- Dobro došli na Forum Astronomskog Magazina.
Skorašnje poruke
#51
Astrofotografija / Odg: Wide field astrofotografi...
Poslednja poruka Yagodinac - Oktobar 03, 2025, 12:06:17 PRE PODNE
#52
Oprema / Odg: 📷 ZWO ASI533MC Pro vs ZWO...
Poslednja poruka areudeadyet - Oktobar 01, 2025, 06:26:57 POSLE PODNESto se tice filtera i filter drawer-a, tek sam danas porucio, tako da videcu kako ce to sve izgledati u praksi. Verujem da si u pravu, videcu kad sve postavim. Nisam siguran oko 55mm razdaljine od zadnjeg stakla do senzora, da li se mere bas od samog stakla unutar korektora ili od tela, tj. dela dokle ide navoj.
Tilter se postavlja direktno na kameru jer se pricvrscuje sa 4 srafa tako da nije moguce promeniti redosled.Kolko sam skontao iz jednog jedinog sub-a koji sam uspeo da uradim, vrlo je mali tilt (bar mom oku veoma malo vidljiv) ali jos uvek nisam podesavao isti.
Evo jedne slike direktno sa StellaVita-e bez ikakvih obrada: Light_20251001_000243_60.0s_Gain100_HCG_Bin1_Temp-10.0
I aberration mozaik uradjen u PI
Tilter se postavlja direktno na kameru jer se pricvrscuje sa 4 srafa tako da nije moguce promeniti redosled.Kolko sam skontao iz jednog jedinog sub-a koji sam uspeo da uradim, vrlo je mali tilt (bar mom oku veoma malo vidljiv) ali jos uvek nisam podesavao isti.
Evo jedne slike direktno sa StellaVita-e bez ikakvih obrada: Light_20251001_000243_60.0s_Gain100_HCG_Bin1_Temp-10.0
I aberration mozaik uradjen u PI
#53
Oprema / Odg: 📷 ZWO ASI533MC Pro vs ZWO...
Poslednja poruka vlaiv - Oktobar 01, 2025, 05:47:22 POSLE PODNEja bih možda samo zamenio pozicije tiltera i filter drawer-a.
Pretpostavka je da su ovi u fabrici namestili da je senzor u "vinkli" sa telom kamere i da tu nemaš tilta da kompenzuješ - a onda treba da ti filteri budu paralelni sa senzorom pa nije dobro da između njih kompenzuješ tilt ako imaš negde pre toga.
Takođe - filteri treba da su što bliže senzoru, mada sa ASI533, nemaš puno frke jer nije veliki senzor, ali u principu - što su filteri dalje, veća šansa za vinjetiranje, znači, filteri odmah do kamere.
Pretpostavka je da su ovi u fabrici namestili da je senzor u "vinkli" sa telom kamere i da tu nemaš tilta da kompenzuješ - a onda treba da ti filteri budu paralelni sa senzorom pa nije dobro da između njih kompenzuješ tilt ako imaš negde pre toga.
Takođe - filteri treba da su što bliže senzoru, mada sa ASI533, nemaš puno frke jer nije veliki senzor, ali u principu - što su filteri dalje, veća šansa za vinjetiranje, znači, filteri odmah do kamere.
#54
Oprema / Odg: 📷 ZWO ASI533MC Pro vs ZWO...
Poslednja poruka areudeadyet - Oktobar 01, 2025, 05:12:45 POSLE PODNEEvo mene opet. Polako stize nova oprema i kao po obicaju, lose vreme 
Elem, sastavih , zbrda-zdola, u Paint-u (bez smeha molim) skicu sta i kako planiram da povezem. Sta mislite, jel ok raspored i razmak?
Elem, sastavih , zbrda-zdola, u Paint-u (bez smeha molim) skicu sta i kako planiram da povezem. Sta mislite, jel ok raspored i razmak?
#55
Astrofotografija / Odg: Mesec
Poslednja poruka Yagodinac - Septembar 29, 2025, 10:35:30 POSLE PODNEKo kaže da nemodifikovani senzori ne vide Amerika nebulu? Vidi kolika je.
A ko nađe Mesec na slici ima pivo od mene kad se vidimo.
Crescendo And Crescent Moon by Millan Milloradovic, on Flickr
A ko nađe Mesec na slici ima pivo od mene kad se vidimo.
Crescendo And Crescent Moon by Millan Milloradovic, on Flickr #56
Oprema / Odg: Constellation Bino 3x50
Poslednja poruka Drazen - Septembar 29, 2025, 09:09:37 POSLE PODNEEvo, danas mi je stigao dotični Bino iz naslova. Iskreno, nisam očekivao mnogo, ali sam prijatno iznenađen. Slika je oštra, jasna, čak od ivice do ivice. Oblačno je, pa sam ga proučavao u sobi, gledajući tekst na TV-u. Optika ima zelekastu nijansu kada se posmatra sa strane.Da li je multicoated ili full multicoated, nisam siguran, verovatno ovo prvo.Prividno vidno polje nije tako veliko, što opet zavisi koliko vam se oči "lepe" za okular. Da li ima onih 17 stepeni ili manje, nisam siguran. U svakom slučaju, za 50 evra sam prezadovoljan.
#57
Posmatranja / Odg: PavleR - Posmatranja DSO ...
Poslednja poruka PavleR - Septembar 29, 2025, 02:06:22 POSLE PODNESazvezdje Cepheus:
NGC 7023 - Iris Nebula (refleksiona maglina)
NGC 6951 (spiralna galaksija)
NGC 6939 (otvoreno jato)
NGC 7023 - Iris Nebula
Refleksiona maglina u sazvezdju Cepheus, magnitude 6.8 i prividne velicine 10'x8'.
Iris Nebula je refleksiona maglina, sto znaci da maglina nije izvor svetlosti sama po sebi, kao sto je to slucaj kod emisionih maglina. Ova maglina samo reflektuje (odbija) svetlost zvezde magnitude 7.4 koja se nalazi u njenom centru. Nesto slicno kao kad upalite sijalicu u sobi, pa vidite ne samo sijalicu vec i predmete u sobi. Sijalicu vidimo zato sto je ona izvor svetlosti (zvezda) a predmete u sobi vidimo jer je svetlost sijalice odbija od njih i dolazi do naseg oka (refleksiona maglina).
U svakom slucaju, ovde imamo B2 zvezdu HD 200775 magnitude 7.5, okuzenu bogatim oblakom sastavljenim od zrna prasine. Svetlost koju emituje zvezda odbija se od ta zrna i mi vidimo taj pasinasti oblak na isti nacin kao sto vidimo sto i stolicu kada upalimo svetlo u sobi.
Kada vec pominjem zrna prasine unutar magline, red je reci da je Iris Nebula jedna od prvih regija u kojoj su astronomi detektovali zrna prasine unutar molekularnih oblaka. Sama maglina je predmet intenzivnog proucavanja jer unutar nje postoje mnoge zanimljive kreacije. Prvo, tu je zvezda HD 200775 koja je i odgovorna za sjaj magline. Zvezda je toliko mlada da se jos uvek nije skrasila u fazi glavne sekvence, i kao takva predstavlja retku priliku za proucavanje takvih zvezda. Medjutim, najzanimljiviji aspekt magline predstavljaju spektroskopski dokazi o prisustvu zrna prasine unutar molekularnog oblaka koja okruzuju zvezdu, kao i prisustvo komplesnih molekula na bazi ugljenika.
Lociranje: Lokacija je lagana i svodi se na trazenje bas te zvezde magnitude 7 koja je u centru magline.
- u trazilac nacentriramo zvezdu Beta (𝞫) Cephei magnitude 3.2, u glavnom asterizmu sazvezdja.
- produzimo liniju koja spaja 11 Cep i 𝞫 Cep u pravcu Bete za 3.5 stepena i u trazilac ce uci trapez koji grade cetiri sjajne zvezde. Na kraku trapeza videcemo svetlu zvezdu magnitude 7 - nasu metu HD 200775.
Opservacija: Za iole kvalitetno osmatranje ovog objeta potrebna je dobra posmatracka noc, kao i posmatranje magline kada je u tranzitu. Objekat sam gledao nekih desetak puta u rasponu od vise sezona i pogledi znatno variraju: od ''magline samo u najavi'' do ''maglina ne da si vidi vec pokazuje detalje''. Takodje, misljenja sam da je ovo teska meta i da posmatranje treba ostaviti za noc kada je posmatrac odmoran i skoncentrisan. Ako se zele videti makar neki detalji meti se mora posvetiti puna paznja. Pogotovo sto kod refleksionih maglina filteri ne pomazu pa nam kod ovog objekta ostaje samo periferni vid kao pomagalo.
Ako je noc dobra, maglina ce se videti i direktnim vidom kao maglovitost oko zvezde HD 200775. Upotrebom perifernog vida maglina znatno dobija na dimenzijama i pojavljuje se u pomalo kvadratnom obliku. Zvezda HD 200775 nije u samom centru kvadrata vec je pomalo pomerena prema jugu, a sama maglovitost je dosta gusca severno od zvezde. Maglina se neproporcionalno siri od centralne zvezde: dok se na severu i istoku siri dublje u okruzujuce nebo, sa zapadne strane izgleda kao da je odsecena jednim tamnim usekom. Taj usek vertikalno skracuje maglinu ali se jedan njegov deo useca dublje u zapadnu stranu i prodire do centralne zvezde. Sa istocne strane takodje se vidi da se maglina zavrsava u pramenovima.
Moram da istaknem da je ovaj pogled rezultat najboljeg posmatranja magline koje sam imao sa svoje pozicije. Mnogo cesci pogled na objekat bio je puka opservacija veceg maglovitog ''jastuceta'' oko zvezde. Takodje, maglina zahteva intenzivno koriscenje perifernog vida jer je to jedini nacin da se objekat osmotri do detalja. Samo posmatranje mora biti vremenski malo duze jer maglina sa vremenom dobija na dimenzijama a tamne intruzije se vide posle bar 5 minuta provedenim za okularom. Osmaranje je naporno i treba ga sacuvati za dobru noc i odmorne oci. Naravno, sto mracije nebo - to bolje.
NGC 6951
Preckasta spiralna galaksija magnitude 10.7 i prividne velicine 3.7'x3.3'.
U pitanju je face-on galaksija sa velikom i izrazenom centralnom preckom. Njena face-on orijentacija joj smanjuje povrsinski sjaj, ali je zato precka ta koja ce biti centralna karakteristika vidljiva u teleskopima. U vecini slucajeva mi centre face-on galaksije vidimo u kruznom ili ovalnom obliku. Ako galaksija i ima precku, nisi bas ceste situacije da se ta kreacija moze i osmotriti. Kod NGC 6951 centralna precka dominira objektom ne samo astrofotografski, vec i vizualno.
Ovaj objekat ima dve NGC oznake: NGC 6951 i NGC 6952. Do zabune je doslo zbog dva separatna osmatranja galaksije od stane dva razlicita astronoma, kao i greske koju je jedan od njih napravio pri unosu lokacije. Galaksiju je prvi put zabelezio francuski astronom Jerome Eugene Coggia 1877., ali je lokacija koju je dao bila pogresna za 20' severno. Nezavisno od njega, galaksiju je 1885. zabelezio americki astronom Lewis Swift refraktorom od 4.5''. Swift je zabelezio tacnu lokaciju galaksije. Kako pri sastavljanjui NGC kataloga jedva da su vrsene vizualne provere unosa prethodnih osmatraca, smatralo se da su u pitanju dva razlicita objekta, pa otuda i dva sepratana unosa iste galaksije pod razlicitom oznakama.
Lociranje: veoma lak star-hopp jer put do galaksije vodi preko svetlih zvezda.
- krenuo sam od zvezde Alderamin (𝞪 Cephei), gorenjeg levog temena asterizma ''Kuca''.
- od nje sam izvrsio star-hopp 𝞪 Cep - 𝞰 Cep - 𝞱 Cep
- 3º direktno juzno od 𝞱 Cep naici ce se na siroki trapez svetlih zvezda. Trazilac se namesti na srediste trapeza i galaksija ce se pojaviti u vidnom polju malog uvecanja.
Opservacija: usemrenja dajem na osnovu osmatranja izvrsenog 31.07. 2025, u 23:56.
Galaksija se prikazuje izuzetno bledo. Najsvetliji deo galaksije je izduzeni sjaj u smeru od 11h ka 5h, sa sjajnijom lopticom sjaj u sredini. To sto vidimo nije galaksija vec njena centralna precka. Ako se dobro ne zagleda moze se steci pogresan utisak da je u pitanju izduzena galaksija. Medjutim, sa samo malo strpljenja oko centralne precke ce se pojaviti izuzetno bledi halo, znatno manjeg sjaja od centralnog izduzenja. Ceo pogled je poprilicno minijaturan, pogotovo ako nam paznju odvuce sama precka, a ne primetimo spoljasnjost. Tik uz levi kraj galaksije primtio sam superimoniranu zvezdu magnitude 12.
NGC 6939
Otvoreno jato magnitude 7.8 i prividne velicine 7'.
Jato je drevno i staro je citavih 2.2 milijarde godina. To ce se itekako moci okularski osetiti kroz homogeost sjaja njegovih clanica. U ovako starim otvorenim jatima sve masivne sjajne zvezde odavno su zavrsile svoj zivot i ostala je jednolicna populacija zvezda slicnog sjaja. To ovakvim jatima daje prelepu peskastu strukturu bez dinamike u pogledu. Jato je veoma bogato i sastoji se od oko 300 zvezda. Iako su sve te zvezda sa nase linije pogleda blede, neobicno veliki broj njih ce se pokazati u okularu. Razlog za to lezi u veoma maloj ekstiniciji magnitude jata usled apsorbujuce prasine u ovom delu sazvezdja Cepheus.
Lociranje: jos jedan lak star-hopp zahvaljujuci obilju svetlih zvezda u polju.
- krenuo sam od zvezde Alderamin (𝞪 Cephei), gorenjeg levog temena asterizma ''Kuca''.
- od nje sam skocio na zvezdu 𝞰 Cep, 4º levo.
- 1º gore-levo od nje skocio sam na jednakokraki trougao tri svetle zvezde.
- 1º levo od njega skocio sam na pravougli trougao tri blede zvezde.
- nacentriramo trazilac tik ispod katete tog trougla i prelepi sjaja NGC 6939 uci ce u vidno polje malog uvecanja.
Opseravija: usmerenja dajem na osnovu opservacije izvrsene 26.09.2024, oko 22:00.
Prelepo jato sitnog peskastog sjaja koje se lako istice iz pozadine. Na malom uvecanju izgleda da kao jako granulirana maglicasta struktura sa vec razlucenim zvezdama. Na srednjim uvecanjima jato se razlucuje u potpunosti, o vidi se da je sastavljeno od mnostva zvezda magnitude 12 i 13, rasutih kao prosuti secer po tamnom tepihu. Magnitudni raspon jata je veoma mali, objekat deluje veliko i poprilicno kompaktno. U jatu se izdvaja 5 malo svetlijih zvezda ali su one izdvojene iz centra, pa ne uticu na prelepu homogenu granuliranost jata.
Jato ima oblik meduze. Glava meduze je na severu okularskog pogleda i oblog je oblika. Od nje se na dole pruzaju lanci zvezda kao pipci. Dva lanca su prominenta, gde se na kraju jednog smestila lucida jata magnitude 11. Jedan lanac se sastoji od 4, a drugi od 5 zvezda. Jato je sa severa poklopljeno tupouglim trouglom 3 svetlije zvezde.
Medjutim, taj osnovni oblik ima bogatu ispunu desetinama bledih zvezda koje prave zaista ocaravajuc pogled. U objektu sa prebrojao oko 50-tak zvezda, a mozda ih ima i vise. Sve zvezdice su sitne, poput tackica i to jatu daje prelepu granulaciju na srednjim uvecanjima. Jato je veliko i moja procena je, na osnuvu rastojanja zvezda polja, da mu je precnik oko 8'.
Najbolji pogled na jato je na uvecanju oko 137x. Veca uvecanja rasire jato i pomalo se ubije ta gusta peskasta struktura. Periferni vid odlicno radi na jatu jer se poveca broj zvezda i gustina objekta.
Samo 40' od NGC 6939 nalazi se cuvena Fireworks Galaxy (NGC 6946). Medjutim, sa moje pozicije, sa Beogradom na severu, galaksija pokazuje jako malo detalja, pa cu njen opis ostaviti za neko tamnije nebo.
NGC 7023 - Iris Nebula (refleksiona maglina)
NGC 6951 (spiralna galaksija)
NGC 6939 (otvoreno jato)
NGC 7023 - Iris Nebula
Refleksiona maglina u sazvezdju Cepheus, magnitude 6.8 i prividne velicine 10'x8'.
Iris Nebula je refleksiona maglina, sto znaci da maglina nije izvor svetlosti sama po sebi, kao sto je to slucaj kod emisionih maglina. Ova maglina samo reflektuje (odbija) svetlost zvezde magnitude 7.4 koja se nalazi u njenom centru. Nesto slicno kao kad upalite sijalicu u sobi, pa vidite ne samo sijalicu vec i predmete u sobi. Sijalicu vidimo zato sto je ona izvor svetlosti (zvezda) a predmete u sobi vidimo jer je svetlost sijalice odbija od njih i dolazi do naseg oka (refleksiona maglina).
U svakom slucaju, ovde imamo B2 zvezdu HD 200775 magnitude 7.5, okuzenu bogatim oblakom sastavljenim od zrna prasine. Svetlost koju emituje zvezda odbija se od ta zrna i mi vidimo taj pasinasti oblak na isti nacin kao sto vidimo sto i stolicu kada upalimo svetlo u sobi.
Kada vec pominjem zrna prasine unutar magline, red je reci da je Iris Nebula jedna od prvih regija u kojoj su astronomi detektovali zrna prasine unutar molekularnih oblaka. Sama maglina je predmet intenzivnog proucavanja jer unutar nje postoje mnoge zanimljive kreacije. Prvo, tu je zvezda HD 200775 koja je i odgovorna za sjaj magline. Zvezda je toliko mlada da se jos uvek nije skrasila u fazi glavne sekvence, i kao takva predstavlja retku priliku za proucavanje takvih zvezda. Medjutim, najzanimljiviji aspekt magline predstavljaju spektroskopski dokazi o prisustvu zrna prasine unutar molekularnog oblaka koja okruzuju zvezdu, kao i prisustvo komplesnih molekula na bazi ugljenika.
Lociranje: Lokacija je lagana i svodi se na trazenje bas te zvezde magnitude 7 koja je u centru magline.
- u trazilac nacentriramo zvezdu Beta (𝞫) Cephei magnitude 3.2, u glavnom asterizmu sazvezdja.
- produzimo liniju koja spaja 11 Cep i 𝞫 Cep u pravcu Bete za 3.5 stepena i u trazilac ce uci trapez koji grade cetiri sjajne zvezde. Na kraku trapeza videcemo svetlu zvezdu magnitude 7 - nasu metu HD 200775.
Opservacija: Za iole kvalitetno osmatranje ovog objeta potrebna je dobra posmatracka noc, kao i posmatranje magline kada je u tranzitu. Objekat sam gledao nekih desetak puta u rasponu od vise sezona i pogledi znatno variraju: od ''magline samo u najavi'' do ''maglina ne da si vidi vec pokazuje detalje''. Takodje, misljenja sam da je ovo teska meta i da posmatranje treba ostaviti za noc kada je posmatrac odmoran i skoncentrisan. Ako se zele videti makar neki detalji meti se mora posvetiti puna paznja. Pogotovo sto kod refleksionih maglina filteri ne pomazu pa nam kod ovog objekta ostaje samo periferni vid kao pomagalo.
Ako je noc dobra, maglina ce se videti i direktnim vidom kao maglovitost oko zvezde HD 200775. Upotrebom perifernog vida maglina znatno dobija na dimenzijama i pojavljuje se u pomalo kvadratnom obliku. Zvezda HD 200775 nije u samom centru kvadrata vec je pomalo pomerena prema jugu, a sama maglovitost je dosta gusca severno od zvezde. Maglina se neproporcionalno siri od centralne zvezde: dok se na severu i istoku siri dublje u okruzujuce nebo, sa zapadne strane izgleda kao da je odsecena jednim tamnim usekom. Taj usek vertikalno skracuje maglinu ali se jedan njegov deo useca dublje u zapadnu stranu i prodire do centralne zvezde. Sa istocne strane takodje se vidi da se maglina zavrsava u pramenovima.
Moram da istaknem da je ovaj pogled rezultat najboljeg posmatranja magline koje sam imao sa svoje pozicije. Mnogo cesci pogled na objekat bio je puka opservacija veceg maglovitog ''jastuceta'' oko zvezde. Takodje, maglina zahteva intenzivno koriscenje perifernog vida jer je to jedini nacin da se objekat osmotri do detalja. Samo posmatranje mora biti vremenski malo duze jer maglina sa vremenom dobija na dimenzijama a tamne intruzije se vide posle bar 5 minuta provedenim za okularom. Osmaranje je naporno i treba ga sacuvati za dobru noc i odmorne oci. Naravno, sto mracije nebo - to bolje.
NGC 6951
Preckasta spiralna galaksija magnitude 10.7 i prividne velicine 3.7'x3.3'.
U pitanju je face-on galaksija sa velikom i izrazenom centralnom preckom. Njena face-on orijentacija joj smanjuje povrsinski sjaj, ali je zato precka ta koja ce biti centralna karakteristika vidljiva u teleskopima. U vecini slucajeva mi centre face-on galaksije vidimo u kruznom ili ovalnom obliku. Ako galaksija i ima precku, nisi bas ceste situacije da se ta kreacija moze i osmotriti. Kod NGC 6951 centralna precka dominira objektom ne samo astrofotografski, vec i vizualno.
Ovaj objekat ima dve NGC oznake: NGC 6951 i NGC 6952. Do zabune je doslo zbog dva separatna osmatranja galaksije od stane dva razlicita astronoma, kao i greske koju je jedan od njih napravio pri unosu lokacije. Galaksiju je prvi put zabelezio francuski astronom Jerome Eugene Coggia 1877., ali je lokacija koju je dao bila pogresna za 20' severno. Nezavisno od njega, galaksiju je 1885. zabelezio americki astronom Lewis Swift refraktorom od 4.5''. Swift je zabelezio tacnu lokaciju galaksije. Kako pri sastavljanjui NGC kataloga jedva da su vrsene vizualne provere unosa prethodnih osmatraca, smatralo se da su u pitanju dva razlicita objekta, pa otuda i dva sepratana unosa iste galaksije pod razlicitom oznakama.
Lociranje: veoma lak star-hopp jer put do galaksije vodi preko svetlih zvezda.
- krenuo sam od zvezde Alderamin (𝞪 Cephei), gorenjeg levog temena asterizma ''Kuca''.
- od nje sam izvrsio star-hopp 𝞪 Cep - 𝞰 Cep - 𝞱 Cep
- 3º direktno juzno od 𝞱 Cep naici ce se na siroki trapez svetlih zvezda. Trazilac se namesti na srediste trapeza i galaksija ce se pojaviti u vidnom polju malog uvecanja.
Opservacija: usemrenja dajem na osnovu osmatranja izvrsenog 31.07. 2025, u 23:56.
Galaksija se prikazuje izuzetno bledo. Najsvetliji deo galaksije je izduzeni sjaj u smeru od 11h ka 5h, sa sjajnijom lopticom sjaj u sredini. To sto vidimo nije galaksija vec njena centralna precka. Ako se dobro ne zagleda moze se steci pogresan utisak da je u pitanju izduzena galaksija. Medjutim, sa samo malo strpljenja oko centralne precke ce se pojaviti izuzetno bledi halo, znatno manjeg sjaja od centralnog izduzenja. Ceo pogled je poprilicno minijaturan, pogotovo ako nam paznju odvuce sama precka, a ne primetimo spoljasnjost. Tik uz levi kraj galaksije primtio sam superimoniranu zvezdu magnitude 12.
NGC 6939
Otvoreno jato magnitude 7.8 i prividne velicine 7'.
Jato je drevno i staro je citavih 2.2 milijarde godina. To ce se itekako moci okularski osetiti kroz homogeost sjaja njegovih clanica. U ovako starim otvorenim jatima sve masivne sjajne zvezde odavno su zavrsile svoj zivot i ostala je jednolicna populacija zvezda slicnog sjaja. To ovakvim jatima daje prelepu peskastu strukturu bez dinamike u pogledu. Jato je veoma bogato i sastoji se od oko 300 zvezda. Iako su sve te zvezda sa nase linije pogleda blede, neobicno veliki broj njih ce se pokazati u okularu. Razlog za to lezi u veoma maloj ekstiniciji magnitude jata usled apsorbujuce prasine u ovom delu sazvezdja Cepheus.
Lociranje: jos jedan lak star-hopp zahvaljujuci obilju svetlih zvezda u polju.
- krenuo sam od zvezde Alderamin (𝞪 Cephei), gorenjeg levog temena asterizma ''Kuca''.
- od nje sam skocio na zvezdu 𝞰 Cep, 4º levo.
- 1º gore-levo od nje skocio sam na jednakokraki trougao tri svetle zvezde.
- 1º levo od njega skocio sam na pravougli trougao tri blede zvezde.
- nacentriramo trazilac tik ispod katete tog trougla i prelepi sjaja NGC 6939 uci ce u vidno polje malog uvecanja.
Opseravija: usmerenja dajem na osnovu opservacije izvrsene 26.09.2024, oko 22:00.
Prelepo jato sitnog peskastog sjaja koje se lako istice iz pozadine. Na malom uvecanju izgleda da kao jako granulirana maglicasta struktura sa vec razlucenim zvezdama. Na srednjim uvecanjima jato se razlucuje u potpunosti, o vidi se da je sastavljeno od mnostva zvezda magnitude 12 i 13, rasutih kao prosuti secer po tamnom tepihu. Magnitudni raspon jata je veoma mali, objekat deluje veliko i poprilicno kompaktno. U jatu se izdvaja 5 malo svetlijih zvezda ali su one izdvojene iz centra, pa ne uticu na prelepu homogenu granuliranost jata.
Jato ima oblik meduze. Glava meduze je na severu okularskog pogleda i oblog je oblika. Od nje se na dole pruzaju lanci zvezda kao pipci. Dva lanca su prominenta, gde se na kraju jednog smestila lucida jata magnitude 11. Jedan lanac se sastoji od 4, a drugi od 5 zvezda. Jato je sa severa poklopljeno tupouglim trouglom 3 svetlije zvezde.
Medjutim, taj osnovni oblik ima bogatu ispunu desetinama bledih zvezda koje prave zaista ocaravajuc pogled. U objektu sa prebrojao oko 50-tak zvezda, a mozda ih ima i vise. Sve zvezdice su sitne, poput tackica i to jatu daje prelepu granulaciju na srednjim uvecanjima. Jato je veliko i moja procena je, na osnuvu rastojanja zvezda polja, da mu je precnik oko 8'.
Najbolji pogled na jato je na uvecanju oko 137x. Veca uvecanja rasire jato i pomalo se ubije ta gusta peskasta struktura. Periferni vid odlicno radi na jatu jer se poveca broj zvezda i gustina objekta.
Samo 40' od NGC 6939 nalazi se cuvena Fireworks Galaxy (NGC 6946). Medjutim, sa moje pozicije, sa Beogradom na severu, galaksija pokazuje jako malo detalja, pa cu njen opis ostaviti za neko tamnije nebo.
Mape lociranja:
NGC 7023 - https://yourimageshare.com/ib/SMJeTfSb8Q
NGC 6951: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54818733747/in/dateposted-public
NGC 6939: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54819934733/in/dateposted-public
#58
Astrofotografija / Odg: Wide field astrofotografi...
Poslednja poruka kruska - Septembar 28, 2025, 06:53:43 POSLE PODNEDeluje onako zimski kao sa razglednice 
bice snega
vidi se i m33 na slici
i ngc752 open cluster i svasta jos nesto
bice snega
vidi se i m33 na slici
i ngc752 open cluster i svasta jos nesto
#59
Astrofotografija / Odg: Wide field astrofotografi...
Poslednja poruka Yagodinac - Septembar 28, 2025, 02:19:01 POSLE PODNEPedesetica na FF, 30x30sec f2.8 na astrotreku; jedna ekspozicija je sa dodatim fog-filterom:
Mother And Daughter, Cassiopeia And Andromeda by Millan Milloradovic, on Flickr
Mother And Daughter, Cassiopeia And Andromeda by Millan Milloradovic, on Flickr #60
Posmatranja / Odg: Vizuelci, šta ste danas p...
Poslednja poruka Maki - Septembar 24, 2025, 09:03:43 POSLE PODNECitat: Maki poslato Septembar 24, 2025, 09:00:07 POSLE PODNEVizuelci su otkinuli dve noći na Staroj Planini (Guci, Boki, Drago & ja), samo će izveštaj malo da pričeka (kao i avgustovski). Bilo je bajno, druga noć 21.47, obe noći seeing vrhunski. Sergej je snimao Gekona, valjda okači nekad.
Drago još uvek duguje izveštaj za juli, samokažem.