21
Astrofotografija / Re: Messier objekti
Last post by Yagodinac - January 08, 2025, 02:54:15 pmNe znam za livewiev, ali ako je sve kako treba trebalo bi da zumira makar preko tražila. Po defaultu je to taster C1. Ako ni tu ne možeš da uvećaš kadar, probaj gear wheel/ 6 or 7 /Custom Key Settings/ AF/MF Button, i tu odabereš Focus Magnifier (time si ga premapirao recimo, svejedno gde je bio i da li je bio). Takođe probaj negde u meniju da nađeš "ignorre if lens is missing" pa probaj i tu da eksperimentišeš, jer možda tvoja 135-ica ne prijavljuje ništa telu kad je zakačena, ne znam da li imaš adapter ili Sony mount, tj da li adapter ima kontakte. A da, i vreme za fokus magnifajer treba da bude podešeno na No Limit.
Koliko me oduševljava Sony kao najbolji de facto proizvođač senzora zadnjih deceniju ipo, toliko bih tukao nekog iz razvojnog tima odgovornog za ovakve zapetljancije. Kanonska konkurencija to radi pritiskom na taster već decenijama, bez ikakvih problema, čak i pivsku flašu da zakačiš ili i bez objektiva, a kamoli teleskop.
Jel nema negde u meniju opcija da fotografiše samo na autofokus? Možda i tu treba da se omogući manuelno. Kako uostalom kod tebe manuelno rade Sonijevi objektivi?
Koliko me oduševljava Sony kao najbolji de facto proizvođač senzora zadnjih deceniju ipo, toliko bih tukao nekog iz razvojnog tima odgovornog za ovakve zapetljancije. Kanonska konkurencija to radi pritiskom na taster već decenijama, bez ikakvih problema, čak i pivsku flašu da zakačiš ili i bez objektiva, a kamoli teleskop.
Jel nema negde u meniju opcija da fotografiše samo na autofokus? Možda i tu treba da se omogući manuelno. Kako uostalom kod tebe manuelno rade Sonijevi objektivi?
22
Astrofotografija / Re: Messier objekti
Last post by Predrag - January 07, 2025, 08:52:36 pmDa, video sam da prvo ide u Graxpert, međutim ubacivao sam i neke gotove slike i solidno je uklanjalo šum i svetlosno zagađenje.
Što se tiče fokusa to je ovde veliki problem. Manuelni objektiv koji sa kojim nema zuma u live view i ubijem se dok makar približim fokus.
Što se tiče fokusa to je ovde veliki problem. Manuelni objektiv koji sa kojim nema zuma u live view i ubijem se dok makar približim fokus.
23
Posmatranja / Re: Vizuelci, šta ste danas po...
Last post by Boka76 - January 07, 2025, 06:46:24 pmPozdrav iz temerin:) za taj teleskop je najbolji Baader ContrastBooster (1.25") za planete i mesec. Dok sam imao taj skop pitao sam u tc za taj filter , rekli su da mogu ga nabaviti iz madjarske sve mi se cini da su rekli 12000 din.nije jeftino al po recenzijama za taj filter to je naj bolji, navodno skroz otklanja hromatizam i podize kontrast.
24
Astrofotografija / Re: Messier objekti
Last post by kruska - January 07, 2025, 06:25:51 pmVreme cini cuda.
Kad predjes na 32 bitni stack i fits format verovatno ce ti sve izgledati jednostavno.
Prvo se ide u Graxpert.
A Siril i GHS su glavno sredstvo za stretch.
I poenta je da bude sve 100% kolimirano, 100% usevereno i 100% u fokusu (standardna greska od 0.05 je ok)
Kad predjes na 32 bitni stack i fits format verovatno ce ti sve izgledati jednostavno.
Prvo se ide u Graxpert.
A Siril i GHS su glavno sredstvo za stretch.
I poenta je da bude sve 100% kolimirano, 100% usevereno i 100% u fokusu (standardna greska od 0.05 je ok)
25
Astrofotografija / Re: Messier objekti
Last post by Predrag - January 07, 2025, 05:28:19 pmHvala Yagodinac, učim se. Očekujem da će nabavka dodatne opreme da učini sve boljim.
Idem od Sirila i doterivanje u Ps samo osnovno i na kraju Lr.
Malopre sam instslirao GraXpert pa ću videti dal pomaže.
Idem od Sirila i doterivanje u Ps samo osnovno i na kraju Lr.
Malopre sam instslirao GraXpert pa ću videti dal pomaže.
26
Astrofotografija / Re: Messier objekti
Last post by Yagodinac - January 07, 2025, 01:34:58 pmPa lepo to izgleda i u principu obećava. U čemu si obrađivao? Možeš da probaš da se poigraš sa bojama na M31, u smislu da pokušaš da izvučeš malo i plave kojom su bogati spoljni regioni.
27
Astrofotografija / Re: Messier objekti
Last post by Predrag - January 06, 2025, 10:12:32 pmEvo i mojih pokušaja sa 135 mm:
Par puta sam probao ali nikako da odradim flats frejmove kako treba, tako da su ove fotografije samo light i dark.
Plejade 167x30s ali je uličnih svetiljki bilo dosta, a Andromeda 38x30 sa Borskog jezera gde ima svetlosnog zagađenja ali umerenog.
Par puta sam probao ali nikako da odradim flats frejmove kako treba, tako da su ove fotografije samo light i dark.
Plejade 167x30s ali je uličnih svetiljki bilo dosta, a Andromeda 38x30 sa Borskog jezera gde ima svetlosnog zagađenja ali umerenog.
28
Posmatranja / Re: PavleR - Posmatranja DSO i...
Last post by PavleR - January 06, 2025, 11:53:25 amSazvezdje Orion: ,,Orionov pojas'' i binarni sistemi u njemu:
- Zeta (𝞯) Orionis - Alnitak (trostruki zvezdani sistem)
- Epsilon (𝞮) Orionis - Alnilam (zvezda)
- H V 118 (binarni sistem)
- Struve 751 (binarni sistem)
- Delta (𝞭) Orionis - Mintaka (binarni sistem)
mapa lociranja: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54245300637/in/dateposted-public/
- Zeta (𝞯) Orionis - Alnitak (trostruki zvezdani sistem)
- Epsilon (𝞮) Orionis - Alnilam (zvezda)
- H V 118 (binarni sistem)
- Struve 751 (binarni sistem)
- Delta (𝞭) Orionis - Mintaka (binarni sistem)
Orionov pojas je asterizam koiji cine tri izuzetno svetle zvezde u glavnom asterizmu sazvezdja: Alnitak, Alnilam i Mintaka. Pojas je dobro poznati patern svim amaterskim astronomima pa necu previse pricati o njenu. Fokus ovog posta bice na tome da su dve od tri glavne zvezde asterizma visestruki zvezdani sistemi, a da se naposredno od jedine ''posjedinacne'' zvezde sistema nalaze dva binarna sistema na bliskom rastojanju od nje. Sve se to moze teleskopski itekako osmotriti i takva percepcija ipak daje drugaciju sliku na ovaj lepu grupaciju zvezda.
Zeta (𝞯) Orionis - Alnitak
Fizicki gledano, Alnitak je trostruki zvezdani sistem koji se teleskopski moze razluciti na dve komponente. Primar, komponenta A, sija magnitudom 1.8, dok sekundar, komponenta B, sija magnitudom 3.9. Komponente stoje na izuzetno bliskoj separaciji od 2.2''. Za ovolike magnitude ta separacija je posmatracki veoma izazovna. Primar je sam za sebe ponovo binarni sistem ali su mu komponente toliko bliske da se ne mogu teleskopski razdvojiti.
Stoga je Alnitak vizuelni par dve gravitaciono povezane komponente. Medjutim, samo 58'' od glavnog para nalazi se komponenta C, magnitude 9.9, koja nije fizicki povezana sa osnovnim parom, ali zato vizuelno od Alnitaka pravi trostuki zvezdani sistem.
Sve zvezde sistema su mladi plavi superdzinovi O i B spektralne klase. Kada kazem mladi i superdzinovi, Alnitak pomera granice tih pojmova do ekstrema. Naime, jedna od komponenti primara je mase cak 33x vece od Sunceve, i kao takva je jedna od najmasivnijih zvezda vidljivih golim okom. Sa druge strane, sve komponente Alnitaka su stare tek 7 miliona godina, sto Alnitak takodje stavlja medju desetak najmladjih zvezda vidljivih golim okom. Kao i svi O i B superdzinovi, Alnitak zivi neobuzdano burnim zivotom - klasicna ''zivi brzo i umri mlad'' zvezda. Zvezda isijava luminoznost neverovatnih 250.000x vecu od Sunceve. To mu omogucuje goruca fotosfera cija je temperatura vrtoglavih 23.000 K.
Neposredno uz Alnitak nalazi se znamenita Flame Nebula (NGC 2024), kao i kompkes maglina povezanih sa B 33 (Horsehead Nebula). Medjutim, ja u ovom postu necu ukljuciti Flame Nebula kao deo pojasa iz dva razloga. Prvo, maglina se nalazi levo od Alnitaka pa stogo gledano ne pripada pojasu. Drugo, i vaznije, da bi osmotrili Flame Nebula potrebno je ukoniti Alnitak iz pogleda, tako da maglina i zvezda vizuelno ne predstavljau par - cak naprotv, zvezda smeta maglini.
Lociranje: Najsitocnija je zvezda Orionovog pojasa i lagano vidi golim okom cak i iz urbanih sredina.
Opservacija: Mnogo lakse razdvajanje sve tri komponente nego sto sam ocekivao. Moram da priznam (malo me je sramota) da sam Alnitak prvi put razdvajao tek ove sezone. Znam da nema nikakve logike, kroz sezone sam pogledao stotine binara mnogo manjeg ''ranga'' od Alnitaka, ali smatram da mi je upravo to prethodno iskustvo i pomoglo da se lako izborim sa ovom zvezdom. Sve lose ima i svoje dobre stane.
Na malom uvecanju od 62.5x Alnitak se razdvaja na dve komponente: svetlu plavo-belu AB komponentu na severu i tackastu komponentu C na jugu. Sistem je usmeren tacno sever-jug. AB komponenta sija izuzetno svetlo i isijava boju iz sebe. Iako je zvezda fizicki plava, difrakcioni prstenovi mi pokazuju vise bele nego plave. AB komponenta apsolutno dominira vidnim poljem, a komponenta C magnitude 9.9 je toliko tackasta da joj se ne probija boja.
Medjutim , prava zabava pocinje sa vecim uvecanjima kada se par AB razdvaja na dve pojedinacne komponente. Prvo razdvajanje izvrsio sam na 137x, ali sam jasan i stablian procep dobio na 176x. I taj pogled je fantastican. Separacija od 2.2'' sa komponentama magnitude 1.8 i 3.9 je trebalo da bude mnogo veci izazov i zacudilo me je koliko sam lako razlucio sistem. Sekundar se pokazuje na 1h od primara i sija identicnom bojom kao i primar. Zbog magnitude 3.9 uvecanje 176x i od sekundara napravi pufnastu zvezdu ali je i pored dve pufne na bliskom rastojanju procep jasno vidljiv i stabilan u pogledu. Fantasticna slika i veoma dobar osecaj pri posmatranju.
Ono smo mi je takodje estetski bilo veoma prijatno je raspored komponenti. U odnosu na primar, komponente grade skoro pravu liniju. Skoro pravu jer se tertijar nalazi na 6h juzno a sekundar ne 1h severno. To cini tek malo odstupanje od prave linije sto dodatno estetski obogacuje pogled. Veoma lepa slika.
Epsilon (𝞮) Orionis - Alnilam
Masivni plavi super-dzin magnitude 1.69.
Iako je Alnilam jedina pojedincna zvezda u ovom opisu, on gradi bliski trio sa dva binarna sistema: H V 118 i Struve 751. Ako se zna sta se gleda i gde treba da se gleda, Pogled na Alnilam pruza zaista lepu sliku. Ja cu pojedinacno opisati svaku zvezdu kao posebnu metu, ali se vizuelno sve nalaze u jednom vidnom polju malog i srednjeg uvecanja.
Alnilam je najsvetlija, najveca i najmladja zvezda u Orionovom pojasu. Trenutno je u fazi plavog superdzina B klase koji rapidno gubi masu i kome se sudjeno da verovatno postane supernova. U ovom trenutku zvezda ima masu od neverovatrnih 40 Suncevih masa i po tome je jedna od najmasivnijih zvezda vidljivih golim okom. Nista manje je velicine sa 30 Suncevih radijusa i sa luminoznostu koja 420.000 x nadmasuje sjaj nase zvezde. Ako nekome ove brojke ne znace mnogo, reci cu samo da su one poprilicno ekstremne. Po sjaju, Alnilam zauima 19. mesto od svih zvezda severne hemisfere. Da je u bilo kom drugom sazvezdju Alnilam bi sigurno bio mnogo poznatija zvezda. Ovako, Alnilam ima ''nesrecu'' da se nalazi u istom sazvezdju sa Betelgezom i Rigelom, koji su mu ''ukrali'' slavu.
Kao i sve zvezde Oriona, Alnilam je mlada zvezda. Sa staroscu od 5.7 miliona godina, slobodno se moze reci da je zvezda ''tek rodjena''. Nazalost, nece jos dugo sijati takav kakav jeste. Brz zivot ce ''platiti'' evoluiranjem u crvenog superdzina ili jos verovatnijom nasilnom smrcu u obliku supernove.
Lociranje: srednja je zvezda Orionovog pojasa i lako se vidi golim okom sa bilo koje lokacije.
Opservacija: Izuzetno svetla plava zvezda u lepom zvezdanom polju. Neposredno desno od nje nalazi se vertikalni lanac od 6 svetlih zvezda magnituda 6-7. I levo od Alnilama nalazi se jedan malo siri vertikalni lanac 4 svetle zvezde, takodje magnitude 6-7. Cela ta slika nalazi se u polju bledjih zvezdica pa je pogled pun sarolikosti sjaja i geometriskih oblika. Alnilam ''siledzijski'' dominira poljem prostom kolicinom sjaja koji isijava iz zvezde.
Struve 751
Binarni sistem komponenti maglituda 8 i 9, na separaciji 15''.
Sistem se nalazi na rastojanju od samo 14'' od Alnilama sa kojim formira par na bilo kom uvecanju. U pitanju je plavo-beli par zvezda B-tipa.
Lociranje: oko 15' severno od Alnilama dominiraju dve zvezde magnituda 8. Desna je Struve 751.
Opservacija: divan mali ''paric'' zvezda usmeren u smeru od 8h ka 2h, sa primarom na levoj strani. Iako su magnitude para slicne primar je ocigledno malo veci. Veoma simpatican pogled na jedan suptilan par u poredjenju sa zvezdama oko sebe. Separacija je dovoljno velika da nema nikakvog gusenja sjaja zvezda. Par se jako lepo uklopio u zvezdano polje u kome ''siledzijsk''i dominira plabo-beli Alnilam. Nema nikakvog smisla ukljanjati Alnilam iz vidnog polja jer su obe komponente jasno vidljive a sam Alnilam je deo skustva i cela polenta je posmatrati zvezde zajedno. Pogled je najlepsi na malom uvecanju od 62.5x i nema potrebe ici na veca.
H V 118
Dvojna zvezda komponenti magnituda 6 i 11, koje stoje na separaciji 28''.
Za ovu dvojnu zvezdu nalazio sam razlicite podatke o tome da li je u pitanju binarni sistem ili opticka dvojna zvezda. Bilo kako bilo, par se nalazi u istom vidnom polju sa Alnilamom i Struve 751, pa je neizostavni deo pogleda. Nalazi se na rastojanju 33'' od Alnilama.
Lociranje: desno od Alnilama nalazi se blago iskoseni lanac tri svetle zvezde. HV 118 je srednja zvezda lanca.
Opservacija: Potpuno suprotna zvezda od Struve 751. Sa komponentama magnitude 6 i 11, ovo je daleko teze uocljiv par na malim uvecanjima u bogatom zvezdanom polju oko Alnilama. Da li cemo primetiti sekundar magnitude 11 na uvecanju 62.5x zavisi da li ciljano trazimo zvezdu ili ne. Naravno da se zvezde magnitude 11 itekako vide na 62.5x, ali u tako bogatom polju tesko da ce je oko zapaziti u moru svetlijih zvezda ako ne znamo sta trazimo. Sa druge strane, cela poenta posmatranja tria Alnilam-Stuve 751-HV 118 je koriscenje malih uvecanja da bi se umanjilo raspipanje sjaja Alnilama i tako stvorio esteski najprijatniji pogled.
Pogled na trio u celini je veoma lep. HV 118 jasno pokazuje svetli primar magnitude 6 ali se za sekundar mora malo bolje pogledati. Polje je prepuno svetlijih zvezda koje odvlace koncentraciju ali se sa samo malo fokusiranosti sekundar jasno pokaze. Razlika u sjaju i velicini komponenti je ogromna, gde se sekundar javlja kao jedva primetna takcica na 10h od primara. Na uvecanju 107x sekundar se stabilizuje u pogledu a vidno polje je i dalje dovoljno siroko da moze da obuhvati sve tri zvezde terceta. Primar se javlja u beloj boji dok je boju sekundara nemoguce odrediti zbog tackastog prikaza zvezde,
Delta (𝞭) Orionis - Mintaka
Petostruki zvezdani sistem, teleskopski razdvojiv na dve komponente magnituda 2.2 i 6.8. Komponente sistema stoje na sirokoj separaciji od 53.2''.
Toliko toga se dogadja kod ove dve zvezde da je to tesko opisati a da bude iole kratko. Naime, sistem se sastoji od cak 5 gravitaciono povezanih zvezda. Ono sto mi teleskopom vidimo nisu dve zvezde vec dve grupacije zvezda:
- grupacija 1 sastoji se od tri zvezde: plavog dzina glavne sekvence stelarnog tipa O (Mintaka Aa1), zvezde glavne sekvence B-tipa (mintaka Aa2) i subdzina B-tipa (Mintaka Ab). Sve tri komponente su na toliko bliskoj separaciji da se ne mogu razdvojiti bilo kakvim teleskopom pa ih mi vidimo kao jednu zvezdu integrisane magnitude 2.2. Primar ovog terceta, plavi dzin, masivna je zvezda sa masom cak 20x vecom od Sunca. Po tome je takodje jedna od najmasivnijih zvezda vidljivih golim okom. Sekundar sistema, Mintaka Aa2, je toliko blizak primaru da se oko njega obrne za manje od 6 dana, sto proizvodi varijabilnost sjaja glavne zvezde (eklipticni binarni sistem).
- grupacija 2 sastoji se od zvezde glavne sekvence A-tipa i zvezde glavne sekvence B-tipa. Opet je separacija izmedju njih premala za bilo kakav teleskop i mi ih vidimo kao jednu zvezdu integrisane magnitude 6.8.
Dve grupacije stoje na sirokoj separaciji od 53.2'' pa Mintaka vizuelno izgleda kao dvojni sistem, iako je petostruki.
Lociranje: najzapadnija je zvezda Orionovog pojasa i lagano se vidi golim okom.
Opservacija: Iako je separacija najveca od svih opisanih parova, Mintaka je estetski nalepsi par pojasa. Uparenost svetlog belog primara i duboko plavog sekundara veoma je prijtna za oku u svom neskladu komponenti para. Par se buvalno vertikalan, sa primarom na severu. Usled siroke separacije sekundar se javlja dovoljno svetlo da se kroz njega probija boja. Osetno je manji od primara ali je i dalje zvezda sa ispunom koja zraci koloricnost. Primar sija izuzetno svetlo i rasipa sjaj oko sebe, ali zbog siroke separacije nista od toga ne smeta manjem pratiocu.
Iako je za razdvajanje dovoljno najmanje uvecanje, percepcija boja je lepsa ako se uvecanje poveca. Na uvecanju 137x boje se u potpunosti prikazuju i tu ja imam problem sa razlicitom percepcijom boje sekundara iz noci u noc. U vecini noci mi se prikaze kao duboko plav (skoro kao safir) a ponekad ga cak vidim i pomalo zelenkasto. Zasto se to desava ne znam, primetio sam da ga vidim zeleno u vlaznijim nocima.
Zeta (𝞯) Orionis - Alnitak
Fizicki gledano, Alnitak je trostruki zvezdani sistem koji se teleskopski moze razluciti na dve komponente. Primar, komponenta A, sija magnitudom 1.8, dok sekundar, komponenta B, sija magnitudom 3.9. Komponente stoje na izuzetno bliskoj separaciji od 2.2''. Za ovolike magnitude ta separacija je posmatracki veoma izazovna. Primar je sam za sebe ponovo binarni sistem ali su mu komponente toliko bliske da se ne mogu teleskopski razdvojiti.
Stoga je Alnitak vizuelni par dve gravitaciono povezane komponente. Medjutim, samo 58'' od glavnog para nalazi se komponenta C, magnitude 9.9, koja nije fizicki povezana sa osnovnim parom, ali zato vizuelno od Alnitaka pravi trostuki zvezdani sistem.
Sve zvezde sistema su mladi plavi superdzinovi O i B spektralne klase. Kada kazem mladi i superdzinovi, Alnitak pomera granice tih pojmova do ekstrema. Naime, jedna od komponenti primara je mase cak 33x vece od Sunceve, i kao takva je jedna od najmasivnijih zvezda vidljivih golim okom. Sa druge strane, sve komponente Alnitaka su stare tek 7 miliona godina, sto Alnitak takodje stavlja medju desetak najmladjih zvezda vidljivih golim okom. Kao i svi O i B superdzinovi, Alnitak zivi neobuzdano burnim zivotom - klasicna ''zivi brzo i umri mlad'' zvezda. Zvezda isijava luminoznost neverovatnih 250.000x vecu od Sunceve. To mu omogucuje goruca fotosfera cija je temperatura vrtoglavih 23.000 K.
Neposredno uz Alnitak nalazi se znamenita Flame Nebula (NGC 2024), kao i kompkes maglina povezanih sa B 33 (Horsehead Nebula). Medjutim, ja u ovom postu necu ukljuciti Flame Nebula kao deo pojasa iz dva razloga. Prvo, maglina se nalazi levo od Alnitaka pa stogo gledano ne pripada pojasu. Drugo, i vaznije, da bi osmotrili Flame Nebula potrebno je ukoniti Alnitak iz pogleda, tako da maglina i zvezda vizuelno ne predstavljau par - cak naprotv, zvezda smeta maglini.
Lociranje: Najsitocnija je zvezda Orionovog pojasa i lagano vidi golim okom cak i iz urbanih sredina.
Opservacija: Mnogo lakse razdvajanje sve tri komponente nego sto sam ocekivao. Moram da priznam (malo me je sramota) da sam Alnitak prvi put razdvajao tek ove sezone. Znam da nema nikakve logike, kroz sezone sam pogledao stotine binara mnogo manjeg ''ranga'' od Alnitaka, ali smatram da mi je upravo to prethodno iskustvo i pomoglo da se lako izborim sa ovom zvezdom. Sve lose ima i svoje dobre stane.
Na malom uvecanju od 62.5x Alnitak se razdvaja na dve komponente: svetlu plavo-belu AB komponentu na severu i tackastu komponentu C na jugu. Sistem je usmeren tacno sever-jug. AB komponenta sija izuzetno svetlo i isijava boju iz sebe. Iako je zvezda fizicki plava, difrakcioni prstenovi mi pokazuju vise bele nego plave. AB komponenta apsolutno dominira vidnim poljem, a komponenta C magnitude 9.9 je toliko tackasta da joj se ne probija boja.
Medjutim , prava zabava pocinje sa vecim uvecanjima kada se par AB razdvaja na dve pojedinacne komponente. Prvo razdvajanje izvrsio sam na 137x, ali sam jasan i stablian procep dobio na 176x. I taj pogled je fantastican. Separacija od 2.2'' sa komponentama magnitude 1.8 i 3.9 je trebalo da bude mnogo veci izazov i zacudilo me je koliko sam lako razlucio sistem. Sekundar se pokazuje na 1h od primara i sija identicnom bojom kao i primar. Zbog magnitude 3.9 uvecanje 176x i od sekundara napravi pufnastu zvezdu ali je i pored dve pufne na bliskom rastojanju procep jasno vidljiv i stabilan u pogledu. Fantasticna slika i veoma dobar osecaj pri posmatranju.
Ono smo mi je takodje estetski bilo veoma prijatno je raspored komponenti. U odnosu na primar, komponente grade skoro pravu liniju. Skoro pravu jer se tertijar nalazi na 6h juzno a sekundar ne 1h severno. To cini tek malo odstupanje od prave linije sto dodatno estetski obogacuje pogled. Veoma lepa slika.
Epsilon (𝞮) Orionis - Alnilam
Masivni plavi super-dzin magnitude 1.69.
Iako je Alnilam jedina pojedincna zvezda u ovom opisu, on gradi bliski trio sa dva binarna sistema: H V 118 i Struve 751. Ako se zna sta se gleda i gde treba da se gleda, Pogled na Alnilam pruza zaista lepu sliku. Ja cu pojedinacno opisati svaku zvezdu kao posebnu metu, ali se vizuelno sve nalaze u jednom vidnom polju malog i srednjeg uvecanja.
Alnilam je najsvetlija, najveca i najmladja zvezda u Orionovom pojasu. Trenutno je u fazi plavog superdzina B klase koji rapidno gubi masu i kome se sudjeno da verovatno postane supernova. U ovom trenutku zvezda ima masu od neverovatrnih 40 Suncevih masa i po tome je jedna od najmasivnijih zvezda vidljivih golim okom. Nista manje je velicine sa 30 Suncevih radijusa i sa luminoznostu koja 420.000 x nadmasuje sjaj nase zvezde. Ako nekome ove brojke ne znace mnogo, reci cu samo da su one poprilicno ekstremne. Po sjaju, Alnilam zauima 19. mesto od svih zvezda severne hemisfere. Da je u bilo kom drugom sazvezdju Alnilam bi sigurno bio mnogo poznatija zvezda. Ovako, Alnilam ima ''nesrecu'' da se nalazi u istom sazvezdju sa Betelgezom i Rigelom, koji su mu ''ukrali'' slavu.
Kao i sve zvezde Oriona, Alnilam je mlada zvezda. Sa staroscu od 5.7 miliona godina, slobodno se moze reci da je zvezda ''tek rodjena''. Nazalost, nece jos dugo sijati takav kakav jeste. Brz zivot ce ''platiti'' evoluiranjem u crvenog superdzina ili jos verovatnijom nasilnom smrcu u obliku supernove.
Lociranje: srednja je zvezda Orionovog pojasa i lako se vidi golim okom sa bilo koje lokacije.
Opservacija: Izuzetno svetla plava zvezda u lepom zvezdanom polju. Neposredno desno od nje nalazi se vertikalni lanac od 6 svetlih zvezda magnituda 6-7. I levo od Alnilama nalazi se jedan malo siri vertikalni lanac 4 svetle zvezde, takodje magnitude 6-7. Cela ta slika nalazi se u polju bledjih zvezdica pa je pogled pun sarolikosti sjaja i geometriskih oblika. Alnilam ''siledzijski'' dominira poljem prostom kolicinom sjaja koji isijava iz zvezde.
Struve 751
Binarni sistem komponenti maglituda 8 i 9, na separaciji 15''.
Sistem se nalazi na rastojanju od samo 14'' od Alnilama sa kojim formira par na bilo kom uvecanju. U pitanju je plavo-beli par zvezda B-tipa.
Lociranje: oko 15' severno od Alnilama dominiraju dve zvezde magnituda 8. Desna je Struve 751.
Opservacija: divan mali ''paric'' zvezda usmeren u smeru od 8h ka 2h, sa primarom na levoj strani. Iako su magnitude para slicne primar je ocigledno malo veci. Veoma simpatican pogled na jedan suptilan par u poredjenju sa zvezdama oko sebe. Separacija je dovoljno velika da nema nikakvog gusenja sjaja zvezda. Par se jako lepo uklopio u zvezdano polje u kome ''siledzijsk''i dominira plabo-beli Alnilam. Nema nikakvog smisla ukljanjati Alnilam iz vidnog polja jer su obe komponente jasno vidljive a sam Alnilam je deo skustva i cela polenta je posmatrati zvezde zajedno. Pogled je najlepsi na malom uvecanju od 62.5x i nema potrebe ici na veca.
H V 118
Dvojna zvezda komponenti magnituda 6 i 11, koje stoje na separaciji 28''.
Za ovu dvojnu zvezdu nalazio sam razlicite podatke o tome da li je u pitanju binarni sistem ili opticka dvojna zvezda. Bilo kako bilo, par se nalazi u istom vidnom polju sa Alnilamom i Struve 751, pa je neizostavni deo pogleda. Nalazi se na rastojanju 33'' od Alnilama.
Lociranje: desno od Alnilama nalazi se blago iskoseni lanac tri svetle zvezde. HV 118 je srednja zvezda lanca.
Opservacija: Potpuno suprotna zvezda od Struve 751. Sa komponentama magnitude 6 i 11, ovo je daleko teze uocljiv par na malim uvecanjima u bogatom zvezdanom polju oko Alnilama. Da li cemo primetiti sekundar magnitude 11 na uvecanju 62.5x zavisi da li ciljano trazimo zvezdu ili ne. Naravno da se zvezde magnitude 11 itekako vide na 62.5x, ali u tako bogatom polju tesko da ce je oko zapaziti u moru svetlijih zvezda ako ne znamo sta trazimo. Sa druge strane, cela poenta posmatranja tria Alnilam-Stuve 751-HV 118 je koriscenje malih uvecanja da bi se umanjilo raspipanje sjaja Alnilama i tako stvorio esteski najprijatniji pogled.
Pogled na trio u celini je veoma lep. HV 118 jasno pokazuje svetli primar magnitude 6 ali se za sekundar mora malo bolje pogledati. Polje je prepuno svetlijih zvezda koje odvlace koncentraciju ali se sa samo malo fokusiranosti sekundar jasno pokaze. Razlika u sjaju i velicini komponenti je ogromna, gde se sekundar javlja kao jedva primetna takcica na 10h od primara. Na uvecanju 107x sekundar se stabilizuje u pogledu a vidno polje je i dalje dovoljno siroko da moze da obuhvati sve tri zvezde terceta. Primar se javlja u beloj boji dok je boju sekundara nemoguce odrediti zbog tackastog prikaza zvezde,
Delta (𝞭) Orionis - Mintaka
Petostruki zvezdani sistem, teleskopski razdvojiv na dve komponente magnituda 2.2 i 6.8. Komponente sistema stoje na sirokoj separaciji od 53.2''.
Toliko toga se dogadja kod ove dve zvezde da je to tesko opisati a da bude iole kratko. Naime, sistem se sastoji od cak 5 gravitaciono povezanih zvezda. Ono sto mi teleskopom vidimo nisu dve zvezde vec dve grupacije zvezda:
- grupacija 1 sastoji se od tri zvezde: plavog dzina glavne sekvence stelarnog tipa O (Mintaka Aa1), zvezde glavne sekvence B-tipa (mintaka Aa2) i subdzina B-tipa (Mintaka Ab). Sve tri komponente su na toliko bliskoj separaciji da se ne mogu razdvojiti bilo kakvim teleskopom pa ih mi vidimo kao jednu zvezdu integrisane magnitude 2.2. Primar ovog terceta, plavi dzin, masivna je zvezda sa masom cak 20x vecom od Sunca. Po tome je takodje jedna od najmasivnijih zvezda vidljivih golim okom. Sekundar sistema, Mintaka Aa2, je toliko blizak primaru da se oko njega obrne za manje od 6 dana, sto proizvodi varijabilnost sjaja glavne zvezde (eklipticni binarni sistem).
- grupacija 2 sastoji se od zvezde glavne sekvence A-tipa i zvezde glavne sekvence B-tipa. Opet je separacija izmedju njih premala za bilo kakav teleskop i mi ih vidimo kao jednu zvezdu integrisane magnitude 6.8.
Dve grupacije stoje na sirokoj separaciji od 53.2'' pa Mintaka vizuelno izgleda kao dvojni sistem, iako je petostruki.
Lociranje: najzapadnija je zvezda Orionovog pojasa i lagano se vidi golim okom.
Opservacija: Iako je separacija najveca od svih opisanih parova, Mintaka je estetski nalepsi par pojasa. Uparenost svetlog belog primara i duboko plavog sekundara veoma je prijtna za oku u svom neskladu komponenti para. Par se buvalno vertikalan, sa primarom na severu. Usled siroke separacije sekundar se javlja dovoljno svetlo da se kroz njega probija boja. Osetno je manji od primara ali je i dalje zvezda sa ispunom koja zraci koloricnost. Primar sija izuzetno svetlo i rasipa sjaj oko sebe, ali zbog siroke separacije nista od toga ne smeta manjem pratiocu.
Iako je za razdvajanje dovoljno najmanje uvecanje, percepcija boja je lepsa ako se uvecanje poveca. Na uvecanju 137x boje se u potpunosti prikazuju i tu ja imam problem sa razlicitom percepcijom boje sekundara iz noci u noc. U vecini noci mi se prikaze kao duboko plav (skoro kao safir) a ponekad ga cak vidim i pomalo zelenkasto. Zasto se to desava ne znam, primetio sam da ga vidim zeleno u vlaznijim nocima.
mapa lociranja: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54245300637/in/dateposted-public/
29
Astrofotografija / Re: NGC i IC objekti
Last post by bratislav - January 06, 2025, 09:35:39 amQuote from: kruska on January 05, 2025, 04:11:37 pmNema kod mene niceg sem magle pa sam obradjivao stare materijale od letos.
IC1805 Heart nebula
Ovo vec izgleda mnogo bolje!
I kod mene ili oblaci ili magla ... Pokusao preksinoc da malo snimam Flaming Star dok se Konjska glava podigne dovoljno da pocne da skupljam tih 20-ak sati (3 sata nece biti dovoljno!) ali vedro nebo nije trajalo ni par sati a onda se naoblacilo. Svejedno, H-a kanal (iako i on prekratak) je mislim dovoljno interesantan da se publikuje kao teaser ... Svega 55 min (11 x 5min subs). Imalo bi 60min ali jedan sub je bio toliko isaran Maskovim satelitima da ni Sigma combine nije mogla da ih potpuno ukloni! Ranije sam i gotivio Ilona, ali sad kad nam je isarao nebo svojim Starlinkovima, pocinjem da ga ozbiljno pominjem (sa sve familijom).
FlamingStar-Ha by bratislav3162, on Flickr30
Oprema / Re: Mini oprema
Last post by Predrag - January 05, 2025, 10:50:12 pmKupovinom asiair plus otkačiću se od laptopa i preći na tablet.
Samo ide sporo kupovina. 😀
Pogledah sad baterije 18650 i mogu se naći i za 420 din kod nas, plus oko 10e kućište preko alija sa 10 mesta za baterije.
Samo ide sporo kupovina. 😀
Pogledah sad baterije 18650 i mogu se naći i za 420 din kod nas, plus oko 10e kućište preko alija sa 10 mesta za baterije.