu neku fokalnu dužinu, a opet, takav okular može da ti bude omiljen u kolekciji. Okulari su dosta lična stvar - kako koji kome leži.
28
Oprema / Re: Kupovina prvog ozbiljnog t...
Last post by Ljubo - August 25, 2024, 05:24:00 pm13mm je sweet spot za DSO - neki sa malo širim vidnim poljem, od recimo minimum 70-80 stepeni.
Kasnije uzmeš neki solidan APO barlow, i to bi, pored ovoga što si naumio već da uzmeš, trabalo duže vremena da ti radi posao.
Kasnije uzmeš neki solidan APO barlow, i to bi, pored ovoga što si naumio već da uzmeš, trabalo duže vremena da ti radi posao.
29
Oprema / Re: Kupovina prvog ozbiljnog t...
Last post by milosh - August 25, 2024, 02:41:20 pmHvala na korisnim savetima. Pogledacu ove linkove.
Kad narucujete sa FLO, koliko naplate porez + carinu? Koliko je postarina iz UK?
Ako budem isao sa 30mm + 18mm i svbony zoom za planete, da li me treba jos jedan izmedju za DSO, 10-12mm?
Kad narucujete sa FLO, koliko naplate porez + carinu? Koliko je postarina iz UK?
Ako budem isao sa 30mm + 18mm i svbony zoom za planete, da li me treba jos jedan izmedju za DSO, 10-12mm?
30
Oprema / Re: Kupovina prvog ozbiljnog t...
Last post by PavleR - August 24, 2024, 08:09:06 pmQuote from: vlaiv on August 24, 2024, 07:35:23 pmŠto se tiče okulara, tu stvari nisu tako jednostavne. Moja preporuka bi bila da se ne ograničiš na samo ono što je dostupno kod nas. Naručivanje iz inostranstva nije previše komplikovano a često ne bude skuplje nego, naprotiv, jeftinije.
Potpuno se slazem. Ja sam svu svoju opremu, sem samog teleskopa, nabavio iz SAD. Kod nas se ne prodaju okulari i filteri najboljih svetskih proizvodjaca, a ovi koji se prodju kostaju nesrazmerno puno u odnosu na kvalitet koji imaju. Proizvodjaci najbolje astromoske opreme su uglavnom americke firme pa su njiihovi proizvodi u SAD znatno jeftiniji nego u Evropi. Ako ti jos opremu posalje rezident SAD sa racunom koji glasi na njega, nece ti ni naplatiti carinu (ima neki zakon za naucno-istrazivacku opremu). I sam sam se iznenadio kada mi je iz SAD stigao Asrozap light-shroud i po jedan Astronomik i Tele Vue filter oslobodjeni carine. Dobijes vrhunsku opremu po ceni tek nesto visoj nego sto bi ovde platio za dva klase nizi kvalitet. Okulare sam narucivao na svoje ime i platio carinu, ali opet u zbiru to proporcionalno kvalitetu ispadne znatno jeftinije nego da se kupuju ovde.