- Dobro došli na Forum Astronomskog Magazina.
Skorašnje poruke
#51
Posmatranja / Odg: PavleR - Posmatranja DSO ...
Poslednja poruka PavleR - Jun 23, 2025, 11:05:34 POSLE PODNESazvezdje Sagittarius:
M 17 - Omega Nebula, Swan Nebula (emisiona maglina)
Maps lociranje: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54609630003/in/dateposted-public/
M 17 - Omega Nebula, Swan Nebula (emisiona maglina)
Znamenita emisiona maglina magnitude 6 i prividne velicine 20'x15'.
Ovaj superiorni osmatracki objekat jedna je od najsjajnijih maglina na nocnom nebu. Maglina u celosti podseca na grcko slovo ''𝞨'' odakle i vuce ime. Medjutim, tu konturu je poprilicno tesko osmotriti jer sija izuzetno malim povrsinskim sjajem.. Ono sto vecina amaterskih astronoma vidi je najsvetliji deo te konture koji nepogresivo podseca na labuda. Taj deo je mnogo svetliji i lako se vidi vec u traziocu. Po njemu maglina nosi svoje alternativno ime ''Labud maglina''.
Maglina je davno formirana i krasi nocno nebo vec million godina. Pored nje se nalazi otvoreno jato od citavih 600 zvezda koje su i odgoveorne za sjaj magline. Najsjajnija zvezda tog jata sija magnitudom 9.3, te ce ona i jos desetine zvezdica jata itekako biti vidljive u okularu. Maglina zahvatata veliki prostor od citave 22 svetlosne godine.
Lociranje: Nalazi se na istom vertikalnom pravcu koji se dobija spajanjem objekata M24 i M18. Locirana je 1º severno od M18 i lako ce se videti u traziocu kao veliko pljosnato zamagljenje na nebu.
Opservacija: M 17 je fascinantan objekat i meni najlepsi na letnjem nocnom nebu. Nista ne mami uzdahe prijatelja koji sednu za moj teleskop kao M 17. Kada ljudima pokazujem M17 uvek ga prvo predstavim bez filtera pa potom u filtriranom obliku jer tek filter u potpunosti otkriva graciozni vrat labuda.
Pre nego sto krenem u detaljan opis magline rekao bih nesto o njenom sveukupnom obliku i razlogu zasto se M 17 smatra najlepsim letnjim posmatranjem. Najsvetliji deo magline koji se naziva ''Labud'', ne samo da sija visokim sjajem vec je izuzetno elegantnog oblika veoma prijatnom za oko. Telo labuda je na jugu a glava na severu, pa svojim oblikom maglina potpuno mimikuje labuda na povrsini vode. Deo tela pri vratu je deblji dok je do pri repu tanji i spicast, bas kao trbuh i rep ptice. Vrat je zaobljen u vidu metalnog dela vesalice, pa se vide na samo vrat vec i glava i kljun ptice. Cela forma magline je neverovatno slicna labudovom telu a svi njeni delovi su proporcionalni stvarnoj slici labuda koji plovi na vodi.
Oko labuda pruza se potkovicasta maglovitost koje nekoga podseca na grko slovo ''𝞨''. Taj deo je bled, niskog povrsinskog sjaja i tezak za osmotriti.
Pogled je fantastican vec u nefiltriranom pogledu. Bez filtera, citiram jednog kolegu, maglina podseca na ''Nike'' znak. Javlja je kao veliki zarez na nebu sacinjen od guste i dugacke mlecne maglovitosti. Sija izuzetnim sjajem i nalazi se u prebogatom zvezdanom polju. Taj gusti izduzeni sjaj je u stvari telo labuda. Kvrcica na zapadnoj strani je mesto na kome pocinje vrat. Medjutim, daleko od toga da je za opazanje vrata neophodan filter. U nocima dobrog seeinga vrat se vidi samo tako - filter ga samo bolje istakne i da mu malo boje. Ispod tela labuda svetli nekih dvadestak zvezda i jedna bas svetla jugoistocno od njega.
Medjutim, ako postoji neka maglina na kojoj filteri cine cuda to je ova. Kolicina i finoca detalja i strukture koji se pojavljuju su zapanjujuci i ja cu pokusati da tekstuealno docaram neke od njih. Posmatranje cu podeliti u dva celine: posmatranje ''labuda'' i posmatranje ''omege''. Te dve opservacije posve su drugijacije. Dok ce svi posmatraci lako videti konturu labuda, maglinu u celini je tesko osmotriti.
Posmtranje ''Labuda''
- iako se telo i glava labuda javljaju kao jedna celina, postoji znatna razlika u njihvom prikazu. Dok se telo vidi kao gusta maglovitost, glava se pokazuje u manjoj gustini, pogotovo pri svom vrhu. Lepoti pogleda pogoduje sto se u obrnutoj okularskoj slici labud javlja u prirodnom obliku, sa glavom na gore.
- forma labuda sija visokim sjajem i u jakom konrastu u odnosu na okruzujuce nebo. Objekat se javlja u velikim dimenzijama, gde je moja procena da je telo labuda dugacko oko 8', dok je visina slike oko 5'.
- OIII ili UHC filter fantasticno ''rade'' na telu labuda i istaknu mu do sada skrivenu teksturu u velikom broju detalja. Naime, sa OIII se vidi te telo uopste nije uniformne ispune kao sto se cinilo. Ono je ispresecano tankim tamnim trakama. One su pogotovo prisutne u delu magline koji predstavlja grudi labuda. Telo stoga deluje ''isflekano'' i ispresecano. Ta prosaranost tamnim tracicama se bolje vidi na vecem uvecanju, recimo od 136x pa navise. Veca uvecanja povecaju kontrast neophodan za ovo osmatranje.
- vrat labuda je struktura koju filter najbolje istakne. Javlja se u celosti, u gracioznom krivudavom obliku. Vrat je manje gustine maglovitosti od tela, a ta gustina varira: u bazi vrata je naveca dok je pri kraju glave maglovitost najprozirinija. Meni se vrat vise svideo kroz UHC filter - on propusta vise zvezda polja koje krase strukturu i cini mi se da se vrat javlja u vecim dimenzijama u odnosu na OIII.
- moj utisak je da se vrat u dobrim nocima pokazuje u blago narandzastoj boji. Znam da zvuci nemoguce, a i sam poprilicno sumnjam da se mozak igra samnom. Medjutim, malo mi je bio sok kada je i moj prijatelj Dejan kada smo zajedno posmatrali maglinu takodje video narandzastu. Ovu opservaciju i dan danas uzimam sa velikom rezervom ali to je ono sto sam ja video.
- ako se bas pazljivo pogleda na uvecanju 136x, videce se da se vrat ne nastavlja direktno na telo vec da i tu imamo tamnu traku koja razdvaja ta dva dela magnile.
- vrat ima nekoliko zvezda supeimponiranih tacno na svojim ivicama. Dve bliske zvezdice nalaze se tacno na zapadnoj strani korena vrata, dok se jedna namestila tacno na kljun.
- koliko je sredisnji deo magline ostar, toliko je njeno utapanje u okruzujuce nebo mekano. To se pogotovo primecuje na zapadu, gde se severni deo tela gubi u mrak u sirokoj regiji blage nebuloznosti koja se toliko nijansirano stapa sa poljem da stvara savrsen pogled. Prelaz je postepen, prefinjen i bez ikakvih naglih gubitaka sjaja. Veoma je sirok i pruza se u skoro duploj sirini samog tela. Prelep pogled. Ovaj deo magline bolje je posmatrati sa OIII nego sa UHC.
- labud ima ''krunu''. Kruna se nalazi direktno iznad glave i predstavljena je jednom zvezdom usadjenu u nebuloznost. Ona se slabije vidi sa UHC filerom ali je zato OIII dobro istakne.
- ispod tela labuda stoje zvezde otvorenog jata odgovornog za sjaj magline. Jato je poprilicno bogato i broji 26 lako vidljivih zvezda, od koih desetak sija magnitudom oko 10. Tu je i jos nekoliko desetina bledih zvezdica koje nisam brojao. Jato je rasuto i velikih dimenzija.
Posmatranje ''Omege''
Ovaj deo osmatranja je mnogo tezi i zavisi od kvalieta neba, filtera i skoncentrisanosti posmatraca,
Naime, ceo labud je sa tri strane uokviren potkovicastom maglovitoscu koja formira oblik grckog slova ''𝞨''. Maglovitost se nalazi juzno, zapadno i severno od magline. Izuzetno je teska za uocavanje, a u losim i osrednjim nocima je i nemoguca za osmotriti.
Ja nisam uspeo da osmotrim celokupnu konturu Omege vec njen najgusci deo na zapadu i bejdji na jugu - znaci dve trecine ukupne potkovice. Ta maglovitost pocinje zapadno od kraja repa labuda, uspravna je i tu je najgusca. Odatle, Omega u kratkom zamahu ide na zapad da bi se savija na jug, odakle se uvija ispod tela labuda celom njegovom duzinom i zadire u ranije pomenutu otvoreno jato. U tom juznom delu Omega se javlja u manjoj gustini i sjaju nego na svom pocetku, zapadno od repa. Sveukupno, ta maglovitost ne javlja se kao celina, vec vise u vidu nekoliko pramenova nebuloznosti. Ovaj deo osmatrao izvrsio sam sa OIII i UHC filterima. Omega je drasticno manjeg sjaja i gustine od nebuloznosti koja cini labuda i poprilicno je teska za osmotriti. Deo Omege koji se pruza severno od labuda nisam uspeo da osmotrim.
''Omega'' je od ''Labuda'' odvojena tamnom trakom koja je na zapadu poprilcno neprozirna. Na jugu su preko tamne trake superimponirane zvezdice otvorenog jata.
—---------------------
Na kraju treba reci da je za opazanje svih detalja u maglini neophodno osmatranje sa nekoliko uvecanja, sa i bez filtera. Recimo, za osmatranje prosaranosti tamnim trakama treba smanjiti sjaj a povecati kontrast pogleda. Za osmatranje otvorenog jata treba smanjiti uvecanje. Za usadjenje zvezde u maglinu potrebno se skinuti filter. Za osmatranje vrata u celosti i blede maglovitosti kojom se labud utapa u nebo potreban je filter. Stoga osmatranje traje ali svali minut je isplativ jer maglina je takva da relativno lako otkriva detalje.
Moji utisci o maglinama M16 i M17 su da se kvalitet pozmatranja poboljsava sa sezonama koje prolaze i sa brojem ponovljenih osmatranja. Svako posmatranje magline vidim bolje a svake nove sezone otkrijem neke nove detalje. Magline se pokazuju vece, kompletnije i sa mnogo vise teksture. M 17 je vrlo kompleksno posmatranje zbog samog broja detalja i kolicine strukture koju maglina ima. Ponovna osmatranja su imperativ ako zelimo da kazemo da smo ''savladali'' objekat. Iskustvo igra veliku ulogu u kvalitetu pogleda - sva ona muka oko bledih galaksia i oko detalja maleckih planetarnih maglina dodje na naplatu kod M17. Kao da se svo iskustvo steceno izmedju dve sezone pokaze bas na njoj. Stoga je ovaj objekat dozivotno posmatranje. Svaki put ce se videti bolje, vece i sa vise detalja.
Omega Nebula je jedan od najlepsih prizora koji postoji na sveukupnom nocnom nebu. Po broju detalja i teksturi nalazi se odmah posle Orionove magline. Po eleganciji i suptilnosti oblika mislim da joj nema ravne na nebu. Za one koji cene estetiku pogleda M17 je ultimativno posmatranje. Jedanput me je prijatelj Dejan upitao da li sam do sada opisivao ovaj objekat. Ja sam mu odgovrio da nisam iz razloga sto osecam da jos uvek nisam osmotrio maglinu u celosti - sa svakim novim osmatranjem izvestaj bi se dopunjavao. Tek sada, posle visesezonskih posmatranja, osecam da je maglina spremna da je stavim na papir. Toliko o tome koliko je impozantan ovaj graciozni objekat.
Ovaj superiorni osmatracki objekat jedna je od najsjajnijih maglina na nocnom nebu. Maglina u celosti podseca na grcko slovo ''𝞨'' odakle i vuce ime. Medjutim, tu konturu je poprilicno tesko osmotriti jer sija izuzetno malim povrsinskim sjajem.. Ono sto vecina amaterskih astronoma vidi je najsvetliji deo te konture koji nepogresivo podseca na labuda. Taj deo je mnogo svetliji i lako se vidi vec u traziocu. Po njemu maglina nosi svoje alternativno ime ''Labud maglina''.
Maglina je davno formirana i krasi nocno nebo vec million godina. Pored nje se nalazi otvoreno jato od citavih 600 zvezda koje su i odgoveorne za sjaj magline. Najsjajnija zvezda tog jata sija magnitudom 9.3, te ce ona i jos desetine zvezdica jata itekako biti vidljive u okularu. Maglina zahvatata veliki prostor od citave 22 svetlosne godine.
Lociranje: Nalazi se na istom vertikalnom pravcu koji se dobija spajanjem objekata M24 i M18. Locirana je 1º severno od M18 i lako ce se videti u traziocu kao veliko pljosnato zamagljenje na nebu.
Opservacija: M 17 je fascinantan objekat i meni najlepsi na letnjem nocnom nebu. Nista ne mami uzdahe prijatelja koji sednu za moj teleskop kao M 17. Kada ljudima pokazujem M17 uvek ga prvo predstavim bez filtera pa potom u filtriranom obliku jer tek filter u potpunosti otkriva graciozni vrat labuda.
Pre nego sto krenem u detaljan opis magline rekao bih nesto o njenom sveukupnom obliku i razlogu zasto se M 17 smatra najlepsim letnjim posmatranjem. Najsvetliji deo magline koji se naziva ''Labud'', ne samo da sija visokim sjajem vec je izuzetno elegantnog oblika veoma prijatnom za oko. Telo labuda je na jugu a glava na severu, pa svojim oblikom maglina potpuno mimikuje labuda na povrsini vode. Deo tela pri vratu je deblji dok je do pri repu tanji i spicast, bas kao trbuh i rep ptice. Vrat je zaobljen u vidu metalnog dela vesalice, pa se vide na samo vrat vec i glava i kljun ptice. Cela forma magline je neverovatno slicna labudovom telu a svi njeni delovi su proporcionalni stvarnoj slici labuda koji plovi na vodi.
Oko labuda pruza se potkovicasta maglovitost koje nekoga podseca na grko slovo ''𝞨''. Taj deo je bled, niskog povrsinskog sjaja i tezak za osmotriti.
Pogled je fantastican vec u nefiltriranom pogledu. Bez filtera, citiram jednog kolegu, maglina podseca na ''Nike'' znak. Javlja je kao veliki zarez na nebu sacinjen od guste i dugacke mlecne maglovitosti. Sija izuzetnim sjajem i nalazi se u prebogatom zvezdanom polju. Taj gusti izduzeni sjaj je u stvari telo labuda. Kvrcica na zapadnoj strani je mesto na kome pocinje vrat. Medjutim, daleko od toga da je za opazanje vrata neophodan filter. U nocima dobrog seeinga vrat se vidi samo tako - filter ga samo bolje istakne i da mu malo boje. Ispod tela labuda svetli nekih dvadestak zvezda i jedna bas svetla jugoistocno od njega.
Medjutim, ako postoji neka maglina na kojoj filteri cine cuda to je ova. Kolicina i finoca detalja i strukture koji se pojavljuju su zapanjujuci i ja cu pokusati da tekstuealno docaram neke od njih. Posmatranje cu podeliti u dva celine: posmatranje ''labuda'' i posmatranje ''omege''. Te dve opservacije posve su drugijacije. Dok ce svi posmatraci lako videti konturu labuda, maglinu u celini je tesko osmotriti.
Posmtranje ''Labuda''
- iako se telo i glava labuda javljaju kao jedna celina, postoji znatna razlika u njihvom prikazu. Dok se telo vidi kao gusta maglovitost, glava se pokazuje u manjoj gustini, pogotovo pri svom vrhu. Lepoti pogleda pogoduje sto se u obrnutoj okularskoj slici labud javlja u prirodnom obliku, sa glavom na gore.
- forma labuda sija visokim sjajem i u jakom konrastu u odnosu na okruzujuce nebo. Objekat se javlja u velikim dimenzijama, gde je moja procena da je telo labuda dugacko oko 8', dok je visina slike oko 5'.
- OIII ili UHC filter fantasticno ''rade'' na telu labuda i istaknu mu do sada skrivenu teksturu u velikom broju detalja. Naime, sa OIII se vidi te telo uopste nije uniformne ispune kao sto se cinilo. Ono je ispresecano tankim tamnim trakama. One su pogotovo prisutne u delu magline koji predstavlja grudi labuda. Telo stoga deluje ''isflekano'' i ispresecano. Ta prosaranost tamnim tracicama se bolje vidi na vecem uvecanju, recimo od 136x pa navise. Veca uvecanja povecaju kontrast neophodan za ovo osmatranje.
- vrat labuda je struktura koju filter najbolje istakne. Javlja se u celosti, u gracioznom krivudavom obliku. Vrat je manje gustine maglovitosti od tela, a ta gustina varira: u bazi vrata je naveca dok je pri kraju glave maglovitost najprozirinija. Meni se vrat vise svideo kroz UHC filter - on propusta vise zvezda polja koje krase strukturu i cini mi se da se vrat javlja u vecim dimenzijama u odnosu na OIII.
- moj utisak je da se vrat u dobrim nocima pokazuje u blago narandzastoj boji. Znam da zvuci nemoguce, a i sam poprilicno sumnjam da se mozak igra samnom. Medjutim, malo mi je bio sok kada je i moj prijatelj Dejan kada smo zajedno posmatrali maglinu takodje video narandzastu. Ovu opservaciju i dan danas uzimam sa velikom rezervom ali to je ono sto sam ja video.
- ako se bas pazljivo pogleda na uvecanju 136x, videce se da se vrat ne nastavlja direktno na telo vec da i tu imamo tamnu traku koja razdvaja ta dva dela magnile.
- vrat ima nekoliko zvezda supeimponiranih tacno na svojim ivicama. Dve bliske zvezdice nalaze se tacno na zapadnoj strani korena vrata, dok se jedna namestila tacno na kljun.
- koliko je sredisnji deo magline ostar, toliko je njeno utapanje u okruzujuce nebo mekano. To se pogotovo primecuje na zapadu, gde se severni deo tela gubi u mrak u sirokoj regiji blage nebuloznosti koja se toliko nijansirano stapa sa poljem da stvara savrsen pogled. Prelaz je postepen, prefinjen i bez ikakvih naglih gubitaka sjaja. Veoma je sirok i pruza se u skoro duploj sirini samog tela. Prelep pogled. Ovaj deo magline bolje je posmatrati sa OIII nego sa UHC.
- labud ima ''krunu''. Kruna se nalazi direktno iznad glave i predstavljena je jednom zvezdom usadjenu u nebuloznost. Ona se slabije vidi sa UHC filerom ali je zato OIII dobro istakne.
- ispod tela labuda stoje zvezde otvorenog jata odgovornog za sjaj magline. Jato je poprilicno bogato i broji 26 lako vidljivih zvezda, od koih desetak sija magnitudom oko 10. Tu je i jos nekoliko desetina bledih zvezdica koje nisam brojao. Jato je rasuto i velikih dimenzija.
Posmatranje ''Omege''
Ovaj deo osmatranja je mnogo tezi i zavisi od kvalieta neba, filtera i skoncentrisanosti posmatraca,
Naime, ceo labud je sa tri strane uokviren potkovicastom maglovitoscu koja formira oblik grckog slova ''𝞨''. Maglovitost se nalazi juzno, zapadno i severno od magline. Izuzetno je teska za uocavanje, a u losim i osrednjim nocima je i nemoguca za osmotriti.
Ja nisam uspeo da osmotrim celokupnu konturu Omege vec njen najgusci deo na zapadu i bejdji na jugu - znaci dve trecine ukupne potkovice. Ta maglovitost pocinje zapadno od kraja repa labuda, uspravna je i tu je najgusca. Odatle, Omega u kratkom zamahu ide na zapad da bi se savija na jug, odakle se uvija ispod tela labuda celom njegovom duzinom i zadire u ranije pomenutu otvoreno jato. U tom juznom delu Omega se javlja u manjoj gustini i sjaju nego na svom pocetku, zapadno od repa. Sveukupno, ta maglovitost ne javlja se kao celina, vec vise u vidu nekoliko pramenova nebuloznosti. Ovaj deo osmatrao izvrsio sam sa OIII i UHC filterima. Omega je drasticno manjeg sjaja i gustine od nebuloznosti koja cini labuda i poprilicno je teska za osmotriti. Deo Omege koji se pruza severno od labuda nisam uspeo da osmotrim.
''Omega'' je od ''Labuda'' odvojena tamnom trakom koja je na zapadu poprilcno neprozirna. Na jugu su preko tamne trake superimponirane zvezdice otvorenog jata.
—---------------------
Na kraju treba reci da je za opazanje svih detalja u maglini neophodno osmatranje sa nekoliko uvecanja, sa i bez filtera. Recimo, za osmatranje prosaranosti tamnim trakama treba smanjiti sjaj a povecati kontrast pogleda. Za osmatranje otvorenog jata treba smanjiti uvecanje. Za usadjenje zvezde u maglinu potrebno se skinuti filter. Za osmatranje vrata u celosti i blede maglovitosti kojom se labud utapa u nebo potreban je filter. Stoga osmatranje traje ali svali minut je isplativ jer maglina je takva da relativno lako otkriva detalje.
Moji utisci o maglinama M16 i M17 su da se kvalitet pozmatranja poboljsava sa sezonama koje prolaze i sa brojem ponovljenih osmatranja. Svako posmatranje magline vidim bolje a svake nove sezone otkrijem neke nove detalje. Magline se pokazuju vece, kompletnije i sa mnogo vise teksture. M 17 je vrlo kompleksno posmatranje zbog samog broja detalja i kolicine strukture koju maglina ima. Ponovna osmatranja su imperativ ako zelimo da kazemo da smo ''savladali'' objekat. Iskustvo igra veliku ulogu u kvalitetu pogleda - sva ona muka oko bledih galaksia i oko detalja maleckih planetarnih maglina dodje na naplatu kod M17. Kao da se svo iskustvo steceno izmedju dve sezone pokaze bas na njoj. Stoga je ovaj objekat dozivotno posmatranje. Svaki put ce se videti bolje, vece i sa vise detalja.
Omega Nebula je jedan od najlepsih prizora koji postoji na sveukupnom nocnom nebu. Po broju detalja i teksturi nalazi se odmah posle Orionove magline. Po eleganciji i suptilnosti oblika mislim da joj nema ravne na nebu. Za one koji cene estetiku pogleda M17 je ultimativno posmatranje. Jedanput me je prijatelj Dejan upitao da li sam do sada opisivao ovaj objekat. Ja sam mu odgovrio da nisam iz razloga sto osecam da jos uvek nisam osmotrio maglinu u celosti - sa svakim novim osmatranjem izvestaj bi se dopunjavao. Tek sada, posle visesezonskih posmatranja, osecam da je maglina spremna da je stavim na papir. Toliko o tome koliko je impozantan ovaj graciozni objekat.
Maps lociranje: https://www.flickr.com/photos/199809755@N05/54609630003/in/dateposted-public/
#52
Astrofotografija / Odg: Sunce
Poslednja poruka Astro_fun_times - Jun 23, 2025, 09:36:49 POSLE PODNEProbacu, nadam se da ce mi do sledeceg slobodnog dana stici nova kamera.
Sunce slikam samo kad sam slobodan dok dso mogu kad hocu (kad je vedro)😂
Sunce slikam samo kad sam slobodan dok dso mogu kad hocu (kad je vedro)😂
#53
Astrofotografija / Odg: Sunce
Poslednja poruka vlaiv - Jun 23, 2025, 09:23:19 POSLE PODNEDa, i biće oštrije ali će imati manji SNR da ga posle obradiš sa wavelet-ima.
Probaj i 50, 100 i 200 frejmova da obradiš sa waveletima (naravno, različit nivo waveleta, za svaki stack nađi najbolje podešavanje), pa onda uporedi koji je najbolji.
Probaj i 50, 100 i 200 frejmova da obradiš sa waveletima (naravno, različit nivo waveleta, za svaki stack nađi najbolje podešavanje), pa onda uporedi koji je najbolji.
#54
Astrofotografija / Odg: Sunce
Poslednja poruka Astro_fun_times - Jun 23, 2025, 09:20:50 POSLE PODNEGain je bio jako visok, ili da je ekspozicija nista ili gain, ne moze i jedno i drugo.
Kad kazem da je mutna mislim na sledece
U autostakkert ubacim video (ne ubacujem u pipp prvo, odmah u AS) i kad dodjem do momenta da stackiram, izaberem da stackira 50,100, 25% itd.
Znaci razlicit procenat iz istog video.
Uvek stavim da mi izbaci i "sharpened" verziju.
E tu kad uporedim recimo 50 i 100 stackiranih frejmova, ostrije je sa samo 50 u odnosu na 100.
Kad kazem da je mutna mislim na sledece
U autostakkert ubacim video (ne ubacujem u pipp prvo, odmah u AS) i kad dodjem do momenta da stackiram, izaberem da stackira 50,100, 25% itd.
Znaci razlicit procenat iz istog video.
Uvek stavim da mi izbaci i "sharpened" verziju.
E tu kad uporedim recimo 50 i 100 stackiranih frejmova, ostrije je sa samo 50 u odnosu na 100.
#55
Astrofotografija / Odg: Sunce
Poslednja poruka vlaiv - Jun 23, 2025, 08:41:00 POSLE PODNE1ms je odlično. 12fps jeste sporo, ali je sunce u pitanju, sigurno možeš snimati 10tak minuta bez problema, što će reći da možeš da dobiješ recimo 12 * 60 * 10 = 7200 frejmova.
Stackuješ najboljih 5-10% i to je već par stotina frejmova u stacku.
Kad kažeš da je mutno, jel to posle izoštravanja sa waveletima ili pre? Što više frejmova stakuješ to ćeš moći više da izoštravaš ali će sam stack pre izoštravanja biti mutniji pa će mu trebati više izoštravanja. Fora je naći pravi odnos. 50 frejmova ti ne daje dovoljno SNR-a da možeš dobro da izoštriš, ako preteraš sa izoštravanjem pojavi se šum.
Stackuješ najboljih 5-10% i to je već par stotina frejmova u stacku.
Kad kažeš da je mutno, jel to posle izoštravanja sa waveletima ili pre? Što više frejmova stakuješ to ćeš moći više da izoštravaš ali će sam stack pre izoštravanja biti mutniji pa će mu trebati više izoštravanja. Fora je naći pravi odnos. 50 frejmova ti ne daje dovoljno SNR-a da možeš dobro da izoštriš, ako preteraš sa izoštravanjem pojavi se šum.
#56
Astrofotografija / Odg: Sunce
Poslednja poruka Astro_fun_times - Jun 23, 2025, 07:36:05 POSLE PODNEEkspozicija je bila oko ili ispod 1ms. Framerate je 12fps jer je u pitanju guide kamera. Nova planetarna mono stize za 7 dana.
Snimamo 500 frejmova. Pre sam snimao po 2-5k.
50 frejmova da dobru ostrinu. Kada stackiram 100, mutnije je
Snimamo 500 frejmova. Pre sam snimao po 2-5k.
50 frejmova da dobru ostrinu. Kada stackiram 100, mutnije je
#57
Astrofotografija / Odg: Sunce
Poslednja poruka vlaiv - Jun 23, 2025, 06:17:10 POSLE PODNEOno što je meni čudno je to što imaš samo 50 frejmova po slici.
Kolika ti je dužina ekspozicije, koliki FPS postižeš i koliko ukupno frejmova snimiš?
Kolika ti je dužina ekspozicije, koliki FPS postižeš i koliko ukupno frejmova snimiš?
#58
Astrofotografija / Odg: Sunce
Poslednja poruka Astro_fun_times - Jun 23, 2025, 03:26:51 POSLE PODNEKoristim 150mm jer koristim barlow x2.5 kako nih zumirao na pege. A opet imam F10 na taj nacin.
Stize brža kamerica uskoro
Stize brža kamerica uskoro
#59
Astronomija / Odg: Astronomski kamp "Pod Zve...
Poslednja poruka Astro_fun_times - Jun 23, 2025, 03:25:36 POSLE PODNE #60
Oprema / Odg: Minimalni grab and go - i...
Poslednja poruka ε Aurigae - Jun 23, 2025, 02:46:55 POSLE PODNEozbiljan rig kolega!